Peta sednica Drugog redovnog zasedanja , 07.12.2017.

2. dan rada

OBRAĆANJA

...
Srpska napredna stranka

Maja Gojković

Poslanička grupa Srpska napredna stranka | Predsedava
Hvala.
Reč ima narodna poslanica Aleksandra Čabraja.

Aleksandra Čabraja

Poslanička grupa Klub samostalnih poslanika
Zahvaljujem.

Moje prvo pitanje upućujem predsednici Narodne skupštine, ali, isto tako i svim ministrima u Vladi, pa i premijerki, jer se i njih tiče i te kako ovaj naš rad i oni učestvuju aktivno u ovom našem radu ovde.

Naime, to je pitanje koje su već neke moje kolege postavljale u nekoliko navrata, ali ja smatram da ovo sada postaje goruće pitanje koje, zaista, umnogome negativno utiče na naš rad ovde. Neću baš da kažem da ga onemogućava, ali mislim da smo već otprilike došli u tu fazu da on dolazi u opasnost da postane besmislen – kada će se doneti i usvojiti plan rada Narodne skupštine?

Ovo pitanje ne postavljam samo zbog toga što dobro znam da je nemoguće obavljati iole ozbiljan posao, a ja se nadam, drage kolege, da se svi slažemo da je ovaj naš posao krajnje ozbiljan, bilo kakav posao je nemoguće obaviti bez dobrog plana, a ovde nije reč o tome da se održava jedna, dve ili tri sednice ili zasedanja bez nekog plana, već je reč o tome da se to konstantno radi već čitavih godinu i po dana. Po načinu zakazivanja sednice i po načinu održavanja ovih sednica, prosto sleduje kao da smo mi u nekom vanrednom stanju, jer kako drugačije objasniti to da se neprestano dešava da se sednice zakazuju u jako kratkom roku, da, recimo, nema dovoljno vremena da se predaju dopune dnevnog reda, da često nema vremena da se na odgovarajući način urade i predaju amandmani na zakone? I samo radno vreme Skupštine, koje je predviđeno da traje do 18 časova, bukvalno se svaki put, ja ne znam da li su postojala dva ili tri slučaja za ovih godinu i po dana da se nije produžilo.

Ovo ne pitam zbog toga što bilo kome od nas smeta da radimo duže, naprotiv, već zbog toga što se prosto ne zna do kada će se raditi, jer se svakoga dana najavi da će se raditi posle 18 časova, a radno vreme se završi onako kako u tom momentu verovatno nekome odgovara. Ovo pitanje je postalo izuzetno važno u ovom trenutku kada smo dobili budžet i kada je na dnevni red stavljen ne samo budžet Republike Srbije, čiji materijal ima preko 700 stranica, već je u istu tačku dnevnog reda ubačeno još 30 drugih zakona.

Pošto sam više puta rekla da sam dugo radila kao profesor, mene ovo jako podseća na neku situaciju u kojoj bi profesor zadao đacima da, recimo, prošle nedelje smo mi dobili ovaj budžet, dakle, do ponedeljka, deco, pročitajte „Rat i mir“, a uz to možete, ne možete nego morate pročitati još i „Hamleta“, „Don Kihota“, „Fausta“, itd.

Ja vas pitam – da li biste vi rekli da je to dobar profesor i da je to dobar način rada? Da li može ovako da se radi, a pri tom ne pričamo ni o knjigama ni o književnim delima, već pričamo o budžetu Srbije koji se nas, drage kolege, sve i te kako tiče, a ja mislim da se još više tiče građana Srbije i da se još više tiče njih. Nisam siguran da je ovo način kako treba da se radi.

Kada je već reč o stanju u Narodnoj skupštini i o raznim incidentima i problemima na koje se pre svega žali vladajuća većina, ja bih želela takođe da postavim još jedno pitanje o kojem je bilo reči ovde u više navrata, ali nikada nismo dobili odgovor na to – kada će početi sa radom radna grupa za donošenje kodeksa ponašanja narodnih poslanika?

Rad ove radne grupe je predviđen još mnogo ranije. Ona je konstituisana, koliko je meni poznato, ali nikako da počne sa radom, pa ukoliko smatrate da ovaj naš rad ovde nije dobar i da ima problema, ja mislim da bi bilo krajnje vreme da se učini nešto da se pokuša da se to stanje popravi.

Kada je reč o zakonima koji dolaze ovde u proceduru, skrenula bih pažnju da je Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka od ličnosti, Rodoljub Šabić upozorio da Vlada Srbije neke predloge zakona, koji podrazumevaju obradu ličnih podataka, utvrđuje i dostavlja parlamentu a da ne traži mišljenje Poverenika. Ja sam već par puta rekla da mi je jako žao što neke kolege ne interesuju ovakve stvari, trebalo bi da ih interesuju. Dakle, da ne traži mišljenje Poverenika, iako je na to obavezuje i Poslovnik i zakon. Reč je o zakonima koji sadrže rešenje koja se obradom podataka o ličnosti bave na način koji je u suprotnosti sa Zakonom o zaštiti podataka o ličnosti i Ustavom Srbije.
...
Srpska napredna stranka

Maja Gojković

Poslanička grupa Srpska napredna stranka | Predsedava
Hvala.
Reč ima Olena Papuga. Izvolite.
...
Liga socijaldemokrata Vojvodine

Olena Papuga

Poslanička grupa Liberalno demokratska partija - SDA Sandžaka
Hvala, predsednice.

Prvo pitanje koje postavljam postavljam ga već ne znam koji put, zato što nisam dobila odgovor do dana današnjeg, a postavljam ga premijerki Ani Brnabić. Tiče se izmene Zakona o vraćanju oduzete imovine, odnosno o restituciji, jer 100 hiljada građana u ovoj zemlji čekaju odgovore i nemaju rešenja od Agencije za restituciju.

Pitam predsednicu Vlade Anu Brnabić – da li je gotov i kada će stići u skupštinsku proceduru zakon o izmeni, o vraćanju oduzete imovine?

Pitanje se tiče isto restitucije, pitam i ministarku pravde Nelu Kuburović – kada će i u kom pravcu će ići Zakon o državnom premeru i katastru nepokretnosti i kada će i te izmene stići u skupštinsku proceduru?

Treće pitanje postavljam Ministarstvu za rad, ministru Đorđeviću. Na sajtu republičkog zavoda za traženje poslova sam našla da je od 1.681 slobodnog radnog mesta 1.100 radnih mesta u Beogradu, pa pitam ministra Đorđevića – da li misli da u ovoj zemlji samo postoji Beograd i da li samo u Beogradu ima radnih mesta? Ostaje negde oko 500 radnih mesta u celoj Srbiji.

Kako će se ova Vlada, a i ministar Đorđević, izboriti sa decentralizacijom, o kojoj stalno pričaju i da li misle na neki način da zaustave egzodus naših građana u gradove, posebno u Beograd, jer vidimo da je stvarno od 1.161 radnog mesta, 1.100 radnih mesta slobodnih u Beogradu?

Molim Ministarstvo za rad da mi navede tačno programe kojima bi se sprečio egzodus naših građana, ne samo u Beograd i u velike gradove, ali i iseljavanje naših građana u inostranstvo. Svake nedelje čujemo da naši građani zauvek odlaze na Novi Zeland, u Kanadu, itd. Znači, s tim nemaju veze samo mala sela, imaju i gradovi. Šta naša Vlada i Ministarstvo preduzimaju povodom toga?

Sledeće pitanje postavljam Ministarstvu za saobraćaj, odnosno ministarki Mihajlović i „Putevima Srbije“ - na osnovu čije procene i odobrenja su određivane tri puta više putarine na autoputu Beograd – Subotica. Znamo da sada iznose 350 dinara, do sada su bili 110 dinara, mađarska. Zašto ministarka Mihajlović kaže da nikada Srbija neće uvesti vinjete, a vinjete ima cela EU, odnosno ceo ovaj region kome, možda i mi težimo da pripadamo?

Na primer, Mađarska vinjeta za deset dana iznosi deset evra, slovačka za sedam dana 15, Rumunska za deset dana tri evra itd.

Ako od putarine očekuju povećanje prihoda od 80 miliona dinara mesečno, zanima me koliko od tog prihoda će dobiti Vojvodina, odnosno koliko će ostati u Vojvodini, jer govorimo o delu autoputa Beograd – Subotica, tako da me interesuje koliko će ostati Vojvodini?

Sledeće pitanje postavljam Slavici Đukić Dejanović, a tiče se novog Zakona o podršci porodici. Očekujemo da Vlada Srbije na neki način i ovim zakonom ispravi neke nepravde, koje su se do sada trpele oko isplate trudnice, a znamo koliki nam je natalitet, da takav natalitet nismo zabeležili, nije bio od Prvog svetskog rata. Tako da, jednostavno mislim da politika prema tome nije dobra, prema demografiji.

Ali, pitam. Poruka Republičkog zavoda za zdravstveno osiguranje, da je problem u isplati naknade trudničkog bolovanja nastao zbog neadekvatnog planiranja sredstava prethodnog rukovodstva trudnicama i njihovim porodicama, a to porodicama i trudnicama hoću da kažem da ne znači ništa.

Najmanje što trudnice zaslužuju jeste da se sazna ko je odgovoran za tu grešku Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje i da li će ti koji su to pogrešili, ili jednostavno nisu omogućili da trudnice na vreme dobiju tu svoju nadoknadu, da li će biti kažnjeni i da li će oni odgovarati i kada će se to desiti?
...
Srpska napredna stranka

Maja Gojković

Poslanička grupa Srpska napredna stranka | Predsedava
Hvala.
Reč ima narodni poslanik Radoslav Milojičić.
...
Demokratska stranka

Radoslav Milojičić

Poslanička grupa Demokratska stranka
Hvala.

dame i gospodo narodni poslanici, uvaženi građani Srbije, ovo je jedan od onih dana kada je sve nas građane Srbije sramota zbog nekih stvari koje se dešavaju u ovoj zemlji pod kontrolom SNS, ako je od SNS, mnogo je.

Postavljam pitanje ministru policije, gospodinu Nebojši Stefanoviću – na osnovu čije procene ugroženosti, na osnovu kojeg akta i na osnovu čijeg ovlašćenja Zvonko Veselinović, čovek koji je optužen i bio u zatvoru za najteža krivična dela, ima policijsko obezbeđenje? Tačnije, zašto Zvonka Veselinovića, okorelog kriminalca obezbeđuju pripadnici Žandarmerije? Zvonka Veselinovića obezbeđuju dvojica pripadnika iz niškog odreda Žandarmerije i dvojica pripadnika iz beogradskog odreda Žandarmerije. Imamo imena i prezimena. Ne želimo da koristimo imena i prezimena tih ljudi koji samo izvršavaju naređenja.

Postavljam pitanje. Zakon o policiji je izuzetno jasan. U članu 23. stav 5. se kaže da Žandarmerijom komanduje komandant Žandarmerije uz pismenu saglasnost ili odobrenje direktora policije. Da li je direktor policije potpisao naredbu da njegovi pripadnici obezbeđuju kriminalce u Srbiji? Da li kriminalci, poput Zvonka Veselinovića, treba da sede na optuženičkim klupama i u zatvorima ili treba da ih čuva naša policija? Takođe je jasan i član zakona 30. stav 8. koji kaže da ministar policije određuje koja osoba treba da bude čuvana od strane policije ili Žandarmerije.

Da li je ministar Nebojša Stefanović potpisao ukaz kojim se Zvonku Veselinoviću dodeljuje obezbeđenje od strane pripadnika Žandarmerije? Ako ministar policije jeste potpisao tu naredbu, ako je direktor policije potpisao tu naredbu, tražimo smenu ministra policije i direktora policije. Ako pak oni nisu potpisali naredbu, onda ljudi, mi imamo još veći problem. Onda se ne zna ko upravlja našom policijom i našom Žandarmerijom. Onda imamo paralelne sisteme u policiji i Žandarmeriji, što zaista dovodi u pitanje bezbednost čitave države u celini.

Molimo što hitnije da dobijemo odgovor, jer Srbija nije zemlja u kojoj kriminalci treba da budu čuvani od strane policije i Žandarmerije, već zemlja u kojoj kriminalci treba da budu u zatvorima.

Drugo pitanje postavljam premijerki Ani Brnabić, i pre svega, tužilaštvu. Imamo izbore 24. decembra u Mijonici, Kostolcu, Pećincima i Negotunu. Šta je premijerka uradila povodom tužbe od strane Demokratske stranke da i u Mijonici privremeni organ doneo odluku, privremen organ u kome učestvuje i predstavnik Demokratske stranke, koji gledajte čuda, nije pozvan da učestvuje u radu tog dana na sednici. Četrdeset članova SNS je dobilo po 40.000 dinara, 1.600.000 dinara novca građana Srbije je upumpano u džepove SNS. Postoji krivična prijava šta će tužilaštvo i Ministarstvo pravde uraditi povodom toga.

U Negotinu imamo još goru situaciju. Pre četiri godine na lokalnim izborima, takođe postoje krivične prijave, su glasali mrtvi. Glasali su ljudi koji su tog trenutka bili u inostranstvu. Molimo da se pred ove izbore to uvede na jedan demokratski i civilizovan način, da se to ne ponavlja. Znamo da to vama iz SNS nije u interesu, ali molimo tužilaštvo da reaguje.

Što se tiče Pećinaca, tu je situacija najgora i najlošija, pre svega po građane Pećinaca, te postavljam pitanje tužilaštvu – kako je Milorad Pantić, zvani „Luki komerc“ iz Pećinaca, poverenik SNS kandidat za predsednika opštine SNS kupio protiv pravno od opštine Pećinci, naravno u kojoj je on vlast? To je, valjda, politika SNS. U Ašanji, u jednom divnom mestu u kojem sam ja bio pre nekoliko dana, 180 hektara opštinske zemlje i kako je uspeo da kupi u Sibaču, takođe jednom divnom mestu u Pećincima, 85 hektara od samog sebe, tj. od opštine u kojoj je on vlast. Dvesta šesdeset pet hektara plodne zemlje je oteo kandidat za predsednika opštine „Luki komerc“ iz Pećinaca građanima Pećinaca. Hvala.
...
Srpska napredna stranka

Maja Gojković

Poslanička grupa Srpska napredna stranka | Predsedava
Reč ima narodni poslanik Marijan Rističević. Izvolite.
...
Narodna seljačka stranka

Marijan Rističević

Poslanička grupa Pokret socijalista - Narodna seljačka stranka - Ujedinjena seljačka stranka
Zahvaljujem.

Dame i gospodo, čiste javnosti radi, opštine nemaju poljoprivredno zemljište, tim zemljištem raspolaže država i ono ne može da se prodaje, to u zakonu piše, ali kolege, očigledno, ne umeju da čitaju.

S tim u vezi, prvo moje pitanje je, a dobio sam odgovor iz tužilaštva Smederevo, nisam zadovoljan u potpunosti. Odgovor jeste da se protiv Radoslava Milojičića i njegovih saradnika, kod naroda poznati kao „hajnekena“ ili „opštinski sisavac“, da se vodi određeni postupak.

Moje sledeće pitanje je – zašto ta krivična prijava čuči u fioci Višeg tužilaštva u Smederevu? To je prvo pitanje.

Drugo pitanje je za Vladu Republike Srbije i Ministarstvo kulture, a odnosi se na RTS, koji ja zovem „Radio televizija N2“. Radio televizija Srbije, po uređivačkoj politici dolazi, a tu jedino država ima neki svoj uticaj, dolazi u situaciju da postaje pomoćnica televizije „N1“, barem po načinu na koji se ponašaju njihovi novinari, urednici u informativnom programu. Ovog puta, pitam s obzirom da mi iz državnog budžeta njima dajemo četiri milijarde dinara, da im godišnje građani Republike Srbije uplaćuju negde oko 40 miliona evra, moje pitanje se odnosi – da li su oni poslovno vezani za „Dajrekt Mediju“ i Dragana Đilasa, koji ima nameru da se kandiduje, odnosno da li je Dragan Vujošević sa namerom prepustio seriju koju su finansirali građani Republike Srbije, što je iz budžeta, što je iz pretplate, odnosno takse, da li je sa namerom Dragan Vujošević prepustio „Dajrekt Mediju“ da je samo fiktivno Đilas izašao iz te medijske kuće, prepustio najgledaniju seriju, koja je razvijana novcem građana Srbije, to meni izgled kao kada bih ja zasadio voćnjak, sve uradio, uzeo prvu sirotinjsku berbu, prvi rod, a onda kada dođe na puni rod, ja bi rekao – Đilas, izvoli, uzmi ti, sve oberi.

Dakle, radi se o seriji koju građani u unutrašnjosti koji plaćaju pretplatu, koji su razvili tu seriju, više ne mogu da gledaju.

Pod broj dva, očigledno je da će ona emitovanjem na kablovskim kanalima u Beogradu poslužiti se kao političko sredstvo, kao poboljšanje Đilasovih reklama u predstojećim beogradskim izborima. S obzirom da su to građani isfinansirali, naša obaveza kao predstavnika građana je da pitamo zašto se to desili i da li je to Bujošević i njegovi saradnici u RTS-u, koju ja zovem „Radio televizija N2“, sa namerom uradili.

Treće moje pitanje je oko ono paralelne službe bezbednosti. I do sada se šuškalo, a sada su ta saznanja i priznanja očigledna, da u Srbiji postoji žuta paralelna služba bezbednosti. O njoj se šuškalo, to Vojislav Šešelj zna, još od 2000. godine sa onim čuvenim Janjuševićevim, nekim lap-topom. Ovog puta smo došli do priznanja. Šta će država, organi bezbednosti, tužilaštvo uraditi protiv Saše Jankovića, Dragana Šutanovca i drugih očiglednih kreatora paralelne službe bezbednosti, s obzirom da su oni u Vladi Republike Srbije 2014. godine Saši Raduloviću priznali da ta paralelna služba postoji i da su oni njeni pripadnici?

S tim u vezi moje pitanje i za ovoga što ja zovem „Kradulović Del Boj kompani“, „Deli Kradojica“, koji je protiv parazitskog i partijskog sistema, koji je u to vreme u svojoj službi imao sve svoje saradnike i iz ministarstva je pravio partiju, evo, ovde Pavlovića sa 113 hiljada, plus plata, evo ga ovde Ivan Ninić, evo Milenovićke, koji su takođe, po rečima, Saše Radulovića, bili upoznati sa saznanjima koje je on preneo o Saši Jankoviću, narodu poznat kao Saša Prangija, da je osnovana paralelna služba bezbednosti koja špijunira najviše državne organe, parlament, poslanike. S tim u vezi, po meni i po svima drugima, ta služba, budući da je bila naslonjena na Devenporta i naše poznate „prijatelje“ Britance, šta će država uraditi jer je ta paralelna služba bila naslonjena na strane agenture i strane službe?

U saznanju sam da su čuli krčanje i da su menjali opremu. Gospodo, niste trebali menjati opremu. To što ste čuli, čuli ste krčanje creva naroda, koji ste vi doveli u siromaštvo koje je nezadrživo za gledanje. Hvala.
...
Srpska napredna stranka

Maja Gojković

Poslanička grupa Srpska napredna stranka | Predsedava
Hvala.
Reč ima narodni poslanik Đorđe Milićević. Izvolite.
...
Socijalistička partija Srbije

Đorđe Milićević

Poslanička grupa Socijalistička partija Srbije
Zahvaljujem, predsednice.

Poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, imam samo jedno pitanje. Imajući u vidu opredeljenost države da se Srbija infrastrukturno razvija, da modernizuje postojeće saobraćajnice i gradi potpuno nove, kao što je Koridor 11, odnosno autoput kroz zapadnu Srbiju ka južnom Jadranu, koristim priliku da najpre Vladu i nadležno Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture podsetimo na inicijativu Grada Valjeva, koja je vezana za put I B reda Loznica-Valjevo-Ćelije od Iverka do Nepričave u dužini od 16,6 kilometar, koji spaja Grad Valjevo sa autoputem.

Trenutno stanje tog dela puta od Iverka do Nepričave u pomenutoj dužini je veoma loše. Širina kolovoza je nedovoljna, nedovoljan je broj priključaka, bez zaštitne opreme, što ozbiljno otežava saobraćaj na ovom delu puta. Ugrožava sigurnost i bezbednost i negativno utiče na razvoj čitavog grada, čitavog regiona, a samim tim i države.

Prema informacijama koje imam, postoji idejno rešenje za navedenu deonicu od Iverka do Nepričave u dužini od 16,6 kilometara, koji je izgradio Saobraćajni institut CIP. Idejnim rešenjem predviđena je izgradnja puta po evropskim standardima sa četiri kolovozne trake, čime bi imali brzinu magistralnih saobraćajnica.

Implementacijom idejnog rešenja obezbedilo bi se integrisanje saobraćajne mreže državnog puta I B reda Loznica-Valjevo-Lajkovac, preko deonice od Iverka do Nepričave na saobraćajni sistem Koridora 11. Radovi na ovoj deonici bi omogućili izlazak cele zapadne Srbije, istočne Bosne i dela Vojvodine na Koridor 11.

Izgradnjom navedene deonice obezbedio bi se siguran i bezbedan saobraćaj, omogućio brži ekonomski razvoj, ravnomerni ekonomski razvoj, demografski i društveni razvoj, a smanjiće se vreme putovanja, troškova transporta, bolji protok ljudi i roba. Po završetku deonice autoputa od Rume do Šapca ovaj državni put će biti svojevrsna obilaznica oko Beograda.

Istakao bih da je Skupština Grada Valjeva u novembru 2016. godine usvojila zaključak o prihvatanju inicijative za finansiranje radova na izgradnji dela puta I B reda Loznica-Valjevo-Ćelije.

Polazeći od činjenice da Grad Valjevo nije u mogućnosti da sopstvenim sredstvima finansira radove na izgradnji ove deonice puta, ali da postoji jasna namera i opredeljenost da se ona izgradi, a imajući u vidu značaj i važnost deonice, moje pitanje glasi da li postoji mogućnost da Vlada Srbije, nadležno Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture sagledaju sve navedene okolnosti, sagledaju sve navedene činjenice još jednom, da radovi na izgradnji deonice saobraćajnice Loznica-Valjevo-Lajkovac od Iverka do Nepričave, podsetiću još jednom, u dužini od 16,6 kilometara, budu obuhvaćeni zajedno sa radovima na izgradnji Koridora 11? Zahvaljujem.