Replika. Dragan Marković. Izvolite.

Gospodine Živkoviću, neću reći da lažete, ali izrekli ste istinu. Hajde donesite i pokažite papir i pokažite papir gde piše da Jagodina dobija svakog meseca po 20 miliona. Donesite papir. Hajde donesite. Tražite pismeno da vam daju.

Gospodine Živkoviću, ja vas neću da tučem što lažete. Inače, jedan gospodin iz Niša, zvao se Lule, kad kod je Živković nešto lagao o njemu u Nišu on ga presretne, izudara mu šamare i to je cela istina.

Gospodine Živkoviću, samo da znate da zbog vas i vaše politike gde ste prodali sve dobrostojeće fabrike u Srbiji i Fabriku duvana u Nišu, ostavili ste Fabriku kablova bez posla, jer ništa niste kupovali od Fabrike kablova i 2.000 ljudi ove godine iz Fabrike kablova je uzelo otpremninu. Na taj način, pošto se vi ne razumete u to, jer vi ste dobili funkciju ne znam ni ja kako, na taj način manje se puni budžet grada za 2.000 ljudi od poreza na plate, ne mojoj krivicom, ne krivicom ove Vlade, ne krivicom ove većine, nego vašom krivicom. Kada ste prodali Fabriku duvana rekli ste – evo, ja sam prestao da pušim, a cela Srbija zbog vas od muke je počela da puši cigarete. Sram vas bilo. Sakrijte se u tu rupu i nemojte da se javljate uopšte.

Reč ima Zoran Živković.

Naravno da su izrečene neistine. Samo deo onoga što slušamo odavno. Svako ko je dovoljno pismen da zna 30 slova srpske azbuke može da pročita kada je uništena srpska privreda i to neću da pričam. To može da ne razume samo neko ko je glup ili ko je zao, a ja sam siguran da ima puno ljudi ovde koji su dobri ljudi. Znači, nisu zli, nego su…

Legnli, Virdžinija, SAD, nažalost nisam video. Dosta sam putovao i po SAD i po Evropi i bio na puno mesta i to je moje životno zadovoljstvo, ali Lengli ništa.

Što se tiče privatizacije DIN, DIV,“Lukoila“, šta smo još imali tada, da ostanemo kod te tri, što je urađeno u vreme kada sam ja imao neku odgovornost u ovoj državi, to je prodato preko naravno Agencije za privatizaciju. Šef sektora za tendere, a ovo je prodato preko tendera, u Agenciji za privatizaciju kada su prodavane te tri firme, DIN, DIV i „Lukoil“ je bio Siniša Mali, pa ako imate neku primedbu na te privatizacije, izvolite, pređite prekoputa tamo. Imate neka gradilišta, pazite da ne slomite nogu, ja vam želim dug i srećan život, pa pitajte Malog – šta je problem sa DIV-om, DIN-om, „Lukoil“?

Konačno, žao mi je, ali čovek koji je pomenut od strane prethodnog kolege vezano za Niš i neke šamare je nažalost bio nešto što bi se u Srbiji uvek zvalo – kriminalac i nažalost izgubio je svoj život u obračunu u jednoj pečenjari oko jagnjetine i vi to znate.

Puna je lista. Da li se neko javlja na replike?
Milorad Mijatović. Nastavljamo.

Hvala gospođo predsednice.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani ministri, u Srbiji ako hoćete da budete na stubu srama postignite rezultat, imajte rezultat, uspeh i onda je to u Srbiji najveći greh. Neće vam niko spomenuti rezultat, neće vam niko spomenuti uspeh, ali će zato govoriti o svemu drugom, a kao što sada ovde raspravljamo o budžetu, niko se ne vraća na budžet, na cifre, niko se ne vraća šta se ovde radi u našem budžetu.

Čekam da se malo poslanici umire. Mogu da sačekam. Ne žurim nigde. Hvala.Ono što želim da kažem to je da se ja danas osećam relaksirano. Zašto? Zato što imamo izvanredne rezultate u finansijskoj konsolidaciji. Recimo, samo da se vratimo u 2014. godinu. U 2014. godini mi smo imali deficit budžetski 256 milijardi. Sada imamo suficit krajem novembra od 80 milijardi samo za tri godine. Molim vas, za tri godine smo od 256 milijardi koji su bili deficit došli do suficita od 80 milijardi. To nije došlo samo od sebe. To je došlo upravo dugim mukotrpnim radom, znanjem naše Vlade, znanjem ministra finansija i zato odajem puno priznanje prethodnoj i ovoj Vladi, a posebno priznanje odajem ministru finansija, gospodinu Vujoviću. Te rezultate je malo zemalja u Evropi i šire postiglo, a mi o njima i ne govorimo.

Šta znači ovaj naš budžet? Ovaj naš budžet iz restrikcija prelazi u razvojni budžet, 128.000.000.000 realnih sredstava se upumpava u ovoj zemlji u investicije, u plate i u dalji razvoj. To niko neće ovde da kaže. Ovde mi ne vidimo rezultate, ali se zato stalno vraćamo u prošlost, jer u toj prošlosti nalazimo neke naše pluseve ili minuse, a niko neće da priča šta nas čeka sutra.

Mi možemo da govorimo i o tome šta znači Koridor 10. Molim Boga da se Koridor 10 završi. Četrdeset godina govorimo o njemu. Dajte, biću najsrećniji čovek kad budem mogao da idem i do Grčke i do Bugarske na auto-putu.

Koridor 11, govorimo o železničkim prugama.

Govorimo i o tome šta znači ulazak u EU, niko neće da kaže, svima su bila puna usta Evropske unije. Nijedno poglavlje nije bilo otvoreno. Mi danas imamo 10 otvorenih poglavlja i još ćemo 11. dobiti dva. Nisam zadovoljan, želim mnogo više poglavlja. Ali, pošto, kad imate rezultat onda idu u javnosti priče – ne, Srbija nije zainteresovana da uđe u EU.

Socijaldemokratska partija Srbije je uvek naglašavala – da, želimo da uđemo u EU. I sve ovo što radimo i finansijska konsolidacija, dalji razvoj, to je samo zato da u EU uđemo pripremljeni, da znamo šta hoćemo i da znamo gde hoćemo da idemo.

Rekao sam da smo mi 2014. godine imali deficit, pad društvenog proizvoda, veliku nezaposlenost, inflaciju. Sada to nemamo, sada imamo jedan održivi budžet, razvojni budžet. Ministar je juče izjavio da je to ambiciozan budžet. Ja smatram da to nije ambiciozan budžet. Ako malo bolje pogledamo stavke prihoda, stavke rashoda, videćemo da postoji još više mogućnosti da i ovaj deficit od 0,6 zaista nije, on neće biti na kraju godine, ukoliko bude sve onako kako je trebalo da ide, jer, jednostavno to je nešto što ovom budžetu daje održivost.

Niko ne želi da kaže i sledeći rezultat. Mi smo 2104. godine imali preko 70% BDP, imali smo dug, sada je on na 65%. Sledeće godine on će spasti na 63% BDP. Idemo ka masterskim uslovima na 60%. Pa, sačekajte, to je za nas nekad bio san, a on je danas java, pa recite brojke ne lažu, brojke govore istinu, samo ih treba blagonaklono gledati, treba ih gledati na način kako je istinito i realno, a ne samo tražiti ono što je negativno i ono što daje mogućnost da se napada.

Još nešto želim da kažem, rezultate koje smo postigli, udeo plata i penzija 2014. godine, penzije su bile na 13% DBP, a plate su bile na 11%. Mi smo stigli do onih ekonomskih parametara koji su poželjni, koji svi u EU priznaju za zemlje ovakvog nivoa razvoja. Stigli smo, što se tiče penzija na 11,2%. To znači dostigli smo onaj parametar kojem smo težili. Isto tako, što se tiče plata stigli smo negde na 8,3% BDP. Šta to znači? To znači da smo pravilnim radom došli do onih kvaliteta koji su se od nas očekivali i zato je za mene ovaj budžet i za Socijaldemokratsku partiju ovaj budžet održiv budžet, koji trasira put za budućnost, koji će značiti da će nam svake godine biti sve bolje i bolje.

Zašto ovo govorim? Govorim i zbog činjenice da mi sada povećamo plate i penzije. Procenti kojima to povećavamo jesu 10% za plate onih koji rade u obrazovanju, zdravstvu, bezbednosti, govorimo o 5% u državnim službama itd. i govorimo o penzijama koje se sve povećavaju za 5%.

Oko plata dobro je, povećavamo ih 10, odnosno 5%. One će biti veće. Neću ovog puta da kažem da se u Srbiji dobro još uvek živi, da se lako živi, ali Srbija ima put, održiv put koji će značiti u narednom periodu sve bolje i bolje. Još nešto, sve ovo što radimo, radimo iz sredstava koje smo zaradili, sredstava koje imamo. Dakle, ne trošimo budućnost generacija, već ono što smo stvorili. Suština i jeste u tome, da stvaranjem nove vrednosti sebi dajemo osnovu da možemo bolje i više živeti.

Znam još nešto, 2020. godina nije daleko. Jedna od faza koju očekujem da će biti u narednom periodu je faza da ćemo dalje brusiti ekonomske instrumente, ono što još ima minus u našem ekonomskom razvoju. Ne treba da naglašavam, imamo još uvek preduzeća koja nismo privatizovali, neću da spominjem „Resavicu“, MSK, Azotaru, „Petrohemiju“, RTB Bor, tu odlaze značajna sredstva, ali tu radi i značajan broj ljudi. Ako smo našli rešenje za jednu železaru u Smederevu, potpuno sam siguran da mogu naći rešenja za neka od tih preduzeća. Konačno, očekujem da smo našli rešenja i za „Galeniku“. Prema tome, naći ćemo rešenja i značajna sredstva koja država daje, moći ćemo da usmerimo u dalji razvoj.

Ovde se govorio i o zapošljavanju. Kaže da mi fingiramo statističke rezultate. Čitao sam neke podatke i odmah ću vam reći. U novembru je stopa nezaposlenih bila 11,6% i negde oko 622.000 ljudi je bilo bez posla. Znate li da u ovoj Srbiji postoje mesta gde nema dovoljno radnika. Idite u Rumu, Pećince, pa će vam ljudi odmah reći da nemaju dovoljno radnika da zaposle u novim pogonima. Neko će reći – neće neko da radi za manju platu. Ja ću vam reći da mnogi ljudi hoće da rade.

Standard se povećava i platom, ali se standard povećava i većom zaposlenošću u okviru porodice. Kada smo sada stvorili mogućnost da imamo viška radnih mesta u pojedinim sredinama, budite uvereni da ćemo na taj način i povećavati plate. Jer, vlasnici tih preduzeća će morati da plaćaju više, ako žele da stvaraju profit.

Da smo socijalno odgovorna država govori činjenica da smo minimalnu cenu rada sa 131 dinar povećali na 143 dinara. To veoma poštujem. To je dogovoreno između sindikata i poslodavaca socijalnim dijalogom. To je veoma dobro. Treba to činiti i dalje, jer povećanjem minimalne cene rada stvara se mogućnost da i ostale plate idu gore. Isto tako, prvi put je ova Vlada uspela u dogovoru sa poslodavcima da povećava neoporezovani deo na plate, što je vrlo značajno, ali to je bilo moguće učiniti onda kada se stvorio prostor da ono što je zarađeno može da se deli. To je ono što neće niko ovde da vidi, a govorimo o svim drugim stvarima. Ja uvek gledam u budućnost.

Mogu da kažem da ćemo dati punu podršku budžetu. Sa zadovoljstvom ćemo glasati za njega i daćemo punu podršku i daljim reformama. Zapamtite, reforme, strukturne reforme nisu završene. To je jedan maraton, mi smo na samom početku, treba još dalje ići i raditi, ali ako smo uspeli za tri godine da uradimo ono što smo uradili, a zašto sebi ne damo ciljeve da u naredne tri godine napravimo još veći iskorak dalje, gde će Srbija biti primamljiva zemlja sa putevima, železnicama, sa pristojnim platama. Sa platama od kojih se može dostojanstveno živeti.

Kada govorim o platama, uvek sam se kao socijaldemokrata zalagao da oni koji imaju najmanje imaju toliko da mogu da žive, da prežive, da žive dostojanstveno. Ali, budite uvereni, u Srbiji se već sada mnogo više radi, a ja sam siguran da će za tri godine to biti znatno bolje zato što smo trasirali put, jer ako smo ove godine izdvojili 128 milijardi, onda tih 128 milijardi za javne investicije su veoma velika cifra naša, iz naših sredstava. To je ono što će nam sigurno u narednom periodu dati rezultate.

Još nešto. Niko neće da govori da mi povećavamo javne investicije opšte države za 3,6%. U svim normalnim zemljama, ja se nadam da će Srbija bar u ekonomskom pogledu, u političkom jeste stabilna, u ekonomskom biti još stabilnija. Za investicije treba da ide 5% bruto društvenog proizvoda, mi smo stigli do 3,6%. Sići ćemo mi i do tih 5%, ja sam siguran, 2020. godine.

Bruto društveni proizvod koji mi sporo dižemo, on trenutno iznosi, kao što je ministar rekao, četiri hiljade 755 milijardi dinara, prihodi budžeta su hiljadu 178 milijardi, rashodi su hiljadu 207 milijardi, 28 milijardi je taj deficit 0,6%. Pre tri godine, neverne tome su rekle – nećemo nikad ovo postići, pa postigli smo. Recite – postigli ste, da, budžet je sada stabilan, na čvrstim osnovama, da, budžetski deficit je, ove godine će biti suficit, a sledeće godine ja sam siguran da će opet biti suficit. Znam prateći i razgovarajući o nekim stvarima sa ekonomistima, siguran sam da će ovo biti ispunjeno.

Isto tako, vi znate da smo zaduživanjima davali ogromne kamate. Prošle godine je to bilo 133 milijarde. Ako za sve plate u ovoj zemlji, u državnim službama dajemo 208 milijardi, pa vidite koliko smo zbog ranijih zaduživanja, morali drugom da plaćamo samo kamate. Ove godine za kamate, sledeće godine ćemo dati 117 milijardi i to je značajan rezultat. Neko će reći – taj rezultat je postignut povoljno odnosa prema dolaru, prema evru. Izvinite, bio je i pre, bio je i povoljan, bio je i nepovoljan. Ovo je dobra okolnost. To nam daje mogućnost da dišemo punim plućima, da ulažemo dalje.

Mi smo ovim budžetom, koji sam rekao da je razvojni budžet, dali prioritet, mene veoma raduje što je poljoprivreda dobila dve i po milijarde više, to će značiti mnogo. Isto tako, mnogo mi znači što se ulaže u turizam, o tome je bilo govora, IT sektor i tu se planiraju najveća ulaganja. Dugoročnim ulaganjima u taj sektor, ja se nadam sledeće godine, imali preokret ulaganja, mnogo veće ulaganja u školstvo, u zdravstvo i to će nam dati mogućnost da 2020. godine stajemo na čvršće noge nego sada.

Želim da govorim i o ciljevima održivog razvoja. Prvi put u Skupštini, i prošli put sam govorio, a želim i sada da govorim, kasno je bilo za ovaj budžet 2018. godine da dajemo nekakve korekcije, ali ja se nadam da će ministar finansija u narednoj godini jasno naznačiti šta znače ciljevi održivog razvoja i šta je to što se iz budžeta finansira da imamo bolji kvalitet života, da imamo zdraviju životnu sredinu, i zato ću uvek podržati više sredstava za životnu sredinu, za bolji kvalitet života, za vodu, za kanalizaciju, a već sam govorio o školstvu i zdravstvu.

Naravno, gledajući ministra sporta, ja isto volim sport i želim da sportisti imaju rezultate. Oni to čine iako ih previše i ne nagrađujemo, njihova satisfakcija je ono što su uradili za svoju zemlju.

Ovde nije bilo govora o MMF-u. Mi smo imali MMF, osma revizija je završena, MMF je završio svoj posao. Lično smatram, moja poslanička grupa smatra, da bi se saradnja sa MMF trebala nastaviti. Ne u onom smislu sredstava, jer nama sredstva ne trebaju, sami ih stvaramo, već nadzorna funkcija. Znam ja nas, mi kada dođemo do nekih rezultata, vrlo brzo smo u stanju da ih pokvarimo. Nadzorna funkcija Srbiji je još uvek neophodna i mislim da bi trebalo da razmisli. Predlažem Vladi da razmisli da nastavimo saradnju sa MMF i to u smislu nadgledanja svih naših javnih finansija kao i do sada.

Još nešto, rekao samo to na samom početku, poslanička grupa Socijaldemokratske partije Srbije će sa zadovoljstvom glasati za ovaj budžet, za rezultate koji su postignuti u 2017. godini, odnosno koji se produžavaju u 2018. godini. Isto tako, ja očekujem da ćemo u 2018. godini voditi neke rasprave oko nekih rešenja u budžetu za 2019. godinu, pritom mi smo vodili raspravu oko penzija na Odboru za finansije, da vidimo da li se neke stvari mogu profiniti, da li su neka rešenja možda bila bolja za građane Srbije ili ne, da izbegnemo linearne stvari u odlučivanju, iz prostog razloga, profinjenje nekih odluka u ovoj fazi gde se nalazi Srbija je vrlo značajna.

Sa željom da ovaj budžet znači korak dalje ulaska u EU, da je on napravljen i prema merilima EU, ja zahvaljujem još jednom Vladi Republike Srbije i ministru finansija kome odajem priznanje, jer je izuzetan stručnjak. Ovakvi kakvi smo i kakve su nam bile do sada finansije, bilo je teško utegnuti i dovesti do ove situacije u kojoj se nalazimo. Hvala vam.

Hvala vama.
Poštovani poslanici, saglasno članu 27. i članu 87. stavovi 2. i 3. Poslovnika, obaveštavam vas da će Narodna skupština danas raditi i posle 18 časova.
Reč ima ministar Dušan Vujović.

Hvala lepo.
Radi pravilnog informisanja poslanika i javnosti, dozvolite mi da dam nekoliko informacija koje se odnose na izlaganje poslanika Živkovića.
Prvo, apropo pomenute priče koja se odnosi na lična pitanja oko državljanstva, ja sam već jedanput to objasnio, objasniću još jedanput. Znači, ne moramo da imamo dobro pamćenje, sa godinama ono pada, ali moramo da zapišemo makar. Znači, Dušan Vujović tj. ja, nikada se nisam odricao državljanstva, ni tražio državljanstvo. Ja imam svoje državljanstvo upisano u matičnu knjigu državljana u mestu Kikinda po majci i to stoji od kada je upisano do dana današnjeg.
Ovde je gospodin Živković pobrkao zahtev za državljanstvo moje supruge, koja je sticajem okolnosti ostala bez državljanstva. Ona je rođena u Hrvatskoj i kada je htela da produži tzv. stari jugoslovenski crveni pasoš, rečeno joj je da ne može da ga dobije bez potvrde o državljanstvu da bi dobila plavi pasoš, a potvrdu nije mogla da uzme u to vreme u Hrvatskoj, jer nije mogla da dođe do takvog dokumenta i nije htela da potpiše izjavu koju su joj tražili da potpiše. Ja sam se obratio, i na tome sam izuzetno zahvalan i gospodinu Živkoviću i gospodinu Labusu.
Pogledajte dokumentaciju i videćete da je ona dobila državljanstvo na osnovu boravka u Beogradu od 1963. godine neprekidnog boravka u Beogradu sa odsustvom kada smo živeli u Vašingtonu. Prema tome, stavimo tačku na to. Proverite dokumentaciju, molim vas. Pazite, jako je važno da činjenice respektujete i ne koristite, mislim da je u vašem pamćenju možda ostalo tako, ali to je potpuno apsurdno pošto ja nikada nisam imao nijedno drugo državljanstvo, niti sam ga se odricao, niti bih mogao da ga se odreknem nikada. Prema tome, to je potpuno apsurdna tvrdnja.
Drugo, takođe što se tiče činjenica, znači vaše impresije o našem javnom su potpuno netačne. Vi ste izabrali jednu cifru kada se vi sećate, i drugu cifru koju danas pominjete i pripisujete neke cifre koje imaju malo smisla ako se ne interpretiraju.
Očekujući vaše pitanje, ja sam tražio od kolega detaljne podatke o javnom dugu od 2014. godine, od kad je prva Vlada Aleksandra Vučića izabrana, 27. aprila 2014. godine. To je prva Vlada u kojoj sam ja bio, sa premijerom Aleksandrom Vučićem. To je činjenica, 27. april 2014. godine, može i da se proveri, molim vas. Gledao sam podatke za 2014, 2015, 2016. i 2017. godinu, sa 30. novembrom. Stanje duga, što je jako važno, bez ovih kalkulacija, pošto vidim da ovde mnogi ljudi, možemo i analitiku, ali bez kalkulacija, stanje duga je ovako: dug u evrima – devet milijardi 493 miliona, pa se popeo na devet milijardi 884, pa na devet milijardi 862, pa na devet milijardi 794. Znači, nešto je malo pao ove godine. Dakle, to je u evrima dug, tu nema preračunavanja.
Dug u dolarima: krenulo se od osam milijardi 717 miliona, na osam milijardi i 900, na osam milijardi 861, na osam milijardi 133, što odgovara mojoj priči iz uvodnog izlaganja o tome da smo vratili dug od 750 miliona evra u novembru.
I konačno dug u dinarima, gde se zadužujemo na domaćem tržištu, pola duga je inače u domaćem tržištu, čak i deo u evrima je na domaćem tržištu – 588 milijardi na 668 milijardi, da bismo finansirali deficit koji je bio na kraju 2014. godine. Setite se, 250 milijardi smo morali da finansiramo, a danas govorimo o deficitu od 28,4 milijarde, što je skoro deset puta, to je red veličine drugi, na 639 milijardi 2016. godine i 644 milijardi krajem novembra, znači, 30. novembra ove godine.
Ako hoćete u zbirnim, situacija se kreće ovako: u dinarima dug je porastao sa 2.753 milijarde na cifru koju je neko već pominjao, na Odboru ili ovde, 2.870 milijarde očekivano na kraju 2018. godine. To je cifra koja piše u budžetu, na strani 38. Znači, dug od 2.871 milijarda, očekivani dug na kraju 2018. godine.
U relativnom iznosu, kao procenat BDP-a, očekujemo da će dug pasti sa 62,8% BDP-a sa stanjem na 30. novembar na 61,8% na kraju ove godine. Znači, za 1% će dalje pasti dug. To je samo 1,8% iznad Mastrihta, a očekujemo da ćemo i preći tu liniju, da će u ostvarenju biti manji od ovoga.
Što se tiče troška duga, nama su, prema detaljnim informacijama, svi spredovi pali. U dinarskom iznosu između 5% i 6,54% su niže kamate – pet je na najnižu ročnost od 53 nedelje, a 6,54 je pao na ročnost od 10 godina. U evrima nam je nešto manje pao, ali je pao, od 2,4% je niža cena, do 3%. I tzv. „Z-spread“ koji plaćamo kad se zadužujemo, tu nam je pao sa 3,5% na 0,75%, znači, skoro pet puta.
Poslednja stvar koja je jako važna, ne znam odakle ste nešto, što može da stvara zabunu i šalje pogrešne informacije i našoj javnosti i našim stranim posmatračima, a to je informacija o tzv. listama poreskih rajeva i ostalo. Ja sam video u našim novinama ove cifre koje vi pominjete. Dozvolite mi da vam citiram, kolege su mi sada poslale u elektronskoj formi i mogu da vam dam, zvanični izveštaj EKOFIN-a broj 15429/17 od 5. decembra ove godine. Znači, nakon tih priča o tome ko će gde da bude, na kojoj listi, oni su objavili konačnu listu i za svaku zemlju, razloge zašto se nalazi na listi i šta trebaju da urade da se skinu sa te liste. Imenovano je 17 zemalja, među njima nema Srbije, a one su: Amerika, Samoa, Bahrein, Barbados, Grenada, Gvam, Severna Koreja, Makao, Maršalska Ostrva, Mongolija, Namibija, Palau, Panama, Sent Lucija, Samoa, Trinidad i Tobago, Tunis i Ujedinjeni Arapski Emirati. Tu nema Srbije.
(Zoran Živković: To je siva lista.)
Siva lista je u vašoj glavi, gospodine. Pogledajte ovaj dokument.

Reč ima narodni poslanik Bojan Torbica. Izvolite.

Dame i gospodo, drugarice i drugovi, uvažena predsednice, poštovani ministri, Poslanička grupa Pokret socijalista, Narodne seljačke stranke i Ujedinjene seljačke stranke će u celosti podržati ovaj set finansijskih zakona, kao i predloženi budžet za 2018. godinu.

Razlozi za ovakav naš stav su upravo u tome što je ovo jedan u nizu kvalitetnih, slobodno mogu reći domaćinskih predloga budžeta, u poslednjih pet godina.

Ovakav odnos prema budžetu pokazuje da je Srbija odlučnim i stabilnim korakom krenula da izlazi iz život blata u koje su nas uvlačili sve do 2012. godine, pokazuje da je Srbija počela da zaceljuje rane koje joj je bivši režim naneo pljačkaškom privatizacijom, masovnim otpuštanjima radnika, kriminalom, korupcijom, pustošenjem budžeta i budžetskih fondova, zaduživanjem i dovođenjem države na ivicu bankrota i siromaštva.

Evo već dva dana, koliko traje rasprava u ovoj sali, ali i obraćanje naših kolega opozicionih poslanika predstavnicima medija u holu Skupštine, moram da primetim da nisam uspeo da čujem ni jednu suštinsku primedbu na ovaj budžet. Sve te primedbe u potpunosti su političke prirode i predstavljaju ili neargumentovane kritike budžeta, ili šarene laže i prazna obećanja onih koji su imali više od jedne decenije vremena da urade nešto za ovu državu i narod, ali baš sada, kada su otišli sa vlasti, naknadnom pameću obogaćeni, setili su se interesa građana i države, setili su se da je moguće i potrebno raditi u interesu naroda.

Sve te njihove laži i prazne priče nemaju nikakve veze sa realnošću, kao ni sa onim što ovaj budžet treba da predstavlja. Nepuna dva dana imamo priliku da slušamo jadikovke političkih pokajnika koji su spremni da sve obećavaju i da se u sve zakunu kako bi dobili šansu da bar još jedan dan ponovo provedu na vlasti. Sve ovo bi za njih bilo idilično da o tom njihovom povratku na vlast ne odlučuju građani, tačnije oni koji su ih pre pet i po godina, zbog bahatosti, korupcije i kriminala, jednom zauvek oterali u opoziciju.

Predloženi Zakon o budžetu za 2018. godinu nam daje jasan prikaz izbalansiranih prihoda i rashoda, tako da ukupni prihodi budžeta za sledeću godinu iznose 1.178 milijardi dinara, a ukupni rashodi 1.207 milijardi dinara. Planirani fiskalni deficit za sledeću godinu iznosi 0,6% BDP-a, odnosno 28,4 milijarde dinara, što je za 40,7 milijardi dinara niže od deficita planiranog budžetom za ovu godinu i što je ujedno i najniži budžetski deficit u poslednjih nekoliko decenija.

Budžet za 2018. godinu je izuzetno dobro odmeren, isto tako kao i prethodna dva-tri budžeta, a planiran je na osnovu projekcije da će realna stopa rasta u idućoj godini biti 3,5% BDP-a.

Ono što ovom prilikom moramo pohvaliti jeste činjenica da je u ovoj godini suficit u budžetu bio rekordan, deficit nizak, a rast realno iznosi oko 2%, te je, osim prostora za veće plate i penzije u idućoj godini, obezbeđeno i više novca za investicije, što pokazuje razvojnu stranu ovog budžeta, tako da su za kapitalne investicije u 2018. godini predviđene 128,3 milijarde dinara, od čega je najviše namenjeno za ulaganje u infrastrukturu.

Kada već spominjem povećanje zarada i penzija, želim da napomenem da je povećanje plata i penzija u idućoj godini u suštini nagrada za uvedenu fiskalnu disciplinu i postignute rezultate tokom poslednje tri godine reformi. Sve ovo pokazuje da su sve preduzete mere, koje su često bile čak politički izuzetno nepopularne i od kojih mnoge nisu nailazile na punu podršku građana, bile opravdane, da su doprinele postizanju odličnih rezultata i da sada svi možemo biti izuzetno zadovoljni postignutim.

Naravno da ovo postignuto ne sme da nas uljuljka i da je tokom 2018. godine neophodno da maksimalno obratimo pažnju na održavanje postignute makroekonomske stabilnosti, nastavak primene mera fiskalne konsolidacije, kao i dalje smanjenje učešća javnog duga u BDP-u, koje je uspešno započeto prošle godine.

Ono što svi građani Srbije u 2018. godini očekuju od aktuelne Republičke vlade jeste još veći broj investicija, kako stranih tako i domaćih, još veći broj novootvorenih radnih mesta, nova povećanja penzija i zarada, ali za razliku od prakse bivšeg režima, povećanja koja će isključivo biti iz realnih izvora.

Ono što se može videti u ovom predlogu budžeta, a što me izuzetno raduje, jeste odgovorna politika Vlade prema resoru odbrane, prema Vojsci Srbije, a pre svega njenim pripadnicima, što je sušta suprotnost u odnosu na period vladavine bivšeg režima, koji se u javnosti zalagao da želi efikasnu, mobilnu i modernu armiju, a od prvog dana aktivno radio na njenom slabljenju, uništavanju brojnog arsenala naoružanja, istovremeno terajući u prinudnu penziju profesionalni i iskusni oficirski kadar u najboljim godinama, koji su najvećim delom činili heroji odbrane od NATO agresije.

Predlogom budžeta za potrebe Ministarstva odbrane tokom 2018. godine planirana sredstva su uvećana za 11,6 milijardi, čak 25% više nego prethodnih godina, tako da taj predlog sada iznosi oko 70,5 milijardi dinara. Tako planiran budžet ministarstva imaće socijalni i razvojni karakter, pošto je najveći deo od sredstava predviđen za podizanje standarda pripadnika Vojske Srbije kroz povećanje plata, potom za nastavak stambene izgradnje, a značajna sredstva su izdvojena i za nastavak opremanja Vojske Srbije, za održavanje i remont tehnike, ali i ulaganje u vojne objekte i oporavak namenske industrije.

Zarade svim profesionalnim vojnicima do čina majora, zaposlenima u Vojsci Srbije u narednoj 2018. godini biće uvećane za 10%, a svaki vojnik će u novu godinu ući sa novim kompletom uniformi i čizama. Za opremanje Vojske Srbije u narednoj budžetskoj godini opredeljen je iznos od 13,2 milijarde dinara, što je za devet milijardi dinara veći iznos nego ove godine, a ono što je takođe izuzetno bitno jeste činjenica da je za naučnoistraživačku delatnost opredeljeno više od jedne milijarde dinara. Usko vezano za pitanje standarda pripadnika vojske jeste izjava predsednika Srbije Aleksandra Vučića, koji je pre nekoliko dana najavio da će svi zaposleni u sektoru bezbednosti, što znači i u Vojsci Srbije, do kraja godina dobiti bonus u visini od 10.000 dinara, ali da će i ubuduće njihova primanja biti povećavana u kontinuitetu iz godine u godinu.

Na kraju ovog izlaganja, veliko mi je zadovoljstvo što mogu da konstatujem da je aktuelna Republička vlada nastavila da sprovodi politiku prethodne dve vlade, politiku koju je zacrtao sadašnji predsednik Srbije Aleksandar Vučić i što je još jednom pokazala koliko joj je stalo do svih građana Srbije, a naročito onih koji danonoćno brinu o našoj bezbednosti i sigurnosti i koliko joj je stalo da zahvaljujući tako snažnoj vojsci sačuva svoju samostalnost, nezavisnost, kao i politiku vojne neutralnosti. Hvala.