Peta sednica Drugog redovnog zasedanja , 07.12.2017.

2. dan rada

OBRAĆANJA

...
Socijaldemokratska partija Srbije

Vladimir Marinković

Poslanička grupa Socijaldemokratska partija Srbije | Predsedava
Hvala koleginice Tomić.
Smatram da nisam prekršio Poslovnik. Radi svih narodnih poslanika i javnosti, ovde sam u ulozi spikera i imam jedinu opciju da siđem u klupu i da to objasnim, što ste mi malopre rekli i sugerisali. To je trenutno nemoguće. Hvala.
Da li želite da se Narodna skupština izjasni u danu za glasanje? (Ne.)
Pravo na repliku ima dr Vojislav Šešelj.
Izvolite.
...
Srpska radikalna stranka

Vojislav Šešelj

Poslanička grupa Srpska radikalna stranka
Mi nismo dobili ni plan monetarne politike NBS, nikada u ove dve godine i nadam se da će uskoro doći na dnevni red poslovanje NBS, pa ćemo imati priliku da o tome raspravljamo.

Ovde bih odgovorio samo ministru Vujoviću. Drago mi je što se priključujete mojoj kritici Vlade zašto Vlada nije podnela izveštaj o trošenju u okviru budžeta za prošlu godinu, odnosno fiskalni izveštaj za prošlu godinu, završni račun budžeta.

Izgleda da je vaše ministarstvo uradilo sve što je trebalo i kada je Vlada trebala još samo mali korak da napravi i da to pošalje, Vlada nije poslala. Međutim, ministre, postoji jedan princip u parlamentarnoj demokratiji. Princip kontinuiteta vlasti. Vi kao Ministarstvo finansija i vlada u celini odgovarate za sve obaveze prethodnih vlada. Ako nijedna vlada od 2003. godine nije podnela finansijski izveštaj, onda vi morate sve te izveštaje da podnesete i da kažete zašto oni nisu i da to bude ubedljiva kritika njihovog rada, afirmacija vašeg rada.

Za Narodnu skupštinu nema promena u kontinuitetu Vlade. Vi se menjate partijski nakon izbora. Jedna partija dobije izbore, druga izgubi i vi se menjate personalno između izbora, ali za Narodnu skupštinu postoji Vlada u kontinuitetu. Imate dakle, da podnesete izveštaje za 14 godina.

Dalje, kažete da je u martu Narodna banka uplatila značajnu sumu novca. Na osnovu toga što je NBS uplatila u martu, vi ste mogli da kreirate budžetsku prihodu stavku, pa da kažete, ako je u martu ove godine uplatila toliko, očekujete i sledeće godine isto toliko, nešto manje ili nešto više. Ili da uzmete prosek, recimo, prethodne četiri godine, pa kažete prosek je bio toliki pa planiramo da nam i ove godine toliko uplatite.
...
Socijaldemokratska partija Srbije

Vladimir Marinković

Poslanička grupa Socijaldemokratska partija Srbije | Predsedava
Hvala, vreme.
Reč ima ministar Vladan Vukosavljević.
Izvolite.

Vladan Vukosavljević

| Ministar kulture i informisanja
Hvala.
Samo nekoliko kratkih osvrta na neke od opservacija koje smo čuli. Dakle, kada je reč o Matici srpskoj, tu postoji nepodeljena saglasnost oko značaja i istorijskog i kulturološkog Matice srpske. Dakle, Ministarstvo kulture i informisanja u potpunosti podržava takvo viđenje stvari. Ono je zajedničko, da je Matica srpska jedna od temeljnih ustanova srpske kulture, istorije, tradicije i identiteta.
Takođe, slobodan sam da konstatujem da u nekom proteklom periodu, da sada ne navodim sve godine, pomoć Matici srpskoj je bila manja i neki njeni interesi su zanemarivani, ali ona bez sumnje predstavlja jednu od ustanova kulturnog jezgra ovog naroda.
S tim u vezi bih skrenuo pažnju samo na podatke budžetskog tipa. U 2016. godini budžetom je za pomoć radu Matice srpske bilo predviđeno 35 miliona, to je 2016. godina. U ovoj 2017. godini, to je 45 miliona i budžetom za 2018. godinu 56 miliona. Znači, imamo jedan jasan trend rasta 2016, 2017. i 2018. godina 35, 45. i 56.
Osim toga, Matica srpska na konkursima za sufinansiranje projekata u kulturi dobija dodatnu pomoć za projektno finansiranje, tako da mi u granicama ovog budžeta i ovih finansijskih okolnosti dajemo, čini mi se, značajan doprinos finansijskom poslovanju i drugim programskim aktivnostima Matice srpske. To ćemo nastaviti da činimo i nastojaćemo da u sledećoj godini ovaj trend budžetskog rasta za odvajanje za poslovanje Matice srpske raste i dalje u ovom tempu, možda i u većem, ali ovaj tempo 35, 45. i 56 je vrlo značajan iskorak.
E, sad, ako to poredimo sa nekim drugim stvarima, to nisu stvari za direktno poređenje. Dvorski kompleks jeste od izuzetno kulturnog značaja, istorijskog, identitetskog takođe, tamo se nalaze remek dela umetnosti domaće i strane, tamo se nalaze platna Pusena, Kanaleta, skulptura Meštrovića itd, itd. Smatramo da taj kompleks i takođe ova suma koja se sada izdvaja, je manja u odnosu na sume koje su se izdvajale 2005, 2006, 2007, 2008, 2009, 2010. godine, ti iznosi su bili 120 miliona i 100 miliona i 80 miliona.
Tu postoji neki minimum, reč je ogromnom kompleksu koji zahteva investiciono održavanje, naravno i čuvanje tih umetničkih dela od kojih su neka remek dela. Ali, vi ste u pravu ako naglašavate mogućnost da se sam princip rada dvorskog kompleksa u nekoliko promeni i da on ima neke značajnije možda samostalne prihode, ali mi ćemo nastojati, stvari su za ovu, možemo i nekom drugom prilikom o tome detaljnije, ali stvari su u nekoliko komplikovanije, ali to je dostižno i moguće.
Mi ćemo nastojati da taj predlog uzmemo u obzir i da u datim okolnostima vidimo da li postoje dodatni potencijali za jedno turističko i komercijalno obogaćivanje, odnosno povećanje prihoda, ali mi ne možemo da dajemo manje od ovoga, jer negde otprilike na toj granici je sama granica održavanja ukupnog kompleksa u iole doličnom stanju.
Kada je reč o javnom servisu, četiri milijarde, priča nije nova. Međutim, ja samo ukazujem na jednu okolnost koja je vrlo bitna, koju treba imati na umu. Kada se sabere šta dobija javni servis od budžeta direktno, onda i od građana kroz drugi način finansiranja i od samostalnih prihoda kroz marketing, ta se suma na godišnjem nivou kreće nešto ispod 80 miliona evra, negde između 75 i 77, da ne preteram, da ne pogrešim previše, ispod 80 miliona evra.
Ako uporedimo sa javnim servisom Hrvatske, on je ukupno, po drugom osnovu, kroz pretplatu koja je utuživa, itd, ostvaruje oko 220 miliona evra godišnjeg prihoda, javni sektor Hrvatske. Malena Slovenija, koja je četiri puta manja od Srbije, otprilike za javni servis odvaja oko 120 miliona evra, znači za 50% više od Srbije.
To je pitanje finansiranja javnog servisa. Iz ugla Ministarstva kulture, u delu koji se tiče kulture, mi smo relativno zadovoljni ulogom koju javni servis u tom smislu obavlja. Treći digitalni kanal pruža kvalitetne kulturne sadržaje. Na prvom programu postoji kulturni dnevnik, koji se doduše emituje u nedoba, kada većina ljudi spava i mi na to ukazujemo i nismo zadovoljni tim rešenjem. Ali, to je ipak jedan korpus programa iz oblasti kulture koji na relativno zadovoljavajućem nivou, pogotovo ako se poredi sa drugim televizijama i drugima koji imaju nacionalnu frekvenciju.
Što se tiče uređivačke politike, Ministarstvo kulture i informisanja nije u poziciji, kao što vam je poznato, da se tim stvarima bavi. Mi imamo svoje mišljenje o tome, ali mi smo u formalnoj prilici da ga iskazujemo na ovaj način i ovim povodom. U svakom slučaju mi moramo kao država da vidimo šta ćemo sa javnim servisom. On je neophodan, to je jedan, to je mišljenje Ministarstva kulture i informisanja i moje lično. Mislim da bi ga trebalo dodatno finansirati. Ko će da upravlja tim sredstvima i na koji način, je jedno drugo pitanje koje donekle izlazi iz naše nadležnosti. Toliko za početak.
...
Socijaldemokratska partija Srbije

Vladimir Marinković

Poslanička grupa Socijaldemokratska partija Srbije | Predsedava
Hvala, ministre Vukosavljeviću.
(Vojislav Šešelj: Replika.)
Doktore Šešelj, da li želite odmah repliku ili gospodin Ružić da odgovori?
(Vojislav Šešelj: Odmah.)
Pravo na repliku, dr Vojislav Šešelj. Izvolite.
...
Srpska radikalna stranka

Vojislav Šešelj

Poslanička grupa Srpska radikalna stranka
Ministre, ja bih se složio sa nekim delovima vašeg odgovora. Međutim, postoje neke stvari koje jednostavno bodu oči i ne mogu se ignorisati. Vi upoređujete naš tzv. javni servis sa slovenačkom ili hrvatskom televizijom. Slovenačka i hrvatska televizija su izrazito nacionalne televizije, a naša televizija ima antisrpski programski sadržaj. Ovde u njenim najznačajnijim emisijama se Srbija proglašava krivcem i za ratove koji su vođeni na Balkanu i za posledice tih ratova. Tamo se dovode ljudi po kriterijuma generalnog direktora koji je svemoćan. Ne zna se ni ko upravlja, ni kako upravlja. Glumi se da upravljaju određeni organi, ali ti organi nikome nisu odgovorni.

Što se tiče Matice srpske, pogledajte kada se ona uporedi po nivou finansiranja sa Egzitom. Egzit traje svega tri dana. Egzit je privatna firma i dobija ogromne pare, 35 miliona iz budžeta Republike, iz budžeta Vojvodine, Milorade, 15, 20 miliona, onda dobije iz budžeta grada Novog Sada, to je preko 50 miliona. To je ogromna suma za tri dana. Koju to društvenu vrednost donosi? To donosi samo drogu. Ovamo imate Agenciju za borbu protiv narkomanije, ja sam sve do sad mislio da je policija jedina Agencija za borbu protiv narkomanije. Sad vidim ima i neka Vladina agencija. Ne znam, u prošlim sastavima Vlade bilo je i narkomana, ne mogu baš da kažem da ima i u ovom sastavu, ali čim bih saznao ja bih odmah javnost obavestio. Šta će Vladi ta agencija? Ima policija, neka goni narkomaniju.
...
Socijaldemokratska partija Srbije

Vladimir Marinković

Poslanička grupa Socijaldemokratska partija Srbije | Predsedava
Hvala.
Reč ima ministar Branko Ružić. Izvolite.
...
Socijalistička partija Srbije

Branko Ružić

Poštovani predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, ja zaista vrlo kratko želim da ukažem na neke elemente ova četiri zakona, koje je i uvaženi narodni poslanik, dr Vojislav Šešelj, elaborirao malo ranije.
Dakle, ovde se radi o nizu značajnih novina i unapređenja koje se uvode u oblast ravnopravnog statusa zaposlenih u javnim službama. Radi se o sistemu plata zaposlenih u javnom sektoru. Kao što znamo, strategijom reforme javne uprave prosto težimo da dođemo do jednog sistema radnih odnosa koji će biti održiv.
Ne bih se složio da platni razredi mogu da postoje samo u zemlji nedođiji i Republici Srbiji, jer to onda stavlja u egal odnos zemlju nedođiju i Republiku Srbiju. Ovim zakonima se praktično utvrđuju platni razredi i koeficijenti u javnom sektoru, autonomnim pokrajinama i jedinicama lokalne samouprave, i primera, kao što i piše u predloženim zakonskim rešenjima, se odlaže do 2012. godine, jer se vezuje za naredni budžetski ciklus kako bi se naravno pripremili i budžeti Republike i jedinice lokalnih samouprava i kako bi se naravno svi poslodavci u javnom sektoru pripremili za te promene.
Takođe, nakon ovih zakona, jer ovo je samo jedan deo zakona koji se tiče reforme sistema plata, potrebno je pripremiti podzakonske akte nakon usvajanja ovih zakona, ukoliko do usvajanja u ovom visokom domu dođe, kako bi primena zakona bila sprovodljiva i kako bi se uradila analiza finansijskih efekata u postupku utvrđivanja nove jedinstvene osnovice.
Dakle, ono što je možda populistički pozitivno, ali mislim da nije realno i nije korektno, mi ne možemo preko noći obećavati tu reformu. Ta reforma se sprovodi već duži vremenski period i mislim da će platni razredi, platne grupe biti samo jedan od epiloga ove reforme sistema plata. Zahvaljujem.
(Vojislav Šešelj: Replika.)
...
Socijaldemokratska partija Srbije

Vladimir Marinković

Poslanička grupa Socijaldemokratska partija Srbije | Predsedava
Prvo da damo reč ministru LJajiću i dobićete repliku.
(Vojislav Šešelj: Kako ću dvojici ministara za dva minuta da odgovorim?)
Da čujemo ministra LJajića. Izvolite.
(Vojislav Šešelj: Moje je pravo da odgovorim ministru Ružiću, možda LJajiću neću hteti.)
Čekajte, dr Šešelj, dao sam reč ministru LJajiću. Dobićete repliku i odgovorićete.
(Vojislav Šešelj: Kako ću da odgovorim za dva minuta trojici ministara?)
Ne sumnjam u vas da ćete uspeti u dva minuta to da uradite.
Izvolite, dr LJajiću.

Rasim Ljajić

Gospodin Šešelj je i prošle godine spominjao „Egzit“ i sredstva koja se izdvajaju iz budžeta za njegovo održavanje i cifre su, naravno, tačne. Međutim, „Egzit“ i održavanje „Egzita“ je čista investicija, dobra investicija, mnogo više nego trošak. Iz prostog razloga što smo prošle godine imali oko 215.000 posetilaca na „Egzitu“. On nije najbrojnija manifestacija koja se održava, brojnije su i „Leskovačka roštiljijada“, brojnija je i „Guča“, ali je po deviznom prilivu i po broju stranih turista na prvom mestu.
Prošle godine je inkasirano oko 14,4 miliona evra. Čisti prihod države na ime naplaćenog PDV je između 2,5 i 3.000.000 evra. Ako to imate u vidu, onda ćete i videti zapravo da sve ovo što se ulaže je mnogo manje od prihoda koji se ostvaruje. Da ne govorimo o indirektnim koristima od „Egzita“ u smislu brendiranja Srbije, gde je proglašen od CNN 2016. godine za najznačajniju muzičku manifestaciju u ovom delu Evrope, tačnije među 10 manifestacija. Da ne govorimo o imidžu koji se kreira zahvaljujući „Egzitu“, jer iz 60 zemalja imamo posetioce tokom trajanja „Egzita“, da prosečno jedan posetilac potroši 431 evro. To su, dakle, sve benefiti od održavanja ove manifestacije.
(Vojislav Šešelj: Hoću li sačekati još pet-šest ministara?)