Zahvaljujem predsedavajuća.
Poštovani poslanici, ja bih hteo samo da jednu stvar dodam iz izlaganja moje koleginice, a to je da ozbiljnost ove Vlade kada je u pitanju demografija pokazuje činjenica da je u prethodnom mandatu dok je premijer bio Aleksandar Vučić formiran i Savet za demografiju da bi upravo taj Savet bio telo koje će da koordinira i da vodi računa o tome da Srbija u jednom trenutku sa svojim merama i svim onim što hoće da uradi izađe iz mortaliteta, iz negativnog prirodnog priraštaja i da uđemo u plus.Nama jeste želja ka tome i ozbiljno smo radili i na ovom zakonu. Jedina činjenica u prethodnom izlaganju koja je bila tačna to je da će pravilnik određivati način kako će i koji iznosi biti isplaćivani, ali to je bilo upravo iz razloga da bi Vlada bila efikasna u tim merama, da bi mogla da reaguje promptno, da ne bi išla na izmenu zakona, već u skladu sa svojim mogućnostima, u skladu sa ekonomskim mogućnosti, u skladu sa onim kako bude bila strategija da možemo da reagujemo promptno i brzo i da na neki način pokrenemo taj točak i da Srbija u jednom periodu, a nadam se vrlo brzo, ima prirodni priraštaj koji će biti u zadovoljavajućem plusu.
Ono što nije bilo tačno u tom izlaganju to je da će prvo dete biti isplaćivano u ratama. Prvo dete i naknada za prvo dete biće isplaćivana u celosti. One ostale rate za drugo, treće i četvrto biće isplaćivane u 24 rate, s tim što će biti uvećane u prvoj rati za pet hiljada dinara, koja je bila paušal za opremu. To je jedna novost i to je jedan dodatak koji je ceo pravilnik predvideo.
Pored toga ima niz nekih drugih stvari. Primetili smo da ranije naknada za bolovanje koja je išla preko poslodavca najčešće je kasno dolazila do majki. Sada ovim zakonom je predviđeno da naknada se direktno isplaćuje majci, za razliku od nekih ranijih vremena. I to je isto netačno interpretirano, ne uzima se 50% i ne deli se po ne znam kakvoj matematici, pošto ne znam da li je uopšte čitan zakon. Zakon predviđa da se deli 12 meseci poslednjih rada uvećan za minuli rad i da porodilja dobije isti taj iznos. Ukoliko nije porodilja radila 12 meseci, u tom slučaju se uzima 50% od prosečne plate kao prosek za taj mesec.
To je jedina razlika i to je za razliku od 2007. godine za 100% više koliko daje ova Vlada u odnosu na Vladu 2007. godine.
Ono što je razlika i briga u odnosu na 2007. godinu jeste i činjenica da ova Vlada za zaštitu porodice i dece izdvaja 54,3 milijarde ili po današnjem kursu to iznosi 457 miliona evra, a 2007. godine izdvaja je 21,3 milijarde ili po tadašnjem kursu 261 milion evra, što znači da ova Vlada kada je u pitanju porodica i deca bezmalo 90% veći budžet daje upravo za tu svrhu. Nije samo to. To je samo u ovom ministarstvu. Postoji, kao što ste pričali, i ministarstvo koje vodi moja koleginica gde ima dodatnih novaca za to i mi želimo da se ne završi sve na ovome.
Verujem, s obzirom da je Vlada u ovoj godini za porodicu i decu dala 2,2 milijarde više u odnosu na prošlu, da će svaka sledeća biti sigurno bolja za majke i za decu i da će Srbija u jednom trenutku svakako krenuti napred i verujem vrlo brzo u plusu, a da će ovaj zakon pokazati sve svoje prednosti vrlo brzo. Hvala.

Hvala.
Ako se niko ne javlja, da pređem na listu ili ima još?
Dobro.
(Marko Đurišić: Replika. Nemoj da lažeš…)
Bre? Kome sada dobacujete – bre, poslaniče?
(Marko Đurišić: Pričam sa ministrom. Jedini nisam dobio repliku. Ministar ne govori istinu.)
Vama stalno neko nešto ne da. Ja sam šokirana. Pričali ste 20 minuta kao i svi ostali poslanici. Stalno Kalimero neki.
Nema osnova, vas niko nije uvredio. Pisali ste taj Poslovnik. Nemam vremena za to, o ozbiljnim stvarima raspravljamo.
(Marko Đurišić: Nemam ni ja. Samo kažem da ne govori istinu.
Nismo na pijaci. Poslaniče, smirite se, uzmite pauzu ako vam nije dobro, ako ste agresivni. Pustite nas da radimo.
(Marko Đurišić: Uzmite vi. Kako može da laže?)
Sram vas bilo. Molim vas smirite se. Ako ima neko iz poslaničke grupe, pomozite vašem poslaniku da se smiri, da ne vređa i pustite nas da ozbiljno radimo.
(Marko Đurišić: Ne treba mi pomoć. Kažem da govori neistinu.)
Izričem vam opomenu zbog toga što nam ne dozvoljavate da radimo i vređate ovde. Ponašajte se pristojno.
Izričem vam još jednu opomenu zato što ometate rad parlamenta.
Reč ima narodni poslanik Đorđe Vukadinović.
(Marko Đurišić: Sram vas bilo.)
Samo kad vas nije sramota.
Đorđe Vukadinović.

Hvala.

Gospodine Vujoviću, gospodo ministri, kao što vidite došao sam prehlađen, jer sam vas video sa putnom torbom pa sam se zabrinuo da ćete da odete, da ćete da otputujete, pa neću imati priliku da sa vama razmenim po neku reč, a do sada smo uglavnom dobro razgovarali, makar se i ne slagali u celini.

U stvari, mi se ne slažemo oko koncepta gospodine Vujoviću iako moram priznati bi bilo mnogo gore ako odete, pa se ne vratite, pa nam onda gospodin Vučić dovede neko novo čudo od deteta, poput već zaboravljenog Lazara Krstića. Tako da u tom smislu sa vama bar znamo na čemu smo i znamo na šta možemo računati.

Bilo kako bilo, podeliću moje vreme na dva dela. Sada ću se usredsrediti na par direktnih i konkretnih pitanja. Vidite gospodine Vujoviću, ova gomila desno od mene je materijal za današnju sednicu, kompletan materijal za današnju sednicu. Pri tome je jedno štampano većim fontom, i dalje ima tabela koje ne mogu da se razumeju tako da nemam nameru da pravim iluziju da sam mogao i da je bilo ko mogao sve to savladati. Zato idemo na konkretne stvari, posebno ono što se tiče vašeg jučerašnjeg izlaganja koje sam pažljivo slušao.

U tom smislu potpuno vas razumem, nije lako govoriti kada je ovakva buka, jel tako, kada ste juče reagovali? Na žalost, to je tako, to je naša skupštinska atmosfera i moramo u tome da funkcionišemo. Više volim kada je malo tiše.

Vi ste dva ili tri puta tokom svog jučerašnjeg izlaganja rekli da su rezultati bolji, citiram – nego što ste očekivali, rekli ste da su znatno bolji u svakom pogledu. Misleći na ovogodišnje rezultate. Vi ste pretpostavljam mislili na deficit budžetski, ali kada se tako kaže, onda to malo zvuči problematično, jer onda može da se misli da se generalno odnosilo, ali znate i vi kao i ja da je BDP porastao mnogo manje, da je jedva prešao 1% i sada se nadamo da će biti 2% do kraja godine ili će biti 1,9% do kraja godine.

Očekivani, programirani rast je bio 3%. Vi ste se osvrnuli na neke momente i na neke moguće faktore. Kolege iz opozicije su vam rekle šta o tome misle, ne bih rekao da je moguće sve prebaciti na sušu, niti na zimu, niti na loše atmosferske prilike na kopovima EPS u januaru i februaru. Dakle, mislim da postoje sistemski razlozi i mislim da ste toga svesni.

Ne možemo reći da smo zadovoljni u svakom pogledu kada je rast BDP duplo manji od očekivanog. Ova optimistička projekcija od svega 0,6% deficita za narednu godinu je projektovana pri proceni rasta BDP od 3,5%. Očekuje se rast od 3,5%, a onda će deficit biti ovakav.

Da li ste uvereni da će taj rast zaista biti toliki, obzirom na navedena očekivanja kada je reč o 2017. godini. Drugim rečima i konkretno, na osnovu kojih procena, na osnovu kojih činilaca, sem uzdanja da će Bog pomoći, pa neće biti jako hladna zima i neće biti suše, dakle na osnovu kojih drugih elemenata možete da kažete da očekujemo rast od 3,5%, kada ove godine nismo ni dva dohvatili?

Iz seta ovih predloga zakona, grešio bih duhu kada bih rekao da ništa ne valja i da ništa nije dobro. U tom smislu rekao bih da ćemo ja i moje kolege glasati za ovaj rebalans koji predviđa, odnosno omogućuje isplatu bonusa ljudima iz sektora bezbednosti, Vojske i policije. Oni su to svakako zaslužili, kao što su zaslužili i drugi zaposleni u svim drugim sektorima. Mislim da nije dobro na taj način podvajati zaposlene u javnom sektoru, ali pretpostavljam da je ideja bila, pošto je njima dizano manje, pa su sada ovi pokušali da nadoknade taj zaostatak.

Moje drugo i vrlo konkretno pitanje jeste – zašto niste išli na ukidanje mere o smanjenju plata i penzija? Znači ona ističe 2017. godine, zašto nije ukinuta, zašto nije zvanično ukinuta? Vi ćete verovatno reći kako nema potrebe, jer ste podigli 5%, pa 4%, pa 1%, pa je na neki način anulirana.

Pitam vas to ne iz nekih političkih ili demagoških razloga, nego zbog toga što ja kao i vi, a vidim i Fiskalni savet je u sličnom pravcu razmišljao, kolege iz Fiskalnog saveta su imale sličnu zabrinutost ili slično mišljenje da nam realno preti, pre svega reč je o penzijama. Kada je reč o platama, pretpostavljam da nema pomoći onima koji su oštećeni tom merom. Kada je reč o penzijama, mi ćemo, možda vi i ja nećemo biti tu, da li među živima ili ne na ovim mestima na kojima se sada nalazimo, ali neće proći mnogo vremena, naš Ustavni sud ili neki evropski sud će vratiti, odnosno naložiti vraćanje tih sredstava za penzije.

Vrlo sam uveren u to, videćemo šta će biti. Kažem, Fiskalni savet ima sličnu dilemu. Dakle, vraćaćemo te penzije i ta sredstva, kao što se sada još uvek vraća stara devizna štednja i imamo problema sa tim. Nije dobro na taj način, indirektno zarad neke dobre stavke, zarad malo ukrašenog ili dobrog delujućeg budžeta, manjeg deficita da opteretimo buduće generacije nekim dažbinama kojih se nećemo moći osloboditi. Govorim konkretno oko ovih penzija. Razgovarao sam sa kolegama, sa različitim vrstama pravnika, gotovo svi su sigurni da će to biti ukinuto, bilo na Ustavnom sudu, bilo na Evropskom sudu, ali o tom potom.

Da ne bude da se krećem ovom načelnom planu, pridružujem se primedbama koje deluju sitno, ali nisu sitne. Ovo oko gondole, ima naravno i drugih stvari, ima i drugih problematičnih stvari, ali ovo da država finansira beogradsku gondolu, prosto je neopravdljivo. Nema rezona i mislim da i vi lično, bar sa strane budžeta nije velika stavka, ali ponavljam, to je 360 miliona u ovoj i 860 miliona u narednoj godini. To ipak nije malo. Ako grad Beograd stoji tako dobro kao što se priča, zašto grad Beograd ne gradi tu gondolu iz svojih sredstava?

Beograd je veliki grad, prestonica, ima velike prihode, što siromašna država Srbija sa siromašnim regionima, delovima Srbije učestvuje u gradnji beogradske gondole, pa makar ona, kao što kaže ministar LJajić služila i to sada prvi put čujem, ne za turiste nego i za prevoz građana, za to je valjda projektovana. Ako će tome poslužiti, onda hajde, možda ima neko opravdanje. Možda ima opravdanje da se gradi, mada neke ili mnoge arhitekte smatraju da će oni arhitektonski narušiti grad, ali svejedno, ako pomogne rešavanju saobraćajnog kolapsa u Beogradu, onda u redu. Ne mislim da građani iz Surdulice ili bilo kog drugog grada, dela Srbije treba na neki način da finansiraju da Beograd rešava svoj saobraćajni problem, saobraćajni kolaps. To treba da rešava prestonica, sa prihodima koji su enormni, barem za srpske prilike.

Poslednje, moram nešto i na račun gospođe Mihajlović, mada smo se raspravljali već oko ovog autoputa, ali nekako ste prošli put kada nije bilo mnogo vremena, pa …

Sada se konkretno izdvajaju sredstva u budžetu. Jedno je priča, jedno je projekat, jedno je načelna ideja, a drugo je kada se o tome priča. Autoput Niš-Merdare-Priština, to je ono što smo ja i neke moje kolege zvali autoput za veliku Albaniju, što možda nije tako, ali svakako izdvajaju se pare za prvu deonicu tog autoputa.

Moja je procena i ocena da za to nema ekonomske isplativosti i da su više politički razlozi za gradnju toga puta, da se olakša transfer albanskih građana i građana Albanije i Kosova prema zapadnoj Evropi. Osim dva, tri puta godišnje, kada oni idu, dolaze ili se vraćaju sa godišnjeg odmora, leti i zimi, taj pravac nema, to kažu moje kolege i stručnjaci za tu oblast, nema ekonomskog opravdanja. Nego ima političko, jer je to bila želja ili zahtev Angele Merkel i nekih drugih uticajnih centara iz Brisela i Berlina da se gradi taj auto-put i da se na neki način Albanija poveže sa centralnom Evropom. Može, ali ne mora o trošku građana Srbije.

Poslednja stvar, i doslovno poslednja, ovde smo čuli koliko košta Kancelarija za saradnju sa Rusijom i Kinom, koliko košta Ministarstvo za evropske integracije. Disproporcija je velika. Za ovo jedno, za Kancelariju za saradnju sa Rusijom i Kinom se izdvaja nekih 50, 56 miliona dinara, a za Ministarstvo za evrointegracije se izdvaja preko milijardu i 100 miliona. Nezavisno od toga da li smo mi evroskeptici ili smo rusofili ili kinezofili, smatram da nema realne potrebe za postojanje niti jedne, ni druge kancelarije, odnosno ministarstva.

Mi imamo dovoljno ministarstava, dovoljno resursa u Ministarstvu spoljnih poslova i drugim ministarstvima koja se bave saradnjom, ekonomskom saradnjom, razvojem širem sveta, uključujući i ove važne zemlje, članice EU, Rusiju i Kinu.

Dakle, da ne bude da sada ja govorim iz neke pizme prema EU, evo, spreman sam da žrtvujem, uslovno rečeno, i ovu Kancelariju za saradnju sa Rusijom i Kinom, ukinite i nju, jer ne verujem da će sada ona bog zna koliko unaprediti naše odnose sa Rusijom i Kinom, a ove poslove koji imaju smisla, iz nadležnosti i delokruga Kancelarije za evrointegracije, preraspodelite, kao i kadrove, ako su neophodni i ukoliko su, recimo, na neodređeno vreme. To nije mala, već ozbiljna ušteda i bila bi dobra simbolička poruka. Tim pre što najveći broj građana ove zemlje, to pokazuju i poslednja istraživanja, ne moja nego ljudi bliskih vlasti i aktuelnoj Vladi, pokazuju da ni 40% građana ove Srbije ne veruje u proces evrointegracija, a kada bi imali relevantne informacije, verujem da bi taj procenat bio još i znatno manji. Hvala.

Reč ima ministar Dušan Vujović. Izvolite.

Hvala lepo.
Ja vam se zahvaljujem, pre svega na naporu da pročitate sve ove dokumente i da na konkretnim primerima, koji će se odnositi, pretpostavljam, i na druge predložene zakone i budžet, ilustrujete pitanja koja imate i dileme koje vas muče. Imamo i mi ta ista pitanja.
Najveća mudrost i najveća teškoća je odmeriti projekciju realnog rasta i kretanje tzv. BDP deflatora, da ne biste preterali. Ako preterate i previše optimizma unesete, onda stvarate prostor za nerealna očekivanja i samim tim povećavate rizik budžeta. Mi smo toga duboko svesni i svaku primedbu u tom pravcu prihvatamo, zato što smo i sami prošli kroz te korake. Znači, ne radimo mi ovo tako lako.
Mi procenjujemo prvo tri elementa usporavanja BDP u ovoj godini i otvoreno o tome pričamo. Ja sam sad gledao sa mojim kolegama i sa Statistikom, glavni razlozi usporavanja su delimično u tome što znamo tačno u kojim sektorima je došlo do poremećaja, znači, znamo da se to dogodilo u poljoprivredi, znamo da se to dogodilo u energetici, odnosno u električnoj energiji i znamo da se to dogodilo u građevinarstvu. Ali, objašnjenje za svaki od ta tri sektora je drugačije i očekivanja posle tih smanjenja u ovoj godini su drugačija.
Poljoprivreda je, zbog toga što je priroda procene i kretanja ocenjivanja novostvorene vrednosti u poljoprivredi, takva da vas kažnjava kad imate negativni ciklus. Kod nas se dogodio i očekivani negativni ciklus pošto smo 2016. godine imali izuzetno visoku proizvodnju, pa da je 2017. bila i normalna, dogodilo bi se da imate pad. Pošto je 2017. godina bila natprosečno pogođena sušom, onda imate pad koji je natprosečno veliki. Znači, on vas gura u jedan ciklus koji ima jako nisku, pod znakom navoda, donji deo ciklusa, tj. dolinu.
Mi zbog toga očekujemo da ćemo naredne godine imati vraćanje tog ciklusa u poljoprivredi u normalu, što će proizvesti veći rast u poljoprivredi, a što je očekivano. Dugoročno posmatrano, ništa se neće promeniti, samo će ciklus biti malo dublji u ove dve godine, a to nam potvrđuju i statističari i ljudi koji znaju ceo sektor poljoprivrede.
Drugo pitanje – kretanje proizvodnje električne energije. Tu su već urađene korektivne mere i ministar Antić može da vam objasni šta je sve urađeno. Oni su razumeli razloge, a razlozi su i tehnološki i menadžerski i upravljački, i u tehničkom delu i u opštem delu. I mislim da se radi na svim tim pitanjima i mislim da možemo da očekujemo da će se već postojeće oživljavanje proizvodnje električne energije održati na planiranoj dinamici i da će pronaći način da se u budućnosti štite od takvih neočekivanih događaja. Znači, oni moraju da imaju rezerve uglja i druge načine kompenzacije takvih neočekivanih događaja, kao i u svim oblastima.
Treća oblast – građevinarstvo. Upravo ovde sa koleginicom Mihajlović pričamo o tome. Mi smo imali vrlo ekstenzivne i intenzivne razgovore sa Statistikom i u oblasti građevinarstva postoji nekoliko stvari. Jedno je izvršenje u odnosu na plan, a drugo je konstantna razlika između procene dinamike tog sektora na osnovu kvartalnih podataka i konačne ocene BDP, prvo fleš ocene, a onda i konačne ocene bruto domaćeg proizvoda kad prođe godina i kad se to bude ocenjivalo, tri-četiri meseca kasnije.
Znači, mi očekujemo da će se kod građevinarstva dogoditi dve vrste korekcije. Jedno je korekcija tzv. uzorka, pošto uzorak potcenjuje nivo aktivnosti u građevinarstvu, a drugo da će stvarna ocena na kraju godine pokazati da je ipak mnogo stvari urađeno, zato što se po prirodi tog sektora jako mnogo evidencije dešava u poslednjem kvartalu. Mi smo inače poznati kao kampanjci i obično se stanje radova podnosi pred kraj godine i obično se isplaćuje do, bukvalno, 31. decembra, tako da to uđe tek u konačnom obračunu za BDP. To je razlog zašto mislimo da 2% nije nerealno.
Ono što je najvažnije, to se sve dešava na strani ponude. Mi ne vidimo na strani tražnje, mi smo sa MMF, MMF je bio vrlo zabrinut da li to predstavlja neki početak, naznaku početka recesije ili ne. Mi smo pažljivo gledali i tražnju za stanovima, i tražnju za trajnim potrošnim dobrima, i tražnju za keš kreditima i uopšte tražnju, prodaju, maloprodaju, i nismo videli nijedan element, čak ni na strani izvozne tražnje.
Ono što nam mnogi zameraju, kao tzv. lošije performanse, neto domaćeg PDV, su u stvari znak velikog izvoza, jer se tu najveći deo povraća, i to se ostvaruje, iako znamo da kasnimo u povraćaju PDV. Time odgovaramo i na neka prethodna pitanja, a kasnimo pre sveta zato, jer možemo da pozovemo kolege iz poreske uprave da nam kažu, zato što imamo slučajeve zloupotrebe povraćaja PDV. Znači, pojave se fantomske firme, koje povuku nazad PDV i odjednom na tržištu imate proizvode, patike ili nešto, gde je PDV vraćen i onda ta firma proglasi bankrot, i neko je preuzme za pet evra, brat, rođak ili neko, za pet evra preuzme firmu koja ima hiljadu pari patika na koje je potpuno vraćen PDV. Odjednom imate robu na koju uopšte nisu plaćeni porezi koji moraju da budu plaćeni. Kada se neko pojavi, iza sebe ima 150 registrovanih i ugašenih firmi, to bi trebalo da bude crveno svetlo poreskoj upravi.
Ubuduće mi sada reformom poreske uprave želimo da oni to rade bez zadržavanja procesa. Trenutno se još uvek to radi u poluručnom režimu i sve to rezultira kašnjenjima. Mi pokušavamo, nama je u stvari, pod znakom navoda, u interesu da se što više PDV ove godine vrati da ne bismo imali veštačko povećavanje suficita ove godine i očekivani deficit sledeće godine. Nama to pojačava taj ciklični element budžeta.
Verujte mi da ovo radimo na mnogo složeniji način nego što može da se diskutuje u Skupštini. Spremni smo da organizujemo posebnu sesiju, koja neće biti u okviru budžeta, da objasnimo sve što radimo, da pokušamo bolje to da sagledamo. Na osnovu toga, mi smatramo da je 3,5% sledeće godine, koje u okviru standardnog srednjoročnog očekivanja, kad se uključe svi ovi elementi tzv. pozitivnih pomaka zbog ovih ciklusa, mi mislimo da je to realno. Fiskalni savet čak smatra da je 4% realno za narednu godinu. Znači, prošle godine su oni mislili da će biti niže i bili su u pravu, nadam se da će biti u pravu i sa 4% sledeće godine.
Ono što je najvažnije za nas, obratite pažnju da smo mi, i pored tog manjeg ostvarenja plana, ostali u nominalnim veličinama u okviru onoga što smo planirali. Prema tome, kad kažem da smo ostvarili sve, mi ne moramo da rebalansiramo nijednu veličinu, jer smo ostali u tim okvirima i u ukupnu nominalnom BDP-u i učešćima svih elementa rashoda i učešćima svih drugih veličina koje posmatramo. To je priroda tog procesa.
Na kraju, ustvari, procena realni BDP je izračunata veličina, kao što znate. Nominalni BDP je zbir nekih transakcija. Koliko je u tome realno, a koliko nije, kao što znate, to zavisi i od kursa i od načina kako se to evidentira u keš u budžetskom sistemu itd. Pitanje je vrlo na mestu, imamo dileme, pokušavamo da ih rešimo na najbolji način i da rizike prepoznajemo. Moja procena je da nećemo tu omanuti.
Zašto nisu ukinuti zakoni iz 2014. godine? Znači, moramo u svakoj raspravi da podelimo razgovor o okvirima gde mi imamo vrlo snažnu poziciju u Ministarstvu finansija. Kad kažemo ovo je okvir za povećanje, ovo je okvir za investicije, mi tu imamo praktično i prvu i poslednju reč. Kad je reč od definisanju načina kako se u okviru tih okvira nešto radi, kako se donose zakoni, kako se oni raspoređuju, kako se donose fine mere, tu cela Vlada predlaže i jedna od opcija je mogla da bude i to što govorite, a druga opcija je bila nešto drugo. To je pitanje već većine, pošto se tu uzimaju u obzir i socijalni i politički i svi drugi momenti.
Znači, kada mi kažemo – mi smo de fakto rekli imate prostor, uz najbolju volju, prostor u narednoj godini sa ovim pretpostavkama od 25 milijardi za penzije da bismo nastavili trend postepenog minimalnog smanjenja učešća penzija u BDP-u, i imate prostor od dopunskih 35 milijardi za plate na nivou bruto dva, tu postoji element koji znamo, to su ljudi u javnoj upravi i javnom sektoru. Ali, na lokalu i na nekim drugim mestima mi samo nagađamo koliko će to tačno biti, pošto mi te veličine ne kontrolišemo direktno.
Znači, ta procena da imamo 60 milijardi prostora za to i da imamo skoro 40 milijardi prostora za povećanje investicija, to je ono što mi dajemo. Kao što je Ministarstvo građevinarstva i energetike dalo konkretno punjenje kako će se taj prostor iskoristiti, tako i ovde kod onih mera koje se odnose na plate, penzije i ostale elemente, kao što su struktura subvencija itd, to je već odluka. Znači, mi kažemo imamo 87 milijardi za subvencije, a kako se to deli, to je već politička odluka. E sad, ja ne verujem da ću vam otkriti ništa novo, da vi imate ovde mogućnost u parlamentu da te stvari promenite. Ovo što vi govorite, to ja shvatam kao vaš predlog da se to razmotri, pa ćemo videti u raspravi o svemu ostalom kako će to da se završi, ali to je priroda procesa. Mi bismo se pobunili ako biste vi rekli – dodajte još na subvencije ili dodajte još na penzije, pošto mi mislimo da prostora nema. Prema tome, jedan od predloga koji su mnogi saopštili. Gospodin Arsić je pitao profesora Petrovića – jeste li vi penzioner? On mu je odgovorio da jeste i da prima platu od predsednika Fiskalnog saveta. To ja citiram.
Što se tiče projekata koji se dešavaju na lokalu, na nivou velikih gradova, na nivou zemlje u celini, radio sam u mnogim zemljama i jako mnogo zemalja ima slična pitanja godinama kao i Srbija. Znači, imate pitanje glavnog grada. Setite se, Beograd ne prima tzv. nenamenske transfere, zato što ima dovoljno sopstvenih prihoda. Svi ostali gradovi i opštine primaju te transfere. Beograd je samo povremeno, s vremena na vreme, ili zbog gradskog prevoza koji ima socijalni značaj u Beogradu, kao i zbog nekih drugih situacija, tražio posebni tretman u tim godinama.
Gondola je jedan od takvih projekata, koji nije standardni projekat, koji je izuzetak od pravila, gde se kaže da bi Beograd, koji ima veliki porast u realizaciji turističke ponude, i to se materijalizuje kroz povećani broj turista, povećani devizni priliv, a najvažnije kroz trajno povećanje i održavanje imidža Beograda kao otvorenog grada koji može da pruži mnogo. Ovo je jedan od predloga. I ponovo je pitanje da li je to najbolji predlog, ali to nije naše da procenjujemo. Mi smo našli prostor u budžetu da predložimo Skupštini da donese budžet u kome je to eksplicitno stavljeno. Samim tim, tu se ništa ne krije, mi samo kažemo – taj je predlog stavljen na sto i budžet može da podnese, bez promena bilo kojih od suštinskih parametara, tri miliona evra, da bude jednostavnija cifra, i nekih sedam miliona evra naredne godine. To je deset miliona evra za projekt Gondole.
Estetsko rešenje, tehničko rešenje i drugo, to nije naša stvar. Na isti način, u tom istom budžetu stoji mnogo veća cifra, a to je cifra za dva vitalna projekta koji su i ekološli projekti i funkcionalni projekti, a to su projekti prečišćavanja otpadnih voda i projekt dovođenja toplovoda, odnosno toplodalekovoda iz Obrenovca do Beograda. Hvala lepo.

Reč ima Zorana Mihajlović.

Auto-put koji smo pomenuli, kako ga zovemo „auto-put mira“, dilema koju ste vi iskazali, dilema o tome zbog čega se pravi auto-put, a druga dilema o isplativosti tog auto-puta. Prvo, da vam razbijem iluzije da se auto-put pravi zbog građana nekih drugih država, auto-put se pravi upravo zbog toga da bi bilo bolje našim građanima i da bi privreda i da bi mogućnost za investicije bila mnogo bolja i veća nego što je to bilo do sada. On treba da poveže pola miliona ljudi ovog trenutka, dakle, Niški, Toplički okrug, treba da omogući da imamo obilaznicu kod Prokuplja, treba da omogući da imamo prostor da te investitore u taj deo Srbije, koji nam je jako važan, gde nema dovoljno investicija, da imamo mogućnost, onda kad imamo dobru infrastrukturu da nam omogući te investicije.
Auto-put Niš-Merdare-Priština, ono što za sada imate u budžetu za 2018. godinu jeste samo prva deonica Niš-Pločnik. Moram vam reći da je, pre nego što smo se uopšte odlučili da ovaj iznos stavimo u budžet za 2018. godinu, urađeno puno analiza. Dakle, urađene su prethodne studije izvodljivosti, urađen je generalni projekat, pa tek nakon toga, kada smo videli kako izgledaju prethodne studije, kada smo videli da postoji isplativost… Znate, sa pozicije velikih infrastrukturnih projekata vi ne možete nikada da procenite u ovoj godini da li ćete kada napravite taj auto-put imati isplativost za pet, sedam, deset ili više godina. Ovaj auto-put se pokazao, prema institucijama čak i Evropske investicione banke, koja je tu vrlo oštra kada procenjuje da li je nešto isplativo ili nije, da i te kako postoji mogućnost da se taj auto-put koristi za prevoz ne samo ljudi, nego pre svega tereta. Za Srbiju to znači povezivanje sa regionom. Za Srbiju to znači siguran izlazak na luku. Ne zaboravite, Srbija nema izlaske na luku. Za nas je vrlo važan Koridor 11 da izađemo na Barsku luku, a jednako je važan i ovaj koridor koji će nam omogućiti da izađemo na albansku luku.
Prema tome, pre nego što smo se opredelili da pričamo uopšte o načinima finansiranja izgradnje, uradili smo prethodne studije izvodljivosti, generalni projekat, što je finansirano, između ostalog, donacijom od fonda Zapadnog Balkana. Sada krećemo, odnosno završava se deo projektnotehničke dokumentacije, a to znači idejni projekat studija izvodljivosti za ovu prvu deonicu od 36 km Niš-Pločnik i zato smo to stavili u budžet, jer očekujemo da sledeće godine u drugoj polovini godine postoji mogućnost da počnemo sa izgradnjom auto-puta.
Mislim da zaista ne postoji put, putić, da li on bio auto-put, regionalni put ili bio lokalni put, koji nije važan za Srbiju. Dakle, takva nam je pozicija da svaka vrsta povezivanja je za nas izlazak ka investitoru, izlazak ka novom radnom mestu. Čak ne mogu nikako da razumem da bilo ko ima bilo šta protiv bilo kog puta. Znači, nismo mi za kozije staze, mi smo zemlja koja je okružena drugim državama i moramo da gradimo puteve. Zato što prvi zahtev svakoga, bio on domaći ili strani investitor, na kraju krajeva i svakog građanina u ovoj zemlji, jeste da ima infrastrukturu, komunalnu, energetsku, transportnu infrastrukturu i da do svih svojih dozvola dolazi što pre. Kad ima to, onda ima mogućnost da ove ostane i da ovde dalje radi.
Dakle, iznosima u budžetu su prethodile sve studije koje su nam pokazale da je ovo isplativo za našu zemlju.

Hvala.
Reč ima Đorđe Milićević.

Zahvaljujem.

Uvažena predsednice, poštovano predsedništvo, dame i gospodo ministri, potpuno je jasno, Srbija nastavlja snažno ekonomski da napreduje i ogroman rad, trud, napor i posvećenost su uloženi i ti rezultati su vidljivi. Ti rezultati su prepoznatljivi i to je nešto po čemu Srbija danas jeste i poštovana i uvažavana. To je nešto što Srbiji danas otvara vrata širom sveta.

Reformski kurs Vlade, čiji su jasni temelji postavljeni 2014. godine i čiji su rezultati vidljivi i prepoznatljivi iz godine u godinu u kontinuitetu uvek iznad ciljeva koji su definisani i postavljeni, taj reformski kurs vrlo jasno potvrđuje da nema alternativu. Javne finansije su sigurne i stabilne i mi sa optimizmom možemo gledati na period koji je pred nama. Najteži deo posla je, rekao bih sa sigurnošću, urađen. Ono što predstoji jeste da na pravi način i racionalan način, pre svega, u budućnosti izvlačimo korist iz toga, odnosno da sačuvamo rezultate koje smo postigli, da sačuvamo teška fiskalna dostignuća i da prihvatimo sve podsticaje i inicijative koje vode ka rastu i koje vode ka razvoju.

Dva cilja smo u potpunosti realizovali, a to je trajno i u kontinuitetu smanjenje javnog duga u BDP-u i trajno smanjenje budžetskog deficita. Ministar je rekao u uvodnom izlaganju, dakle, Srbija ovu godinu završava sa rekordnim suficitom, a predviđeni budžetski deficit za narednu godinu, ako ga bude, je 1%. Dakle, Srbija spada u grupu najrazvijenijih zemalja sveta. Srbija se, maločas je o tome bilo reči, danas nalazi na 43. mestu na svetskoj Duing biznis listi, a neposredno pred početak reformskih procesa, pred stvaranje temelja 2014. godine, Srbija se nalazila na 91. mestu. Srbija se danas nalazi u 10 zemalja po uspešnosti sprovedenih ekonomskih reformi.

Dakle, vidljivi su i prepoznatljivi ekonomski pokazatelji i parametri. Želim da iznesem samo neke, jer treba o tome govoriti. Dakle, došlo je do povećanja prosečne plate 2017. godine u odnosu na period 2014, 2015. i 2016. godine. Nezaposlenost 2012. godine bila je 25,9%, 2016. godine 15,3%, a 2017. godine 11,8%. Bruto društveni proizvod 2016. godine bio je 2,8%, 2017. godine je 3,5%. Minimalna cena rada 2016. godine bila je 121 dinar, 2017. godine je 130 dinara, a konačan cilj 2018. godine je 143 dinara. Javni dug sada je 67,1%, sredinom 2019. godine biće ispod 60%. Direktne strane investicije 2016. godine 1,9 milijardi evra, 2017. godine 2,1 milijarda evra.

Dakle, politička i ekonomska stabilnost uz preduslove, odnosno podsticaj koji pruža Srbija, koji pruža Vlada Republike Srbije potencijalnim investitorima, pre svega mislim na manju birokratiju, brže izdavanje dozvola, doprineli su da Srbija bude ono što danas jeste, a to je jedna od najatraktivnijih investicionih destinacija u ovom delu Evrope.

Plate i penzije, penzioneri 5%, zaposleni u državnoj upravi i administraciji 10%, školstvo, zdravstvo, kultura, nauka, socijalne službe, poreska uprava, sudovi, tužilaštvo, vojska, policija, bezbednosne službe, ustanove za izvršenje krivičnih sankcija. Dakle, samo neki od pozitivnih pokazatelja i parametara.

Kada je reč o budžetu, mi smatramo da je budžet za 2018. godinu dobro izbalansiran i u potpunosti bih se složio sa onim što je gospođa Mihajlović maločas rekla, a to je da je i finansijski odgovoran i finansijski ozbiljan i ono što je veoma važno za nas, on ima razvojnu komponentu, odnosno razvojno je orijentisan. Ta razvojna komponenta i razvojna orijentacija budžeta zasnovana je na konceptu povećanja investicija, odnosno stvaranja boljeg privrednog ambijenta, a takva efikasna ekonomska politika treba da omogući i bolji privredni rast i privrednu aktivnost i nova radna mesta, zapošljavanje i bolji životni standard. Dakle, već je o tome bilo reči.

U odnosu na tekuću godinu, kada je reč o realizaciji, prvi put su za 30% povećana sredstva za investicije i mi u potpunosti pozdravljamo i podržavamo stav kada je reč o ulaganju u infrastrukturu, u infrastrukturne projekte. Nema ekonomskog bez infrastrukturnog razvoja i ulaganje u infrastrukturu nije trošak, ulaganje u infrastrukturu je zapravo ulaganje u budućnost.

Zahvaljujući pre svega, rekao bih, odlučnim i hrabrim ekonomskim merama, ali ne popularnim ekonomskim merama, mi danas imamo jedan zdrav sistem koji je zasnovan n zdravim osnovama, zdrav sistem koji nije zasnovan na politikanstvu, nije zasnovan na onome što se može u pravom smislu reči definisati kao spisak lepih želja, ono što bi vodilo ka finansijskom bankrotu i ka finansijskom krahu, zdrav sistem koji je zasnovan na životu i zdrav sistem koji je zasnovan na ekonomiji.

Na osnovu dobrih pokazatelja stvoreni su uslovi za povećanje plata i penzija. To povećanje je zasnovano na realnim osnovama. Zato kada danas čujemo kritike da su povećanja premala, želim da kažem samo jednu rečenicu – dakle, imamo povećanje i imamo plus u državnoj kasi, neodgovorno bi bilo da imamo daleko veća povećanja a da imamo minus u državnoj kasi. Dakle, Vlada se ponaša racionalno i domaćinski, shodno onome što je zarađeno.

Danas je potpuno jasno da smo bili u pravu kada smo govorili o merama koje su hrabro započete 2014. godine i kada smo ovde imali pojednostavljen način posmatranja ovih mera, kako se navodno od penzionera nešto otima. Dakle, mi smo tada vrlo jasno rekli, i to se danas potvrđuje, da su to mere za spas srpske ekonomije i mere koje se tiču budućnosti Srbije i mere koje se tiču budućnosti svakog građanina Srbije.

Efekti fiskalne politike su vidljivi po smanjenju kamata. Svakako naredna zaduživanja će biti pod daleko povoljnijim uslovima, zapravo popravljen je kreditni rejting Srbije. Prioritet ostaje, i o tome je tokom današnje rasprave bilo reči, unapređenje poreskog sistema. To unapređenje poreskog sistema treba stimulativno da deluje na privredni ambijent, treba stimulativno da deluje na bolju i efikasniju naplatu poreza, ali i na smanjenje sive ekonomije. Dakle, smatramo da treba da zadržimo fiskalnu disciplinu i fiskalnu odgovornost i da nastavimo odlučnu i kontinuiranu borbu protiv sive ekonomije.

Takođe, fokus mora biti na nastavku reformi javnih preduzeća, gospodin Ružić trenutno nije tu, ali cilj treba da bude svakako efikasniji celokupan javni sektor. Dosta toga je urađeno, kada je reč o državnim preduzećima. Privatizovana je „Železara“, „Galenika“, popravlja se situacija u javnim preduzećima, posebno kada je reč o „Železnicama“, troškovi po osnovu gubitaša se smanjuju, ima još dosta posla, ali dosta toga je i urađeno. Šta je to što mi očekujemo konkretno, kada je reč o javnim preduzećima? Tri stvari. Najpre da budu daleko efikasnija, da efikasnije koriste resurse, da budu racionalnija, da uzrokuju manje troškove u budžetu i da investiraju kako bi imali što bolje usluge koje pružaju građanima.

Kada je reč o javnom sektoru, poslanička grupa SPS u potpunosti podržava koncept reforme javnog i jačanja privatnog sektora. Znamo koliko je to teško, ali u potpunosti podržavamo koncept reforme i jačanja privatnog sektora. Podržavamo mere koje su preduzete kada je reč o javnom sektoru, ali smatramo i da je jako važno i da treba uraditi analizu gde ima viškova, a gde ima manjka zaposlenih u javnom sektoru, kako bi imali u celini efikasniji javni sektor.

Mnogo puta smo tokom rasprave slušali o partijskom zapošljavanju u javnom sektoru, o nagomilanom broju zaposlenih. Podaci govore nešto sasvim drugo. Dakle, tokom dosadašnjeg procesa racionalizacije pronađeni su prostori za uštede, ali tako da nije narušen kvalitet rada javne uprave i funkcionalnost sistema.

Srbija je jedna od zemalja sa najmanje zaposlenih u javnoj upravi u Evropi. Ukoliko se poredi broj zaposlenih u javnoj upravi u odnosu na 100 stanovnika i nakon dva kruga sveobuhvatne racionalizacije broja zaposlenih u Srbiji, danas imamo 6,4 zaposlena u javnoj upravi na 100 stanovnika, dok je prosek u EU 8,5.

Smatramo da napredak na listama za ocenu kvaliteta poslovnog okruženja i poslovnog ambijenta svakako hoće uticati i dovesti do rasta privatnog sektora. Privatni sektor je, po našem mišljenju, budućnost. Privatni sektor je od velike važnosti i značaja za državu, ali i za privredu. Za privredu jer otvara nova radna mesta, za državu, jer država živi od poreza i dažbina koje ubira iz dobiti preduzeća i privatni sektor i sa time želim da završim, privatni sektor mora i treba da postane stub rasta srpske ekonomije. Zahvaljujem.

Hvala lepo.
Reč ima narodni poslanik Mira Petrović. Izvolite.