Zahvaljujem.
Poštovani predsedavajući, članovi Vlade, dame i gospodo narodni poslanici, pre nego što obrazložim zašto će poslanici SVM glasati za Predlog budžeta za 2018. godinu i zašto ovog puta nemamo amandmane na ovaj predlog, moram da naglasim da politika, kriterijumi i standardi transfera budžetskih sredstava AP Vojvodini zahtevaju rešenje prethodnih pitanja.
Naime, Zakon o budžetskom sistemu taksativno navodi koji javni prihodi i primanja pripadaju budžetu AP Vojvodine, ali nije regulisano na koji način Vojvodini pripadaju izvorni prihodi koji se obezbeđuju iz poreza i drugih prihoda. To su sve pitanja koja, naravno, treba da reši Zakon o finansiranju AP Vojvodine, kao i takođe izmene i dopune Zakona o nadležnostima, jer trenutno smo, nažalost, u situaciji da AP Vojvodina ne može neke svoje nadležnosti nesmetano da obavlja zbog toga što nema sredstava ili nema dovoljno sredstava za iste. S toga, logika nalaže da se zajedno izmeni Zakon o nadležnostima i da se donese konačno Zakon o finansiranju AP Vojvodine. Mi se nadamo da će se to desiti u doglednoj budućnosti.
Kao što sam najavila, poslanici SVM će podržati Predlog budžeta za 2018. godinu, kao i sve ostale prateće finansijske zakone, zbog toga što smatramo da umerene mere fiskalne konsolidacije podstiču rast i otvaranje novih radnih mesta, prevashodno rasterećenjem privrede i kroz povećanje neoporezivog dela zarada. Takođe, stabilan rast direktnih stranih investicija, uz reformu obrazovnog sistema, podršku socijalnom preduzetništvu i podizanje minimalne cene rada, sve to podržavamo zato što doprinosi privrednom razvoju, smanjenju siromaštva i ravnomernom regionalnom razvoju.
Kada već razgovaramo o ravnomernom regionalnom razvoju, smatramo da je izuzetno značajna mera izmena u Zakonu o budžetskom sistemu koja se odnosi na uvođenje prihoda. Znači, dopuna da novi izvori javnih prihoda za nadležnosti autonomnih pokrajina i jedinica lokalnih samouprava je od sada i finansijska pomoć EU. Do sada finansijska pomoć EU nije ulazila u izvore finansiranja nadležnosti autonomnih pokrajina i jedinica lokalnih samouprava i ovo je izuzetno značajno, jer predložena rešenja će olakšati ne samo funkcionisanje, već će osigurati dugoročno, stabilno i predvidivo planiranje većih investicija, budući da svi znamo da lokalne samouprave često imaju problema sa obezbeđivanjem sopstvenih sredstava.
Želela bih taksativno da naglasim neka od predloženih rešenja u budžetu za 2018. godinu. Za nas poslanike SVM je izuzetno značajno što ovaj budžet u sebi ima gotovo isti broj projekata kao prošlogodišnji koji su uvršteni u kategoriju kapitalnih ulaganja, da je u budžetu Republike Srbije opredeljeno za nastavak realizacije projekta adaptacije, rekonstrukcije i dogradnje Narodnog pozorišta u Subotici ovog puta 166,9 miliona dinara. Podsetiću vas da je prošle godine to bilo 111.000.000. Naime, tokom sledeće 2018. godine se planira završetak radova na fasadi i krovu Narodnog pozorišta u Subotici, da bi posle toga moglo da se radi na unutrašnjosti novog dela zgrade.
Naravno, Ipsilon krak, za nas je značajno da je za izvođenje dela radova na izgradnji auto-puta E75, deonica Kelebija – petlja „Subotica – jug“ ili Ipsilon krak, kroz kapitalna ulaganja ovog puta opredeljeno 800.000.000 dinara, što je zapravo 2,5 puta više nego prošle godine – 300.000.000. Predviđeno je da za 2019. bude milijarda dinara. Nekoliko puta smo razgovarali ovde o tome da je za građane Subotice Ipsilon krak od izuzetne važnosti, jer je zapravo cilj da izmesti teretni saobraćaj centra Subotice i poveže severni deo auto-puta Koridor 10 sa graničnim prelazom Kelebija.
Izuzetno nas raduje što su višegodišnja zalaganja naše poslaničke grupe i naših poslanika da profunkcioniše budžetski fond za nacionalne manjine konačno donela rezultate. Za 2018. godinu, naime, u budžetskom fondu za nacionalne manjine je predviđeno 21,8 miliona dinara. Mi se zalažemo da zapravo u budžetskom fondu bude isti iznos sredstava kao što je predviđen za funkcionisanje nacionalnih saveta nacionalnih manjina, za njihovo finansiranje. Podsetiću vas, za 2018. godinu to je 248.000.000 dinara. Još uvek je ovaj iznos, nažalost, mnogo manji, 21,8 miliona je deset puta manje od 248.000.000, ali opet 12 puta veće od 1,8 miliona, koliko je, nažalost, do sada u prethodnih nekoliko godina bilo predviđeno u budžetskom fondu za nacionalne manjine.
Inače, kada govorimo o transferima AP Vojvodini, oni iznose 65,6 milijardi dinara, transferi iz budžeta Republike Srbije 42 milijarde i sredstva budžeta Republike Srbije koja se usmeravaju na teritoriji AP Vojvodine 23,4 milijarde. Smatramo da je izuzetno značajno da se na teritoriji Vojvodine nastavljaju ili završavaju izuzetno važni kapitalni projekti koji su započeti, koji se finansiraju ili sufinansiraju iz budžeta Republike.
Da spomenem još samo nekoliko iznosa budžetskih sredstava AP Vojvodine – realizacija projekta između Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture i AP Vojvodine 268 miliona dinara, izgradnja „Žeželjevog mosta“ 790 miliona, podrška radu park „Palić“ d.o.o. 10 miliona dinara. Kada pogledamo budžet Republike Srbije za 2018. godinu, kapitalna ulaganja u Vojvodini – brza saobraćajnica Novi Sad-Ruma 50 miliona, Naučno-tehnološki park u Novom Sadu 200 miliona dinara, a za 2019. godinu planirano je 654 miliona dinara i rekonstrukcija gradskog stadiona u Subotici 67,2 miliona dinara.
Posebno ukazujemo na činjenicu da je za projekat mađarsko-srpske železnice za 2018. godinu predviđeno izdvajanje od 8 milijardi dinara, što je skoro deset puta više od 850 miliona, koliko je bilo predviđeno u 2017. godini. Verovatno ne moram to sve da naglašavam izuzetno veliki značaj otvaranja što većeg broja graničnih prelaza radi olakšavanja efikasnog protoka robe i ljudi, te želim posebno da naglasim da uz pomoć EU i IPA fondova, prekogranična saradnja Mađarska-Srbija. Gradi se i očekuje se tokom 2018. godine otvaranje dva nova granična prelaza, jedan je Rastina kod Sombora, a drugi Rabe na tromeđi između Srbije, Mađarske i Rumunije. Očekuje se, što bi takođe veoma olakšalo protok ljudi i robe, da granični prelaz Đala-Tisa-Siget radi ceo dan, 24 sata dnevno. Srbija, kao što sam naglasila uz pomoć UN gradi novu infrastrukturu na postojećem graničnom prelazu Bajmok-Bačolmaš, to je nedaleko od Subotice iz evropskih pristupnih fondova izdvojeno je 1,8 miliona evra sa našim učešćem od 300.000 evra sa naše strane.
Što se tiče budžeta, moram da spomenem i budžet i za poljoprivredu. Za nas je izuzetno značajno da budžet za poljoprivredu napravi balans između investiranja i opstanka malih poljoprivrednih proizvođača, o kojima mi često govorimo. Budžet Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede za 2018. godinu je 44 milijarde dinara. U odnosu na ceo budžet, to na žalost iznosi još uvek manje od 5%, što bi trebalo postepeno povećavati, u skladu sa mogućnostima.
Poslanici SVM smatraju da je izdvajanje 9 milijardi za subvencije na osnovu poljoprivrede i izdvajanje 260,8 miliona dinara za izgradnju sistema navodnjava od posebnog značaja, to svakako pozdravljamo. Podsećam da smo se mi godinama zalagali da zakonom bude određen iznos podsticaja za poljoprivredu. Smatramo da su najave uvaženog gospodina ministra Nedimovića da će 1. januara 2018. godine početi primena novog integrisanog informacionog sistema za upravljanje i kontrolu bezbednosti hrane, kao i konačno raspisivanje prvih konkursa za korišćenje sredstava iz IPARD fondova, izuzetno značajne su teme, od ključnog značaja za dalje osnaživanje naših poljoprivrednih proizvođača.
Dozvolite mi da govorim i o nekim drugim temama, kao što je npr. Predlog zakona o zaposlenima u javnim službama. Naime, poslanici SVM su podneli amandmane na predloženi zakon. Posle razgovora i dogovora našeg šefa poslaničke grupe gospodina Balinta Pastora sa ministrom i njegovim saradnicima, uverena sam da će ovi amandmani biti prihvaćeni, samo očekujemo da Vlada formalizuje ovu odluku i da zapravo naši predlozi budu sastavni deo ovog teksta.
Zahvaljujem se na razumevanju i saradnji uvaženom gospodinu ministru za državnu upravu i lokalnu samoupravu gospodinu Branku Ružiću i njegovim saradnicima. Raduje me što nastavljamo dobru praksu koju smo ustanovili sa donošenjem Zakona o zaposlenima u autonomnim pokrajinama i jedinicama lokalne samouprave. Ono što je značajno, u tom zakonu već stoji da prilikom utvrđivanja merila za izbor na radna mesta se predviđa davanje prvenstva jednako kvalifikovanim kandidatima pripadnicima nacionalnih manjina, a sve u cilju postizanja odgovarajuće zastupljenosti pripadnika nacionalnih manjina i pune ravnopravnosti između pripadnika nacionalnih manjina i građana koji pripadaju većini.
Ovo je izuzetno značajno i zbog ostvarivanja naših obaveza koje je Vlada Republike Srbije preuzela na sebe u Akcionom planu za ostvarivanje prava pripadnika nacionalnih manjina, koji između ostalog predviđa da se kroz uvođenje odredaba u posebnim zakonima koje se tiču radno-pravnog statusa zaposlenih u javnom sektoru obezbedi davanje prvenstva nacionalnim manjinama pri zapošljavanju pod istim uslovima, a sve radi postizanja odgovarajuće zaposlenosti pripadnika nacionalnih manjina u javnom sektoru na svim nivoima teritorijalne organizacija.
Dakle, kao što sam naglasila, na predlog zaposlenih u javnim službama, podneli smo pet amandmana, predložili smo da se pri zapošljavanju u javnim službama, radi postizanja odgovarajuće zastupljenosti pripadnika nacionalnih manjina, prvenstvo daje jednako kvalifikovanim kandidatima pripadnicima nacionalnih manjina, a sve ovo u cilju poštovanja načela jednake dostupnosti radnih mesta. Smatramo da će usvajanjem ovih amandmana se garantovati sveobuhvatna primena ustavnog načela odgovarajuće zastupljenosti i u javnim službama, u ovom slučaju, širenjem preferencijalnih kriterijuma za pripadnike manjinskih zajednica.
Na žalost, moram reći da što se tiče odgovarajuće zastupljenosti i situacija na terenu je katastrofalna. Zastupljenost pripadnika nacionalnih manjina je izuzetno niska, odnosno nesrazmerno, nije dovoljna, veoma je daleko od srazmerne zastupljenosti i njihovog učešća zapravo u stanovništvu na teritoriji jedinice lokalne samouprave, ali se nadamo da će se usvajanjem ovih zakonskih rešenja, ovog zakona, pa kasnije pravilnika i ostalih akata ova situacija drastično poboljšati, promeniti u neko dogledno vreme, u narednih nekoliko godina, nadamo se ne više od tri, četiri do pet godina.
Smatramo da bi se usvajanjem naših amandmana o propisivanju poznavanja jezika i pisma nacionalnih manjina, kao jednog od uslova za obavljanje poslova radnog mesta, korisnicima usluga, samim građanima, pripadnicima nacionalnih manjina bi se olakšao pristup ostvarivanju prava, kao i komunikacija sa zaposlenima u javnoj službi. Izuzetno je značajno da će se posle usvajanja ovog zakona u slučajevima kada se popunjava radno mesto kod koga je kao poseban uslov predviđeno poznavanje jezika i pisma nacionalne manjine zapravo u samom oglasu, konkursu posebno navoditi ovaj uslov. Ukoliko je situacija takva da su pripadnici nacionalnih manjina nedovoljno zastupljeni među zaposlenima, ponovo u konkursu će se ponovo navoditi da pripadnik te nacionalne manjine ima prednost kod izbora u slučaju jednake ocene kvalifikovanih kandidata.
Poslednji amandman, ne bih da vas zamaram sa tehničkim detaljima, zapravo se odnosi na to, što je za nas izuzetno značajno, da će konkursna komisija prilikom donošenja odluke se voditi ovim spomenutim principima.
Još jednom, zahvaljujem se saradnicima i samom ministru na otvorenosti i očekujemo prihvatanje ovih naših amandmana.
Dozvolite mi da u preostalom vremenu ovlašćenog predstavnika poslaničke grupe govorim i o trećoj temi o Predlogu zakona o finansijskoj podršci porodici sa decom. Naime, među tridesetak zakona koji se nalaze pred nama nalazi se i ovaj predlog zakona koji je izuzetno značajan.
Poslanici Saveza vojvođanskih Mađara smatraju da ovaj predlog ne predstavlja samo opredeljenje države u oblasti socijalne politike, već je, uključujući demografske potrebe, istovremeno izuzetno značajan i važan instrument populacione politike.
Poslanici Saveza vojvođanskih Mađara će svakako podržati Predlog zakona o finansijskoj podršci porodica sa decom, najviše zbog toga što smatramo da su naša višegodišnja zalaganja, koja se tiču oblasti zaštite porodice i dece, prihvaćeni u ovom predlogu. Posebno naglašavam da smo se mi zalagali da naknadu zarade za vreme porodiljskog odsustva radi nege deteta i posebne nege deteta dobijaju i nosioci porodičnog poljoprivrednog gazdinstva i lica koja su angažovana na osnovu ugovora o privremenim i povremenim poslovima, znači, mi smo se zalagali da nosioci poljoprivrednog porodičnog gazdinstva i ova lica, da se ne pravi razlika, da budu njihova prava izjednačena sa onim licima koji su zaposleni kod poslodavca.
Za nas je izuzetno značajno što ostale naknade po osnovu rođenja, nege i posebne nege deteta mogu ostvariti i majke koje su poljoprivredni osiguranici, uz slov da su u protekle dve godine, u periodu od 24 meseca pre rođenja deteta, bile poljoprivredni osiguranici. Ovo svakako podržavamo.
Pravo na ostale naknade po osnovu rođenja, nege i posebne nege deteta će omogućiti velikom broju žena da prvi put steknu mogućnost prava na ostale naknade u periodu po rođenju deteta. Znači, reč je o ženama koje nisu u radnom odnosu, koje samostalno obavljaju delatnost i nosioci su porodičnog poljoprivrednog domaćinstva, gazdinstva ili su radno angažovane, kao što sam spomenula, po ugovoru o privremenim i povremenim poslovima, po ugovoru o delu, autorskim ugovorima ili su u trenutku rođenja deteta nezaposlene i nisu ostvarile pravo na novčanu naknadu po osnovu nezaposlenosti, a radile su u periodu koji je od uticaja na ostvarivanje prava.
Novine koje su takođe značajne i koje podržavamo su i, na primer, naknada troškova boravka u predškolskoj ustanovi za decu sa smetnjama u razvoju i za decu sa invaliditetom, kao i naknada troškova boravka u predškolskoj ustanovi za decu korisnika novčane socijalne pomoći.
Ono što je svakako značajno i što svi podržavamo je da je predviđena direktna uplata i isplata naknade zarada i ostalih naknada, na lični račun korisnika, što će, smatramo, porodicama mnogo olakšati stvari. Znači, smanjiće se potrebna dokumentacija i to će dovesti do redovne isplate prihoda i do ukidanja kašnjenja.
Novina o kojoj se više puta govorilo je paušalna isplata nabavke opreme za dete, uz isplatu roditeljskog dodatka, umesto dosadašnjeg tzv. povraćaja PDV-a na bebi opremu, kupovinu hrane i opreme za bebe. Nije nam jasno iz ovog predloga, zakon zapravo kaže da visinu naknada i paušala za nabavku opreme za bebe će odrediti Vlada, na predlog ministra zaduženog za socijalna pitanja i da se, zapravo, ministarstvo obavezuje da će doneti propise u narednih šest meseci, što se poklapa sa stupanjem na snagu ovog zakona, zato što je primena ovog zakona odložena za 1. jul 2018. godine.
Donošenje ovog zakona o finansijskoj podršci porodici sa decom je izuzetno značajno, kada znamo da je rizik od siromaštva, nažalost, upravo najveći kod porodica sa dvoje odraslih i troje ili više dece. Tu stopa rizika iznosi 35,8% ili među samohranim roditeljima sa jedno ili dvoje dece – 35,4%.
Mreža organizacija za decu Srbije saopštila je da dečiji dodatak prima skoro svako četvrto dete iliti 28% dece i MOC je apelovao na sve nas da unapredimo i usvojimo zakon o finansijskoj podršci porodici sa decom, stoga nas izuzetno raduje da se on sada nalazi na dnevnom redu i da ćemo za nekoliko dana da ga usvojimo.
Uvaženi predsedavajući, članovi Vlade, da sumiram – Savez vojvođanskih Mađara će u danu za glasanje podržati sve predložene zakone i, naravno, očekujemo usvajanje naših amandmana na Predlog zakona o zaposlenima u javnim službama. Zahvaljujem.