Ne, u redu. Govorim.
Očekivao sam, inače, da danas ovde bude prisutna i predsednica Vlade. To je dobar običaj da budžet, u načelu bar, brani predsednica Vlade. Ona nam je i potpisala ovaj predlog, ovaj kuvar od ne znam koliko, 700 i nešto stranica ovde. Da ne kukamo, znači, samo da pokažemo ljudima zbog kojih smo ovde koji je font korišćen. Ja mislim da je to nemoguće videti. To je font koji je manji od jednog milimetra, tako da sa lupom ne može da se čita, ali, naravno, ne žalim se. Posao poslanika, a pre svega poslanika opozicije, da budu spremni na svaku podmetačinu koja dolazi sa druge strane. Svako ko se žali na to, on ne zna gde živi i ne zna sa kim ima posla.
Prema tome, što se tiče Kluba samostalnih poslanika i Nove stranke, mi smo podneli 80-ak amandmana, sa dobrom željom da popravimo ovaj Predlog budžeta.
Da je ministar tu, a i da nije, ja ću da govorim kao da je tu. On zna da ga ja jako poštujem, da cenim njegove stručne kvalitete, da sam to pokazao i time što sam ga 2001. godine vratio u srpsko državljanstvo, koga se odrekao pre toga iz opravdanih razloga, i to je sve u redu. Ja prema njemu apsolutno nemam nikakvu zlu nameru, niti bilo kakav zao komentar. Mislim da je dobar ekonomista, da ima veliko iskustvo, veliko znanje koje je stekao radeći upravo na poslovima javnih finansija, ali ovo što nam je ponuđeno ove godine, to ne zaslužuje ni jednu lepu reč, osim što je potrošeno puno papira, osim što je napravljen budžet koji se inače pravi.
Dobro došli, ministre.
Mislim da je jako loše da čovek tih kvaliteta, a upravo sam govorio dobro o vama, gospodine ministre, da stoji iza, da potpiše ovakav jedan tekst.
Imamo, pre svega, problem sa podacima na osnovu kojih se pravi budžet. Znači, najvažniji ekonomski pokazatelji u Srbiji već nekoliko godina su lažni, znači, apsolutno lažni. Čak i sam ministar je prekorio ovog Malog, što je sad gradonačelnik Beograda, da on koristi pogrešnu metodologiju u prikazivanju smanjenja duga, ali nažalost, i u Ministarstvu, gde je ministar gospodin Vujović, se dešava nešto slično ili isto.
Imamo priču o tome da nam je javni dug manji nego što je u 10, 15 godina. To je jedna interesantna matematika. Znači, to je da je 25 milijardi evra, koliki je sad javni dug, da je to manje nego 15, 16 milijardi, koliki je bio javni dug kada je ova garnitura vlasti prvi put preuzela odgovornost 2012. godine. To je jedan iskorak u ekonomskoj nauci, a bogami, i u matematici, pa i u računu. Znači, 25 milijardi, drage kolege i dragi građani Srbije, duga koji ćete vi da vraćate i vaša deca, je manje nego 15 milijardi, što je bilo pre toga. To je sve rešeno povoljnim kreditima, koji se inače uzimaju i dalje.
Drugi lažni podatak je rast BDP-a. To je stalna priča da je to fenomenalno, da je to čudo, pa mi planiramo 2,7, pa ga preskočimo sa 2,9, pa Svetska banka, pa MMF, jedno selektivno čitanje njihovih izveštaja, dovodi do toga da se i tu laže narod i da se priča da je rast BDP najveći, najbolji, prvi u istoriji, veći u Titovo vreme itd, što je netačno. Znači, svako ko uđe na bilo koji sajt relevantne ekonomske i finansijske institucije, vidi da to nije tačno, da je rast BDP u prve tri godine posle 5. oktobra bio četiri puta veći nego što je u ovih pet godina od kad je ova vlast, da nikako nije prekinuto zaduživanje, da smo pre mesec dana imali emitovanje obveznica od negde 2,5 milijardi, ako se dobro sećam, da su to sve stvari koje govore o tome da je slika o ekonomskom uspehu Srbije u poslednjih nekoliko godina laž.
Broj zaposlenih i nezaposlenih. Kažu – bilo je 26% pre pet godina, a sada je valjda 13%. To znači upola manje. Kako je to moguće kad je pre pet godina bilo nezaposleno 800.000 ljudi, a sad je nezaposleno 650.000 ljudi? To je 150.000 manje, a 150.000, koliko sam ja učio matematiku, nikako ne može da bude polovina od 800.000, ili se tu možda promenilo nešto napredno, progresivno i ne znam kako.
To se zove igranje statistikom, to se zove iznošenje neistinitih činjenica. To se u Srbiji, i u centralnoj i u Vojvodini i u Beogradu i u južnoj Srbiji, zove laž. I, kad imate lažne podatke, namerno, ne iz neiskustva, ja sam siguran da gospodin ministar ima apsolutno svo iskustvo i znanje ovog svega vezano za ovu oblast, nego je to namerno prikazana lažna slika, ili neko laže ministra.
Ministar vidim da ima neke torbe pore sebe. Ne znam da li se sprema na neki put, ali čini mi se da bi ipak morao da proveri da li ga lažu njegovi.
Eto, da vas obavestim ekskluzivno, i ministra Vujovića, mada on to zna, i članove Vlade, koji bi to trebalo da znaju, ali i građane Srbije i vas kolege i koleginice, a to je da je Srbija ponovo ušla na jednu listu, i to pre sedam, osam dana, 6. decembra ove godine EU je stavila Srbiju na sivu listu poreskih rajeva. Znači, nismo još došli do crne liste, mada je bilo velikih šansi, ali ta prilika je očigledno propuštena, nego nas je EU stavila na listu 47 država koje u svojoj poreskoj politici, u svojim javnim finansijama, u svemu onome što predstavlja ambijent za poslovni život u jednoj državi i poštovanje prava, je stavljena kao vrlo sumnjiva zemlja.
Znači, u crnoj listi nema Srbije, ali tu je naš vekovni prijatelj, kako politički, tako i ekonomski. To su Emirati, koji su, čini mi se, priznali Kosovo, isto, sa kojima inače radimo u zadnjih pet, šest godina neke sumnjive projekte. E, oni su na crnoj listi. A, na sivoj listi, na tom lepom spisku, imamo jako lepo društvo. Sad ću da vam kažem neke od tih država sa kojima se mi merimo. To je, recimo, Bocvana, Maldivi, Peru, Katar, Nova Kaledonija, Maroko, Fidži itd. Pa, imamo tu i Nauru. Nauru ne znam da li je priznala Kosovo, ali smo mi na sivoj listi zajedno sa Nauru, sa Sent Vinsent i Grenadini, recimo, tako se čita, sa Nue i tako, znači, jedna respektabilna grupa država, 47 država na sivoj listi, još tri pa da bude 50 nijansi sive ekonomije gde smo i mi.
To je slika naše ekonomske situacije i to je slika poštovanja prava. Zato u Srbiju, inače sa velikim subvencijama, dolaze mahom stranci koji vole da igraju u poreskim rajevima, a to znači da otimaju pare od budžeta, a to znači da nema posle para za zdravstvo, za subvenciju u poljoprivredi, za obrazovanje i sport, nego se igramo sa time, pa ubeđujemo građane da je najvažnije to da uzmu fiskalni račun kad popiju kafu ili kapućino, a da je nevažno potpuno što smo mi na sivoj listi, koja je na ivici da postane crna lista.
Pozivam vas, ministre, da kasnije, ako sam ja pogrešio u interpretaciji ove odluke EU, da nam vi date šire podatke o tome.
Ima tu još puno, puno razloga zašto je ovaj budžet loš. Kad je pravljena ova siva lista, neki ljudi koji su informisani, i ja sam sklon da im verujem, ne tvrdim da je ovo eksplicitna činjenica, ali sam vrlo sklon da im verujem u odnosu na neke informacije koje sam dobijao ranije od njih, da se ministar tada branio u Briselu i da je rekao da ne može on to sve sam da sve sredi, da je problem sa tim što je BIA preuzela vođenje poreske policije već nekoliko godina unazad, da je to jedan veliki problem nestručnosti i toga da imaju neke druge ideje sa poreskom policijom i sa poreskom administracijom, a ne ono što je posao i da je, što se tiče povraćaja PDV, da postoji vrlo jasan kriterijum za povraćaj PDV, a to je politička podobnost firme, pojedinca, privrednika i to kažu da se ministar tako branio u Briselu i ja razumem i podržavam takvu odbranu, ako je ona tačna, a rekao sam da mi se čini da treba tome verovati.
Naravno da smo ponovo bez izveštaja o trošenju budžeta za prošlu godinu, da ne ponavljam, to već svi znaju, to je postala tradicija, odvratna, loša, ali 2003. godine se svi slažemo da je poslednji put dat taj izveštaj. Ne znam šta je sprečilo druge posle toga da ne daju taj izveštaj? Ne znam čega se stide ili su se stideli ili čega se vi sad stidite?
Imamo jednu tajnu stavku u budžetu, ne sećam se koji beše broj, skoro šest milijardi, piše BIA. Šest milijardi, tačka. Bez bilo kakve specifikacije.
Ja sam objavio budžet za 2003. godinu gde lepo isto piše BIA, pa ima jedno 10 stavki za šta se tu troši. Ako mislite da je to državna tajna, ne, nije. Idite na sajt CIA, pa proverite. Imaju na 15 stranica prikaz svojih troškova. Svuda je to javno osim ovde. Ja se pitam šta je to tajno u BIA? Da li se to menjaju pločice po kupatilima i kuhinjama tamo, pa su to neki veliki izdaci, neki keramičarski radovi ili bravarski radovi, ili se upada u kuće političkih protivnika po nalogu BIA ili se prisluškuje sve živo, a ne razume se ništa? Samo da znamo šta je to. Znači, to ne sme, gospodine Vujoviću, da bude zatamnjeno, kao što je zatamnjena neka poternica, u budžetu i zbog toga smo na sivoj listi, zato što se ne vidi gde se troši taj novac, a to mora da se vidi i to ne ugrožava bezbednost zemlje, apsolutno. Tu nema nikakve sumnje.
Imamo ogromne troškove kabineta. Ne kabineta predsednika države, pošto mi nemamo baš legalno izabranog predsednika države, ali neka to je sad „de facto“. Postoji predsednik države i tamo je ja mislim čak i smanjen budžet. To je demagogija, naravno, zato što pare dolaze od sponzora sa crne liste sa kojima se posluje, ali kabineti raznih agencija, ministarstava ni zašta., pošto to kad je ministar bez portfelja, to je ministar, to narod kaže ministar za ništa. Ne govorim ništa lično prema ljudima koji su izabrani na te funkcije, nego sama definicija funkcije je besmislena. Znači, ako nešto radi ministar, kažite šta radi i onda piše to je ministarstvo za to i to, a ne da bude ovako i onako.
Prema tome, to su ogromne pare i mi u svojih osamdeset i nešto amandmana predlažemo da se taj novac usmeri tamo gde je to mnogo važnije, pa recimo da to bude za lečenje dece i ostalih koji ne mogu da budu lečeni kod nas, za mlade talente, za mnoge druge vrlo, vrlo potrebne stvari u Srbiji sa kojima se vlasnici lažnih diploma, provereni lopovi, moralne i fizičke nakaze nikad neće složiti. Ja mislim da mi ne treba u Srbiji da brinemo šta oni misle, nego da brinemo o tome šta je dobro za građane.
(Aleksandar Martinović: Marinkoviću, šta je ovo?)
Ako se neko prepoznao u ovome što sam rekao malopre, ja se izvinjavam ,to nije bila moja namera, a vaše prepoznavanje ostavljam vama.
Dalje, imamo veliko povećavanje novca za naoružanje i to se ovde postavlja kao fenomenalno - sad ćemo mi, sad ćemo da se naoružamo, pa ćemo biti lider u regionu, naravno, više nego za vreme Tita. Naravno, naravno, naravno.
Da li može da mi neko objasni, evo tu je ministar vojni, na osnovu čega se mi naoružavamo? Na osnovu kog projekta, plana? Da li postoji strategija odbrane? Da li je ona usvojena u ovom parlamentu? Da li postoji, ja ne znam da postoji, a trebalo bi da znam, dosta čitam novine, posebno „Službeni glasnik“?
Prema tome, naoružavanje u jednoj normalnoj zemlji se radi tako što se napravi strategija odbrane koja se ne pravi dranjem, nego ozbiljnim razmatranjem, pa se onda u odnosu na to definiše odakle dolazi opasnost, ko su potencijalni neprijatelji, ko su potencijalni saveznici, pa se onda, u odnosu na to, pravi organizacija vojske, pa se u odnosu na to, kao četvrta ili peta faza, bira naoružanje.
Ko je naš neprijatelj? Koga ćemo mi da gađamo sa tih S 300 ili S400 ili ne znam koliko „S“ i gde će da lete ti migovi koji su inače prizemljeni od kad su došli, verovatno i taj S 300 će da ima i neki problem? Da li neće da ima akumulatore, što smo već imali kao problem u vojsci ili neće da ima dovoljno naduvane gume ili ne znam šta? U svakom slučaju ne znam zašto se to radi, a trebalo bi da znamo, ne samo mi poslanici, nego cela država koja ovo, čini mi se, dobro sluša.
Drugo, to naoružavanje, ova ekipa slične stranke, iste stranke, se naoružavala i u devedesetim, pa znamo kako smo prošli. Kada se vi naoružavate i kada vi branite Srbiju, Srbija gubi. Tu nema nikakve sumnje. Kada vi branite Srbe van Srbije, Srba tamo više nema.
Prema tome, ja mislim da je to jedna ozbiljna tema o kojoj treba da se priča ozbiljno.
Imamo povećanje sredstava za izgradnju infrastrukture, pa se tu opet bacamo sa nekim milijardama, pa ćemo ponovo da završimo taj Koridor 10. To „do kraja godine“ traje od 2013. godine. Ovo kao da je polarna godina, mada i ona traje isto godinu dana.
Molim vas da budemo ozbiljni i da stanemo jednom, pa da prvo prestanemo da govorimo da postoji Koridor 11. To ne postoji nigde. To ne postoji ni u jednom dokumentu EU. Tačno se zna šta su koridori. U Srbiji imamo dva, to je 7, reka Dunav, i 10, to je ovaj put koji se kod Niša račva za Bugarsku i za Makedoniju. Koridor 11 ne postoji. Postoji neka magistrala koju možemo da nazovemo kako već treba da nazovemo.
Zašto mi uzimamo kredite? Da zapošljavamo strane investitore i stranu radnu snagu da nam prave loše puteve. Zašto ne uzimamo kredite kada tako dobro stojimo sa tom malom kamatnom stopom, kao što ste rekli malopre, ispod 2%, pa da zaposlimo naše? Ima ovde firmi koje mogu, koje su postojale i koje mogu ponovo da se naprave, ako je to potrebno, a ima i postojećih koje znaju da remontuju prugu, da naprave put bez ilovače ili gline, da naprave mostove. Pa bilo je ovde mostova i pre Kineza i pre ovih drugih koji su izmislili. Napravili smo fenomenalan Pupinov most, čudo tehnike, čudo arhitekture, urbanizma, svega, sa ograničenjem od 50 kilometara. Pa čemu to služi onda? Mogli smo i peške da idemo.
Drugo, napravili smo jednu veliku Železničku stanicu „Prokop“. Odatle pet vozova dnevno ide van Beograda i imamo ovaj lokalni koji ide od Pančevačkog mosta tamo negde do Batajnice. Zbog toga? To je malo previše para, a gradi se 20-30 godina.
Treća najvažnija stvar, ti poslovi su poslovi bez tendera. To su dogovori vekovnih prijatelja za večerom, posle večere, na putu do spavaće sobe. Citiram jednog visokog funkcionera koji je tako rekao da je tako napravio svoje dogovore sa Emiratima, a mogu da vam dam i izvor, javni.
Kultura i obrazovanje su osakaćeni i ovim predlogom budžeta. Imate jednu stavku koja je 3.000 dinara. Zamislite da u budžetu imamo jednu stavku od 3.000 dinara. To je prevencija diskriminacije dece.
Vlada Srbije, prisutni ministri, predsednica, i to ćete da izglasate, je odvojila 3.000 dinara za prevenciju? Tri hiljade? To neki daju što dobijaju svakih mesec dana po 20 miliona iz budžeta Srbije. Neke opštine daju gospođi 2.000, gospodinu 2.500 svaki dan. Toliko ste vi dali za ovu prevenciju i to je strašno.
Očekujem od ministra Udovičića da podrži naš amandman kojim se iz subvencija železnici uzima milijarda i daje se za talente, i to je prava stvar. Ja očekujem i komentar od prisutnog ministra i njegovo pozitivno izjašnjavanje na Vladi kada taj amandman bude na dnevnom redu. Ovaj budžet ne valja. Ja vas pozivam, imate još vremena da ga povučete, da date nešto pristojno, nešto što, gospodine Vujoviću, je vredno onoga što je vaše znanje i vaše iskustvo. Hvala.
