Dame i gospodo narodni poslanici, vidi se da je gospodin Božović završio pravni fakultet u kafiću „Bona Fides“.

Dakle, gospodine Božoviću, Dragoljub Jovanović jeste bio predsednik Narodne seljačke stranke, ali nije rekao to što ste vi citirali. Ministar finansija jeste bio Sreten Žujović, ali mu je partizanski nadimak bio Crni. On nije njemu rekao – e, crni ministre, nego su čoveka zvali Crni još iz doba partizana. To je jedna stvar koju vi ne znate i niko nije mogao to da vas nauči.

Slažem se sa vama, gospodine Vujoviću, da žuto preduzeće ideološki luta. Ima jedan roman Dragiše Vasića, zove se „Crvene magle“. Oni su tim svojim crvenim maglama, stranka nastala kao klasična građanska kapitalistička stranka, koja se zalagala za obnovu zapadnih vrednosti u Srbiji, preko noći je postala, navodno, levičarska, socijaldemokratska, sad stoje mirno kada se intonira Internacionala. To što na sebi imaju odela po nekoliko hiljada evra, to što Dragan Šutanovac ima više imovine nego svi mi poslanici zajedno, koju je valjda zaradio od ministarske plate, to njih mnogo ne zanima.

Što se tiče gondole u Beogradu, ista vam je priča kao i sa fontanom na Slaviji. Kada smo je mi napravili, onda fontana na Slaviji ne valja, a oni su se hvalili kako imaju projekat fontane na Slaviji.

Gospodine ministre, ovo vam je, ja nisam bio lenj, pa sam se potrudio da nađem „Glas javnosti“ od 30. aprila 2004. godine, kada su ti isti vršili vlast u gradu Beogradu, kaže – žičarom do Ade. Generalni projekat beogradske žičare predstavljen je juče u prostorijama Direkcije za građevinsko zemljište i izgradnju Beograda, čime je obeležen početak realizacije od novog načina prevoza u prestonici, i kaže – žičara bi trebala da vozi ljude od centra Beograda do Avale, u prvoj fazi od Novog Beograda do Ade Ciganlije, i bilo je projektovano te 2004. godine da košta 14 miliona evra. Ova žičara koju mi projektujemo u Beogradu košta 10 miliona evra.

Zahvaljujem.
(Balša Božović: Pomenuo me je.)
Nije vas niko pomenuo, polako.
Reč ima predstavnik predlagača ministar dr Dušan Vujović. Izvolite.

Stvarno mislim da bismo trebali ipak da se složimo oko nekih stvari koje su polazne osnove svakog budžeta, svakog fiskalnog sistema, svakog uopšte sistema u kome država koristi svoju poziciju da bi preko građana, tj. delegiranih prava građana na poslanike, vršilo bilo kakvu intervenciju u društvu, uključujući preraspodelu dohotka. To je legitimno pravo svuda u svetu, ko to ne zna, mislim da bi trebalo da se sa tim upozna pre nego što uđe u ovaj najviši dom zakonodavstva u Srbiji.
Znači, na nivou agregata, mi ovim budžetom predviđamo da će penzioni fond moći da podeli 527 milijardi u poređenju sa 508 milijardi, koliko je bilo 2014. godine. Mislim da to svi znaju, čak i kad se uračuna inflacija koja je bila minimalna u ove dve i po godine, da je to povećanje.
Raspodela toga zavisi od pravila koja se dešavaju na drugom mestu, a ne u opredeljivanju ovog budžeta, i ta druga mesta se nalaze u Zakonu o budžetskom sistemu, koji Vlada predlaže, a poslanici usvajaju.
Sad ću vam reći nešto vrlo značajno, da razumete koliko je logika onoga što govorite neosnovana. Vi znate, verovatno imate neke rođake, prijatelje itd. koji su odlazili u penziju i znate kako se računa penzija u sistemu koji mi imamo. To je takozvani sistem solidarne penzije. Ne postoji penzioni fond, nego se računa penzija.
Vi znate da svakom pojedincu penzija nije određena na osnovu stvarnih doprinosa penzionom fondu, nego na osnovu neke formule koja definiše neke najbolje godine u penzijskom stažu, pa se to množi stažom, pa se te najbolje godine indeksiraju u nekim izračunatim vrednostima, pa se sve to primenjuje i umanjuje ako ide ranije u penzije, odnosno dobije u punom.
Znači, postoji jedna vrlo složena procedura, tako da u najboljem slučaju ono što ste rekli važi samo uslovno. Samo uslovno nečija penzija zavisi od doprinosa. Mogu da vam nacrtam i da uzmemo bilo koji primer da to vidite. Na primer, u mom slučaju, pošto nisam podneo zahtev, ja imam uslove za penziju, ali nisam uopšte tražio penziju, do sada je moje umanjenje realno ekonomski sto posto.
Ali, to je manje važno. Važno je da postoje mnogi ljudi u tom sistemu, koji sticajem srećnih ili ne srećnih okolnosti primaju penziju koja nije proporcionalna njihovim doprinosima penzijskom fondu. To su invalidske penzije, to su porodične penzije i druge penzije koje nisu stečene punim radnim stažom. Prema tome tvrdnja da su svi stekli neotuđivo pravo, stekli su samo pravo na penziju, a ne pravo na konkretan iznos penzije.
Drugo jako važno, ja sam vam rekao da ja koliko znam DS, a znam mnoge ljude od osnivača i Zorana Đinđića koji mi je bio drug na studijama, znam da se ona zalaže za sistem vrednosti koji želi da ima i socijalni element i element jednakosti i element progresivnosti, pravu kombinaciju toga. Ja vam samo kažem da ste vi u jednoj rečenici rekli da želite da pomognete vojnicima i oficirima i ostalima, čija je materijalna egzistencija ugrožena, a u drugoj rečenici ste rekli da tražite nešto. Mi smo izračunati parametrima o kojima sam ja malo pre objašnjavao, vratili punu penziju svima do 40.000.
Znači, svi do 40.000 neće imati nikakvo smanjenje penzija. Oni ispod 25.000 će svi imati povećanje, a oni preko 40.000, dok se ne ukine ovaj zakon, će imati neko smanjenje, relativno malo, korigovano za 7,91%, koliko su kumulativno povećane penzije od početka ovog programa do danas.
Cilj je svima ovde da svi dobiju pune penzije i mnogo više, ali je cilj da se to uradi onda kad se steknu uslovi. Ja znam da mnogi moji prijatelji i ostali insistiraju na tome da se ovo ukine i mi o tome razmišljamo, ali je odluka i predlog Vlade, koji je došao pred ovu Skupštinu, nešto drugačiji.
Predlog linearnog povećanja od 5% je kolektivna odluka i predlog, i ja vam samo kažem, to je procedura. Vi imate puno pravo da kažete - ja predlažem drugačije, ali nemojte na to da napadate kao da je to nelegitiman predlog. To je jako važno. Razumete? Znači, niko vama ne spori da vi predlažete alternativnu formulu povećanja penzija, da prodiskutujemo, da glasamo, pa ćemo videti.
Ovo nije bio jedini predlog. Mi smo na Vladi doneli ovaj predlog, formulisali ga kao izmenu Zakona o budžetskom sistemu i doneli ga u paketu ovih zakona ovde i budžetirali na odgovarajući način. To je procedura. Takva je demokratija.
Što se tiče drugih elemenata, znači, ja samo želim da vi budete konzistentni u toj politici. Ne možemo mi da u jednom delu zakona primenjujemo jedno pravilo, a u drugom delu zakona drugo pravilo. Ne možemo istovremeno da različito tretiramo ljude. Navešću vam jedan primer. Mi smo imali pravilo po kome je bio predlog da se na različiti način tretiraju različite institucije, ali ne ljudi sa istim statusom. Zato smo predložili da se svi državni činovnici tretiraju isto, bez obzira da li su oni ustupljeni da pomažu nekim nezavisnim telima ili ne, zato što pripadaju istoj kategoriji ljudi. Znači, to je princip jednakosti ljudi u njihovom statusu i mi to podržavamo. Ukažite nam na takve nelogičnosti i mi ćemo se potruditi da ih ispravimo. Hvala lepo.

Zahvaljujem.
(Balša Božović: Replika.)
Kolega Božoviću, samo mi recite na osnovu čega replika?
(Balša Božović: Dve replike. Na Martinovićevo pominjanje Božović – „Bonafides“…)
Nemate osnova za repliku.
(Balša Božović: Što ne saslušate ako ste me pitali?)
Samo trenutak.
(Balša Božović: Ne budi bezobrazan. Saslušaj me kada si me pitao.)
Prvo, ne možete tako da mi se obraćate…
(Balša Božović: Kako se ponašaš? Pitao si me i onda me saslušaj. Nemoj da me prekidaš u pola rečenice.)
Ja vama persiram, ali sam se okrenuo na drugu stranu jer sam…
(Balša Božović: Ja ne mogu da ti persiram.)
Kolega Božoviću, imate opomenu. Upravo vam izričem opomenu.
A, sada, na osnovu člana 112. Poslovnika, pravim pauzu od dva minuta, jer nećete postići cilj koji želite i neću dozvoliti da sednica koja ima izuzetnu važnost i značaj ide ovim tokom.
(Balša Božović: Šta nećeš da dozvoliš?)
Član 112. Pravim pauzu od dva minuta. Nakon toga nastavljamo po redosledu prijavljenih poslanika.
(Posle pauze.)

Poštovani poslanici, izričem opomenu Balši Božoviću zato što je kada sam ušla u salu potpredsedniku rekao: „Hoćeš da ti zavarim šamarčinu“, i to javnost Srbije mora da zna.
Ovo je stvarno prevršilo svaku meru.
(Radoslav Milojičić: Nije tako rekao.)
Tako je rekao i potvrdiće potpredsednik.
Nemamo šta da razgovaramo više na ovakav način. Ovo nisu argumenti, ovo je nasilje u parlamentu.
(Radoslav Milojičić: Po Poslovniku.)
(Aleksandra Jerkov: Po Poslovniku.)
Reč ima Dubravka Filipovski.
Prestanite da vršite teror ovde nad poslanicima koji žele da rade. Ovo što se desilo, ovo je skandal. Ovo nema nigde ni u jednom normalnom parlamentu.
(Radoslav Milojičić: Po Poslovniku.)
Ne možete po Poslovniku. Dala sam reč Dubravki Filipovski. Raspravite sa Balšom Božovićem. Ko je njemu dozvolio da dođe ovde i da potpredsedniku kaže da će mu raspaliti šamarčinu?
(Aleksandra Jerkov: Po Poslovniku!)
Nemojte da vičete, daću vam opomenu. Ako ste opozicija, ne možete da maltretirate ovde parlament.
Izvolite.
(Aleksandra Jerkov: Po Poslovniku. Dajte nam reč! Dužni ste da nam date reč.)
Kada vi budete vodili sednicu, vi vodite onako kako ste vodili do 2012. godine.
Reč ima Dubravka Filipovski.
(Aleksandra Jerkov: Po Poslovniku ne možete da date reč.)
Ne vredite vi ništa više od poslanika koji su zadobili većinski volju građana, ništa više ne vredite od njih.
Opomena svakom ko bude vikao dalje na predsednika, predsedavajućeg, na bilo koga, na ministre i na ostale poslanike.
Dosta je toga da vi pokušavate da pokažete Srbiji kako vi i vaši glasači vredite više od ovih ostalih ljudi koji ne prave cirkus ovde.
Reč ima Dubravka Filipovski. Izvolite.

Zahvaljujem, predsednice.

Uvažena premijerko Brnabić, uvaženi ministri, teško je govoriti posle ovakvog nasilja u parlamentu.

Zaista, gospodine Vujoviću, ovo je odlično planiran budžet za sledeću godinu. Kao što ste više puta do sada čuli, SNS će u Danu za glasanje podržati ovaj budžet. A, reći da, samo 15 minuta pre mog izlaganja, da premijerka Ana Brnabić nije zainteresovana da dođe ovde u ovaj visoki dom, a samo da se setimo premijera Mirka Cvetkovića od 2008. do 2012. godine, koga ni na koji način niste mogli da naterate da uđe u ovaj visoki dom i posle pojašnjenja ministra Vujovića da je bila sednica Vlade, govori zaista o političkoj nekorektnosti.

Takođe, reći da premijerka Ana Brnabić izmišlja kada govori o rezultatima „Er Srbije“ je nekorektno i neutemeljeno, jer ja postavljam samo jedno pitanje – šta, jesmo li trebali da ostavimo JAT, da grcamo u dugovima? „Er Srbija“ se bori, ima svoje rezultate i sve je transparentno i sve se lako može proveriti. A, korišćenje ove govornice za izmišljotine i laži je van svakog komentara.

Upoređujući ovaj budžet sa budžetima iz prethodnih godina zaista se vidi razvojna komponenta, više nego ikada do sada za poslednjih četiri, pet godina. Imamo više planiranog novca za infrastrukturne projekte, za obrazovanje, za policiju, za vojsku, za sektor za vanredne situacije, za zaštitu životne sredine, za poljoprivredu, znači, za sve resore.

Posle trogodišnjih mera fiskalne i monetarne konsolidacije, štednje, teških reformi, bolnih rezova kroz koje smo prošli, veoma je važno da u narednom periodu budemo disciplinovani i odgovorni. Da bismo ostvarili sve što je planirano iz ovog budžeta za narednu godinu, veoma je važna politička i ekonomska stabilnost. Za mene je takođe veoma važno što građani Srbije razumeju kada ja ili bilo ko od nas kažemo šta znači politička i ekonomska stabilnost.

Dve najvažnije novine ovog budžeta za mene su povećanje plata i penzija i oslobađanje poreza na zarade za osnivanje privrednih subjekata do devet zaposlenih radnika u trajanju od dve godine. Kad kažem – povećanje plata i penzija, veoma je važno što je ovo povećanje plata i penzija iz realnih izvora. I opet ću citirati premijerku Anu Brnabić, koja je ovde, odgovarajući na pitanja narodnih poslanika, navela primer povećanja penzija iz 2008. godine, kada smo imali četiri puta potpuno neosnovana povećanja, a posle tri meseca smo bili pred bankrotom.

Svako od nas je svestan da Srbija više nikada ne sme da dozvoli sebi da dođe u takvu situaciju. Penzije se sada isplaćuju sa oko 40% budžeta, a samo pre dve godine, da ne bude da citiram samo negde 2008, 2009. godinu, smo isplaćivali penzije sa 58% budžeta.

Razvoj malih i srednjih preduzeća su motor našeg razvoja. Imam podatke od Ministarstva privrede da je 30.000 novih radnih mesta otvoreno u sektoru malih i srednjih preduzeća u prošloj godini, a da je po stupanju novog Zakona o ulaganju uloženo negde oko 400 miliona evra, otvoreno 24.000 novih radnih mesta. Naravno da je kraj godine i planiranje budžeta za sledeću godinu prilika da se sumiraju određeni rezultati. Dakle, inflacija je 1%, nezaposlenost 11%, direktne strane investicije su 13% više u odnosu na prošlu godinu kada je bilo dve milijarde, javni dug pada. Dakle, svi ekonomski parametri pokazuju da u narednom periodu treba da imamo jedan održiv razvoj. Preostaje nam u sledećoj godini podizanje kreditne aktivnosti, podizanje drugih nivoa rasta uz kapitalne investicije, privatno javno ulaganje i očekujemo održivi rast u dužem vremenskom periodu na osnovu predloga budžeta za 2018. godinu.

Ovaj budžet pokazuje da će i u narednoj godini biti u našoj zemlji prioritet tri stuba reformi. Prvi je zdrava ekonomija, drugi je dinamična, efikasna i transparenta samouprava i javna uprava i, naravno, vladavina prava.

Na kraju, ja bih imala nekoliko pitanja za ministre koji su ovde došli. Prvo za ministra poljoprivrede Nedimovića, a vezano je za navodnjavanje, koliko će biti pokriveno obradivih površina u 2018. godini, možete da kažete i za 2019. godinu, da li sve ide po planu, s obzirom da 30 godina nije ulagano u tu oblast?

Naravno, pitanje za ministra Vujovića, prvo moram da ga pohvalim za primenu rodno odgovornog budžetiranja. Mi parlamentarke pratimo implementaciju tog zakona koji u punoj implementaciji treba da bude primenjen 2020. godine, i to je zaista za svaku pohvalu. Međutim, u obrazloženju budžeta je rekao da postoje rizici od implementacije projekata. Na to može da odgovori neko od drugih ministara kako da te rizike smanjimo.

Ne mogu da ne spomenem obrazovanje, ministra Šarčevića. Tri strateška cilja za 2017. godinu su bili dualno obrazovanje, koje smo usvojili, IT sektor i uvođenje preduzetništva i, treći je, uvođenje nauke u funkciju razvoja. Prva dva se implementiraju i to je za svaku pohvalu, a za ovaj treći nam je otprilike neophodna reforma naučnih instituta i promena načina finansiranja naučno-istraživačkih delatnosti. Da li biste tu mogli da nam date određena pojašnjenja kako određene stvari stoje u toj oblasti? Hvala.

Hvala.
(Aleksandra Jerkov: Povreda Poslovnika.)
Izvolite.

Zahvaljujem.

Poštovana predsednice, član 27. Vi ovu sednicu morate da vodite onako kako piše u Poslovniku, a ne kako vama padne na pamet. Niti u skladu sa Poslovnikom imate prava da dajete opomene ulećući u salu u momentu kada ulazi Vlada, gde niste bili tu, ne znate šta se desilo, ne znate koje su bile okolnosti koje su se desile, da vi nas maltretirate ovde samo zato što imate pravo da uključujete, isključujete mikrofon.

Vi ste ti koji sprovodite nasilje, gospođo Gojković, vi i vaši poslanici koji imaju pravo da zloupotrebljavaju ovaj Poslovnik, koji imaju pravo da dobiju reč svaki put kada je zatraže, da repliciraju bez obzira na to da li su se javili za repliku, za povredu Poslovnika, koji imaju pravo da vređaju, da omalovažavaju, da nipodaštavaju druge poslanike i vaše izmišljene priče o tome šta se desilo, kada se desilo, ko je šta kome rekao, to bi zaista bilo ravno tome, kao kada bih ja rekla da su svi ovde čuli da ste tog momenta, kada ste ušli u salu, vi mene uvredili.

To vam nije prvi put. Izmišljene uvrede upućene vama niko ovde ne mora da trpi. Vaš broj poslanika ne daje vam pravo da maltretirate one koji su u manjini. Ako mislite da će se bilo ko zbog nasilja koje ovde mesecima sprovodite nad narodnim poslanicima uplašiti i povući i prestati da govore ono što misle, onda mislim da nas niste baš dobro upoznali. Niko vas neće uplašiti, gospođo Gojković. Možete da pretite opomenama, možete da kršite Poslovnik koliko hoćete, možete da nam isključujete mikrofone, da izmišljate da vas neko vređa.

Zahvaljujem.
Član 27. nema veze sa ovim što ste vi održali jedan politički govor, a ne o suštini vođenja sednice, kako je to i predviđeno članom 27. da predsednik Narodne skupštine ili predsedavajući rukovodi sednicom, predstavlja Narodnu skupštinu itd.
Ako je snaga argumenata malog broja, niste vi jedina opozicija, malog broja poslanika opozicije da priđu predsedavajućem stolu i kažu potpredsedniku – hoćeš da ti zviznem šamarčinu, onda priznajem svoju grešku što sam to zaustavila. Bila sam u sali i Balša Božović se prilično iznenadio kada me je video i kada sam mu ovako pokazala …
(Aleksandra Jerkov dobacuje.)
Nemojte mi dobacivati, budite toliko pristojni da saslušate.
Znači, snaga vaših u poslednje vreme je postalo nasilje i nemojte da svojatate opoziciju, da ste samo vi opozicija u ovom parlamentu. Znači, ova poslednja klupa ne znači da u srednjoj nema opozicije, da ovde nema opozicije i ne znam gde još.
Prema tome, nemojte da vi budete predstavnik opozicije i da kažete da ja maltretiram opoziciju. Psovke, nasilje… Ja sam šokirana da je vama svako nasilje i fizičko i verbalno dobrodošlo i da je to pozitivno nasilje i da postoji poželjno i nepoželjno nasilje. Poželjno nasilje je kada priđe Balša Božović potpredsedniku i kaže – hoćeš da ti sad zviznem šamarčinu. To je opoziciono delovanje i ne treba da se izrekne opomena, treba da ga pohvalim, da mu kupim čokoladu, šta? Da ne kažem kako je bilo poželjno ponašanje da neko upadne u kabinet…
Vi mene iz meni nepoznatih razloga ne podnosite. To je neka privatna frustracija valjda, ne znam, ali predsednika neke Skupštine u svetu, i to je vama normalno i vi u televizijskoj emisiji kažete – ako se to uopšte dogodilo. Bolje vi sebe analizirajte, a predsednik će da vodi sednicu i ne dozvoljavam. Ako vama neko kaže – sad ću da ti lupim šamarčinu, leteće napolje, dobiće sve opomene sveta.
Nemojte, pa narod hoće budžet. Ne znam da li vi izlazite nekada i pričate sa narodom. Mene je danas medicinska sestra pitala kada će 10.000. Ja kažem – kad usvojimo budžet. Vi objasnite zašto se mi ovde bavimo da li će Balša nekom da zvizne šamarčinu ili neće i vašim neuspelim pokušajem da vi to opravdate. Vi objasnite, a ja ću da izričem opomene kad god neko bude psovao, tukao ljude, vređao, omalovažavao.
Možete da vičete da ste opozicija koliko god hoćete, koliko god hoćete. To je sad postalo lajt motiv – mi smo opozicija, nas neko ugrožava. Ne vredite ništa više od ovog potpredsednika. On je iz SPS i neko je glasao za njega i njegove birače ne dam da omalovažavate tako što će Balša Božović da priđe i da kaže – zviznuću ti šamarčinu, da li hoćeš. Nije pristao da mu zvizne. Da je pristao, pa da pričamo o tome.
(Radoslav Milojičić: Poslovnik.)
Ne može.
Reč ima narodni poslanik Milorad Mirčić. Izvolite.

U sklopu ovih tačaka dnevnog reda dobili smo i jednu dopunu Zakona o budžetu za 2017. godinu. Dobili smo mi veoma bitne, značajne zakone, osim ovog zakona o budžetu za 2018. godinu. Dobili smo zakone o stečaju, zakone o sprečavanju terorizma, pranju novca. Dosta smo zakona dobili koji su veoma značajni, veoma bitni, ali zbog skučenosti sa vremenom, očigledno da ne možemo da raspravljamo ravnopravno o svim ovim zakonskim predlozima. Istine radi, Zakon o budžetu je zakon iznad zakona, ako tako može da se definiše.

Možda najbolje ova prva tačka oslikava i karakter budžeta za 2018. godinu. Naime, ta izmena i dopuna Zakona o budžetu za 2017. godinu predviđa socijalni program, a to je jednokratna pomoć zaposlenima u Vojsci, Policiji i državnoj administraciji u visini od 10 hiljada dinara i to je, na neki način, uvod u Zakon o budžetu za 2018. godinu.

Bez obzira što se ministar Vujović trudi da objasni nama da je Predlog budžeta za 2018. godinu razvojni budžet, gospodine Vujoviću, vi ste čovek od struke, vi imate dovoljno iskustva. Da bi vam poverovali u te vaše tvrdnje koje ste izneli ovde, mi moramo imati pred sobom završni račun za prethodni period, da vidimo koliko je sredstava namenjenih investicijama potrošeno u prethodnom periodu, da bi mogli sada da kažemo – jeste, ovaj zakon predviđa povećanje sredstava za buduće investicije i sigurni smo da će procenat izvršenja tih investicija biti zadovoljavajući.

Ovako mi odokativnom metodom možemo samo da nagađamo da, recimo, sredstva koja su predviđena za investicije u putnoj i železničkoj infrastrukturi, potrošena su ili iskorišćena u veoma malom procentu. Možemo, kažem, samo jednom približnom metodom, ne možemo ništa precizno i tačno. Zašto? Zato što je to očigledno namera, intencija Vlade da ne podnosi završni račun, izveštaj o potrošenim sredstvima u proteklom periodu. I mi smo ovde uskraćeni za tu mogućnost da vršimo bilo kakvo poređenje.

Drugo, i ovaj predlog zakona može se reći da je socijalni budžet. Zašto? Zato što smo svi svesni da se ovde većina sredstava i nastojanja Vlade da se postigne taj socijalni mir, mi ovde pričamo i glavna tema je povećanje plata zaposlenima, povećanje penzija, mi ovde pričamo o vrhunskom dostignuću u socijalnoj politici, hvale se resorni ministri da će svaki policajac i svaki vojnik imate svoje čizme i svoju uniformu. Je li to vrhunac dostignuća ove Vlade i ovoga budžeta? Onda je to socijalna kategorija. Onda je to elementarno zbrinjavanje pripadnika i Vojske i Policije.

Kada govorimo o prirodi jednoj od najugroženijih kategorija stanovništva, ugroženi po pitanju standarda, o penzionerima, vi gubite, gospodo, iz vida da ovih 5% ni približno nije onome koliko su porasli troškovi života u proteklom periodu. Pa i da nije, da stavimo na stranu, da li ste blizu onog povećanja ili onog nivoa penzija sa kog ste umanjivali penzionerima primanja? Ali, sad imamo realnu situaciju – troškovi života za protekli period su toliko narasli da ovih 5%, nećete pogrešno protumačiti nas radikale, prosto smešno izgleda. Ni 10% povećanja plata određenim kategorijama isto nije dovoljno da pokriju osnovne elementarne troškove.

Da ne govorimo o brizi za majke, za porodilje, za treće dete. Tu ni vi u Vladi nemate saglasnost, i vi se svađate. Resorni ministar koji je zadužen za to, kada je u pitanju treće dete, kada je uopšte u pitanju briga o deci, on vodi polemiku sa ministarkom koja je zadužena za saobraćaj, za građevinsku infrastrukturu. Gde to ima? U kojoj Vladi? Samo u Srbiji ima to. Samo u Srbiji ima takvih univerzalaca da posle Tita jedino Zorana Mihajlović sve zna. Jedino je Josip Broz znao sve, a posle Josipa Broza, evo, dočekali smo i Zoranu Mihajlović. I ona se u sve razume. Dok je bila u energetici, katastrofa. Kad je bila za ekologiju, još veća katastrofa. Sada, umesto da ovde razmatramo o realizaciji sredstava koja su namenjena za investicije u njenom resoru, mi ovde razmatramo nešto što je van njenog domena i njenih ingerencija. I tako je to iz godine u godinu, od budžeta do budžeta. I vi mislite da ćete tako nas, srpske radikale, da prevarite, odnosno da ćete građane da ubedite da ih čeka nešto bolje?

Ono što se vi trudite, ministre, sve vreme, to je da pokažete koliko ceni Međunarodni monetarni fond vaše napore, napore Vlade u kojoj ste vi. Ma, Međunarodni monetarni fond ne ceni nikog ako ne ispunjava svoje obaveze. Pa vi valjda to dobro znate, ministre? Vi ste čovek sa ogromnim iskustvom, koje je imao u Ukrajini, bogatoj zemlji. Doduše, vi ste tad bili u ulozi predstavnika Svetske banke, koja je u početku, kao što hvale sada iz Međunarodnog monetarnog fonda Srbiju, hvalila Ukrajinu, kako je pred Ukrajinom velika perspektiva, svetla budućnost, samo da se distancira od Rusije i ruskog kapitala. Kada je Ukrajina doživela kolaps, gde je MMF? Gde je vaša Svetska banka? Ovo shvatite pežorativno, jer vi ste penzioner Svetske banke i ipak ste, ako ništa drugo, a onda emotivno vezani za tu instituciju. Nema je nigde. Doživljavaju takvu ekonomsku krizu da je pitanje kako će se izvući. I još imaju dodatno oružani sukob sa Rusijom. Pa, nije to valjda perspektiva Srbije?

Vi nama govorite kako se na kreditnoj listi, odnosno na listi kreditne sposobnosti Srbija sve bolje kotira. Vi znate da to mesto koje zauzima trenutno Srbija ne zavisi samo od finansijskih sposobnosti i ekonomskog potencijala Srbije, to zavisi od odnosa Srbije prema pitanju Kosova i Metohije. Vi to najbolje znate. Vi znate da se to brzo menja, ako Srbija pokaže neposlušnost kada je u pitanju KiM.

Šta vam je argument kojim se služite da je ovo ubrzani put u Evropsku uniju? Evo, pre neki dan smo čuli da 2019. godine Srbija mora konačno da reši pitanje spora sa Kosovom, kako to kažu iz Evropske unije. Srbija mora da prizna Kosovo, da bi 2025. godine bila eventualno primljena u Evropsku uniju.

Ono što je ovde primetno, to su napadi iz redova onih koji su manje-više po funkciji isti kao vladajuća većina – napad je opremljenost vojske i na sredstva koja se troše za opremu vojske. Nije vojska da se vodi rat. Vojska je da upozori one koji žele rat protiv Srbije ili žele nešto loše Srbiji. Nigde vojska ne služi prvenstveno da bi vodila rat. Jeste krajnja namera to, ali zašto bi vojska Srbije bila izuzetak? To bi većina i u ovoj vladajućoj koaliciji pitala, kao i ovi koji su do juče bili u DOS-u. Nego, uloga im je sad takva. Brzo će se ta uloga zameniti, verujte. Kada dođu u redove opozicije, i oni će pitati zašto se vojska oprema.

Ono što su obećanja od strane Vlade, kada je u pitanju ovaj budžet, da će doći do razvoja u poljoprivredi, da će mnogo bolje stanje biti u školstvu i zdravstvu, a vi zaboravljate, gospodo, da ste ovakvim restriktivnim potezima i odlukama doveli u situaciju i one koji rade u institucijama države, pogotovo u zdravstvu, da zbog materijalne i finansijske situacije moraju te probleme da rešavaju u inostranstvu, a da ste zatvorili svaku mogućnost, ili gotovo svaku mogućnost da se mladi ljudi zapošljavaju. To nije kvalitet usluga onakav kakav zaslužuje svaki građanin Srbije. Zašto? Zato što vam je pogrešna politika.

Vi ulažete u školstvo, u nauku, samo kada je u pitanju standard, kada su u pitanju materijalni uslovi. Vi ne podržavate mlade talente, pametne ljude. Svaka država, pa i Srbija, može iz krize da se izvuče samo ako je vode pametni ljudi i mi, srpski radikali, ćemo glasati protiv ovog predloga.