Tačno je, ministre. Slušali ste pažljivo kada sam govorio o prvom amandmanu i vrlo konkretno sam rekao – nisam protiv diskrecionog prava, odgovornog diskrecionog prava da ministar i Vlada odredi neka sredstva za određene namene. Ja sam lično protiv neodgovornog korišćenja takvog prava i dao sam vam primer kako je to rešeno u nekim državama koje su izvršile reformu javne uprave, određujući vrlo jasne kriterijume za dodelu tih sredstava.

To se ne radi u ovom budžetu, vi ste tu u pravu, a da li ćete to uraditi određenim pravilnicima na Vladi, eto tako se radi, ali ću vas pitati 1. januara da li ste to uradili kada ste podelili bonuse i zarade? Da li ste to uradili? Vaš odgovor, ne znam da li ću dobiti odgovor, ali sumnjam u to, jer će se deliti sredstva po partijskoj liniji, po partijskim zadacima i po partijskoj poslušnosti.

Postoji opravdana bojazan kod nas, iako ste napisali u obrazloženju da ne postoji bojazan. Upravo, ministre, postoji. Zato što sam vam rekao – ne postoje recimo kriterijumi po kojima delite sredstva iz budžetskih rezervi, opštine dobijaju na stotine miliona. Kako je, recimo, neka opština dobila 120, 150 miliona iz budžetskih rezervi? Vi to možete da uradite kriterijumima, vi to ne radite i zato postoji otvorena bojazan i kod mene i kod nas da ćete ponovo zloupotrebiti ovu odgovornost. Tu moramo da se razumemo vi i ja.

Hvala kolega Nikoliću.
Reč ima Marija Janjušević. Izvolite.

Hvala.
Reč ima narodni poslanik Jovan Jovanović. Izvolite kolega.

Hvala.

Poslanici vladajuće koalicije su danas dali značajan doprinos parlamentarizmu sa ovolikim brojem amandmana koji su podneli i verovatno bi mogao da uđe u udžbenike, jer je nečuveno da poslanici u biloj kojoj zemlji vladajuće koalicije podnesu toliki broj amandmana, već bi to trebalo unapred da se dogovori sa predstavnicima Vlade, koji su izabrani od članova te vladajuće koalicije.

Naravno, niko ne spori pravo poslanicima da podnose amandmane, međutim ovde je problem što ti amandmani fingirani i način na koji je sazvana sednica sa ovolikim brojem tačaka dnevnog reda, tako da verovatno nećemo ni stići da pričamo o budžetu.

Ovde prisustvujemo jednoj lošoj predstavi, na čijem repertoaru su hvalospevi sadašnje i napadi na bivšu vlast. Ono što je veoma zabrinjavajuće, pošto smo slušali o letovanjima, zimovanjima, dedinim kućama, da se ovde promoviše ideologija siromaštva, što je veoma loše za dalji razvoj naše zemlje.

Ono što je problem i sa ovim zakonom, pa i sa zakonom o budžetu koji verovatno nećemo ni raspravljati je netransparentnost i ta velika siva zona i ta prevelika diskreciona moć ministara i ode i u predlogu budžeta za 2018. godinu. Ovde niko ne dovodi u pitanje stručnost ministra Vujovića i ja, bez obzira na obrazovanje koje posedujem nikada nemam iluziju da bih mogao ravnopravno da učestvujem u raspravi sa njim. Ali, ovde se ne radi o ekonomskom znanju, već je problem u tome što se ministar kreće u zadatim pogrešnim političkim okvirima, tako da tu ni ekonomska magija ne bi mogla da nam pomogne.

Hvala.
Pravo na repliku, narodni poslanik dr Vladimir Orlić. Izvolite.

Hvala, gospodine predsedavajući.

Par napomena pošto se pominje naša poslanička grupa i ovo pitanje podnošenja amandmana. Nismo čuli dve stvari. Prva stvar koju nismo čuli je ako neko zaista smatra da je nešto strašno uskraćen činjenicom da smo mi podneli amandmane za mogućnost da raspravlja o budžetu za 2017. ili za 2018. godinu ili o bilo čemu trećem što ga zanima pod milim bogom, nismo čuli, evo, sada je dva popodne, mi smo ovu sednicu počeli u 10.00, zašto za četiri sata ne urade to što bi želeli? Evo četiri sata mi raspravljamo u ovoj sali i ja nisam primetio da je i jedna jedina poslanička grupa sa druge strane pokazala bilo kakvo uzdržavanje, snebivanje da priča šta god žele. Što onda već jednom ne pređu na stvar i ne počnu da pričaju o tome što im tako nedostaje? Ja bih rekao iz samo jednog razloga – što tu izgleda baš nema šta da se kaže, što to što bi želeli da pričaju ne znaju šta bi tačno trebalo da bude, kako treba da glasi i koji sadržaj da ima.

Voleo bih da se već jednom pređe na stvar, da iskoriste to svoje vreme koje imaju po Poslovniku i obilato ga koriste najzad za to što smatraju da bi trebalo da bude svrha tog vremena.

Druga stvar koju nismo čuli je odakle nekome ubeđenje, odakle nekome ideja da pravo na raspravu koje sam uživa i obilato ga koristi, uskraćuje nama? Odakle nekome ideja da su naši poslanici možda nešto manje vredni, pa da imaju manje prava da koriste one mogućnosti koje Poslovnik pruža ako neko s druge strane može da podnese amandman kad god mu padne na pamet, na koju god hoće temu, bilo koji zakon?

Slušali smo ovde brisanja svega i svačega toliko puta. Odakle mu ideja da ne može drugi narodni poslanik samo zato što je poslanik SNS da podnese amandman? Da li je to i dalje problem onog samoproglašenog i samoumišljenog elitizma, onih koji misle da su oni bogom dani za sve, koji demokratiju nikada nisu suštinski shvatali, a mogu da se nazivaju demokratama koliko god žele, koji smatraju da su samo zbog toga što su umislili da su neka elita to i zaista? Te dve stvari da nam objasne, pa možemo dalje i o tehnici, a i o toj njihovoj suštini, mada tu suštine nikad nije ni bilo. Hvala.

Hvala.
Na član 2. amandman je podneo narodni poslanik Marijan Rističević.
Da li neko želi reč? (Da.)
Reč ima narodni poslanik Marijan Rističević. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, ovde smo videli mnogo prigovora oko nagrade i bonusa. Najviše prigovora smo imali za one grupe i za one pojave koju ja zovem „kradulović del boj kompani“. Kako su oni delili bonuse probaću to da dokumentujem.

Ovde je jedno 40 osoba dok je gospodin „rasulović“ vršio funkciju ministra. Svih 40 je iz, ne mogu reći partije, udruženja „nikad im dosta nije bilo“. Evo bonusa: Ivan Ninić – 80 hiljada, dr Dušan Pavlović -113 hiljada po ugovoru o delu, fakultet 150 hiljada i to je ukupno 263 hiljade i ono deljenje pornografije i Bog da ga vidi.

Usput da kažem, a to je naša obaveza kao predstavnika građana, u onim zemljama na koje se taj profesor poziva, u uređenim zemljama, kada bi neko podelio na društvenim mrežama maloletničku pornografiju taj bi završio ne samo političku karijeru, već i karijeru na fakultetu.

Dalje, Miroslava Milenović, kako mi to zvuči poznato, nesuđeni kandidat, 120 hiljada dinara mesečno, a onda imate Aleksandra Stevanovića itd. Sve su to cvećke iz iste bašte, a u toj bašti baš izgleda ima svega. Zahvaljujem.

Hvala, kolega Rističeviću.
Na član 2. amandman je podnela narodni poslanik Stefana Miladinović.
Da li neko želi reč? (Da.)
Reč ima narodni poslanik Stefana Miladinović. Izvolite.

Hvala, predsedavajući.

Poštovani ministri, u pitanju je tehnički amandman. Zapravo, amandmanom sam htela da izvršim lekturu teksta kako bi se ispunila gramatička i stilska pravila.

Pokazna zamenica u ovaj zakon smatram da nije neophodna i u skladu sa tim i predložila da se „ovaj“ kao reč briše ispred zakona. Hvala.