Hvala, koleginice Tomić.
Reč ima narodni poslanik Vjerica Radeta, povreda Poslovnika.

Nije povreda, nego govorim na osnovu člana 32. Vi ste kolega verovatno propustili da svojevremeno pročitate odluku Ustavnog suda o kojoj je ministar Vujović malopre govorio, a važno je radi javnosti da se zna.

Kada je Ustavni sud odlučivao o ustavnosti ovog Zakona o smanjenju penzija, kolokvijalno da kažem, Ustavni sud je …

Ne, po članu 32. Poslovnika. Pogledajte šta piše u tom članu, da ne gubim vreme na tome.

Sačekajte do kraja, budite strpljivi.
Ustavni sud je uradio nešto što je apsolutno nedopustivo i neka je to sto puta Ustavni sud, ne može biti prihvaćeno, niti i jedan pravnik može da kaže – u redu je odluka Ustavnog suda. Ustavni sud je tada rekao da neće odlučivati o ustavnosti tog zakona zato što je on privremenog karaktera, i to je skandal neviđeni. Dakle, može nekom da padne napamet i da donese zakon da je dozvoljeno ubijanje na ulici i da to traje dva meseca, a Ustavni sud će da kaže – pošto je zakon privremenog karaktera, nećemo odlučivati o njemu, pa za ta dva meseca ko preživi preživi.
Dakle, nemojte se pozivati na odluku Ustavnog suda zato što je nakaradna i zato što je suprotna Ustavu, već lepo vratite ljudima penzije i nemojte nikada više reći ono što ste rekli u petak da penzioneri imaju pravo na rešenje, ali ne i na iznose.

Hvala.
Na član 2. amandman je podnela narodni poslanik Vesna Rakonjac.
Izvolite.

Hvala dr Rakonjac.
Reč ima Marko Đurišić, po amandmanu.
(Marko Đurišić: Replika.)
Replika na izlaganje dr Rakonjac?
(Marko Đurišić: Spomenula me dr Tomić.)
Nije vas pomenula, kolega Đurišiću, niti gospodina Borisa Tadića, niti Socijaldemokratsku stranku.
(Marko Đurišić: Nisam spomenuo ni SNS…)
Jeste.
(Marko Đurišić: Nisam. Govorio sam o lopovskoj vlasti.)
Možete dobiti reč po amandmanu.
Reč ima narodni poslanik Goran Ćirić. Izvolite.
(Marko Đurišić: Dajte mi reč. Dajte mi o lopovskoj vlasti.)
Znate i sami da na takav način ne želim sa vama da razgovaram.
(Narodni poslanici dobacuju.)
Molim narodne poslanike za mir i da ne dobacuju jedni drugima. Stvarno nema smisla.
Kolega Ćiriću, izvolite, vratiću vam vaših 30 sekundi.

Bilo je reči o predlogu amandmana i oko penzija i optužbi da je Demokratska stranka, pazite, optužbi da je Demokratska stranka povećavala penzije i plate. Mislim da je to nešto što svakako možemo da prihvatimo, a kada se govori o uništavanju penzionog fonda, čini se da smo zaboravili. Mi nismo, niti penzioneri koji i sada trpe izazove i rešenja koja smo ovde doneli, u ovoj sali, o privremenom smanjenju plata i penzija. Dakle, mi smo bili protiv, i sada, onako kako smo bili protiv politike koja je dovela do uništavanja penzionog fonda.

Godine 1993. hiperinflacija je uništila sve ono što su ljudi uplaćivali kao svoje doprinose, da bi obezbedili svoju budućnost. Građanski ratovi 90-ih godina su odneli i potrošili upravo te penzione fondove. I mi o tome ćutimo sada ovde. I optužujete Demokratsku stranku zbog toga što je vratila zaostalih 18 penzija posle 2000. godine, zbog toga što je podigla penzije i 2008. godine. Pa, naravno da je podizala. I naravno da je vraćala. Onako kako će i u budućnosti vraćati i podizati standard građana u Srbiji.

Dakle, jedna potpuno apsurdna optužba prema Demokratskoj stranci, a što se nas tiče, podržaćemo vaš amandman, u želji da se održe socijalno nejosetljivije grupe. Jedna od najosetljivijih su upravo penzioneri, kojima je smanjena penzija i koji žive na ivici socijalne održivosti.

Govorili smo o tome, jer želimo da govorimo, i o trenutnoj prosečnoj plati i o trenutnoj minimalnoj potrošačkoj korpi, koja nije dovoljna i koja spušta ispod granice linije siromaštva oko 8% stanovništva u Srbiji, oko 100 hiljada dece i mislim da je to ključna odgovornost svih nas u traženju rešenja.

Inače, još jednom, prihvatamo takvu vrstu optužbi da je Demokratska stranka podizala penzije onako kako je podizala plate, od prosečne plate tri do pet evra ili maraka 1993. godine, do 30 evra u septembru mesecu 2000. godine, koja je kasnije rasla i mislim da je to nešto što može da bude na ponos Demokratske stranke.

Hvala, kolega Ćiriću.
Reč ima Mihajlo Jokić po amandmanu.

Samo da objasnimo građanima kako ste vi povećavali penzije – tako što ste prodavali državnu i društvenu imovinu bud zašto i tim parama punili budžet i delili penzije, umesto da ste te pare upotrebljavali za obnavljanje i stvaranje novih fabrika.

S druge strane, da objasnim. Nikome penzija nije smanjena 22%. Penzija je najviše smanjena 11%. Jer, prvih 25.000 su čuvana glavnica. Znači, onaj iznos preko 25.000, on je smanjen za 22%. S druge strane, kad idemo na relativno povećanje koje će biti ove godine, ja se nadam biti i dogodine, onda ćemo one apsolutne razlike koje su postojale ponovo vratiti, jer istim relativnim povećanjem na različite glavnice se ponovo stvaraju iste ili jednake apsolutne razlike.

A to smo mogli zbog toga što smo smanjili penzije, što smo vratili glavnicu, što smo izvršili konverziju dugovanja, što smo smanjili kamatnu stopu, što smo povećali vreme, što smo smanjili broj kapitalisanja. Onaj ko zna teoriju kredita, to je njemu jasno.

Prema tome, da ste vi nastavili onako kako ste radili, pošto ste sve prodali i više niste imali šta da prodate, penzioneri bi došli u situaciju da ne prime penziju.

Ovo je put oživljavanja, obnavljanja i oni će 2018. godine, evo, upamtite, primati još veću penziju. I ta razlika koja je postojala, ona će se vratiti. Hvala.

Hvala dr Jokiću.
Reč ima Aleksandra Čabraja, povreda Poslovnika.