Zahvaljujem, predsedavajući.
Veoma mi je žao što ste se malopre napravili da ne vidite moj podignut Poslovnik, jer mislim da sam sa mnogo razloga želela da reklamiram član 107, jer je danas na dnevnom redu, čini mi se, zaista masovno kršenje dostojanstva Narodne skupštine, jer smo ovde slušali o svemu, o patikama, o raznim dugovima, o raznim trošenjima, o raznim ljudima i postojećim, nepostojećim investicijama, o svemu i o svačemu, samo o budžetu nismo slušali.
Međutim, s druge strane mi je jako drago što je koleginica malopre rekla da svi poslanici imaju pravo da podnose amandmane, da to treba da čine da bi zaradili svoju platu, jer smo do sada, uglavnom uvek slušali o tome kako opozicija svojim podnošenjem amandmana na zakone samo želi da blokira rad Skupštine, da ne dozvoli da se ovde radi kako treba, da mi te amandmane podnosimo da bismo onemogućili raspravu, da bismo uvredili vladajuću većinu i poslanike i Skupštinu i predsednika, njegovu porodicu itd, i da samo tome služe naši amandmani.
Sada mi je jako drago, da ste vi podneli ovoliki broj amandmana, jer ste time, pre svega, dokazali da vam se uopšte ne dopada ovaj budžet, za koji inače tvrdite da je sjajan, da je fantastičan, najbolji u istoriji, itd. Ako je on toliko dobar, šta će mu onda nekoliko stotina amandmana za koje, ja sam sigurna, vi sami nećete glasati, a da mi smisleno podnosimo amandmane, mislim da je jasna i činjenica da mi za svoje amandmane uvek glasamo. Ja verujem da vi za svoje amandmane nećete glasati, a da li će biti tako, to ćemo videti u danu za glasanje. Nemojte se sada nervirati. Biće provera svega ovoga što ja kažem, pa ćete imati prilike da vidite da li sam ja rekla istinu ili ne. Hvala vam puno.