Zahvaljujem, predsedavajući, što ste me videli ovog puta, kad sam se javila po povredi Poslovnika. Član 106.
Mi već duže vreme sada ovde pričamo o penzijama. Ja mislim da je to jako dobro i da o penzijama treba da se priča, i o smanjenju penzija i o povećanju penzija, mislim da se to jako tiče građana Srbije.
Međutim, mi danas ovde ne bi trebalo da pričamo o penzijama, već bi trebalo da pričamo o budžetu, a ja se pribojavam da mi uopšte nećemo do samog zakona o budžetu, koji je najvažniji, kao što znate, zakon u godini, koji se tiče svih građana Srbije, pa ne samo penzionera, nego da pričamo ipak o svima.
Imam ja jedan lep predlog za vas. Naime, mi u onim našim dopunama dnevnog reda kojima, kako vi kažete, stalno pokušavamo da blokiramo rad Skupštine, da govorimo protiv vladajuće većine, protiv predsednika Vučića itd, mi imamo tu dosta nekih predloga koji se tiču i penzija. Pa sam ja htela da vam predložim da usvojite jednom jedan od tih, recimo, zakona, pa da ga stavite na dnevni red, pa da onda, recimo, jedan dan utrošimo, čitav dan, barem jedan dan, na raspravu o penzijama i da pričamo onda o penzijama, a da danas ovde, i narednih dana, pokušamo, ako možemo, da stignemo do tog budžeta koji je toliko fenomelan da vi, ne samo što ste podneli stotine amandmana na taj isti budžet, nego da pokušamo barem da stignemo do rasprave o tom budžetu, pa da govorimo malo šire, ne samo o penzionerima nego bukvalno o svim građanima Srbije, jer se svih građana Srbije taj budžet tiče.
Imam veoma opravdan strah da mi uopšte nećemo stići ni jedan jedini član tog budžeta da dotaknemo, a kamoli član broj 8, u kojem se praktično sadrži čitav budžet. Da bismo stigli do tog člana, ja predlažem da mi raspravu o penzijama vodimo neki drugi put, a da sada se vratimo na budžet i na one amandmane i na one zakone o kojima danas treba ovde da raspravljamo. Hvala vam.