Ovako, čitam saopštenje Ustavnog suda sa sednice održane 23. septembra 2015. godine.
Da ne čitam celo saopštenje, a mogu, pročitaću vam samo rečenicu koju sam imao u vidu kada sam rekao, to što sam rekao. Znači ovako – Ustavni sud smatra, to je u trećem pasusu, Ustavni sud smatra da su osnovane tvrdnje inicijatora da penzija koja je stečena u skladu sa zakonom predstavlja imovinu penzionera, ali ukazuje da iz Ustava ne proizilazi garancija penzijskog davanja u određenom iznosu, jer je ograničenje imovinskih prava pod određenim uslovima dozvoljeno i prema našem Ustavu i prema Evropskoj konvenciji o zaštiti ljudskih prava i osnovnih sloboda, i tako dalje.
Drugim rečima, uzmite bilo koju imovinu, recimo, nasledite zemlju. Vrednost te zemlje ne zavisi, vama niko neće dirati pravo na to zemlju, ali vrednost te zemlje, njena sposobnost da generiše plodove, njena relativna vrednost zavisno od drugih stvari, recimo, da li je tu prošao put ili urbanistički drugačije urađeno, ne spori vaše pravo na zemlju, ali utiče na vrednost te vaše imovine. Isto je to imao Ustavni sud u vidu kada je rekao, vi ste ostvarili pravo na penziju, ali pošto je u sistemu, molim vas, ja sam slušao kad ste vi govorili.
Znači, voleo bih da ovo sve može, znači, ovo su oni doneli, ovaj stav pre nego što su povećane penzije, prvo je doneto pre prvog povećanja od 1,25% i drugog povećanja od 1,5%, i trećeg povećanja od 5%. Znači, ovo je principijelni stav. Ako želite ponovo da idete na Ustavni sud, izvolite.
Samo vam kažem, da na osnovu Ustavnog suda tako nešto što vi govorite. Neću da govorim čak sada, a zašto govorite tim tonom, to ne razumem, ali to sam imao u vidu kada sam rekao da ne postoji garancija iznosa. Znači, penzija je kao imovina, ali kada vam neko da imovinu, upis u knjige i tako dalje, on vam ne garantuje vrednost toga, niti može da garantuje vrednost toga.
