Član 105. u vezi sa članom 108. i članom 109.

Ja ne mogu da shvatim predsedavajući da ste propustili priliku da izreknete opomenu na više nego teške reči od strane gospodina Đurišića.

Dakle, on je u dva navrata rekao – lopovska vladajuća koalicija, u dva navrata. Onda ste dali reč Milojičiću, koji je isto ovde iznosio neke neistine, pa ste dali reč Aleksiću, a konstantno ste ignorisali ukazivanje povrede Poslovnika od strane poslanika SNS.

Dakle, Đurišić je svoje reči – lopovska vladajuća koalicija, pravdao time kako i mi njima po nekada kažemo da su lopovi. Naravno da jesu lopovi.

Za Kenu znamo da je lopov, tri milijarde dinara je oštetio budžet Smederevske Palanke. Ja moram da pitam gospodina Đurišića kako je izvršio…

Samo se obraćajte meni, molim vas kolega Markoviću.

… donaciju od 341 hiljada dinara DS? Šta je radio pa je imao toliku platu, pa je mogao da donira stranku sa 341 hiljadom dinara? Kada mi da odgovor na to pitanje, onda ću prestati da ga optužujem da je lopov.

Kolega Markoviću, sugerisao sam i kolegi Đurišiću i kolegi Arsiću i svim kolegama narodnim poslanicima koji su se javili i ukazali na povredu Poslovnika da poštuju dostojanstvo i ugled Narodne skupštine Republike Srbije. Ja ne mogu, zaista, da predvidim na koji način će neko obrazlagati povredu Poslovnika i šta će u datom trenutku izreći, ali je na meni da sugerišem i da ga zamolim da se ipak vratimo onome što je od suštinskog značaja za građane Srbije pre svega, a to su zakonski predlozi.
(Marko Đurišić: Poslovnik.)
Video sam vas kolega Đurišiću, u redu je.
Mislim da su ravnopravan status imali poslanici pozicije i poslanici opozicije. Ja sam samo poštovao redosled prijavljenih poslanika koji je u elektronskom sistemu i prednost ima koleginica Tomić recimo, ona čeka već nekih 20 minuta, nije u mogućnosti da dobije reč zato što se kolege javljaju, ukazuju na povredu Poslovnika, a između ostalog se insistira da se vratimo na dnevni red i ja moram da dozvolim kolegama da ukažu na povredu Poslovnika sa merom.
(Aleksandar Martinović: Umereno.)
Slažem se kolega Martinoviću. Ja uvek imam mere, ali, umereno da, naći određenu ravnotežu između efikasnosti sa jedne strane i poštovanja prava pozicije i opozicije sa druge strane, verujte da je to sa ove pozicije nekada veoma teško.
Kolega Markoviću, na meni je da vam postavim pitanje da li želite da se Narodna skupština u danu za glasanje izjasni o ukazanoj povredi Poslovnika? (Ne)
Ne, zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Marko Đurišić, povreda Poslovnika. Izvolite.

Hvala predsedavajući.

Želim da ukažem da smatram da ste povredili član 103. koji govori o pravu poslanika da ukaže na povredu po predsedavajućeg i na mogućnost da kod zloupotrebe korišćenja ovog prava od strane poslanika, predsedavajući reaguje, tako što će iskoristiti mere iz Poslovnika od članova od 108. do 111. kao što kaže stav 7, odnosno stav 8. koji govori o oduzimanju vremena poslaničkoj grupi iz koje dolazi poslanik koji zloupotrebi ovo pravo.

Gotovo svi poslanici koji su se javljali iz vladajuće lopovske većine, govorili su ovde, replicirali su mi, iako na to nisu imali pravo. Šest godina slušamo o vladajućem lopovskom režimu. Šest godina slušamo o tome bez i jednog jedinog dokaza, bez i jedne jedine presude, bez toga da bivši lopovski režim može da se javi ovde i da dobije pravo na repliku i to slušamo, trpimo šest godina.

Onda ćemo i mi ovde sa ove strane da koristimo iste te reči. Vladajući, lopovski režim i da vidim ko će sada da se nađe ovde prozvanim. Ako može da se govori šest godina - bivši lopovski režim, onda može i da se kaže - vladajući lopovski režim vlada u parlamentu, ako važe ista pravila za sve. I ne vidim mogućnost da se ovde poslanici javljaju po Poslovniku, da zloupotrebljavaju svoje pravo, da repliciraju meni i drugim kolegama ovde iz opozicije, jer mi na to nemamo pravo već šest godina. I, kao što ste vi rešili danas da koristite pravo da podnosite amandmane, tako ćemo i mi da koristimo pravo da koristimo iste reči koje vi koristite ovde već šest godina.

Kolega Đurišiću, smatram da nisam povredio član 103. Kada je reč o amandmanima legitimno je pravo i poslanika pozicije i poslanika opozicije da shodno Poslovniku o radu Narodne skupštine Republike Srbije podnosi amandmane, to pravo ne možete oduzeti narodnim poslanicima.
Znate, samo jednu digresiju kada se kaže – bivši režim, možda se misli na režim od 1990. do 2000. godine, ja ne znam na koji bivši režim. Dakle, nije precizirano. Da li želite da se Narodna skupština u danu za glasanje izjasni o ukazanoj povredi Poslovnika? (Da)
Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Neđo Jovanović, povreda Poslovnika. Izvolite.

Zahvaljujem se predsedavajući.

Mislim da ste povredili član 107. Poslovnika, imajući u vidu da ste dozvolili jedno krajnje nepristojno ponašanje, jedan vukabular koji odiše rečnikom nekulture, vulgarnosti i uvreda. Ovde poslanici to svakako ne zaslužuju, a to ne zaslužuju ni građani Republike Srbije koji slušaju takav vukabular nepristojnosti, vulgarnosti i uvreda.

Ako se govori rečnikom kako je to rečeno od malopre izrečene ili izrečenih reči prethodnog govornika, onda dolazimo u situaciju da će svaka diskusija ovde odisati i nekulturom i nepristojnošću. Ja vas molim da ubuduće takve narodne poslanike sankcionišete, jer pre svega polazim od interesa moje poslaničke grupe, jer u poslaničkoj grupi SPS, kao što verujem i kompletne većine, ne postoje lopovi. Ako neko želi bilo kome od nas da inputira jednu takvu uvredu, jednu takvu kvalifikaciju, dužan je to i da dokaže. Ovde se ne sme dozvoliti i ja vas molim da ubuduće za takve situacije, za takve uvrede, koje se odnose, pre svega na nas, počev od mene preko mojih kolega koji sede do mene i sa jedne i sa druge strane, onda to zaista mora da zavredi određenu konsekvencu, a vi ste, gospodine predsedavajući, dužni da te konsekvence sprovedete, odnosno da oni koji to izgovore pretrpe, u konkretnom slučaju, onaj koji je to rekao nije, kao što i sami vidite, dobio čak ni opomenu, što je najblaže. Zahvaljujem se.

Zahvaljujem, kolega Jovanoviću.
Razmisliću, naravno, i o vašem predlogu, smatram da ide u pravcu konstruktivne rasprave i onoga što je cilj, a to je da se vratimo na ono što jesu tačke dnevnog reda. Vi predlažete da sankcionišemo narodne poslanike ukoliko ne poštuju dostojanstvo i ugled Narodne skupštine. Ja opet nisam rat da u određenim trenucima to koristim, jer smatram da uvek možemo naći neki kompromis i smatram da uvek treba svi zajedno da imamo na umu ono što jeste interes građana Srbije, a to je da govorimo o zakonskim predlozima, jer zaista, pred nama su, ponavljam, po ko zna koji put zakonski predlozi od izuzetne važnosti i značaja za građane Srbije.
Zahvaljujem, kolega Jovanoviću. Na meni je samo kao predsedavajućem da vas pitam da li želite da se Narodna skupština u danu za glasanje izjasni o ukazanoj povredi poslovnika?
Reč ima narodni poslanik Aleksandra Tomić.

Zahvaljujem predsedavajući.

Ko je lopov, a ko nije lopov, to kazuju brojke. Verovatno gospodin Đurišić polazi od onoga – nije lopov ko krade, nego onog koga uhvate. Ali, mi imamo brojke, a brojke kazuju da su dospeli dugovanja, ukupni dug u 2013. godini bio 1.118.760.000 dinara. Da su dospele sve kamate na kredite od 662 miliona i sva dugovanja javnih preduzeća na 336 miliona. Po 50 miliona su ostala dugovanja socijalnim kategorijama u gradu Beogradu. Potpuno je razumljivo što je nervoza velika i ne samo kod gospodina Đurišića, već i kod ostalih članova opozicije, jer je to najava Dragana Đilasa za beogradske izbore koji treba da objavi svoju kandidaturu.

Ali, ono što je još bolje to je što se tiče same gondole, u časopisu „Glas javnosti“ od 30. aprila 2004. godine, bila je prezentacija projekta gondole o kojima se govorilo da će koštati 14 miliona evra i da će građani Beograda za sedam godina otplatiti takav jedan kredit. Prema tome, brojke govore ko je lopov, a ko nije lopov. Hvala.

Koleginice Tomić, brojke govore nešto drugo, a ko je lopov, a ko nije to treba da kažu nadležni organi i nadležne institucije. Zahvaljujem.
(Marko Đurišić: Replika.)
Gospodine Đurišiću, pomenuti ste. Imate pravo na repliku izvolite.