Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, nastavljamo rad Pete sednice Drugog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2017. godini.
Na osnovu službene evidencije o prisutnosti narodnih poslanika, konstatujem da sednici prisustvuju 91 narodni poslanik.
Radi utvrđivanja broja narodnih poslanika prisutnih u sali, molim narodne poslanike da ubace svoje identifikacione kartice u poslaničke jedinice elektronskog sistema za glasanje.
Konstatujem da je, primenom elektronskog sistema za glasanje, utvrđeno da su u sali prisutna 99 narodna poslanika, odnosno da je prisutno najmanje 84 narodna poslanika i da postoje uslovi za rad Narodne skupštine.
Da li neko od predsednika, odnosno ovlašćenih predstavnika poslaničkih grupa želi da zatraži obaveštenje ili objašnjenje u skladu sa članom 287. Poslovnik?
Reč ima narodni poslanik Vojislav Šešelj.

Dame i gospodo narodni poslanici, svoje pitanje upućujem predsedniku Narodne skupštine.

Već je prošlo godinu i po dana od konstituisanja Narodne skupštine u ovom sazivu, a mi još nismo doneli Poslovnik o radu. Narodna skupština, što se protivi svim parlamentarnim demokratskim tradicijama, što se protivi osnovnim principima parlamentarnog prava kao posebne grane prava, još uvek radi po Osmanlijskom poslovniku.

Zbog toga upadamo u sve veće dubioze, u sve veće probleme, u sva veća kršenja osnovnih ustavnih principa. Na primer, Zakon o budžetu, koji se donosi svake godine, jedan je od najvažnijih zakona. Ako padne Zakon o budžetu, automatski pada i Vlada, a mi taj zakon donosimo praktično u situaciji kad skoro nijedan narodni poslanik o njemu neće moći da diskutuje.

Desilo se to, što se nikad nije desilo od obnove srpskog parlamentarizma, a ne daj Bože, da se desilo u 19. veku, u ondašnjoj srpskoj Narodnoj skupštini, bila bi pobuna. Vlast i opozicija bi se motkama jurili po Beogradu, toliko je bio snažan osećaj za demokratiju kod naših predaka iz 19. veka. Kralj kad bi iznenada raspustio Narodnu skupštinu strahovao je od pobune i od puča, kod nas to mirno prolazi da se Zakon o budžetu veže sa još 30 zakona, koji imaju neke veze ili nemaju nikakve veze s njim, iz jednog jedinog razloga da bi se sprečila rasprava o budžetu.

Zakon o budžetu bi morao samostalno da se raspravlja, da ga ništa drugo ne ometa, čak ne bi smela da važe nikakva ograničenja u pogledu vremena koje koriste narodni poslanici. Ako narodnom poslaniku treba dva sata da govori o budžetu, iako očigledno govori suvislo, ako očigledno nije poludio za govornicom, mi moramo mirno i strpljivo da ga saslušamo, pa makar danonoćno mesec dana zasedali. A kod nas je to do kraja formalizovano, mi nismo u stanju ni da pročitamo Predlog zakona o budžetu, nije nam ostavljeno dovoljno vremena, opterećeni smo drugim zakonima.

I sad, naši narodni poslanici koji su se spremali ne mogu da govore o pojedinostima, neće moći da govore o amandmanima, jer im je neko drugi pojeo vreme. U Poslovniku stoji 600 minuta, 600 minuta ukupno svi mogu da govore. Sad se vladajuća stranka dogovorila da izađu sa nebuloznim amandmanima koji nisu tehnički mogući. Vlada im je tako i odgovorila, ali oni nastavljaju da troše to vreme da bi onemogućili nas, koji kritikujemo budžet, da bilo šta kažemo.

To je nešto što je nedozvoljivo i moramo da vodimo računa o ugledu naše države, a ugled naše države se ne zasniva na uvođenju reda u Narodnoj skupštini kamdžijom i progonom opozicije, nego se ugled države, demokratski ugled države čuva tolerantnim odnosom prema opoziciji, pogotovo kad se raspravljaju ovako važni suštinski zakoni.

Vlast kada je rasprava o budžetu mora najviše da bude tolerantna prema opoziciji. Vlast mora bukvalno da omogući opoziciji da kaže šta hoće. Pogotovo vlast koja ima komotnu većinu.

Privodite kraju gospodine Šešelj. Zahvaljujem.
Zatražite reč za još jednu rečenicu.

Ne postoji mogućnost da padne predlog Zakona o budžetu, vi ste tu mirni, nego postoji mogućnost da se nešto neprijatno pred javnošću kaže o budžetu, e toga se bojim.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Marinika Tepić.
Izvolite.

Zahvaljujem predsedavajući.

Moje prvo pitanje upućujem Republičkom javnom tužiocu Gospođi Zagorki Dolovac, koje glasi – da li je i šta je uradila povodom inicijative za podnošenje predloga za zabranu rada Organizacije nacionalni srpski front, koju smo Zoran Živković i ja podneli na pisarnici Tužilaštva još 5. decembra ove godine, pošto Republički javni tužilac u svojoj nadležnosti ima upravo predlaganje zabrane delovanja organizacija koja rade suprotno Ustavu i zakonu, a mi za to imamo dokaze da se upravo dešava sa Organizacijom nacionalni srpski front i dakle, šta je ona uradila po ovoj našoj inicijativi da bi je u formi predloga i uputila Ustavnom sudu, onako kako nadležnost njoj i daje.

Ova organizacija, podsetiću, registrovana je u martu 2016. godine, i smatramo da je samo paravan za delovanje Gorana Davidovića zvanog Firer koji je u bekstvu u Italiji već gotovo deset godina, nakon napada na anitfašistčku kolonu u Novom Sadu i da je ova organizacija ne samo paravan za njega, već i za njegove bivše organizacije Nacionalni stroj.

Gospođu Dolovac podsećam i da novoosnovani nacionalni srpski front već više od godinu dana kontinuirano u službenim prostorijama grada Beograda, održava javne skupove na kojima propagira nacionalnu, versku i rasnu mržnju i na oružanu borbu protiv svih drugih i drugačijih. Između ostalog, zalaže se za društvo zasnovano na diskriminaciju određenih etničkih, verskih, seksualnih grupa, što je kao što sam rekla, suprotno, ne samo zakonu, već u Ustavu Republike Srbije.

A najfrekventniji saradnici tog nacionalnog srpskog fronta jesu britanski profašisti Nik Grifin i DŽin Douson, on se predstavlja i kao DŽejms Douson, negatori holokausta, propagatori islamofobije i jako mi je važno da u stenografske beleške uđe svaka reč koju ovde izgovorim, i kojima je već zabranjen ulaz u Mađarsku.

Ali se oni zato slobodno šetaju po Republici Srbiji, po gradu Beogradu i to po službenim prostorijama Vlade Republike Srbije u Kancelariju za KiM.

To pitanje sam postavila prošli put i odgovor od direktora Kancelarije za KiM, nisam dobila o tome kako Grifin i Douson u zagrljaju sa Mišom Vacićem, borave i sastanče u službenim prostorijama Vlade Republike Srbije u Palati Srbije.

Otuda i moje sledeće pitanje za MUP i ministra Stefanovića. Da li je išta inicirao ili je inicirano, povodom zabrane ulaska u Republiku Srbiju, ovim već dokazanim profašističkim ideolozima Grifinu i Dousonu, s obzirom da Zakon o strancima to omogućava.

Po mom dubokom uverenju, postoji više osnova po više tačaka iz člana 11. Zakona o strancima, da bi se inicirala zabrana o ulasku ovim britanskim državljanima i profašističkim propagatorima u našu zemlju.

Kada smo već takođe kod Dousona i Grifina, pitam opet republički javnu tužiteljku, gospođu Dolovac, dokle se stiglo u postupanju povodom pretnje smrću koje su mi upućene pre više dana, s obzirom da je MUP objavio da je izvesni Tomo Lovreković priveden, što sam saznala iz medija, da je potom pušten, što sam takođe saznala iz medija, pa pošto iz medija ili obraćanja javnosti, tužilaštva i MUP saznaje za ono za šta sam najdirektnije zainteresovana, s obzirom da su pretnje smrću upućene meni lično, pitam da li je u toku istrage priveden i Miša Vacić, s obzirom da je on lice koje je intenzivno propagiralo i objavljivalo pretnje smrću, koje je potpisivao Lovreković.

Dakle, za mene je to bliska saradnja.

Takođe, pitam MUP i ministra policije da li su tokom istrage došli do faze da se bave lokalom „Dve bačve“, s obzirom da i nacionalni srpski front i očigledno te grupacije desničara zajedno sa Dousonom, uglavnom i vrlo često tamo borave, to oni sami objavljuju, inače na svojim profilima, na društvenim mrežama, vrlo lak posao i dostupni dokazi i policiji i tužilaštvu i zanima me da li je lokal „Dve bačve“ došao u fazu istrage MUP-a i policije?

Hvala vam.

Reč ima narodni poslanik Sanda Rašković Ivić.

Hvala predsedavajući. Moje pitanje je za ministra zdravlja, ministra Lončara.

Ono glasi – šta ministar i Ministarstvo nameravaju da rade sa Klinikom za infektivne bolesti u Beogradu?

Ja lično pozdravljam bilo kakva ulaganja u zdravstvo i to da će se u Nišu otvoriti sada novi klinički centar. Smatram da se u zdravstvo premalo ulaže, ali Infektivna klinika u Beogradu jeste referentna ustanova koja leči pacijente iz cele Srbiji i iz Republike Srpske, iz Crne Gore. Ona je građena 1926. godine i danas se nalazi u potpuno dekrepidnom stanju, zgrada puca, ona je paviljonskog tipa i naprosto nije moguće popraviti, niti može ona da odgovori danas na one potrebe, nove patologije infektivnih bolesti koje se javljaju, ne samo u Srbiji, nego i u svetu.

Ono što je bitno reći jeste da je 1926. godine kada je klinika građena, na svakom spratu bilo po jedno kupatilo, što je tada naravno bio hit, jer većina ljudi to nije imala u svojim kućama.

Međutim, danas nema niti adekvatnih soba za izolaciju, niti ima adekvatnih odeljenja, niti adekvatnog načina rada.

Danas kada je Srbija na migrantskoj ruti, Infektivna klinika dobija još veće značenje, ne samo za Srbiju, nego za ceo region, pa ako hoćete i za Evropu.

Kada bude primljen neki od migranata na Infektivnu kliniku, koji ima visoku temperaturu, onda lekari obično mole boga da je to „obična influenca“, a ne neka hemoragijska groznica ili nešto što bi moglo da dovede do epidemije, slične onoj koju smo imali sa variolom verom, 1972. godine, a mi koji smo malo stariji, toga se jako dobro sećamo.

Rukovodstvo klinike je u nekoliko navrata pisalo i tražilo izgradnju nove adekvatne zgrade koja bi, čija bi cena bila prilično skromna, a govori se o sedam do osam miliona evra, ugrubo, obraćalo se i KCS i Ministarstvu zdravlja i Institutu za javno zdravlje i svi su bili bog zna kako „za“, međutim nije bilo odgovora.

Verujem da danas u vreme kada raste broj infektivnih bolest, kada raste broj bolesti koje prenose zglavkari i insekti, upravo zbog globalnog zagrevanja, kada imamo transplantacije, pa zbog imunosupresije, infektivna klinika igra veliku ulogu rezistencija na antibiotik je potom gerijatrijske razne bolesti koje zahtevaju takođe intervenciju na infektivnoj klinici, da se radi naprosto o tome ne razume dovoljno značaj te klinike.

Međutim, ostaje gorak ukus u ustima, jer ta klinika je uknjižena na dva hektara i 64 ara i strah postoji opravdan, ne samo moj, nego i kolega koje tamo rade, a i građana i Beograda i Srbije, pošto se taj teren nalazi preko puta Hrama Svetog Save, ovamo prema reci Savi i Kliničkom centru da to nije nekom zapelo za oko. Nadamo se da nije, pa bi želeli da čujemo šta o tome ima da nam kaže ministar Lončar i Ministarstvo.

Drugo pitanje, takođe, ide na adresu ministra Lončara, a radi se o inovativnim lekovima za Hepatitis C. Naime, svuda u okruženju imamo nove lekove čak i u Bosni i Hercegovini i u Albaniji, o Hrvatskoj i Sloveniji nećemo ni da govorimo. Samo se kod nas ljudi leče sa interferonom i ribavirom koji su svuda u Evropi napušteni još 2014. godine.

Postoje i lekovi u Indiji i u Egiptu, ali oni ne mogu da se izvezu zbog licence. Tako da, evo pitam gospodina ministra – kada će ovi lekovi za lečenje Hepatitisa C biti stavljeni na pozitivnu listu?

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Marija Janjušević. Izvolite.

Zahvaljujem predsedavajući.

Prvo pitanje je Tužilaštvu za organizovani kriminal. Molimo vas da nam dostavite obrazloženje da li je i zbog čega donesena naredba o odustajanju od dalje istrage protiv Mlađana Dinkića, koje je pokrenuta krajem 2014. godine, zbog sumnje da je Dinkić kao guverner Narodne banke izvršio produženo krivično delo zloupotrebe službenog položaja, tako što je imovinsku korist od preko 730 miliona dinara pribavio bankama, a ta istraga obustavljena je 26. decembra 2016. godine. Banke kojima je pribavio korist jesu „Nacionalna štedionica“, „Delta Bank“, kasnije „Intesa“ „Komercijalna banka“, „Panonska banka“, takođe kasnije „Intesa“, „Meridijan banka“, kasnije „Credit Agricole bank“, „Agrobanka“, „Kredibanka“, „Novosadska banka“, kasnije „Erste bank“, “Vojvođanska banka“, „MB banka Niš“, „Metals banka“, odnosno kasnije „Razvojna banka Vojvodine“, „Kulska banka“, odnosno kasnije „Razvojna banka Vojvodine“, „Kulska banka“, odnosno kasnije „OTP bank“, „Prva preduzetnička banka“, zatim LHB, pa „NLB bank“.

Dalje, pitanje ministru unutrašnjih poslova – da li su u toku istražni, ili predistražni postupci protiv Mlađana Dinkića, s obzirom da je istraga pokrenuta 2014. godine zbog sumnje da je Dinkić kao guverner Narodne banke izvršio produženo krivično delo zloupotrebe službenog položaja je obustavljena i da i dalje nisu razrešene brojne sumnje o tome da li je Dinkić zloupotrebljavao službeni položaj dok je obavljao javne funkcije?

Sledeće pitanje je predsedniku Republike Srbije – da li je Mlađan Dinkić i dalje vaš zamenik u komitetu Vlade za saradnju sa UAE? Kolika je plata na toj funkciji i koji su dosadašnji rezultata rada u komitet? Da li i dalje smatrate da je Mlađan Dinkić počinio krivična dela zbog kojih treba da završi u zatvoru, kao što ste to govorili 2006. godine?

Dalje, pitanje Ministarstvu prosveta. U Predlogu budžeta za 2018. godinu, kod raspodele sredstava za Ministarstvo prosvete, pod razdelom 483, namenjuje se iznos od, gotovo, 195 miliona dinara za novčane kazne i penale po rešenjima sudova. S obzirom da Unija sindikata prosvetnih radnika već nekoliko godina upozorava da se na ovaj način ogroman novac iz budžeta izdvaja za plaćanje nesavesnog vođenja škola od strane rukovodilaca. Molimo vas da nam odgovorite o kakvim kaznama je reč i da li se protiv rukovodilaca škola, koji su odgovorni za to što je škola dobila kaznu, vode disciplinski ili drugi postupci?

Takođe nas zanima kada planirate da ispunite Sporazum o rešavanju spornih pitanja, koji je Vlada Srbije potpisala sa sindikatima prosvetnih radnika još 2015. godine?

Da li Ministarstvo ima u planu da radi na dodatnom povećanju plata nastavnog kadra, budući da ovim budžetom odnos zarada između prvog i sedmog stepena iznosi ispod jedan prema dva, što je u odnosu na druge struke i oblasti, gotovo neuporedivo i vrlo ponižavajuće?

Da li je Ministarstvo prosvete ispoštovalo sve ono što je predviđeno u Sporazumu o prekidu štrajka?

Sledeće pitanje je za Maju Gojković. Kada ćete prihvatiti da na poligrafu sa mnom utvrdimo da nikada niko nije dotakao vas, niti bilo koju drugu ženu i da je izjava o modrici lažna? Ja sam više puta javno pozivala da to utvrdimo na poligrafu.

Drugo pitanje za Maju Gojković kada će sazvati skupštinsku sednicu na temu Kosova i Metohije, da se na tu temu raspravlja ovde gde je mesto, a ne na nekakvom sramnom unutrašnjem dijalogu koji vodi Aleksandar Vučić, kako bi našao obrazloženje za svoju veleizdaju Kosova i Metohije?

Sledeće pitanje je za REM – kolika je mesečna nadoknada koju je „Pink“ dužan da plaća REM, da li je plaća redovno i koliki su to iznosi? Koliko trenutno „Pink“ duguje REM-u?

Sledeće pitanje je da li je u periodu od 2014. godine do 2017. godine vršen inspekcijski nadzor od strane REM-a prema „Pinku“, da li je program emitovan iz Srbije ili sa teritorije Bosne i Hercegovine i kako je „Pink“ tada bio u obavezi? Hvala.