Poslaniče…
(Radoslav Milojičić: Ne znam zašto ste me isključili.)
Zato što više ne govorite o povredi Poslovnika. Znači, Dragan Marković Palma nije u Poslovniku.
(Radoslav Milojičić: On da bude najevropljanin, to je kao kada bih ja reklamirao kosu.)
(Nemanja Šarović: Replika.)
Hvala lepo.
Pošto smo završili po članu 287, kao što znate replike nema na zloupotrebe povrede Poslovnika i vaše igranje sa reklamiranjem istog, saglasno članu 90. stav 1. Poslovnika Narodne skupštine obaveštavam vas da sam pozvala da današnjoj sednici prisustvuju svi ovlašćeni predstavnici Vlade sa svojim saradnicima.
Ovde je trenutno ministar Vujović sa nama.
Nastavljamo sa jučerašnjom raspravom o amandmanima na tačku 5. Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o budžetskom sistemu.
Na član 2. amandman je podneo Goran Kovačević.
Da li želite reč?
Izvolite.

Dame i gospodo, gospodine ministre, amandman se tiče Zakona o izmenama i dopunama Zakona o budžetskom sistemu Republike Srbije, konkretno član 23. U članu 23. Zakona o budžetskom sistemu država Srbija definiše fiskalne nadležnosti Republike Srbije koje služe za prikupljanje prihoda za budžet Republike Srbije.

To su prihodi po osnovu poreza na imovinu, poreza na zarade, poreza građana, poreza na dodatu vrednost i ako pogledate u budžetu Republike Srbije za 2018. godinu ti prihodi su planirani u neuporedivo većim iznosima, odnosno uporedimo većim iznosima koji su veći u odnosu na realizaciju i budžet za 2017. godinu, ono što smo planirali.

Tako prihodi na pored i dohodak građana rastu za 1,3%, porez na dobit pravnih lica za 18,3%, porez na dodatu vrednost za 8% i uglavnom svi prihodi i primanja koja se procenjuju konzervativnom metodom rastu. To je dokaz da u Srbiji počinje da funkcioniše i funkcioniše drugačiji način funkcionisanja. Mi praktično te poreze, poreske stope nismo menjali u prethodnih godinu dana. Posledica njihovog rasta jeste posledica povećane potrošnje. Ta potrošnja je rezultat potrošnje koja je lična, individualna, ali i istovremeno investiciona.

Ako raste individualna i investiciona potrošnja, onda to govori o makroekonomskoj stabilnosti koju ja predlažem ovim amandmanom. Makroekonomska stabilnost u krajnjoj instanci završava se, odnosno funkcioniše na nivou da prihodi građana rastu, a jedan mali deo tih prihoda koji odlaze u potrošnju u stvari oporezuje država.

Ovo su porezi koji se tiču poreza na potrošnju i oni govore da Srbija i pored rasta BDP ima stopu koja je respektabilna.

Hvala.
Na član 2. amandman je podneo poslanik Miodrag Linta.

Govoriću o amandmanu koji se tiče poboljšanja položaja izbeglih i prognanih lica i Srba u regionu. Podsećam javnost da se sutra i prekosutra održava sednica jednog od komiteta za sprovođenje Bečkog sporazuma o sukcesiji. To je komitet koji se tiče sprovođenja Aneksa B, podela diplomatsko-konzularne imovine.

Pored toga, želim da upoznam javnost i to je povod zašto govorim danas o sukcesiji, da je Ugovor o sukcesiji potpisan 2001. godine u Beču od strane predstavnika država naslednica bivše Jugoslavije, da je nakon ratifikacije u parlamentima država naslednicama bivše Jugoslavije stupio na snagu juna meseca 2004. godine.

U prethodnih 13 godina održane su, nažalost, samo četiri sednice stalnog mešovitog komiteta koji čine predstavnici vlada Slovenije, Hrvatske, BiH, Srbije i Makedonije. Za nas je posebno značajan, pre svega za stotine hiljada proteranih Srba, za preostale Srbe u Hrvatskoj, Federaciji BiH, Aneks G tog sporazuma koji se zove „Privatna svojina i stečena prava“, i u njemu se jasno kaže da svim građanima moraju biti vraćena i zaštićena prava koja su imali na dan 31.12.1990. godine, a svi ugovori sklopljeni za vreme rata pod pritiscima i pretnjama moraju biti proglašeni ništavnim.

Takođe je veoma značajan i Aneks E koji se tiče penzija. Podsećam da imamo oko 50 hiljada krajiških penzionera kojima se duguje 81 penzija u proseku. Na poslednjem, četvrtom sastanku Stalnog mešovitog Komiteta, koji je održan u Sarajevu, je bio prisutan tadašnji visoki predstavnik Vlade Srbije, prof Rodoljub Etinski, bila je prisutna i predstavnica Hrvatske Andrea Metelko Zgombić. Tada je dogovoreno da će sledeći sastanak biti održan u roku od šest meseci u Zagrebu.

Nažalost, Hrvatska predstavnica i tada je opstruisala inicijativu prof Etinskoga da se postigne dogovor o sprovođenju Aneksa G i Aneksa E vezano za povratak stanarskih prava, povratak otete pokretne, nepokretne imovine, naknade štete za uništenu i otetu imovinu, pitanje zaostalih neisplaćenih penzija, pitanje dinarske i devizne štednje.

Proteklo je, vidimo, pune dve godine, hrvatska predstavnica još uvek nije sazvala petu sednicu Stalnog mešovitog komiteta, što još jedanput potvrđuje da Hrvatska opstruiše sprovođenje međudržavnog sporazuma, odnosno Sporazuma o sukcesiji iako Ustav Hrvatske jasno kaže da svi ugovori koji su potvrđeni u Hrvatskom saboru imaju jaču pravnu snagu od domaćih zakona.

Apelujem na Ministarstvo spoljnih poslova da u razgovorima sa Briselom i Berlinom ukaže na politiku opstrukcije koju vodi Vlada Republike Hrvatske, koja odbija da poštuje jedan međudržavni sporazum koji se tiče poštovanja jedne od temeljnih vrednosti EU, a to su ljudska prava. Hvala.

Na član 2. amandman su zajedno podneli poslanici Đorđe Komlenski i Bojan Torbica.
Reč ima Bojan Torbica.

Poštovani ministre, poštovana predsednice, naš amandman se odnosi na predlog da budžet bude u funkciji smanjenja siromaštva.

U kakvoj funkciji je budžet na svim nivoima bio tokom vladavine bivšeg režima reći će nam sam aranžman pokrajinske administracije Bojana Pajtića koji je sklopio sa brokerskom firmom „Aleksandar“ iz Subotice, sa jednim od 107 preduzeća koje je dobilo subvenciju za uvođenje novih tehnologija iako nikad nije objašnjeno koja je i kako nova tehnologija nabavljenja, a preduzeće je vraćalo u nekoliko navrata tu subvenciju kroz tzv. donacije.

Najpre je utopilo 7150 litara antifriza u 19 poljoprivrednih, mašinskih i tehničkih škola u Vojvodini za 12650 evra, zato što te škole imaju vozni park, koji je zaključila Pajtićeva administracija. Na istih 19 adresa ponovo je isporučeno 2400 litara antifriza za 4250 evra, još 10000 litara sredstava za poliranje i zaštitu guma za 32800 evra i još pet hiljada litara tečnosti za pranje stakla za 3760 evra. Čije gume su đaci polirali sa 10000 litara ne piše u zaključku Pokrajinskog izvršnog veća. Nije objašnjeno ni zašto škole troše više antifriza od gradskih saobraćajnih preduzeća u Vojvodini.

Onda su na red došla pozorišta, muzeji i galerije u Novom Sadu i u Vojvodini, gde se antifriz izgleda troši čak i više nego u motorizovanim školama i gradskim saobraćajnim preduzećima.

U razmaku od samo pet meseci za osam ustanova isporučeno je 2640 litara antifriza za 4700 evra i 3000 litara tečnosti za pranje stakla za 2250 evra, pa još 2500 litara antifriza za 4500 evra i još 6250 litara tečnosti za pranje stakala u vrednosti od 4700 evra. U poslednjoj isporuci za kulturu obuhvaćeno je 10 pozorišta, muzeja i galerija u Vojvodini kojima je, navodno, dato još 6650 litara antifriza za 12000 evra i još 12500 litara tečnosti za pranje stakla u vrednosti od 9500 evra.

Iz zaključka Izvršnog veća vidi se da je u isto vreme brokerska kuća vraćala subvencije kroz isporuke još 6250 litara tečnosti za pranje stakla za 4700 evra, za 124 srednje škole u Vojvodini. Računica pokazuje da su Dragoslav Petrović i Bojan Pajtić trampili 91000 evra za 21500 tonu antifriza, 10 tona sredstva za zaštitu i poliranje guma i 33 tone tečnosti za pranje stakla. Deset prestižnih ustanova kulture u Vojvodini za samo pet meseci je snabdeveno sa 11,8 tona antifriza i 21,7 tona tečnosti za pranje stakla, što pokazuje samo kako se bivši režim odnosio prema budžetskim sredstvima i prema sredstvima građana Srbije.

Na član 2. amandman je podneo poslanik Veroljub Arsić.
Da li želite reč? (Ne.)
Na član 2. amandman je podneo poslanik Milimir Vujadinović.
Izvolite.

Hvala uvažena predsednice.

Sam cilj podnošenja amandmana je da se dodatno potpomogne i osnaži borba protiv korupcije, kada je u pitanju realizacija, a na kraju krajeva i planiranje budžeta. To bi najbolje bilo da pokažem na jednom primeru iz Subotice, šta može da znači korupcija i kriminalno trošenje narodnog novca.

Naime, 2010. godine grad Subotica je u saradnji sa Pokrajinskim sekretarijatom planirao pošumljavanje 400 hektara zemljišta. Projekat je koštao oko 40 miliona dinara. Kao što je već poznato javnosti, završio se tako što je pošumljeno svega 38 hektara od planiranih površina, ali je zato utrošeno svih 40 miliona dinara za tu namenu. Naravno, novac je utrošen bez ikakvog dokaza da su sadnice uopšte i preuzete. To je jedan primer kakav je odnos bivših vlasti bio prema budžetu i kakav je taj kriminalni i korupcijski odnos prema državnom novcu.

Kako to danas izgleda, najbolje pokazuje primer onoga što se sada dešava u Subotici. Reći ću samo da već 17. novembra, u pripremi posla kada je u pitanju revitalizacija jezera Palić i njegova obnova, 17. novembra gradonačelnik Subotice, gospodin Bogdan Laban je zajedno sa Ministarstvom infrastrukture potpisao ugovor o donaciji 6,5 miliona evra za revitalizaciju jezera Palić. To je nekih 780 miliona dinara, ako sam dobro sračunao, zaista moram da čestitam na tom velikom poslu. Time će Palić stvoriti uslove da postane značajna destinacija, da dobije ono značajno mesto koje je oduvek imao na turističkoj mapi Republike Srbije i Subotica će, pored tih 780 miliona koje obezbeđuje gradonačelnik zajedno sa Ministarstvom infrastrukture i sa 800 miliona za Ipsilon krak, 67 miliona za rekonstrukciju stadiona u Subotici, postati u 2018. godini jedno veliko gradilište i osetiti veliku korist od budžeta

Republike Srbije o od donacija koje obezbeđuje. Samim tim će pokazati kako se odnosi prema gradskom i državnom budžetu u kakav je to način antikorupcijskog delovanja, kada je u pitanju potrošnja narodnog novca. Hvala.

Hvala.
Na član 2. amandman je podneo poslanik Blaža Knežević.
Izvolite.

Zahvaljujem, predsedavajuća.

U cilju nastavka unapređenja razvoja infrastrukture, kako inače i glasi moj amandman, značajan projekat koji treba realizovati je projekat obilaznica oko Beograda. Autoputska obilaznica oko Beograda je deo Koridora 10, oko srpske prestonice, i najznačajniji je infrastrukturni projekat u zemlji.

Glavni put Koridora 10 prolazi kroz centralnu gradsku zonu, stvarajući značajne probleme u saobraćaju i zagušenju unutar putne mreže. Ova obilaznica se ukršta sa svim autoputevima koji vode do Beograda, putevi E-75 i E-70, kao i značajan deo regionalnih tranzitnih puteva. Završetkom izgradnje ove obilaznice tranzitni saobraćaj će biti izmešten iz grada, smanjiće se buka i zagađenje u gradu i ubrzati prolaz kroz Beograd.

Dakle, cilj obilaznice jeste da se skrene tranzitni saobraćaj iz beogradskog gradskog centra i da se interkonekcijom spoji sa postojećim autoputevima i onima koji su u izgradnji, kao i međunarodnim putevima koji vode do Beograda i od Beograda u drugim pravcima.

U projektu se nalazi takođe, i sektor B, gde je jedan deo završen, a projekat povlači izgradnju preostalih 19,3 kilometra od mosta u Ostružnici do raskrsnice Bubanj potok, vredne 207 miliona evra. Takođe, u projektu se nalazi sektor C, i tu je potrebno izgraditi, preostali deo deonice C, 31 kilometar autoputa od Bubanj potoka do Pančeva, uključujući i putničko-železnički most preko reke Dunav. Ukupna vrednost ove investicije je 450 miliona evra.

Dakle, ovo je jedan sjajan projekat i završetkom ove obilaznice oko Beograda značajno će se rasteretiti saobraćaj u Beogradu. Hvala.