Reč ima narodni poslanik Marija Jevđić.

Zahvaljujem.

Pitanje upućujem Ministarstvu za rad, zapošljavanja, boračka i socijalna pitanja, odnosno ministru Đorđeviću. Poštovani ministre, razlog zbog koga danas postavljam pitanje jeste problem nekoliko hiljada dece sa invaliditetom, čiji se roditelji, odnosno porodica suočavaju sa problemima i poteškoćama svakog dana. U 24% porodica, jedan od roditelja je morao da odustane od posla da bi se starao o detetu, jer je toj deci potrebna stalna nega i pažnja zbog čega roditelji nisu u situaciji da rade i ostanu bez prihoda.

Smatram da niko ne može da se smatra o detetu od samog roditelja i da trebamo da učinimo nešto da pomognemo tim porodicama. Podržavanje jednog roditelja i priznavanje tom roditelju statusa koji se priznaje hraniteljima, od izuzetne je važnosti za teško bolesnu ili decu sa invaliditetom, kojima je za oporavak i dostojanstven život preko potrebno da ostanu da žive u svom prirodnom orkuženju okruženim članovima svoje porodice.

Roditelji žele da se izjednače sa hraniteljima, da steknu ista prava, jer su hranitelji za to plaćeni i do 50.000 dinara, a roditelji su skroz isključeni iz ovog sistema podrške. Roditelji u sve probleme sa kojima se suočavaju zbog bolesti dece su još i na rubu materijalne egzistencije.

Prvenstveno, ja kao roditelj, a zatim i kao narodni poslanik koji u ovom parlamentu predstavlja jedinstvenu Srbiju, a za nas je porodica stub društva, postavljam pitanje – da li u Ministarstvu rade na Predlogu zakona o socijalnoj zaštiti? Da li su se sastali sa predstavnicima udruženja koju čine roditelji ili deca sa smetnjama, koji su pokrenuli inicijativu za uvođenje statusa roditelja - negovatelj, i dobili više od 60.000 potpisa?

S obzirom da je usvajanje ovakvog zakona od izuzetne važnosti da bi se regulisala elementarna prava i ekonomski položaj porodice dece sa invaliditetom. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Enis Imamović. Izvolite.

Hvala, predsedavajući.

Pre nekoliko dana, tačnije na Međunarodni dan ljudskih prava, na Beogradskom sajmu je održan Sajam nacionalnih manjina.

Na tom sajmu direktorka Kancelarije za ljudska i manjinska prava, Suzana Paunović, izjavila je da je Akcioni plan za Poglavlje 23. i 24, a naročito onaj njegov deo koji se tiče nacionalnih manjina, izrađen i donešen uz saglasnost predstavnika svih nacionalnih manjina i ona je samo jedna u nizu predstavnika države koja u javnost po ovom pitanju iznosi apsolutne neistine.

Predstavnici Bošnjaka ne samo da nisu dali saglasnost na ovakav Akcioni plan, već svi mi koji nosimo legitimitet predstavnika Bošnjaka tražimo i insistiramo na hitnoj reviziji tog Akcionog plana zato što su iz ovakvog, kakav je usvojila ova Vlada, izbačeni svi oni zahtevi legitimnih predstavnika Bošnjaka.

Dakle, što se Bošnjaka tiče, ovaj plan je nelegitiman, nelegalan i apsolutno ne nudi ni jedno rešenje za nagomilane probleme sa kojima se bošnjački narod suočava u Srbiji, počev od nerešenih slučajeva prognanih, nestalih i ubijenih Bošnjaka u Sandžaku tokom devedesetih, zastupljenosti u sudovima, tužilaštvima, policiji i drugim državnim organima sa javnim ovlašćenjima, pa čak i do udžbenika na bosanskom jeziku. LJudi u Sandžaku moraju bukvalno da otimaju svoje pravo na obrazovanje na bosanskom jeziku zbog toga što država na sve moguće načine postavlja prepreke i onemogućava ostvarivanje ovog prava.

Tražim od premijerke Brnabić objašnjenje zašto Vlada u domaćoj i međunarodnoj javnosti iznosi ovakve neistine kada je u pitanju proces donošenja akcionih planova za Poglavlja 23. i 24? Mi više od godinu dana upozoravamo da je neophodno hitno izvršiti reviziju ovog akcionog plana.

Vi danas imate problem da neke od najznačajnijih zemalja EU blokiraju otvaranje novih poglavlja upravo zbog nedostatka u sprovođenju akcionog plana za Poglavlje 23. Čak i ministarka pravde sada najavljuje kako će se pristupiti reviziji akcionog plana, iako nas je premijerka, tadašnja ministarka državne uprave i lokalne samouprave, upravo u ovoj Skupštini ubeđivala kako akcione planove nije moguće revidirati.

Umesto da na vreme poslušate ljude koji u ovim oblastima imaju mnogo više iskustva i znanja od vas, vi, zahvaljujući vašoj tvrdoglavosti, inatu i upornom odbijanju predloga koji dolaze, naročito oni koji dolaze od Bošnjaka, trošite dragoceno vreme i zaustavljate Srbiju, ne otklanjate prepreke koje su nam u procesu evropskih integracija. Zato pitam premijerku da li je direktorka Kancelarije za ljudska i manjinska prava Suzana Paunović kažnjena zbog iznošenja ovakvih neistina u javnost, da li je šefica pregovaračkog tima kažnjena zbog ovakvih propusta u pripremi pregovora i otvaranja poglavlja i kada će u ovoj zemlji neko početi da snosi odgovornost za ono što radi na odgovornim mestima?

S obzirom da sam i na početku izlaganja spomenuo Sajam nacionalnih manjina, tražim od premijerke i od direktorke Kancelarije za ljudska i manjinska prava objašnjenje kome je uopšte pala na pamet ideja da se na Beogradskom sajmu, pored sajma automobila, poljoprivrede, nameštaja, organizuje i Sajam nacionalnih manjina?

Dozvolite da vam pročitam i definiciju sajma. Sajam – sastanak prodavaca i kupaca koji se periodično održava na određenom mestu radi direktnog trgovanja ili radi zaključivanja trgovinskog poslovanja na temelju izloženih uzoraka. Sinonim za sajam je i vašar.

Ne znam da li vi shvatate koliki je ovo nivo poniženja i nivo nepoštovanja kada manifestaciju na kojoj treba da budu predstavljeni ljudi i kultura građana ove zemlje, vi nazovete sajam nacionalnih manjina? Ovaj slučaj možda i najbolje pokazuje kakav je odnos Vlade i kako Vlada vidi nacionalne manjine u Republici Srbiji.

Pozdravljam odluku Bošnjačkog nacionalnog veća da zbog svega ovoga bojkotuje ovaj događaj i pozivam i ostale nacionalne savete da učine isto sve dok se ne promene okolnosti u kojima se održava Međunarodni dan ljudskih prava i dok se ne izvrši revizija akcionog plana.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Miroslav Aleksić. Izvolite.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Prvo pitanje postavljam Ministarstvu unutrašnjih poslova i premijerki Ani Brnabić vezano za nabavku 710 policijskih automobila.

Naime, pre nekoliko meseci je izvršena nabavka 710 „Škodinih“ automobila za potrebe policije. Ja nemam ništa protiv toga. Policija treba da se oprema i treba investirati u to. Međutim, ovde je sporno što predstavnici države, konkretno Ministarstva unutrašnjih poslova, kao i sama premijerka, nemaju odgovor na pitanje ko je dobio tender za isporuku 710 „Škodinih“ automobila Vladi Republike Srbije.

To je proglašeno kao tajna iz bezbednosnih razloga. Pozvali su se na član 128. Zakona o javnim nabavkama, gde se apsolutno to ne može svrstati. U tom članu jasno stoji šta spada u nabavke koje se mogu podvesti pod to da trebaju da budu tajne iz bezbednosnih razloga, ali automobili svakako ne spadaju u tu kategoriju.

S druge strane, Ministarstvo unutrašnjih poslova je nekoliko godina unazad takođe imalo nabavke automobila manjih kontigenata gde su sprovedene javne nabavke i javno objavljene na sajtu. To budi dodatnu sumnju da ovde postoje određene koruptivne radnje, jer ukoliko Vlada i ministarstvo ne žele da daju odgovor građanima Republike Srbije, ne žele da daju odgovor novinarima i da sa njima komuniciraju, to budi određene sumnje da nabavka nije sprovedena u skladu sa zakonom i da je neko imao određene koruptivne interese da se 710 automobila nabavi bez tendera ili na bilo koji drugi način.

Dakle, postavlja se i pitanje da li u ovoj problematičnoj nabavci ima veze i današnji gradonačelnik Čačka, a dugogodišnji direktor „Auto Čačka“, koji je ekskluzivni dobavljač „Škode“, odnosno zastupnik Škoda automobila za Republiku Srbiju. Prema tome, pozivam vas da odgovorite na pitanje zašto se taj tender krije i ko je dobio taj tender ukoliko zaista želite da vladate transparentno, da se borite protiv korupcije. Na krilima te priče ste došli na vlast, a ne da to krijete i od građana i od medija da danas mi ne znamo ko je potrošio pare građana Republike Srbije.

S druge strane, takođe se postavlja jako opravdano pitanje ako država daje subvencije za „Fijat“, ako mi imamo vlasničke udele u Fijat automobilima Srbije, pa da li nije bilo normalno, i ukoliko već treba na neki način da se pomogne privreda Republike Srbije, da uzmemo naša domaća vozila, a ne da uzimamo strana vozila da bi verovatno neko mogao da obezbedi sebi nekakvu korist?

Premijerka je rekla da oni, odgovarajući na to pitanje oko „Fijata“, ne praktikuju protekcionizam, što nije sporno, ali, s druge strane, nije odgovorila zašto ne praktikuju i transparentnost i ne objave tender ko je i pod kojim uslovima dobio da isporuči 710 „Škodinih“ automobila MUP-u Srbije.

Drugo pitanje koje postavljam, postavljam predsednici Skupštine gospođi Maji Gojković. Pitanje je zašto i do kada će da, zloupotrebljavajući svoju funkciju, krši nacionalne interese Republike Srbije, da unižava ovaj parlament sa zakazivanjem sednica kršeći Poslovnik? Prekršila je Poslovnik član 157. vezano za objedinjavanje rasprave. Ovo je materijal koji smo mi trebali u nekoliko dana kao narodni poslanici da pročitamo. Ovo je samo Predlog zakona o budžetu i mišljenje na amandmane. Pogledajte koliko je to, 1500 sitno kucanih strana koje smo mi dobili za nekoliko dana da pročitamo.

Ovo govori o tome da vi nastavljate praksu objedinjavanjem 30 zakona zajedno sa budžetom, da sakrijete istinu. Korak dalje ste otišli time što ste kao vladajuće strukture sami sebi podneli amandmane na predloge zakona koji su pre budžeta kako se ne bi uopšte ni raspravljalo o budžetu zato što krijete istinu. To je kršenje nacionalnih interesa, jer građani Republike Srbije imaju pravo da čuju od svojih predstavnika mišljenja o svakom zakonskom aktu koji se tiče njihovih života i koji se tiče Republike Srbije. Vi to ne dozvoljavate grubo zloupotrebljavajući funkcije u ovom parlamentu.

Dakle, krajnje je vreme da se uvede red u ovaj parlament, ali vi to očigledno ne želite, želite da građani ne čuju ništa o zakonskim predlozima koji su ovih dana u proceduri. Zahvaljujem.

Reč ima narodni poslanik Dejan Nikolić. Izvolite.

Hvala, gospodine Arsiću.

Dame i gospodo narodni poslanici, prvo pitanje upućujem ministru unutrašnjih poslova, gospodinu Stefanoviću i ministru za rad i socijalna pitanja, gospodinu Đorđeviću – šta će učiniti povodom saznanja i vrlo opravdane sumnje da se u opštini Mionica, dakle, da je iz opštinskog budžeta isplaćeno 1.600.000 dinara socijalne pomoći za tačno 40 lica, po tačno 40.000 dinara, izgleda po nekoj uigranoj šemi onog trećeg lica iz kafane i da će sva ta sredstva završiti za finansiranje političke stranke, mislim konkretno na Srpsku naprednu stranku?

Sve ovo bi bilo vrlo neverovatno da se već nije dešavalo, da već nije dokazano i da ne postoji nikakav sudski epilog.

Pitanje broj dva, za ministra Stefanovića, takođe. Javlja nam se sve veći broj građana iz Pećinaca, koji trpe brutalnu torturu, pritisak. Takođe, javljaju nam se i kandidati sa raznih lista, koji se kandiduju 24. decembra, da odustaju od svojih kandidatura. Građani trpe pritisak, brutalan pritisak, da glasaju javno, jer lokalni čelnici SNS, određeni batinaši iz crnih džipova, više nemaju poverenja u to da će oni glasati za njih, kako i da nemaju, jer gube poverenje u svoje tzv. kapilarne glasove.

Ja postavljam pitanje ministru Stefanoviću - šta će učiniti da zaštiti sve kandidate koji se kandiduju na izborima u Mionici i ostalim opštinama, šta će učiniti da zaštiti sve građane u ovim opštinama i da omogući minimum demokratske atmosfere za održavanje izbora?

Ovo pitam jer se već dešavalo da su u Vrbasu kidnapovani aktivisti Demokratske stranke, maltretirani, u Mionici pretučen brutalno kandidat za predsednika opštine, da su dostavljeni svi dokazi bez ikakvog sudskog epiloga. Šta će gospodin Stefanović učiniti da se tako nešto ne ponovi, i još jednom, da se obezbedi minimum demokratskih uslova za održavanje ovih izbora? I ako ne učini ništa, DS će se boriti do kraja da zaštiti interese i u Mionici i u Negotinu i u Kostolcu i u Pećincima.

Treće pitanje postavljam gospodinu Kneževiću, ministru privrede, kao i gospodinu LJajiću, ministru turizma i trgovine. Naime, gospodin Knežević je Skupštinu i poslanike obavestio svojim Izveštajem o radu da su specijalne bolnice „Sokobanja“ u Sokobanji, Specijalna bolnica „Merkur“ u Vrnjačkoj Banji, Specijalna bolnica „Zlatibor“ u Čajetini, da su sudski sporovi završeni i da su ove specijalne bolnice spremne za prodaju.

Moje pitanje ministru privrede i gospodinu LJajiću je sledeće – kada, u kojim rokovima, po kom planu i da li taj plan postoji i na koji način će se vršiti privatizacija ovih specijalnih bolnica? Ovo pitam jer građani u ovim opštinama dominantno žive od turizma. Oni strahuju prosto od ovakvih poteza, traže vrlo jasan plan šta će se uraditi, na koji način, po kom planu, jer oni mogu dominantno da utiču na njihove živote, poslove od kojih žive, jer ove ustanove imaju, da ne kažem, presudan uticaj na zdravstveni turizam u ovim opštinama.

Dakle, bilo bi katastrofalno, bilo bi pogubno da se ove zdravstvene ustanove privatizuju stihijski, bez ikakvog plana, bez ikakvih kriterijuma i rokova i ne daj Bože da se privatizuju po nekim bratskim ugovorima i šerijatskom pravu, a ne po zakonodavstvu Republike Srbije. Hvala lepo.

Reč ima narodni poslanik Saša Radulović.

Prilikom predstavljanja Vlade, predsednica Vlade Ana Brnabić je dostavila građanima i poslanicima njihove biografije. Tada sam joj postavio nekoliko pitanja, ni na jedno nije odgovorila tokom debate, pa ću joj sada postaviti ista ta pitanja. Nadamo se da će poštovati pravila i odgovoriti u zakonskom roku od 15 dana.

Znači, u toj Vladi je predstavila sve ministre i praktično, kad im pogledamo biografije, vidimo da niti imaju radno iskustvo, niti imaju obrazovanje koje je potrebno, znači, ni znanje, ni radno iskustvo za pozicije koje obavljaju, a oni su pisali budžet, odnosno budžete ministarstava koje vode.

Recimo, pitanje je šta kvalifikuje Vulina za mesto ministra odbrane? Šta u njegovoj biografiji baš njega kvalifikuje za taj posao? Šta ga je u prethodnoj Vladi kvalifikovalo za ministra za rad i socijalna pitanja? Zatim, šta Zorana Đorđevića, koji je u prethodnoj Vladi bio ministar odbrane, kvalifikuje da bude ministar za rad i socijalna pitanja? Šta u njegovoj biografiji to govori? To što je bio šofer guvernerke, to nije kvalifikacija. Nadam se da to nije u stvari glavna stvar zbog koje je izabran u poziciju.

Zatim, imamo kadrove koji ništa osim političkog iskustva nemaju, kao što su Ružić i Antić iz SPS. Znači, ni jedan dan radnog iskustva mimo politike oni nemaju. Šta ih kvalifikuje za državnu upravu i za energetiku?

Zatim, šta kvalifikuje ministra Stefanovića za policiju i unutrašnje poslove? Ni dana radnog iskustva u oblasti bezbednosti nema. Sad je izabran i za koordinatora za službe bezbednosti biroa koji predsednik formira. Zbog čega je postavljen na tu poziciju? Diplomirao je na Megatrendu, doktorirao je na Megatrendu. Šta ga kvalifikuje za ovu poziciju?

Zatim, kakve veze ima ministarka Mihajlović sa saobraćajem? Ona je predavala u Prvoj ekonomskoj školi, radila u EPS-u, Elektroistok. Takođe je radila, odnosno radi kao vanredni profesor na Megatrendu. Kakve ovo veze ima sa saobraćajem?

Zatim, Nenad Popović u Vladi. Šta radi taj čovek u Vladi? Bukvalno je uništio „Minel“. Znači, pored svih Karića, Dinkića, Šarića i ostalih koji polako, zastarevaju im predmeti, i on je jedan od tih koji su učestvovali u pljačkaškim privatizacijama. Šta radi u Vladi? Kako može premijerka uopšte da govori o tome da se bore protiv korupcije kad ima još dva ministra koji su hapšeni koji su u Vladi – Goran Knežević i novi ministar Goran Trivan?

Kakve ovo veze ima sa oblastima koje bi trebalo da vode? Nijedan od ministara nema kvalifikacije. Zbog toga imamo budžete koje imamo, koji su katastrofalni, gde ministar finansija pokušava nekako da održi makroekonomsku stabilnost, a nikakve reforme ni u jednoj oblasti nema. Građani mogu jako lepo to da vide. Jedna oblast u društvu, zdravstvo, prosveta, bilo koja oblast u koju je uveden red, kultura, šta kvalifikuje ove ljude i da li je predsednica Vlade ijednog od njih birala da bude ministar?

Mi ovde postavljamo pitanja svakog utorka i četvrtka i svi oni kojima postavljamo pitanja imaju po zakonu obavezu da nam odgovore. Ovo su pitanja, da građani vide, koja smo postavili predsednici Skupštine i predsedniku Republike Srbije, koji je prethodno bio predsednik Vlade, i to 25 puta predsednici Narodne skupštine, 34 puta do sada predsedniku Republike. Ni jedan jedini put nismo dobili odgovor.

Da bi građani znali, kad postavimo pitanje, stručne službe ga otkucaju, pošalju nadležnom organu da odgovori na njih. Nijedan odgovor za godinu i po dana nismo dobili.

Pitanje za predsednicu Narodne skupštine, ponovo, zbog čega unižava dostojanstvo Narodne skupštine i glasa, organizuje glasanje na zvonce? Zbog čega to radi? Svaki put poslanici vladajuće većine glasaju na zvonce.

Pitanje za predsednika Republike – zašto ne poštuje pravila i ne odgovara na pitanja poslanika? Pitanje za njega je, takođe, da li, kad govori o promeni Ustava, kad govori o dijalogu, da li u stvari govori o tome da hoće da izbaci preambulu iz Ustava Republike Srbije? Da li je koalicija koju je SNS sklopio sa Haradinajem na Kosovu u stvari uvid u to? Zahtevamo odgovore. Hvala.