Po Poslovniku narodni poslanik Nemanja Šarović.

Gospodine Arsiću, vi iz dana u dan nastavljate da ponižavate parlament, nastavljate da privilegujete predstavnike vladajuće koalicije na sve moguće načine i potpuno je očigledno da imate duple standarde.

Član 286. govori o pravu narodnih poslanika da traže objašnjenja od predsednika Narodne skupštine, ministara itd. U stavu 2. kaže da to može trajati, da je usmeno, u jednom obraćanju, u trajanju do pet minuta. Gospođa ili gospođica iz vladajuće koalicije je nesmetano govorila skoro sedam minuta, nekoliko sekundi je falilo do punih sedam minuta. I to je zaista sramno.

Može se dozvoliti da neko 10, 15 sekundi govori duže, da završi misao. Ali da govori duže dva minuta, da iščitava još dva minuta nakon isteka vremena ono što stoji na papiru, što mu je dato da pročita, to je sramno.

Vi da imate i malo osećaja za funkciju koju ste, nažalost, prihvatili, ako bi nekome dozvolili malo više prava, to biste dozvolili predstavnicima opozicije. A kod vas je obrnuto – kad je opozicija, onda rigidno prekidate, a kad su predstavnici vlasti, onda sve može. I nikome ništa.

Ja ne očekujem, kao ni do sad, da ćete vi, gospodine Arsiću, prihvatiti realnost i potvrditi ono što je čitava Srbija videla da se desilo. I ja ovo nisam ni rekao zbog vas, nego zbog građana Srbije, da bi žigosali vaše antidemokratsko ponašanje.

Kolega Šaroviću, pre nego što mene žigošete, trebali ste da dođete na sednicu u 10 sati, da prisustvujete početku sednice, a ne da ušetate u ovaj parlament pre pet minuta i da se odmah uhvatite za Poslovnik.
(Radoslav Milojičić dobacuje.)
Molim kolegu Milojičića da mi ne dobacuje.
Da ste došli u 10 sati, znali biste da je vaš predsednik poslaničke grupe i vaš predsednik stranke, prof. dr Vojislav Šešelj, postavljao prvi ili drugo poslaničko pitanje.
(Nemanja Šarović: Poslovnik.)
Nemate pravo, sada, dok vam odgovaram. Ne mogu da prekršim Poslovnik. Upravo vam dajem odgovor. Znači, ne mogu da prekršim Poslovnik dok dajem odgovor na vašu reklamaciju povrede Poslovnika.
Znali biste, kolega Šaroviću, da sam u pet minuta i 30 sekundi isključio mikrofon vašem predsedniku poslaničke grupe…
(Nemanja Šarović: Nije tačno.)
… tačno je, i da je posle toga zatražio još dodatnog vremena, koje sam mu dao.
(Radoslav Milojičić: Poslovnik.)
Prema tome, ako je to važilo za predstavnika, ili šefa, ili kako god hoćete da nazovete, Poslaničkog kluba Srpske radikalne stranke, važi i za koleginicu Stojković. I svi ovi poslanici su to ovde videli. I nemojte više da budete advokat Demokratske stranke.
Da li želite da se Skupština u danu za glasanje izjasni o povredi Poslovnika?
Ne odgovarate.
(Nemanja Šarović: Dozvolite da odgovorim.)
Reč ima po povredi Poslovnika, narodni poslanik Radoslav Milojičić. Izvolite.

Reklamiram član 108, da se o redu na sednici Narodne skupštine stara predsedavajući i nemate vi šta nekome da dajete ili ne dajete. Vi treba da poštujete Poslovnik, što ste do sada činili, ali ne znam zaista šta je poslednjih nekoliko dana sa kršenjem Poslovnika.

Vi ste dozvolili Vojislavu Šešelju da govori minut duže od predviđenog, a predstavnici SNS dva minuta. Znači, svi vi iz vlasti ste dobili tri minuta ukupno da govorite više nego što je dozvoljeno i mi smo ponosni na to iz DS što nikada nismo dobili od vas tri minuta duže da govorimo. Vi ste izašli iz istog šinjela i vi i SRS. Vi zajedno činite vladajuću koaliciju, zajedno ste na vlasti i meni je to potpuno jasno, ali ja ovo ne govorim zbog vas, gospodine Arsiću, u nadi da ćete vi promeniti vođenje sednice i taj način. Govorim zbog građana Srbije da znaju da jedino DS je pravi protivnik SNS i jedina ima kapacitete da vas promeni i da vas smeni.

Nemam ja iluziju da ćete vi promeniti način vođenja sednice. Ljudi moji, Srbija je zemlja u kojoj je Dragan Marković Palma izabran za najevropljanin za ovu godinu.

Poslaniče…
(Radoslav Milojičić: Ne znam zašto ste me isključili.)
Zato što više ne govorite o povredi Poslovnika. Znači, Dragan Marković Palma nije u Poslovniku.
(Radoslav Milojičić: On da bude najevropljanin, to je kao kada bih ja reklamirao kosu.)
(Nemanja Šarović: Replika.)
Hvala lepo.
Pošto smo završili po članu 287, kao što znate replike nema na zloupotrebe povrede Poslovnika i vaše igranje sa reklamiranjem istog, saglasno članu 90. stav 1. Poslovnika Narodne skupštine obaveštavam vas da sam pozvala da današnjoj sednici prisustvuju svi ovlašćeni predstavnici Vlade sa svojim saradnicima.
Ovde je trenutno ministar Vujović sa nama.
Nastavljamo sa jučerašnjom raspravom o amandmanima na tačku 5. Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o budžetskom sistemu.
Na član 2. amandman je podneo Goran Kovačević.
Da li želite reč?
Izvolite.

Dame i gospodo, gospodine ministre, amandman se tiče Zakona o izmenama i dopunama Zakona o budžetskom sistemu Republike Srbije, konkretno član 23. U članu 23. Zakona o budžetskom sistemu država Srbija definiše fiskalne nadležnosti Republike Srbije koje služe za prikupljanje prihoda za budžet Republike Srbije.

To su prihodi po osnovu poreza na imovinu, poreza na zarade, poreza građana, poreza na dodatu vrednost i ako pogledate u budžetu Republike Srbije za 2018. godinu ti prihodi su planirani u neuporedivo većim iznosima, odnosno uporedimo većim iznosima koji su veći u odnosu na realizaciju i budžet za 2017. godinu, ono što smo planirali.

Tako prihodi na pored i dohodak građana rastu za 1,3%, porez na dobit pravnih lica za 18,3%, porez na dodatu vrednost za 8% i uglavnom svi prihodi i primanja koja se procenjuju konzervativnom metodom rastu. To je dokaz da u Srbiji počinje da funkcioniše i funkcioniše drugačiji način funkcionisanja. Mi praktično te poreze, poreske stope nismo menjali u prethodnih godinu dana. Posledica njihovog rasta jeste posledica povećane potrošnje. Ta potrošnja je rezultat potrošnje koja je lična, individualna, ali i istovremeno investiciona.

Ako raste individualna i investiciona potrošnja, onda to govori o makroekonomskoj stabilnosti koju ja predlažem ovim amandmanom. Makroekonomska stabilnost u krajnjoj instanci završava se, odnosno funkcioniše na nivou da prihodi građana rastu, a jedan mali deo tih prihoda koji odlaze u potrošnju u stvari oporezuje država.

Ovo su porezi koji se tiču poreza na potrošnju i oni govore da Srbija i pored rasta BDP ima stopu koja je respektabilna.

Hvala.
Na član 2. amandman je podneo poslanik Miodrag Linta.

Govoriću o amandmanu koji se tiče poboljšanja položaja izbeglih i prognanih lica i Srba u regionu. Podsećam javnost da se sutra i prekosutra održava sednica jednog od komiteta za sprovođenje Bečkog sporazuma o sukcesiji. To je komitet koji se tiče sprovođenja Aneksa B, podela diplomatsko-konzularne imovine.

Pored toga, želim da upoznam javnost i to je povod zašto govorim danas o sukcesiji, da je Ugovor o sukcesiji potpisan 2001. godine u Beču od strane predstavnika država naslednica bivše Jugoslavije, da je nakon ratifikacije u parlamentima država naslednicama bivše Jugoslavije stupio na snagu juna meseca 2004. godine.

U prethodnih 13 godina održane su, nažalost, samo četiri sednice stalnog mešovitog komiteta koji čine predstavnici vlada Slovenije, Hrvatske, BiH, Srbije i Makedonije. Za nas je posebno značajan, pre svega za stotine hiljada proteranih Srba, za preostale Srbe u Hrvatskoj, Federaciji BiH, Aneks G tog sporazuma koji se zove „Privatna svojina i stečena prava“, i u njemu se jasno kaže da svim građanima moraju biti vraćena i zaštićena prava koja su imali na dan 31.12.1990. godine, a svi ugovori sklopljeni za vreme rata pod pritiscima i pretnjama moraju biti proglašeni ništavnim.

Takođe je veoma značajan i Aneks E koji se tiče penzija. Podsećam da imamo oko 50 hiljada krajiških penzionera kojima se duguje 81 penzija u proseku. Na poslednjem, četvrtom sastanku Stalnog mešovitog Komiteta, koji je održan u Sarajevu, je bio prisutan tadašnji visoki predstavnik Vlade Srbije, prof Rodoljub Etinski, bila je prisutna i predstavnica Hrvatske Andrea Metelko Zgombić. Tada je dogovoreno da će sledeći sastanak biti održan u roku od šest meseci u Zagrebu.

Nažalost, Hrvatska predstavnica i tada je opstruisala inicijativu prof Etinskoga da se postigne dogovor o sprovođenju Aneksa G i Aneksa E vezano za povratak stanarskih prava, povratak otete pokretne, nepokretne imovine, naknade štete za uništenu i otetu imovinu, pitanje zaostalih neisplaćenih penzija, pitanje dinarske i devizne štednje.

Proteklo je, vidimo, pune dve godine, hrvatska predstavnica još uvek nije sazvala petu sednicu Stalnog mešovitog komiteta, što još jedanput potvrđuje da Hrvatska opstruiše sprovođenje međudržavnog sporazuma, odnosno Sporazuma o sukcesiji iako Ustav Hrvatske jasno kaže da svi ugovori koji su potvrđeni u Hrvatskom saboru imaju jaču pravnu snagu od domaćih zakona.

Apelujem na Ministarstvo spoljnih poslova da u razgovorima sa Briselom i Berlinom ukaže na politiku opstrukcije koju vodi Vlada Republike Hrvatske, koja odbija da poštuje jedan međudržavni sporazum koji se tiče poštovanja jedne od temeljnih vrednosti EU, a to su ljudska prava. Hvala.

Na član 2. amandman su zajedno podneli poslanici Đorđe Komlenski i Bojan Torbica.
Reč ima Bojan Torbica.

Poštovani ministre, poštovana predsednice, naš amandman se odnosi na predlog da budžet bude u funkciji smanjenja siromaštva.

U kakvoj funkciji je budžet na svim nivoima bio tokom vladavine bivšeg režima reći će nam sam aranžman pokrajinske administracije Bojana Pajtića koji je sklopio sa brokerskom firmom „Aleksandar“ iz Subotice, sa jednim od 107 preduzeća koje je dobilo subvenciju za uvođenje novih tehnologija iako nikad nije objašnjeno koja je i kako nova tehnologija nabavljenja, a preduzeće je vraćalo u nekoliko navrata tu subvenciju kroz tzv. donacije.

Najpre je utopilo 7150 litara antifriza u 19 poljoprivrednih, mašinskih i tehničkih škola u Vojvodini za 12650 evra, zato što te škole imaju vozni park, koji je zaključila Pajtićeva administracija. Na istih 19 adresa ponovo je isporučeno 2400 litara antifriza za 4250 evra, još 10000 litara sredstava za poliranje i zaštitu guma za 32800 evra i još pet hiljada litara tečnosti za pranje stakla za 3760 evra. Čije gume su đaci polirali sa 10000 litara ne piše u zaključku Pokrajinskog izvršnog veća. Nije objašnjeno ni zašto škole troše više antifriza od gradskih saobraćajnih preduzeća u Vojvodini.

Onda su na red došla pozorišta, muzeji i galerije u Novom Sadu i u Vojvodini, gde se antifriz izgleda troši čak i više nego u motorizovanim školama i gradskim saobraćajnim preduzećima.

U razmaku od samo pet meseci za osam ustanova isporučeno je 2640 litara antifriza za 4700 evra i 3000 litara tečnosti za pranje stakla za 2250 evra, pa još 2500 litara antifriza za 4500 evra i još 6250 litara tečnosti za pranje stakala u vrednosti od 4700 evra. U poslednjoj isporuci za kulturu obuhvaćeno je 10 pozorišta, muzeja i galerija u Vojvodini kojima je, navodno, dato još 6650 litara antifriza za 12000 evra i još 12500 litara tečnosti za pranje stakla u vrednosti od 9500 evra.

Iz zaključka Izvršnog veća vidi se da je u isto vreme brokerska kuća vraćala subvencije kroz isporuke još 6250 litara tečnosti za pranje stakla za 4700 evra, za 124 srednje škole u Vojvodini. Računica pokazuje da su Dragoslav Petrović i Bojan Pajtić trampili 91000 evra za 21500 tonu antifriza, 10 tona sredstva za zaštitu i poliranje guma i 33 tone tečnosti za pranje stakla. Deset prestižnih ustanova kulture u Vojvodini za samo pet meseci je snabdeveno sa 11,8 tona antifriza i 21,7 tona tečnosti za pranje stakla, što pokazuje samo kako se bivši režim odnosio prema budžetskim sredstvima i prema sredstvima građana Srbije.