Hvala vam koleginice Videnović.

Molim vas, gospodine Vujoviću za odgovor.

Reč ima Mihajlo Jokić. Izvolite.

Dao bih repliku.

Čekajte, ne možete repliku, možete po amandmanu.

Molim vas, da iznesem svoj stav. Ovo nije zabrana, ovo je samo kontrola zapošljavanja. Oni kadrovi koji su potrebni privredi, koji su potrebni privatnom sektoru, oni se odmah zapošljavaju. Evo, recimo u fabrici „Krušik“ svaki mašinski inžinjer, svaki elektro inžinjer, koji je završio državni fakultet može odmah da se zaposli, da se javi, kola će biti poslata po njega da dođe u fabriku.

Prema tome, ovim zakonom, ovom uredbom se samo uređuje zapošljavanje i sprečava nagomilavanje kadrova tamo gde nije to potrebno, a to pre svega u administraciji i birokratiji. I, sa ovom merom treba nastaviti i ubuduće. Hvala.

Reč ima ministarka prof. dr Slavica Đukić Dejanović. Izvolite.

Htela bih samo poštovane dame i gospodo narodni poslanici da dam jedan egzaktan podatak, bez težnje da učestvujem u bilo kakvom dijalogu, jer prosto argument je da je broj zaposlenih žena u 2016. i 2017. godini počeo da raste, i to broj mladih žena do 35 godina. To je statistika, tu nema nikakvih improvizacija, to su buduće majke, to su buduće, najkvalitetnije, obrazovane žene i mislim da je to rezultat koji moramo nastaviti da negujemo svi zajedno, kako to ova Vlada čini.

Hvala.
Reč ima narodni poslanik Ivan Kostić. Izvolite, po amandmanu.

Poštovani narodni poslanici i građani Srbije, kolegama od preko puta bih rekao zbog ovakvog broja poslanika koji su danas, najzaslužniji ste vi, jer ste obesmislili najvažniju sednicu Skupštine Republike Srbije, da imamo pravo da pričamo o Zakonu o budžetu sigurno da bi sa ove strane bili svi poslanici, tako da, vi i dalje nastavljate da ponižavate parlament Republike Srbije.

Gospodine Vujoviću, vi ste 2013. godine rekli da će uredba o zabrani zapošljavanja u javnom sektoru trajati do 2015. godine. Posle 2016. godine u oktobru ste rekli da će zapošljavanje početi u martu 2017. godine. Znači, od toga ništa nije bilo i vi sada izmenama i dopunama ovog zakona predlažete da se uredba o zabrani zapošljavanja u javnom sektoru produži do 2018. godine.

Nažalost, veliki broj mladih ljudi, koji već tri, četiri godine ne mogu da dobiju stalno zaposlenje, koji nisu članovi ni jedne političke organizacije ne mogu ni da dobiju kredit, ne mogu ni da dobiju šansu da razvijaju svoje porodice zbog ove uredbe.

Meni je danas stiglo jedno pismo, pa bih voleo sa vama da prokomentarišem i šta vi predlažete ovim ljudima koji su dobili ovo pismo, kako da se ponašaju.

Pismo glasi, citiram – „Krećemo u još jednu izbornu trku, ovog puta za našu mesnu zajednicu. U proteklih par meseci opštinski odbor naše stranke zaposlio je desetak naših aktivista u skladu sa stručnom spremom u tom momentu tražena. Apelujem naročito na vas, koji ste zasnovali radni odnos, ne zaboravite ko vam je dao pod znacima navoda zasluženi posao. Gospodo draga, svi ste zaposleni ne zato što ste lepi i pametni, već zato što ste članovi stranke, mnogi su to zaboravili, i zato ću vas redovno na to podsećati. Odjednom su svi zauzeti, uposleni, bolesni, čekam još da kažete da ste mrtvi. Svi sada izbegavaju stranačke aktivnosti kada su došli do radnih mesta.“ Gospodine Vujoviću, e žao, mi je neće moći. Ako nećete vi, ima ko hoće. U našoj stranci ne postoji nezamenljivi. Stranka vam je dala mnogo, a zauzvrat dajete bezobrazluk tako što joj okrećete leđa.

Nekoliko dana kampanje svako može i mora da odradi, pa borite se za bolje sutra vaših potomaka. Ko neće, nema problema, ima ko hoće.