Zahvaljujem.
Gospodine Obradoviću, niste jedini poslanik opozicije koji je učestvovao tokom dosadašnje rasprave. To je prva stvar.
Druga stvar, nisam primetio da se bilo ko uvredljivo vama obratio. Da sam primetio, svakako bi imali osnova za repliku. Kada ćete dobiti repliku, onog trenutka kada to bude u skladu sa Poslovnikom Narodne skupštine Republike Srbije i članom koji ste naveli.
Da li želite da se Narodna skupština izjasni u danu za glasanje o ukazanoj povredi Poslovnika? (Da.)
Reč ima narodni poslanik Marijan Rističević, povreda Poslovnika.

Dame i gospodo narodni poslanici, zbog višestruke povrede od više predsedavajućih člana 103. stavovi 2. i 3 – narodni poslanik koji ukazuje na povredu Poslovnika to može da učini neposredno po učinjenoj povredi.

Slušao sam i kolegu Šarovića i nisam čuo nikakvu uvredu kolegi koji je govorio pre mene. Dakle, ukoliko je želeo da reklamira povredu Poslovnika, to je trebao učiniti neposredno po učinjenoj povredi. Očigledno iz govora koji je on održao ja to nisam zaključio. Možda je on imao neki telefonski poziv za TV duel, pa je otišao tamo, pa se zaboravio vratiti, odnosno otišao je i nije se vratio, propustio je priliku da reklamaciju Poslovnika učini u pravom trenutku.

Ubuduće, s obzirom da se ovo ponavlja od više narodnih poslanika, morate voditi računa da se to čini neposredno po učinjenoj povredi, a ne kada se neko seti, kada se neko priseti. Hvala.

Zahvaljujem, gospodine Rističeviću.
Da li želite da se Narodna skupština izjasni u danu za glasanje o ukazanoj povredi Poslovnika? (Ne.)
Na član 1. amandman je podneo narodni poslanik Blaža Knežević.
Da li neko želi reč?
Reč ima narodni poslanik Blaža Knežević.

Zahvaljujem.

Predlog je brže dobijanje ličnih dokumenata strancu investitoru i bržeg ekonomskog razvoja Republike Srbije, i razvoja infrastrukture. Infrastruktura predstavlja ključ razvoja za našu zemlju, povezivanje sa drugim zemljama i povećava konkurentnost naše privrede. To znači da država Srbija i Vlada Republike Srbije moraju da nastave sa razvijanjem infrastrukture, jer sa dobrom infrastrukturom imaćemo bolju povezanost sa susedima, povećanje obima robe koja se nalazi u tranzitu, a dobra infrastruktura garantuje priliv novih investicija i naravno otvaranje novih radnih mesta. Zato je važno i neophodno da se budućim investitorima omogući brže dobijanje potrebnih ličnih dokumenata, a u cilju ekonomskog razvoja infrastrukture Republike Srbije.

Prethodna Vlada Republike Srbije, kao i ova Vlada Republike Srbije, suštinski su shvatile značaj infrastrukture i postavila je kao jedan od prioriteta. Srbija ima centralno strateško mesto u regionu i geografski, a od dolaska SNS na vlast postali smo i politički lider u regionu, što predstavlja našu glavnu konkurentsku prednost.

U Srbiji se gradi i ovo nisu samo puste priče kao nekada kada je vladala DS i kada smo se naslušali svakakvih laži i neostvarenih vizija i ideja. Ovo je danas Srbija u kojoj postoje jasni planovi, a vrednost projekata u oblasti aktuelnih i planiranih investicija premašuje 12 milijardi evra i zato je cilj ovog amandmana da se od strane Vlade Republike Srbije osnaži sveukupni ekonomski razvoj infrastrukture Republike Srbije.

To što je nekima potrebno da unesu kamenu Skupštinu Republike Srbije, da bi građani Srbije videli da ima glavu, to je posebna priča. Hvala.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Gordana Čomić, po amandmanu.

Zahvaljujem.

Koristim vreme ovlašćene predstavnice poslaničke grupe DS u želji da kolegi zahvalim na argumentaciji kojom je branio amandman i na očiglednu nespornu, strasnu želju, njega kao podnosioca i drugih, da zaista olakša stranim investitorima.

Kredibilite argumentacije će biti mnogo veći i ja ću vam poverovati u sve to što pričate usput o DS ako ne povučete taj amandman. To bih vas molila.

Znate, kolege narodni poslanici, ja pažljivo čitam šta piše u Ustavu i Zakonu o Narodnoj skupštini šta je nama posao. Nama je posao da jedni druge slušamo. Nama je posao da se u tom međusobnom slušanju i dijalogu potrudimo da zakoni koji izlaze iz ove Skupštine izglasani prave nešto na bolje građanima Srbije. Ako kolega podnosi amandman koji ja podržavam i u svojoj argumentaciji ima legitimnu potrebu da se osvrne na DS, onda je moja legitimna namera da mu kažem, nemojte povući amandman pre dana za glasanje, pa ću vam poverovati i u to što ste pričali o amandmanu, možda vam čak poverujem i u tom što tako usput pričate o DS. Ako povučete amandman, niste vi ništa rekli loše o DS. Vi ste rekli sve o svom shvatanju posla u Narodnoj skupštini, što je isto vaše legitimno pravo, kao i moje da ostavim van svake sumnje da ćemo braniti amandmane dobrom argumentacijom i da onda nećemo pružiti narodnim poslanicima priliku da za te amandmane glasaju.

Ja samo na to upozoravam u želji da stvarno ovaj zakon bude najbolji mogući, a pošto je Vlada očigledno odbila vaš amandman, tim pre ću dati podršku svakom narodnom poslaniku koji na takav način ima nesporazum sa Vladom, podržavao ili ne, taj nesporazum je banalan, ali vrlo često može da bude dubok i nepremostiv. Hvala vam.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Aleksandra Čabraja, po amandmanu.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Takođe koristim vreme ovlašćenog predstavnika.

Svoje izlaganje u raspravi u načelu sam započela time što sam rekla da ova Skupština neprestano zaseda na samoj ivici regularnosti, odnosno ne regularnosti. Tom prilikom sam rekla da se stalno, čak i ove mogućnosti koje postoje u ovom Poslovniku neprestano rastežu do krajnji granica, što je čitav tok ove sednice i te kako potvrdio. Tada sam isto rekla da nije dobro da je ovoliko tačaka dnevnog reda objedinjeno u jednu tačku, da to prosto nije prirodno, jer ma koliko tu bilo dobrih rešenja, mislim da vi upravo sada svojim amandmanima pokazujete da ta rešenja nisu toliko dobra. Ako se podnese više stotina amandmana o tim istim rešenjima za koja vi tvrdite da su fenomenalna, onda ne znam koliko su ona zaista dobra.

Takođe me, moram priznati, fascinira, nisam dovoljno dobar poznavalac matematike i verovatnoće da bih mogla da pričam o tome, ali bi me iskreno veoma zanimalo kako je moguće da su sve te stotine i stotine amandmana od strane vladajuće većine podnete upravo na prve zakone i na prve članove koji su danas ovde na dnevnom redu. Zanima me kako to da baš na te zakone imate toliko primedbi, a da nemate uopšte primedbe na neke zakone koji su deseti ili 11. ili 12. ili 15. na dnevnom redu.

Kako rekoh, i tu ima veoma, veoma spornih rešenja i odluka. Pre nekoliko dana, naime, kad sam govorila o nekim tim spornim rešenjima, meni je ministar odgovorio, recimo kada sam pomenula primedbe zaštitnika, da to nije sveto pismo. Međutim, mi u ovoj raspravi imamo i nekih tačaka kao što su, recimo, izbor po problematičnom pravilniku sproveden i suprotan zakonu o javnom tužilaštvu na koje primedbe je imao i Ustavni sud. Pa me zanima da li je i to možda sveto pismo ili ni to, možda nije ni Ustav više sveto pismo, i šta je to uopšte u ovoj državi što mora da se poštuje? Da li postoje takve stavke koje se moraju poštovati? Hvala.

Hvala.
Reč ima dr Nebojša Stefanović, ministar. Izvolite ministre.

Možda vi mene niste dobro razumeli onda.
Dakle, mišljenja, nijedno mišljenje nije sveto pismo nigde u svetu, pa ni u Srbiji. Sud donosi odluku, donosi presudu i to mora da se poštuje. Mišljenje nekog sudije ne obavezuje nikoga, ponajmanje Narodnu skupštinu. Na kraju, Narodna skupština odlučuje hoće li nešto što je predlog amandmana ili amandman na određeni predlog zakona postati sastavni deo zakona, šta god mislila i Vlada, jer ni mišljenje Vlade nije sveto pismo. Mišljenje Vlade je mišljenje Vlade o tom amandmanu. To što Vlada ne smatra da je amandman dobar, Narodna skupština ga može u danu za glasanje usvojiti i on postaje sastavni deo svakog zakona.
Isto tako i mišljenja zaštitnika raznoraznih, bez obzira ko ih je imenovao i kako se zovu, to su njihova mišljenja. Oni su stručna tela, trebalo bi bar da jesu, stručna tela koja daju mišljenja po pojedinim zakonima i ne znači da su uvek u pravu, ali i to ne obavezuje Narodnu skupštinu. Narodnu skupštinu obavezuje samo odluka većine narodnih poslanika i to je suština.
Što se tiče ovoga, mi pred sobom imamo tekst zakona za koji, ja verujem, tekstove različitih zakona, za koje verujem da su dobri. Neke amandmane smo usvojili u međuvremenu zato što je to popravilo tekst zakona, neki predstavnik opozicije, što smatramo isto da je dobro. Nismo gledali ko ih je predlagao nego šta je to što utiče da zakon bude kvalitetniji i tako ćemo nastaviti da radimo.
Što se tiče raznoraznih mišljenja, neka svi daju mišljenja, ali oni koji odlučuju na kraju su narodni poslanici, vi odlučujete da li će neko mišljenje biti prihvaćeno. Što se suda tiče, sudska odluka da, ali mišljenje nekog sudije u određenom predmetu ne znači ništa. To je lepo kao štivo, kao naučni materijal nije obavezujuće. Presuda je obavezujuća, i ništa drugo.