Zahvaljujem predsedavajući.

Uvaženi ministre, tačno i precizno se definiše na koja lica se odnosi ovaj Predlog zakona. Samo lica koja nisu državljani Republike Srbije koja se javljaju u svojstvu investitora, tj. strana lica koja svojim poslovanjem treba da pomognu ekonomski razvoj i bolji pristup finansijskim resursima obuhvaćena su povlasticama u smislu bržeg dobijanja potrebnih ličnih dokumenata, a kako je i danas aktuelna tema migrantske krize, a Republika Srbija, normalna i humana država, koja hoće da pruži gostoprimstvo svima, ovaj amandman je zaista preko potreban.

U njemu se naglašava ciljna grupa na koju se povlastice odnose, a kako treba u potpunosti ispoštovati i ranjive grupacije, a takođe omogućiti povoljne uslove za investiranje bez ikakve diskriminacije, ovim amandmanom se tačno propisuju uslovi koje stranac investitor treba da ispuni kako bi se zaslužile odredbe ovog zakona. Zahvaljujem.

Hvala kolega Joloviću.
Na član 2. amandman je podneo narodni poslanik Goran Kovačević.
Izvolite kolega Kovačeviću.

Siroti mali strani investitori su potpuno druga kategorija od sirotih malih investitora pre 5. oktobra, koji su za sitan, mali novac koji nisu imali kupili našu budućnost. Jedna nacionalna ekonomija živi na investitorima. Da li su strani ili domaći, Srbija jasno pokazuje da nema razlike.

Kada danas govorimo o stranim investitorima, u prethodne dve-tri godine smo govorili o domaćim investitorima i kada vidite rast BDP, stopu zaposlenosti i nivo inflacije onda shvatite da investicije, odnosno investitori, bilo da su domaći ili strani, jesu tu, u Srbiji su. Ti strani investitori koji dolaze u Srbiju dolaze po stopi stranih investicija od 3,8, 5,5, 5,6, 6,6%, svake godine kada vidite rast onda je to trend.

Kada oni dolaze, oni dolaze uglavnom u industrijske grane koje su izvozno orijentisane, 36, 37% ako pogledate iz godine u godinu. Znači, kada domaći investitor investira u Srbiju, mali preduzetnik kada radi i funkcioniše njega strani investitor koji dolazi ne ugrožava na segmentu domaćeg tržišta. On ostaje sam da funkcioniše sa domaćom konkurencijom. Strani investitori, trend pokazuje, uglavnom dolaze u poslednje vreme iz azijsko-pacifičke regije, iz Male Azije i dolaze uobičajeno iz evropskih zemalja. Taj trend se najbolje, gospođo Čomić, može videti u rastu izvoza i rastu uvoza. Ako te dve stvari nisu povezane i ako SNS zbog rasta izvoza ne traži povećanje, bolje subvencije za strane i domaće investitore, onda se ne razumemo.

Hvala kolega Kovačeviću.
Reč ima narodni poslanik Gordana Čomić, pravo na repliku. Izvolite.

Zahvaljujem.

Naravno da se ne razumemo. Naš je nesporazum banalan, ali dubok kao provalija, nepremostiv. Ne razumemo se zato što vi podnesete amandman kojim tražite posebne uslove za strane investitore. Obrazlažete to već dobrim razvojem u ekonomiji, rastu zaposlenosti, rastu BDP, podizanju opšteg blagostanja. Vi kažete da je taj amandman preko potreban, Vlada ga odbije. Ja hoću da glasam za amandman i vi meni objašnjavate šta?

Naravno da je naš nesporazum banalan, ali je nepremostiv zato što postoje stvari sa kojima se može igrati u parlamentu. Može se sa svim, to je pitanje, kako da kažem, stava. Možete sve svesti na igru i na dogovor i na igrokaz i na nešto, može, naravno, ali ta volja da možete sve svesti na igru ni na koji način ne utiče na obavezu nekih koji kažu – to se ne radi. To je sve što ja komentarišem.

Neka i rasta i proizvodnje, neka i rasta BDP, neka pada zaposlenost, svega neka. Mi smo ovde narodni poslanici koji se slušaju i ja vas slušam. Vi kažete – sve je to moguće ako usvojimo ovaj amandman. Vlada taj amandman odbije. Šta očekujete od mene? Da se igram sa vama tako? To je vaše pravo, ja vama to pravo ne ugrožavam. Samo kažem – nemojte povući amandman, pa da svi glasamo za njega u danu za glasanje.

Hvala gospođo Čomić.
Reč ima ministar dr Nebojša Stefanović.
Izvolite ministre.

Samo da otklonim jednu vrstu, čini mi se, nedoumice koja se javlja u parlamentu, a to je da je Vlada protiv rešenja koje predviđa ovaj amandman. Dakle, mi ne govorimo suštinski da su ova rešenja kao rešenja loša, mi samo kažemo da se rešenja koja se sadrže u ovim amandmanima inače moraju implementirati kroz više različitih zakona, samo jednim delom zahvataju ovaj zakon o kome danas vodimo raspravu, ali kroz set ekonomskih zakona koje je Vlada već imala u vidu, neka su već rešena, kroz neka možda ima mogućnosti da se još poboljšaju.
To je jedini suštinski razlog zašto je Vlada rekla da ne prihvata amandmane koje su narodni poslanici podneli.
Dakle, ovi amandmani imaju suštinu sa kojom se Vlada slaže, ali njihova forma takva kakva je, mi smatramo kao Vlada da postoje drugi načini kako bi mogli efikasnije da ih implementiramo u naš zakonski sistem, pri čemu ne mora da znači da je Vlada imala najbolje moguće rešenje, to će proceniti Narodna skupština u danu za glasanje.
Ja svakako hoću da vam kažem da ono što je predviđeno ovim zakonskim amandmanima, ovim amandmanima koje su narodni poslanici podneli, ili većina narodnih poslanika, se predviđaju rešenja koja suštinski podržavaju politike Vlade. I hvala vam što ste primetili zalaganje Vlade i što ste se potrudili da pronađete ona rešenja koja bi faktički taj lakši dolazak investitora olakšali, nego samo kažemo da tehnički i formalno postoji drugačiji način da se ta rešenja implementiraju, ne nužno suštinski drugačije, samo što smatramo da mi mislimo kao Vlada da postoji bolji način da to uradimo.
U svakom slučaju, Narodna skupština će u danu za glasanje odlučiti kako želi da ovaj zakon izgleda i to će svi morati da poštuju.

Hvala ministre Stefanoviću.
Reč ima narodni poslanik Milorad Mirčić, po amandmanu. Izvolite.

Slušamo već bezbroj puta, u beskonačnost, kako je jedini uslov da čovek bude investitor i da na taj način ispuni uslove da dobije državljanstvo, odnosno potrebu dokumentaciju u Republici Srbiji.

Slušali smo pre nekoliko godina nešto slično, kada je finansijski ekspert Mlađan Dinkić, podsećam vas, ovde govorio – mi treba da ukinemo sva ograničenja za ulazak stranog kapitala, nebitno je kakva je priroda tog kapitala, bitno je da se taj kapital investira u našoj državi. To što neko prigovara, kako je on govorio, da je to prljav kapital, kapital koji je nastao trgovinom droge ili bilo čim, to nas ne treba da interesuje, mi smo siromašna država, mi moramo da izvučemo ovo društvo iz krize. I šta se desilo? Skupilo se „s koca i s konopca“, slični Mlađanu Dinkiću, kriminalci sa svih strana sveta, kao proleteri nekad što su se udruživali, svih zemalja, došli u Srbiju i ono malo što je ostalo upropastili, dobili pare od Ministarstva za finansije na čijem čelu je bio kriminalac Dinkić i nestali netragom.

Sada ponovo vlada ta euforičnost, ne ista ali slična – bitno da je stranac i da hoće da uloži novac ovde. A onda se ide toliko daleko da se objašnjava na bazi investicija da običan čovek, običan građanin koji ovde sluša, prosto ne može da poveruje da živi u Srbiji i da tako skromno, da ne kažem siromašno živi, a toliko zainteresovanih investitora i toliko Srbija raspoložena da im izađe u susret.

Ne kažete, gospodo, pri ovim vašim obrazloženjima, da radna snaga koja se angažuje kao najjeftinija radna snaga u proseku ima 23 hiljada dinara primanja. Od 23 hiljade u proseku, jel ste razmišljali, gospodo, kako ćete finansirati one koji su već stekli pravo na penziju, koriste to pravo i oni koji tek treba da steknu to pravo? Ti koji treba da steknu to pravo imaju mnogo veći prosek nego što je prosek primanja kod tih stranih investitora. Jel ste razmišljali, gospodo, kakva je struktura tog tzv. izvoza koji vi hvalite na sva usta? Pa, BMV proizvodi ovde, pa onda proizvodi delove, te delove ugrađuje u svoje automobile, svoje gotove proizvode, a vi vodite u strukturi izvoza. Ono jeste formalno izvoz, ali kada posmatrate gde je suštinska dobit, doći ćete do potpuno druge računice.

Nemojte da kao što smo dolazili do naknadne pameti, pa nas glava i dan danas boli od toga, kada je u pitanju kapital, kada su u pitanju investicije, nemojte i sada da dođemo u takvu situaciju.

Što se tiče ovih velikih kompanija koje su otvorile pogone u Srbiji, a rade na konfekciji kablova za automobilsku industriju, ja ću vam reći, a to i vi dobro znate, čitav kapital koji su oni uneli, to su pokretne tezge i jedna konstrukcija na kojoj vise ti kablovi koji radnici koji rade uparuju te kablove, pakuju i to je suština čitavog rada. Nit su uložili u hale, nit su uložili u objekte, sve im je dato bez dinara naknade i oni su bukvalno u situaciji, kada potroše sve pare koje su dobili na ime beneficija, pokupe te svoje tezge, završe posao. Šta ćemo onda? Te hale ostaje da zvrje prazne.

Da ste negde ponudili u industrijskim zonama, da ste rekli – evo, ne radi nam u Novom Sadu „27. mart“, ne radi nam „Novkabel“, „Novomont“, evo vam pogoni, izvolite, imate već infrastrukturu, ne, nego se prave novi objekti u oranicama u sred plodnih oranica po Vojvodini, a onda ti pogoni služe za konfekcioniranje proizvoda. To je najniži produktivni rad koji može da se obavlja, nemojte tako da ste grlati. Sutra ćete možda doći u situaciju da se malo i stidite ovoga što sada tako zastupate.

Nemamo, mi srpski radikali, ništa protiv da hvalite dobre poteze vaše Vlade, pa i one koji su manje dobri, ali nemojte baš toliko da insistirate da vršite pritisak na nas iz opozicije i na javnost u Srbiji, da javnost ništa ne zna. Videćete, u svim bilansima i dalje raste uvoz, a i dalje pada izvoz, pogotovo kada je u pitanju struktura izvoza. Bolje vam je, ipak, imajte malo razumevanja i za ono što vam upućuje kao primedbu, opozicija, nemojte toliko da ste oholi.

Vi, koji se ponosite i hvalite sa rezultatima iz Beograda, za te rezultate vaše nije zaslužna SNS, niti bilo koja stranka, već ste stavili ime Aleksandra Vučića, a gledaću vas gospodo, kada kola krenu nizbrdo, među vama već prepoznajem one koji će mu okrenuti leđa. Jednom izdajnik, uvek izdajnik.

Hvala.
Reč ima ministar dr Nebojša Stefanović.
Izvolite.