Član 108, tiče se pitanja tih mera. Mislim da ja maksimalno konstruktivno nastupam kada zapravo pozdravljam predlog. Predlog je bio da se, u skladu sa predviđenim merama, sednice uvede u određeni tok. Ja se slažem. Među tim merama postoje i one, gospodine predsedavajući, koje vi imate pravo da primenite, kad se desi nešto poput onog malo pre. Neko je ostao bez vremena za raspravu poslaničke grupe, a ostao je, kad pričamo o rezultatima, zato što je imao tako fantastične rezultate, pa vremena mnogo ima, i sada zloupotrebljava Poslovnik.
Ima tu i drugih mera, pored onih dva minuta, koje vi možete da primenite. I radite to slobodno.
Kad pričamo o megdanu, upravo ti rezultati, dame i gospodo, govore šta je kome mera i ko je kome megdan. NJima je megdan Preletačević Beli, od kog su izgubili prošle godine, a sad su uspeli da ga stignu. I sada je mrtva trka, čini mi se, za 60-ak glasova, ali ukupno, fizički, se lomi ko je veća politička veličina – svi oni zajedno ili taj Preletačević Beli, izmišljeni lik koji nikakvu politiku nema, ne znam na kraju ni da li postoji ili ne postoji, još se utvrđuje.
Kad pričamo o hrabrosti, nikakvih problema nema da se u Narodnoj skupštini priča o svakoj temi koja zanima narodne poslanike. Mi imamo dovoljno hrabrosti da kažemo imenom i prezimenom – Đilas Dragan žuti tajkun je njima davao upravne i nadzorne odbore. A oni nemaju hrabrosti da to priznaju, da to interno rasprave.
Meni u raspravi poput ove danas Vjerica Radeta, njihova koleginica, potvrdi i kaže – jeste, bili smo. Zar oni nemaju hrabrosti da to sada rasprave sa koleginicom, pa da utvrde ko je u pravu, ona kad to priznaje ili oni kada to danas poriču?
I da, u pravu je gospodin kolega Rističević. Ako je veliki problem, ako je najveći problem što im pominjemo Đilas Dragana, evo, možemo da pređemo i na Aleksandra Šapića. Sa Đilasom su sarađivali lepo i rado nekada, a sa Šapićem, evo, i dana današnjeg. Evo prilike da pokažu hrabrosti i da te stvari priznaju, da sebi dušu olakšaju. Hvala lepo.