Gospodine ministre, ne delim vaš neki, da kažem, optimizam, ili ne znam kako to da nazovem sada kada ste govorili o ljudima koji su vrhunski stručnjaci koji postupaju sa ovim materijalom, kako ste vi to rekli, i to me jako isprovociralo. Govorio sam o tome i u načelnoj raspravi.
Vezano za ubistvo gospodina Vlastimira Miloševića. Znači, tu vidimo, da ovlašćeno lice, neovlašćeni veštak, biolog, koji ima verovatno sve te, kako ste govorili, mogućnosti, sertifikate, da pristupa, kaže kako je pogrešio i kako nije ono što je u istrazi prvo bilo nađeno na mestu zločina, DNK materijal koji je ukazivao na izvršioca gospodina Velju Nevolju, kako taj sada materijal nije njegov. Odjednom nije njegov, a kako je drugi neki materijal, navodno kontaminiran, postupanjem od strane od strane kriminalističke policije.
Ceo jedan slučaj, koji kako vi kažete, DNK treba da pomogne u rešavanju najtežih slučajeva i to je najsigurniji način za identifikaciju počinilaca krivičnih dela, evo, na jednom delu vidimo kako pada u vodu, gospodine ministre. Pada u vodu.
Iskreno se brinem da u toj bazi gde će se nalaziti na ovaj način skupljeni podaci od svih građana Republike Srbije, da ne budem ja možda označen kao izvršilac nekog krivičnog dela, da ne znam, nekom čudnom radnjom, postupanjem kriminalističkog inspektora, pronađe se moj DNK materijal negde, koji ste vi uzeli, recimo kada je meni provaljeno pre nekoliko meseci u stan, ja sam dao svoj materijal, otiske, i šta je sve od mene traženo, da bih pomogao istrazi, o kojoj nemam nikakvih saznanja već više od pola godine. Ali, sada su moji otisci i sve se nalazi u bazi MUP, i ja s obzirom na način na koji vi radite, imam opravdanu sumnju da ne završim kao okrivljeni za neko krivično delo, sa kojim nemam veze.