Hvala.

Predsedavajući, evo da ono vreme koje po Poslovniku poslanička grupa ima, želim da iskoristim i da govorim nešto o pojedinostima, sada vezano za Zakon o evidencijama i obradi podataka u oblasti unutrašnjih poslova.

Naši prethodni amandmani na ove prethodne zakone bili su izraz protesta protiv poteza vladajuće koalicije da onemogući da govorimo o ovim kasnijim članovima, odnosno zakonima koji su na dnevnom redu. Za ovaj zakon smo namerno i svesno predlagali amandmane čiji se članovi brišu.

Smatramo da je onako kako je ovaj zakon predvideo, da su ove evidencije preobimne, da ne postoje jasni razlozi i objašnjeni kriterijumi zbog čega recimo, u članu 20. je predviđeno da se podaci čuvaju 10 godina, u članu 21. o kome sada govori, koji definiše evidenciju događaja 20 godina, pa evidencija naredbi pet godina. Znači, kako idete od člana do člana, ta evidencija se iz nepoznatog potpuno i neobjašnjenog razloga čak i u odredbama kasnijeg onog obrazloženja zakona ne vidi zašto su ti rokovi različiti.

Zašto sam se javio baš po ovoj tački, to je vrlo jedna zanimljiva evidencija kako se definiše evidencija događaja i bilo bi lepo da čujemo da li postoji takva evidencija događaja koji se desio 24. odnosno 25. aprila 2016. godine u delu Beograda koji se zove Savamala. Recimo, podatke o događaju, opis događaja, pa mesto događaja, datum i vreme, nivo izveštavanja i klasifikacija događaja, ime, prezime, adresa i podatke za kontakt lica koje je prijavilo događaj, a znamo da je događaj kada su srušene zgrade, privatne imovine i kada su građani lišavani slobode prijavljeni policiji, a policija nije reagovala.

Takođe, bilo bi zanimljivo da vidimo evidenciju naredbi koju definiše član 22. ovog zakona i da vidimo da li je i ko je u stvari izdao naredbu da policija te večeri ne postupi? Ko je bio taj glavni fantom iz Savamale, pre dve godine u Beogradu?

Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na član 22. amandman su zajedno podneli narodni poslanici poslaničke grupe SDS.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 23. amandman su zajedno podneli narodni poslanici poslaničke grupe SDS.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 23. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Zoran Krasić, Nikola Savić i Vjerica Radeta.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 24. amandman su zajedno podneli narodni poslanici poslaničke grupe SDS.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 25. amandman su zajedno podneli narodni poslanici poslaničke grupe SDS.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 26 amandman su zajedno podneli narodni poslanici poslaničke grupe SDS.
Da li neko želi reč? (Da.)
Reč ima narodni poslanik Marko Đurišić. Izvolite.

Član 26. govori o evidenciji javnih skupova. Zašto sam se sada javio? Zato što mi je jako zanimljivo, pre godinu dana imali smo javne skupove u Beogradu nekoliko uzastopnih dana posle održavanja predsedničkih izbora na kojima, po rečima samog ministra, nikada nije došlo do kršenja javnog reda i mira. Ministar je tada poručio da dokle se to dešava građani koji se tamo okupljaju nemaju nikakvu bojazan da će biti na bilo koji način tretirani od strane policije. Onda nekoliko meseci kasnije saznajemo da ministar nije govorio istinu, što je neki njegov manir. Kako smo to saznali? Tako što su za preko više od 20 ljudi pokrenute prekršajne prijave kao navodnih organizatora neprijavljenih javnih skupova. Protiv tih ljudi se danas gotovo svakodnevno vode prekršajni postupci, iako je tada rečeno da ti javni skupovi dokle god ne ugrožavaju javni red i mir neće biti tretirani njihovi učesnici od strane policije.

Sada je jako zanimljivo da li postoji evidencija tih javnih skupova iz aprila meseca prošle godine gde se govori i o datumu održavanja, broju angažovanih policijskih službenika, broju učesnika, da li je bilo poginulih, povređenih ili neke materijalne štete ili razlozi za zabranu, sve to što ovaj član govori. Te stvari su vrlo važne, da znamo da li i kako i zašto nas ministar laže.

Reč ima ministar dr Nebojša Stefanović. Izvolite.

Najgori lažovi su oni koji su dozvolili da bude ubijen Ranko Panić. Tako se ponašala ta vlast, zlikovački prema svojim građanima koji misle drugačije. Svako ko misli drugačije bio je prebijan, zatvaran, hapšen, maltretiran. O tome nije moglo da se čuje ni jedna reč u medijima, o tome nije moglo nigde da se čuje jer su imali, kako je rekla Verica Barać, potpunu i apsolutnu kontrolu nad svim medijima. To se događalo u vreme te vlasti. Ti ljudi koji su ubijali političke protivnike obično se trude da danas drže lekcije, ubijali ljude koji misle drugačije samo zbog toga, ljude koji su potpuno mirno protestvovali, koji ništa loše nisu radili, ubijali ih državnim potpisom, ti ljudi su obično ti koji danas drže lekcije o demokratiji, o javnim skupovima, ti ljudi koji su ubijali ljude koji misle drugačije u Srbiji, ubijali ih. A nisu rešili ni jedno ubistvo ni policajca, ni novinara, ni bilo kog drugog političkog protivnika, to se nisu interesovali, to ih nije bilo briga. Ali, ubijali su, poput Ranka Panića, one koji su se drznuli da imaju drugačije mišljenje, makar ga ispoljavali na najmirniji mogući način.
Što se tiče onih protesta koje su organizovali, oni, bogu hvala, niti su imali prisustvo policije značajno, niti su nekog ugrozili, nismo dozvolili da dođe do ugrožavanja javnog reda i mira, imali smo samo kontrolu saobraćaja, što je bilo važno zbog drugih građana naše zemlje, ali ti skupovi nisu bili prijavljeni. Dok su oni mogli da se tretiraju po zakonu kao spontani, niko za te skupove nije mogao da odgovara i nije ni odgovarao. Niko ni ne odgovara za narušavanje javnog reda i mira, odgovaraju za neprijavljivanje skupa na osnovu zakona koje je donela ova Narodna skupština. Oni koji misle da mogu da pozivaju javno na organizaciju skupova mimo ovog zakona, a da posle toga ne snose ni jednu posledicu, ne možemo biti selektivni u primeni zakona. Zakon mora da se primenjuje.
Zbog toga ništa od ovoga nije tačno, ništa ne stoji, ali to jeste manir ljudi koji su nekada vladali Srbijom, a svi znamo kako je bilo građanima u to vreme.

Po amandmanu, narodni poslanik Marko Đurišić.

Naravno, najbolji način da se nastavi sa lažima. Da nije bilo nikakvih reakcija države na taj skup, onda ne bi bilo ni procesa koji se danas vode, a svi vidimo da se vodi proces preko više od 20 ljudi i ministar na to nema odgovor. Kao što na pitanje ko su fantomi iz Savamale on pita o ubistvu gospodina Ranka Panića.

Znači, gospodine ministre, šest godina imate vlast, pitajte tadašnjeg ministra policije, vašeg sadašnjeg kolegu iz Vlade, ko je odgovoran za postupanje policije tog dana kada je nastradao Ranko Panić. Pitajte direktora policije koji je bio do skora direktor policije, bio je, čini mi se, direktor policije i dok ste vi bili ministar policije. Znači, ni u kakvu vezu ne možete da dovodite ni Borisa Tadića, ni druge učesnike u vlasti i Vladi do 2008. godine.

Gospodine ministre, vaša je dužnost i odgovornost da date odgovore na ono što se dešava sada. Sada pozivam vas da date odgovor šta je rekao Oliver Ivanović kada je došao u BIA nekoliko dana i nedelja pred svoje ubistvo i rekao i ukazao ko mu preti i sa koje strane je ugrožena njegova bezbednost. Ubistvo gospodina Olivera Ivanovića, gospodine ministre, desilo se u vašem mandatu pre nekoliko nedelja i vi nemate odgovor na to. Vi i vaši mediji danas ćutite o tome i gledate da sakrijete tu svoju sramotu, ali mi vam nećemo dati da to sakrijete i obećavamo vam, kao što se u vreme „Sablje“ saznalo i ko je i kako ubio gospodina Stambolića i mnoga druga ubistva. Onog dana kada odete sa vlasti sve će biti razotkriveno.

Pravo na repliku, ministar dr Nebojša Stefanović. Izvolite.

O tim ubistvima saznaćemo mi mnogo ranije. Mnogo ranije ćemo mi saznati ko je sve učestvovao u raznim ubistvima u Srbiji, kao što smo, srećom, saznali ko je ubio Ranka Panića. Ali, vas nije interesovalo godinama ko je ubio Ranka Panića, ni Borisa Tadića, ni sve ostale. Baš ga je bilo briga, pošto on nije nikada bio predsednik svih građana naše zemlje, njega građani nisu zanimali. Tada kada je ubijen Ranko Panić nije se čak udostojio da da izjavu o tome. Niste postavili ni jedno jedino pitanje.
Mi za Olivera Ivanovića pitamo svakoga dana. Naši istražni organi se susreću sa svima onima koji mogu da dovedu do otkrivanja. Mi imamo iskren interes da saznamo ko je ubio Olivera Ivanovića. Vas Ranko Panić nije interesovao ni jednog trenutka. Nije vas interesovalo ni ko je ubio generala Buhu. Nije vas interesovalo ni ko je ubio policijske oficire. Nije vas interesovalo ni ko je ubio jednog novinara. Ni jedno niste otkrili, nije vas zanimalo, nije vas interesovalo, apsolutno nikoga nije interesovalo. Zato je sa državnim potpisom ubijan čovek koji se usudio da misli drugačije u Srbiji.
Dok smo mi na vlasti neće se ubijati ljudi u Srbiji zbog drugačijeg političkog mišljenja. Dok imamo mogućnost da utičemo na to, u Srbiji će vladati normalna atmosfera, ljudi će se boriti drugačijim mislima, ali ne da budu ubijani na ulici. Kod nas imate situaciju da javni red i mir kada ima i 5.000 ljudi na ulici ne bude narušen. Nema policije, nema kordona, nema prebijanja ljudi, nema maltretmana, suzavca, bornih kola, ne dešava se to. To se dešavalo u vreme kada ste vi gazili ljude, kada vam je bilo svejedno kako ko živi u Srbiji, kada ste u brutalnim mafijaškim privatizacijama uništavali i desetkovali ovu zemlju, kada je Šarić bio ključni investitor, kada je Boris Tadić bio sve i svja u ovoj zemlji. E, to se više nikada neće vratiti.

Reč ima Marko Đurišić. Izvolite.