Zahvaljujem.
Na član 45. amandman je podnela narodni poslanik Marija Obradović.
Vlada i Odbor za odbranu i unutrašnje poslove prihvatili su amandman.
Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije.
Konstatujem da je ovaj amandman postao sastavni deo Predloga zakona.
Da li neko želi reč? (Ne)
Na član 46. amandman su podneli zajedno narodni poslanici poslaničke grupe SDS.
Da li neko želi reč? (Ne)
Na član 47. amandman su podneli zajedno narodni poslanici poslaničke grupe SDS.
Da li neko želi reč? (Ne)
Na član 48. amandman su zajedno podneli narodni poslanici poslaničke grupe SDS.
Da li neko želi reč? (Ne)
Na član 49. amandman su zajedno podneli narodni poslanici poslaničke grupe SDS.
Da li neko želi reč? (Ne)
Na član 50. amandman su zajedno podneli narodni poslanici poslaničke grupe SDS.
Da li neko želi reč? (Ne)
Na član 51. amandman su zajedno podneli narodni poslanici poslaničke grupe SDS.
Da li neko želi reč? (Ne)
Na član 52. amandman su zajedno podneli narodni poslanici poslaničke grupe SDS.
Da li neko želi reč? (Ne)
Na član 53. amandman su zajedno podneli narodni poslanici poslaničke grupe SDS.
Da li neko želi reč? (Ne)
Na član 54. amandman su zajedno podneli narodni poslanici poslaničke grupe SDS.
Da li neko želi reč? (Ne)
Na član 55. amandman su zajedno podneli narodni poslanici poslaničke grupe SDS.
Da li neko želi reč? (Ne)
Na član 56. amandman su zajedno podneli narodni poslanici poslaničke grupe SDS.
Da li neko želi reč? (Ne)
Na član 57. amandman su zajedno podneli narodni poslanici poslaničke grupe SDS.
Da li neko želi reč? (Ne)
Na član 58. amandman su zajedno podneli narodni poslanici poslaničke grupe SDS.
Da li neko želi reč? (Ne)
Na član 59. amandman su zajedno podneli narodni poslanici poslaničke grupe SDS.
Da li neko želi reč? (Ne)
Na član 60. amandman su zajedno podneli narodni poslanici poslaničke grupe SDS.
Da li neko želi reč? (Ne)
Na član 61. amandman su zajedno podneli narodni poslanici poslaničke grupe SDS.
Da li neko želi reč? (Ne)
Na član 62. amandman su zajedno podneli narodni poslanici poslaničke grupe SDS.
Da li neko želi reč? (Ne)
Na član 63. amandman su zajedno podneli narodni poslanici poslaničke grupe SDS.
Da li neko želi reč? (Ne)
Na član 64. amandman su zajedno podneli narodni poslanici poslaničke grupe SDS.
Da li neko želi reč? (Ne)
Na član 65. amandman su zajedno podneli narodni poslanici poslaničke grupe SDS.
Da li neko želi reč? (Ne)
Na član 66. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Zoran Krasić, Dubravko Bojić i Vjerica Radeta.
Da li neko želi reč? (Ne)
Pošto smo završili pretres o amandmanima, zaključujem pretres Predloga zakona u pojedinostima.
Pošto smo obavili pretres Predloga zakona u načelu i u pojedinostima, Narodna skupština će u danu za glasanje odlučivati o Predlogu zakona u načelu, pojedinostima i u celini.
Prelazimo na 5. tačku dnevnog reda – Predlog zakona o nacionalnom DNK registru.
Pošto je Narodna skupština obavila načelni pretres, saglasno članu 157. stav 3. Poslovnika Narodne skupštine, otvaram pretres Predloga zakona u pojedinostima.
Na član 1. amandman, u istovetnom tekstu, podneli su narodni poslanici Branka Stamenković i zajedno narodni poslanici poslaničke grupe Dveri.
Da li neko želi reč? (Da)
Reč ima narodni poslanik Branka Stamenković. Izvolite.
Imate još oko 13 minuta.

Hvala.

Kada je zakazana ova sednica Skupštine i kada je bilo jasno da će u raspravi biti čak 10 zakona, a negde smo pretpostavljali da će sve to biti objedinjeno u jednu raspravu, jer tako se naopako radi od kako je počeo ovaj Jedanaesti saziv, među tih 10 zakona, pripremajući se za ovu sednicu, meni se izdvojio Zakon o nacionalnom DNK registru kao negde najproblematičniji od svih.

Jedini zakon, tj. Predlog zakona na koji sam ja podnela amandmane bio je i jeste samo ovaj zakon. To je jedan kratak zakon. On ima 11 članova, ali ima puno nedostataka i onda, podnoseći amandmane, učinilo mi se da bi najbolje rešenje za te nedostatke bilo da se taj Predlog zakona prosto povuče iz procedure, da se doradi, da se otklone ti nedostavi i to je razlog zbog koga sam podnela amandmane „briše se“ na svih 11 članova.

Naravno, mi amandmane podnosi pre nego što uopšte počne rasprava u načelu. Međutim, nakon što je počela rasprava u načelu moram da kažem da sam ovde u parlamentu imala jednu prilično konstruktivnu diskusiju sa predstavnikom predlagača zakona, ministrom Stefanovićem, jer kada sam iznela sve primedbe i nedostatke koje smatram da ovaj Predlog zakona sadrži, ministar Stefanović se samnom složio i dodatno je pojasnio razloge zbog kojih je ovako prilično nedorađen Predlog zakona ipak dospeo u Skupštinu.

Da podsetim, ministar je rekao da ova oblast do sada nije bila uopšte uređena, da ona može biti bolje uređena nego što to ovaj Predlog zakona sada predviđa, ali da je procena bila da bolje da donesemo i nedovoljno dobro i detaljno propisan zakon nego da nemamo nikakav zakon povodom ovih DNK uzoraka i profila.

Na moju primedbu da shodno ovom Predlogu zakona građani čiji uzorak DNK završi u tom nacionalnom registru zato što su u jednom trenutku istrage ili osumnjičeni ili okrivljeni, a kasnije se ispostavi da nisu, oslobode se sumnje ili se oslobode krivice na sudu, da onda ti građani moraju preko suda da iniciraju i da jure brisanje svog DNK profila iz tog registar. Ministar Stefanović je pojasnio da je to sada tako propisano krivičnim zakonikom i da ne može ovaj zakon da propiše nešto suprotno tome, te je obećao da će u rekordnom roku pred poslanike ovde u Skupštinu doći i izmena Krivičnog zakonika kada će se moći napraviti i dopuna ovog Zakona o nacionalnom DNK registru.

Iskreno se nadam zbog građana Srbije da mi nećemo predugo čekati na to, da nećemo čekati preko godinu dana, kao što smo čekali na Zakon o evidencijama i obradi podataka u poslovima MUP, jer građani jednostavno ne zaslužuju. Ako su već oslobođeni sumnje ili oslobođeni krivice, stvarno ne zaslužuju da budu kuriri u obavljanju posla nečega što je realno posao državne administracije.

Ono oko čega se sa ministrom nisam složila jeste što se u ovom Predlogu zakona opet propisuje nekakav podzakonski akt koji je sasvim suprotan našem Ustavu. U članu 5. se predviđa da će podzakonskim aktom detaljnije ministar da odredi koje će podatke sadržati taj registar. Ja sam uvek dosledna ovde u parlamentu i protiv toga da se bilo šta što nije čiste tehničke prirode, što nisu neki obrasci, propisuje podzakonskim aktom, već smatram da ga treba propisati zakonom iz prostog razloga što podzakonski akti i ono što oni propisuju ne podležu kaznenim odredbama koje su zakonom propisane.

Kada je reč o ovako osetljivim podacima o ličnosti, naš Ustav u članu 42. propisuje da takve stvari ne smeju da se propisuju podzakonskim aktom, već da moraju biti propisane zakonom.

Pri toj svojoj primedbi ostajem, ali još jednom ponavljam da smatram da smo u diskusiji u načelu imali prilično konstruktivnu diskusiju o ovom zakonu. Ja bih, možda, svoje amandmane – briše se i povukla, da je ovo normalna Narodna skupština. Ali, ova Narodna skupština je sve, samo ne normalna. Jer, mi smo tri dana imali recitacije i monologe od kolega poslanika iz vladajućeg SNS-a, kolega poslanika od kojih ja očekujem da sledećem predlagaču zakona daju primedbe na predloge zakona ovako kako sam ja to uradila vezano za ovaj Predlog zakona o nacionalnom DNK registru, te da oni vode konstruktivnu diskusiju sa ministrom, umesto što uzurpiraju svo vreme predviđeno za raspravu o amandmanima, na veličanje izvršne vlasti koju bi po Ustavu, po Zakonu o narodnim poslanicima i po Poslovniku, trebalo da kontrolišu i da kritikuju. Hvala.

Reč ima ministar dr Nebojša Stefanović. Izvolite.

Što se sadržine registra tiče, nju i propisuje zakon. Mi imamo u članu 10, koji definiše donošenje podzakonskog akta, koji kaže ovako – način vođenja registra, ne sadržaj, način vođenja registra i bliže uslove za razmenu i prenošenje podataka iz registara propisuje Vlada. Misli se na registar privatnih laboratorija koje su dužne po zakonu da ih predaju Ministarstvu unutrašnjih poslova. Dakle, kako će se ti registri preneti u Centralni registar. To su tehnički uslovi. Znači, čak ne ni ministar, nego Vlada Republike Srbije u roku od godinu dana od dana stupanja na snagu ovog zakona.
Dakle, nema kršenja Ustava. Ustav je jasno predvideo, odnosno, zakoni su ti koji će definisati sadržinu registra, a to zakon i predviđa.
Što se tiče onog prvog dela, ja se nadam, pošto je radna grupa za izmenu Zakonika o krivičnom postupku već sačinjena i oni već rade na tome, ja se nadam da za nekoliko meseci pred Narodnom skupštinom možemo imati i taj zakon i da ćemo onda faktički unaprediti mogućnosti brisanja iz evidencije svih onih za čijim čuvanjem evidencija prestane potreba, što se slažem potpuno i oko toga smo se složili u načelnoj raspravi. Svakako da ćemo mi odmah predložiti izmene i dopune svih onih zakona iz oblasti Ministarstva unutrašnjih poslova koji će faktički biti poboljšani izmenama i dopunama Krivičnog zakona.
Svakako da je bila ideja, to se i stručna javnost i svi poverenici slažu, da je bolje imati regulaciju na ovom nivou koji imamo danas, nego da je uopšte nema, jer bez toga su i građani Srbije više ugroženi. S druge strane, kad izmenimo i druge setove zakona i omogućimo da to bude još bolje regulisano, ne vidim da će bilo ko biti protiv da se automatizmom brišu, odnosno da se odmah uklanjaju a da građani ne moraju da traže to od državnih organa i da time gube i svoje vreme i da budemo manje efikasni kao servis.

Hvala.
Pravo na repliku, narodni poslanik Vladimir Orlić.

Zahvaljujem.

Zbog pominjanja stranke i poslaničke grupe, ja bih se osvrnuo na ono što je izrečeno na naš račun i upućujem vam predloge. Naravno, ovaj stručni deo i deo koji se odnosi na zakon izvanredno je, kao i uostalom u svakoj drugoj prilici, objasnio ministar i nema potrebe da mi tu bilo šta ponavljamo.

Što se tiče, kako je rečeno - recitacija koje smo mi iznosili ovde, hvala što se potvrđuje da je baš tako rečeno. Da li je to bilo to ili nešto drugo, to ipak procenjuju oni ljudi koji ovo gledaju, oni ljudi koji su, na kraju krajeva, i odlučili da mi treba da dođemo u ove klupe, svako u tom broju u kom je prisutan i predstavljen, ti isti ljudi koji su i kazali, uzgred, šta misle o nama pre neki dan, na nivou grada Beograda. Tako da će oni da procene da li je ono što smo mi radili ovde bilo recitacija. Uostalom, kao što će da procene i da li je onih sedam minuta malo pre bačeno uludo, da li je to recitacija ili je nešto drugo, to će sve oni da kažu.

Nego, na temu onog predloga upućenog nama, da se mi nekako organizujemo i nešto radimo. Zahvaljujem na svakom predlogu, i na onim dobrim i na onim manje dobrim. Mi ćemo to pažljivo da razmotrimo, kao i svaki put što radimo. I sa svoje strane, i sami ponavljamo predlog upućen danas, da veliki, blistavi pobednici na beogradskim izborima, sa fantastičnim rezultatom od oko, koliko beše, tri, tri i po posto sa sve koalicijom u vidu, kako su rekli sami, protivprirodnog bluda, pokažu odgovornost i ozbiljnost i da podnesu ostavke koje su najavili, ali ne na izmišljenu političku stranku koja nije registrovana nigde, nego na udruženje građana na koje primaju novac od članarina, nego na grupu građana na koju primaju novac od boravka u Narodnoj skupštini. Time dokazuju da su zaista ozbiljni i da ih zaista nešto zanima, a da nije novac u pitanju. I kad to obave, onda ne bi bilo loše da razmisle i o ostavkama na mesto narodnih poslanika. Između ostalog, i zbog svojih rezultata, a i zbog onog gubljenja vremena u trajanju od sedam minuta ili bilo šta drugo, ima mnogo veze jedno s drugim. Hvala lepo.

Narodni poslanik Branka Stamenković ima reč. Izvolite.

Hvala.

Dosadili ste i bogu i narodu više sa pominjanjem izbornih rezultata. Meni je zbog tog vašeg stalnog ponavljanja toga, ima tome nedelju dana, potpuno jasno da vama apsolutno nije jasno šta je vaš posao ovde u Skupštini. Vi ste ovde predstavnici građana, kao što sam i ja predstavnik nekih građana. Jedan jedini građanin da je glasao za mene, vaša je ustavna dužnost da to poštujete. A činjenica da se vi bahatite od kad je počeo sa radom ovaj saziv, a da ste to za 100 puta pojačali na baha-baha-bahaćenje, od prošle nedelje, sve govori o vama.

Predstavu nemate, gospodo moja, kolege moje, na moju veliku žalost, šta je vaš posao uopšte ovde da radite. Predstavu nemate. I pokazujete izuzetno nepoštovanje prema građanima koji još uvek nisu dovoljno uniženi da moraju da dolaze u Srpsku naprednu stranku kao u narodnu kuhinju, da dobiju paštetu, da dobiju toalet papir, jer hleba nemaju da jedu, zbog vaše ekonomske politike, pa onda osećaju neku zahvalnost ili obavezu da glasaju za vas. Ja njih razumem.

Ali, to se tako ne radi. Ne isisavaju se pare iz budžeta Republike Srbije u partijske tokove, pa se iz partijskih tokova kupuju paštete za gladan narod, nego se ostavljaju novci u budžetu da socijalne službe rešavaju takve probleme. Sve ste institucije koje postoje u državi Srbiji obesmislili i upropastili. Ni jednoj ne date da radi svoj posao kako treba, bila to socijalna služba ili Narodna skupština Srbije. Srećno vam recitovanje i ubuduće.

Reč ima ministar dr Nebojša Stefanović.

Kao predstavnik Vlade moram da reagujem kad neko kaže da institucije države ne postoje, ne rade ili da su uništene.
Dakle, moram da vas obavestim da je dobra politika Vlade upravo sprečavanje da novac građana odlazi u neke besmislene tokove dovelo do toga da mi imamo danas značajan budžetski suficit.
Iz tog budžetskog suficita vrlo uspešno se finansiraju prilično veliki troškovi koje država ima u socijalnoj sferi, što je obaveza države i što država mora da radi. Ponosan sam na to da sam član Vlade, koja i u vreme ekonomske konsolidacije ni za dinar nije smanjila izdvajanja za socijalu, za sva davanja koja građani primaju po ovom osnovu.
Nažalost, kako su građani došli do toga da mnogi nemaju zaista lak život? Ja ne govorim građanima da oni danas divno žive i da je perfektno i da je fenomenalno i da im je sve kako zamišljaju, svakako da to nije tačno.
Ali, kada pogledate da je samo u postupku zapošljavanja 170 hiljada porodica danas više uposleno i više ima od čega da živi nego što su imali pre samo četiri ili pet godina, onda to pokazuje koliko ova Vlada na vrlo ozbiljan i odgovoran način vodi računa o svim građanima ove zemlje. I, nismo ih pitali kada su zapošljavani u „DŽinsiju“ i „DŽonson Elktriku“, u „Svarovskom“ i „Kontinentalu“, da li imaju neku člansku kartu i najveći broj nema nikakvu člansku kartu i uopšte ih ne interesuje politika, interesuje ih život, interesuje ih da rade.
Nismo ih pitali da li su deo nekog udruženja, grupe građana, da li pripadaju ovima ili onima, pitali smo ih da li hoće da rade. I, privatne kompanije iz inostranstva koje su dolazile, omogućile su jednako dobar život svim tim ljudima ili makar bolji život u odnosu na onaj koji su imali. A, institucije države itekako rade svoj posao.