Poštovani predsedavajući, uvaženi ministre sa saradnicima, podnela sam amandman na član 2, a koji se odnosi na afirmaciju kvalifikacija u cilju razvoja Republike Srbije, ali i zaštite ranjivih društvenih grupa.
Najpre, moram da istaknem da se član 2. Predloga zakona odnosi na označavanje osnovnih pojmova. Najpre, moram da izrazim zadovoljstvo što je u pojmovima objašnjen, preciziran, sasvim jasno i sažeto, ishod učenja. Zašto je važno što je taj pojam preciziran? Važno je sa aspekta proverljivosti svakog znanja, bez obzira da li je ono stečeno kroz formalni proces obrazovanja, kroz neformalni proces obrazovanja, kroz informalno učenje ili kroz celoživotno učenje.
Kada su u pitanju učenici sa smetnjama u razvoju i invaliditetom, moram da pohvalim Ministarstvo prosvete da je ono učinilo ogromne napore upravo u cilju prilagođavanja kako udžbenika, tako i nastavnog plana i programa potrebama dece sa smetnjama u razvoju, odnosno učenicima sa invaliditetom.
Naime, svako dete, odnosno svaki učenik, a posebno ovi učenici treba da se razvijaju u skladu sa svojim potrebama. To škola prepoznaje, izrađuje individualne planove, kroz koje ta deca stiču znanja i, na kraju krajeva, stiču kvalifikaciju. Vrlo je važno da se procenat obuhvata ove dece i kroz osnovnu školu, ali i kasnije kroz upis u srednju školu poveća, jer samo sticanjem kvalifikacije to direktno utiče na njihovu upošljivost i samim tim na smanjenje siromaštva.
Takođe, moram da pohvalim Ministarstvo što smo u zakonu koji smo usvojili 2017. godine, a upravo u cilju unapređenja kvaliteta učenja ovakvih učenika predvideli mogućnost otvaranje resursnih centara sa asistivnim tehnologijama i pomagalima koji i te kako mogu doprineti unapređenju znanja osoba sa smetnjama u razvoju i invaliditetom.
Moram da naglasim da je Grad Beograd obezbedio 330 ličnih pratilaca za decu sa smetnjama u razvoju, kao i 52 personalna asistenta. Ovo govorim upravo iz razloga što posao sticanja kvalifikacija procenta obuhvata dece sa smetnjama u razvoju nije samo pitanje Ministarstva prosvete, već je i pitanje lokalne samouprave, socijalne zaštite i drugih sistema zdravstvene zaštite itd.
Napraviću samo dve paralele koje se tiču usluga podrške, a koje se odnose na decu. Jedna paralela iz vremena Đilasa kada je bespravno uzurpirano 2000 kvadratnih metara na najelitnijem delu Košutnjaka i, umesto dnevnog centra za decu, izgrađen je objekat za potrebe „Velikog brata“, 688,5 miliona zgrnuto u privatne džepove. Iza toga ostala je samo ruševina. Ovo građani mogu da vide - ruševine, otpad, mišolovke i mrtvi pacovi.
Marta 22. ove godine u Ovči otvoren je objekat odnosno dnevni boravak za decu sa smetnjama u razvoju, veličine 320 metara kvadratnih i u njima se nalazi 30 dece. Izgrađeno je ponajvišim mogućim standardima i ovako izgleda prostor koji je od ulaza prilagođen potrebama ove dece kao i od unutarnjeg ambijenta. Zahvaljujem.