Zahvaljujem predsedavajući.

Na član 2. podnela sam amandman koji govori, pored ovih 14 pojmova koji su definisani Zakonom o Nacionalnom okviru kvalifikacija Republike Srbije 15. stav, odnosno tačku 15, koja treba da definiše u stvari potpunu promociju ciljeva Agende 2030, koja, naravno, i podrazumeva, osim održivog ekonomskog razvoja, i mogućnost održivog obrazovanja svih ljudi, bez obzira na nacionalnu pripadnost, u jednoj državi.

Kako su ciljevi Agende 2030 u stvari jedna svetska agenda kojoj svi treba da težimo, ona govori upravo o tome da svaka privreda, ukoliko želi da bude ekonomski održiva, mora da se zasniva na znanju.

Ono što ne treba nikako zaboraviti je da je do 2012. godine postavljeno pitanje, ovde je i ministar, zašto ovaj zakon uopšte nije donešen? To je upravo zbog toga, ja ću odgovoriti u jednoj rečenici, što do 2012. godine privreda Srbije je potpuno zamrla, zato što se ona zasnivala na budžetu Republike Srbije, zato što su tajkuni pravili budžet i vlade koje su vladale do 2012. godine, zato što SNS kada je preuzela odgovornost 2012. godine, zatekla je totalni kolaps, kada pričamo o javnim finansijama, od toga da smo imali dugovanja po kreditima samo za kamate preko milijardu i po evra na godišnjem nivou, do toga da smo 750 miliona evra imali godišnje rashode na firme u tzv. restruktuiranju, odnosno 558 preduzeća kod kojih nije završena privatizacija, gde smo imali različita dugovanja od strane privrede, ali i dugovanja države prema socijalnim kategorijama, gde smo zatekli 1,7 miliona penzionera kojima su penzije bile takođe u određenom delu dugovane od strane države.

Ali, ono što je sigurno, to je da Međunarodna organizacija rada je definisala da je broj zaposlenih u 2003. godini u Srbiji bio 2,3 miliona zaposlenih građana Srbije, a u 2012. godini, sa završetkom 2011. godine, 1,7 miliona, što pokazuje da 500 hiljada građana Srbije je izgubilo svoj posao.

To što smo zatekli upravo pokazuje i opravdanost Vlade Republike Srbije koju je vodio gospodin Vučić da su ekonomske reforme i fiskalna konsolidacija bili imperativ da bi se sproveli, da bi uopšte opstali i kao narod i kao država. A, sa tim opstankom su se stvorili uslovi da danas možemo da govorimo uopšte o razvoju obrazovanja, kao jednom od najvažnijih instrumenata države sa kojim želimo da zasnujemo našu privredu. To je ono što nam daje mogućnost da u budućnosti idemo napred. Po prvi put mi sad imamo ovaj okvir, kada govorimo o kvalifikacijama. Znači, znamo sa čime Republika Srbija raspolaže kada su u pitanju kvalifikacije zaposlenih u javnom sektoru.

Ono što želim da kažem je da Agenda 2030, specijalno S-4, govori upravo o obrazovanju i inkluzivnom obrazovanju i o mogućnosti da svi građani Srbije na jedinstven način mogu da završavaju škole. Ali, ono što je definisano Agendom 2030, a mislim i našom strategijom, to je da uvedemo obavezno, pored osnovnog obrazovanja, i srednje obrazovanje.

Ono što je važno reći je da ste vi zaista hrabro ušli u izvršavanje zadataka, kada govorimo o obaveznom predmetu kada je informatika u pitanju. Ali, ono što treba da bude u budućnosti je da i preduzetništvo bude jedan od predmeta kojima će se đaci već u osnovnoj i srednjoj školi opredeljivati da stiču određena znanja i veštine, da kada završe osnovno i srednje obrazovanje, već znaju kojim će putem krenuti. To je jedan od imperativa kojem mi treba da se vodimo u budućnosti.

Ono što je važno je da naše obrazovanje bude zasnovano na potrebama tržišta rada. Mislim da to vi jako uspešno radite i da ono što želimo da postignemo u visokom obrazovanju, a to je da proizvedemo zaista veliki broj i IT stručnjaka, ali i stručnjaka koji su top tri profesije u EU, odnosno najtraženije, to su: energetski menadžer i to je menadžer zaštite životne sredine, negde i fakulteti prepoznaju kao jedan od programa kojim se treba voditi u određenim strukama, kako tehničkim, tako, bogami, i društvenim, zato što tehnika danas jako brzo napreduje i društvene nauke zaista teško mogu da prate ovakav brzi protok tehnike u svim oblastima nauke. Ali, upravo zbog toga, mi kao sistem, kao obrazovni sistem u državi Srbiji, treba da idemo u susret ovakvim velikim i brzim promenama.

Zbog toga smatram da i literatura o kojoj pričamo, imali smo prilike da čujemo koje ste promene uneli u Zakon o udžbenicima, treba da na određeni način ne zakomplikuju život đaka. Moja molba je da, jednostavno, udžbenici koji se pišu, znam da to radi Zavod za unapređenje obrazovanja i vaspitanja, zaista treba da budu napisani i urađeni na krajnje prihvatljiv način od strane naših đaka. To je neka molba i nas poslanika, i profesora, i svih ljudi koji, na kraju krajeva, su i roditelji da đacima pomognemo da na određeni način oni preuzmu svoje obrazovanje potpuno samostalno, da roditelji više ne budu ti koji će nositi veliki deo i teret njihovog obrazovanja u cilju toga da zaista se nose sa novim tehnologijama što više, nego da to budu isključivo njihovi i samostalni učinci u svemu tome. Đaci danas u velikim gradovima imaju veliku konkurenciju, dok u nekim drugim gradovima, koji možda ne idu tom brzinom u razvoju određenih udžbenika, sredstava za rad, ne idu tom brzinom i tada dolazimo u situaciju da kada dolazi upis na fakultete imaju jednu nelojalnu konkurenciju.

Zbog toga je naša molba da, poštujući ciljeve Agende 2030, sve ove probleme sa kojima se ne suočavamo samo mi kao Srbija, nego i zemlja u regionu, pa čak i najrazvijenije zemlje EU, na jedan potpuno prihvatljiv način prevazilazimo zajednički. Hvala vam na onome što ste do sada uradili kada su u pitanju mnogi zakonski predlozi, ali eto u danu za glasanje ja ću glasati za moj amandman, kao i uvek do sada, kada je u pitanju Agenda 2030, ali treba da imamo zaista na pameti to da mi zajednički radimo svako sa svojeg stanovišta na razvoju obrazovanja. Hvala.

Zahvaljujem.
Poštovani narodni poslanici, saglasno članu 27. i članu 87. st. 2. i 3. Poslovnika Narodne skupštine, obaveštavam vas da će Narodna skupština danas raditi i posle 18.00 sati zbog potrebe da Narodna skupština što pre donese zakone iz dnevnog reda ove sednice.
Na član 2. amandman je podneo narodni poslanik Dragan Savkić.
Da li neko želi reč? (Da.)
Izvolite.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Poštovani ministre sa saradnicima, poštovane kolege narodni poslanici, podneo sam amandman, amandman u članu 2. Predloga zakona dodaje se tačka 15. koja glasi – afirmacija stečenih kvalifikacija, kapitalizacija stečenih znanja u cilju sveukupnog razvoja Republike Srbije sa posebnim osvrtom na efikasnost pravosudnih institucija.

Uz podršku misije OEBS-a u Republici Srbiji Državno veće tužilaca zajedno sa Republičkim javnim tužilaštvom nastavlja da jača kapacitete službi za informisanje i podršku oštećenima i svedocima u javnim tužilaštvima. Državno veće tužilaca učestvovalo je u izradi nove brošure o službama za informisanje i podršku koja sadrži osnovne informacije, kontakt podatke svih službi u javnim tužilaštvima, kao i izradi komercijalnih priključaka za javna tužilaštva u komunikaciji sa svedocima i oštećenima i postere za službe.

Takođe, zajedno sa misijom OEBS-a sprovedena je obuka u oblasti informisanja i pružanja podrške oštećenim i svedocima, i to kako za lica koja obavljaju poslove u službama, tako i za nosioce javno tužilačke funkcije, i to u Nišu, Kragujevcu, Novom Sadu i Beogradu. U Beogradu, uz podršku misije OEBS-a u Republici Srbiji, održan je seminar za predstavnike svih sudskih i javnotužilačkih službi za podršku oštećenima i svedocima krivičnih dela. Hvala.

Zahvaljujem.
Na član 2. amandman je podneo narodni poslanik Žarko Mićin.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 2. amandman je podneo narodni poslanik Boban Birmančević.
Da li neko želi reč? (Da.)
Izvolite.

Poštovani predsedavajući, poštovani ministre, poštovane kolege narodni poslanici, poštovani građani, amandman koji sam podneo nastavak je prvog amandman na 1. član, a takođe usmerava Nacionalni okvir kvalifikacija na osvrt koji je posvećen regionalnom razvoju, odnosno regionalnom povezivanju.

O značaju regionalnog razvoja i regionalnog povezivanja pričano je sa aspekata drugih zakona, ali poseban osvrt na ovaj zakon o kvalifikacijama, koji će upravo omogućiti ravnomeran regionalni razvoj svih regiona, i to je jedna strategija koju Vlada propagira od početka preuzimanja odgovornosti za Republiku Srbiju. Znači, od 2012. godine, ravnomeran razvoj svih regiona.

Dolazim upravo iz regiona zapadne Srbije gde smo osetili boljitak i gde smo u promenama u prosveti, u privredi, pre svega, u pravcu infrastrukturnih projekata, koji su najavljeni… Ako imamo u vidu da dolazim iz grada Šapca, gde imamo srednju poljoprivrednu školu koja je izuzetno značajna i koja je u svom obrazovanju primenjivala neku vrstu dualnog obrazovanja, a sa druge strane imamo hemijsku školu koja je nastavila sa obrazovanjem kadrova koji u ovom trenutku nisu toliko potrebni i upravo ovaj okvir kvalifikacija usmeriće školstvo u pravcu obrazovanja kadrova koji su potrebni privredi, koji prate razvoj privrede. Imamo primer Šapca, „Jazaki“ koji je otvoren, gde je zaposleno 1.000 radnika. Pričamo o autoindustriji. Ministarstvo prosvete stvoriće uslove kroz obrazovanje da upravo odgovori potrebama tih investitora.

Ono što je značajno, svakako će se pokazati u narednim godinama, svaki region u svom razvoju privrede i tržišta pratiće i razvoj školstva, odnosno potrebnih kadrova, a osim samog povezivanja, vezanog samo za kvalifikacije u nacionalnim okvirima, kada su obrazovne kvalifikacije u pitanju, svakako je u povezivanju regiona neophodno i infrastrukturno povezivanje.

Ponovo ću uzeti primer Šapca, pošto dolazim iz Šapca. Upravo je predsednik Republike najavio izgradnju autoputa od Novog Sada preko Rume do Šapca, iz Šapca do Loznice, a iz Loznice dalje u druge države. Ono što je značajno jeste da autoput Novi Sad – Ruma – Šabac je bio u obećanju od vremena Josipa Broza Tita, pa niko do ove Vlade i ovog predsednika nije obećao, a upravo ova Vlada i ovaj predsednik će ispuniti to obećanje i biće konačno put Novi Sad – Ruma – Šabac i nastaviće sa povezivanjem svih regiona, a da ne pričamo o onim autoputevima koji su već izgrađeni u prethodnih pet, šest godina.

Ponovo se vraćam na ovaj zakon. Odgovor na ravnomeran razvoj svih regiona biće odgovor Ministarstva prosvete koji će omogućiti da se školuju oni kadrovi koji su potrebni tržištu, koji su potrebni privredi, koji su potrebni tom regionu. Hvala.

Zahvaljujem.
Na član 2. amandman je podneo narodni poslanik Mihailo Jokić.
Da li neko želi reč? (Da.)
Izvolite.

Poštovani predsedavajući, poštovani ministre, danas bih govorio o jednom problemu o kome vrlo često pričamo, a to je odlazak mladih ljudi u inostranstvo. Kako kanalisati taj problem? Kako te ljude koji odlaze da vratimo u Srbiju i da oni daju svoj doprinos daljem razvoju, pre svega, privrede naše zemlje?

Mislim da će ovaj zakon o NOKS-u pomoći da se ovaj problem reši. Problem je, gospodine ministre, tehničke prirode i radi se o nostrifikaciji njihovih diploma, njihovih uverenja, njihovih pisanih akata koji govore o njihovoj stručnosti. Odgovorno tvrdim da svi ti mladi ljudi, koji odlaze, u jednom momentu, većina njih želi da se vrati, ali traži da taj njihov povratak bude što mekši, što lakši i da budu nagrađeni za ono što su naučili, što su stekli u inostranstvu.

Ističem, nije problem što oni odlaze, nego je problem što se oni ne vraćaju, a mislim da je prisutna želja da se oni vrate i mi moramo učiniti, a iskoristiti ovaj zakon da taj povratak učinimo što bezbolnijim, da ih ovde dočekamo, da ih nagradimo za sve ono što će oni dati razvoju privrede Republike Srbije.

Vidim i znam da je u Ministarstvu prosvete jedan čovek radio na nostrifikaciji, da je taj posao bio naporan, da je bio mučan, da su mnogi ljudi o tome meni lično govorili itd. Taj čovek je radio taj posao vrlo dobro i vrlo dobro poznavao, jer ga lično znam. Ali, pazite, jedan čovek to ne može da uradi.

Sada vidim da ste vi u Agenciji za kvalifikaciju predvideli da to radi 10 ljudi. Svaka čast ministre. Znači, 10 ljudi će to da uradi. Znači, to treba da bude, maltene, svečani doček tih ljudi koji žele da dođu i da to svoje znanje, koje su stekli u inostranstvu, reprezentuju ovde u zemlji Srbiji. Ne moraju se oni vratiti da stalno žive ovde. Oni mogu tu biti i gosti. Oni tu mogu biti na određeno vreme.

Evo, sad da dam jedan primer, da istaknem svoj grad Valjevo. Znači, trenutno u zemlji Srbiji, moj đak Peđa Marić, koji je u Kanadi, koji je tamo stekao porodicu, on se sad trenutno nalazi u zemlji Srbiji, on je tvorac E uprave u zemlji Kanadi, i to je uspešno uradio. On je na čelu tog tima. On je spreman i sa mnom u kontaktu da razgovara sa Mihajlom Jovanovićem, koji radi na E upravi u našoj zemlji, da pruži svoje znanje, stavi na raspolaganje i da učini da sve to što smo mi uradili bude mnogo bolje.

Apelujem na tome, ministre, da učinite da ovaj proces nostrifikacije ne bude mučan, ne bude obavezan, da bude svečan i da ljudi koji žele da dođu se okupe sa ljudima, jer ima mnogo ljudi koji nisu otišli, a koji mogu da doprinesu razvoju zemlje Srbije. Sve to što je dobro u zemlji Srbiji treba okupiti.

I najveći problem, ministre, naš je što te ljude treba nagraditi. Taj kvalitet izvući iz kvantiteta, to je vrlo teško i u prosveti. Postoje sredstva, ali ne postoje podzakonski akti, razumete. Vi sada onoga koji vuče možete nagraditi najviše 30%, jesam u pravu, dobro, postoje neki drugi načini, ali mi moramo one koji vuku izvući i nagraditi, jer samo oni mogu doprineti boljitku svih nas. Kad to budemo, znači, prvo da ih okupimo, a onda da ih nagradimo, kad budemo to dvoje spojili mi ćemo sigurno još brže napredovati i još bolje živeti. A u tom svetlu treba ovaj Zakon NOKS-a iskoristiti.

Mogu da konstatujem, pošto sam dugo u prosveti, tu sam proveo 39 godina i vi svakim sledećim zakonom sa kojim dolazite ovde u Skupštinu gađate probleme koji su se akumulirali godinama. Nemam razloga, ja sam u penziji, da se udvaram vama, ali vi dokazujete, sa svojim timom, da tačno znate i locirate probleme koje mi ne možemo unazad i nismo mogli da rešimo dvadesetak godina.

Imam jedno pitanje, ministre, da mi odgovorite, znači, to eksterno ocenjivanje, to je mnogo dobra stvar, pazite. Svako merenje i svako ocenjivanje je dobro, jer služi da razdvoji one koji rade od onih koji ne rade, da napravi rang listu itd. Zašto ne postoji veća ocena od četvorke? Da li može neko sad u ovom trenutku da dobije peticu? Ili vi niste predvideli tu skalu od jedan do pet ili samo ste predvideli od jedan do četiri. I ako postoji mogućnost da bude petica, onda bi to trebalo da bude i vi treba da dođete da vidite Osnovnu školu u Divcima. Da vidite kako izgleda jedna moderna seoska škola u kojoj se primenjuju sva najsavremenija sredstva. Toliko. Hvala.

Reč ima ministar Šarčević. Izvolite.

Poštovani, vi verovatno znate da ovaj alat negde četiri i po godine traje. Ja sam ga zatekao. To je jedna kombinacija nekog holandskog modela. Ja sam dobio isto to obrazloženje. I meni je bilo nelogično – zašto nema petice? Zar to ne može niko da zasluži? Po onome kada nastavnik tera svoj inat pa Bog zna za pet, Tesla za četiri itd. Tako sam ja to shvatio.

Međutim, s obzirom da sam rekao ovde prošle nedelje da se radi nova izmena i dopuna tog alata. On je solidan. Neću reći da nije, ali se tražilo mnogo što šta da se ugradi.

Vi ste vrednovali školu koja nije imala sredstva da se doradi i opremi sa ocenom manje, što je nekorektno. Nije ona kriva što nije dobila pare. Onda ste vrednovali neke druge stvari koje ne mogu da se vrednuju na takav način. Uzmete uzorak roditelja po dnevniku nasumice, Peto tri i 16, i ne znam, Osmo dva, četvrti ili bilo koji drugi. To je možda loš uzorak. Mi zato insistiramo na ukupnom kapacitetu roditelja na anketi i niz drugih stvari, i na petici.

Tako da kada završimo ovaj ciklus ove godine, ojačali smo timove. Još 300 ljudi je obučeno, savetnika najboljih, praktično uz onih 200, uz ono što ima zavod, da to bude sada armija dobrih ljudi. Imate pozitivan odgovor po tom pitanju.

Kada je u pitanju nostrifikacija, zaista smo pre jedno godinu i po dana imali veliki problem. Preko ne znam koliko hiljada, u jednom trenutku je to bilo nesagledivo, mladi ljudi koji su čak hteli da se vrate u zemlju, završili odlične fakultete, strane, nismo imali dovoljno ljudi da im to uradi ili čak resezenata da to priznaju.

To sam shvatio odmah i mi smo nekako uspeli pod nekakvim ugovorima i povremenim i privremenim poslovima da nađemo malo ljudi i da to malo podignemo i nekako smo stigli. To je stvarno na mišićima i dan danas. Tako da taj Eni Haring centar i ono što mi imamo kao ljudi treba da uđe u ovaj profi tim i da se to desi na onaj način kako ste vi rekli.

Zarad građana Srbije, određeni pravci povratka postoje. Nisu baš tako masovni, ali recimo iz oblasti IT i oblasti industrije igara, mnoge firme „Seven bridžis“, „Nordus“, mnogi drugi su povratnici. Naši ljudi koji su završili elektrotehnički fakultet, napravili dobru karijeru napolju, videli da oni to mogu i ovde da rade među svojima i polako se vraćaju. U Institutu „Biosens“ u Novom Sadu gde smo skoro propagirali i digitalnu farmu će raditi preko 120 stranih istraživača u oblasti IT u poljoprivredi. U Institutu za fiziku ima desetine itd. Nisu to jedinstveni primeri. Ima toga sve više. U nekim delatnostima će se to desiti brže, u nekima sporije.

Mi smo pokrenuli projekat – studiraj u Srbiji.

(Predsedavajući: Privedite kraju ministre.)

Razlog je, danas sam primio jednog od ambasadora afričkih zemalja gde ima šest državnih fakulteta i 15 privatnih. Najbolji su stručnjaci oni koji su nekada studirali u Beogradu. Toga su svi svesni. Imamo sada katalog koji radimo. Bićemo prisutni, nije nas bilo nigde, vratiti dobru slavu odličnih studija u Srbiji, popraviti kvalitet onoga što trebamo i to je sada posao da to zajedno dizajniramo. Hvala.

Zahvaljujem.
Na član 2. amandman je podnela narodni poslanik Sonja Vlahović.
Da li neko želi reč?
Koleginica Vlahović. Izvolite.