Podneo sam amandman i on ima uticaj na privredni razvoj, odnosno težište mu je na lokalnom razvoju. Da bi se to postiglo, to nije moguće bez kvaliteta obrazovanja, bez kvaliteta radnika, inženjera, pravnika i svih ljudi koji u obrazovanom sistemu završavaju određeni nivo škola.
Sigurno da taj nivo školstva mora da bude na visokom nivou ako hoćemo jaku i dobru državu.
Što se tiče moje opštine, krenuo bih od predškolskih ustanova, obdaništa, koje je sjajno i koje je dobilo sjajne ocene od revizija, inspekcija i mislim da je jedno od najboljih u državi i tu se deca socijalizuju, spremaju se za osnovnu školu, tako da je nivo te ustanove, od čistačice, kuvarice, medicinske sestre, vaspitačice do kvalitetnog rukovođenja, sve dobro funkcioniše i to je jedna sjajna ustanova.
Dalje, preko osnovnog obrazovanje gde se stiču određena znanja i do srednjeg obrazovanja gde srednje obrazovanje daje i najveći broj radnika koji praktično počinju da funkcionišu prvenstveno u našoj privredi. -+
U mojoj opštini, srednja škola dosta dobro to radi i to se najbolje vidi iz prohodnosti đaka na višim školama i fakultetima. Jednostavno, vidi se da ta deca imaju dobru prohodnost, a to znači da je nastavnik u srednjoj školi, da ih je dobro spremio, opremio, da su oni to prihvatili i da su imali dobar izbor da nastave viši nivo obrazovanja. Oni koji su se zaustavili na srednjem ili trogodišnjem obrazovanju, jednostavno krenuli su da rade u tu privredu i mislim da tu postižemo jako dobre rezultate.
Srednje škole, pogotovo u manjim opštinama, su više od obrazovne ustanove, jer tamo gde funkcioniše mladost ili taj nivo mladosti, te sredine se mnogo bolje osećaju. Drugačije su nego kada nemaju jednu srednju školu, pa čisto jedno zapažanje, ako dođe i ako ikad dođe do određene racionalizacije srednjih škola na nivou Srbije, da se i o tome povede računa, uzimajući u obzir sve ono što nas čeka.
Što se tiče same Koceljeve, mi imamo jako dobru privredu. Privreda koja funkcioniše gotovo da ni jedan privredni subjekat nema problema. Ono što je na neki način dobro, a možda i nije, a to je da imamo nedostajućih kadrova u pojedinim oblastima, kao što je drvna industrija i kao što je pirotehnika.
U Koceljevi je napravljena fabrika pirotehnike koja je, praktično, možda jedina u Evropi, na tom nivou, koja je bezbednosno sigurna, koja je dobila dozvolu od države, koja je počela proizvodnju, još se to nije zahuktalo, koja je sto posto izvozna. Čini mi se da u nomenklaturi za određeni nivo školovanja nema pirotehnike, mada toga do sada i nije bilo kod nas, ali, recimo, mislim da bi srednja škola sa fabrikom pirotehnike mogla da organizuje i tu vrstu nastave.
Još nešto bih rekao što je dosta bitno. Mislim da smo pripremili dosta dobre uslove za razvoj privrede, ali u zadnje vreme investitori, bilo to domaći, bilo strani, bilo mešoviti kapital, jednostavno prvo vas pitaju da li imate radne snage i kvalifikovane radne snage. To je prvo i mislim da je to dosta dobro. To je jedna ozbiljna opomena da ozbiljno priđemo kvalitetnom obrazovanju budućih kadrova. S time bih završio ovaj deo. Hvala.
