Poštovani predsedavajući, poštovani ministre, kolege poslanici, afirmacija stečenih kvalifikacija je potrebna da bismo to gledali kao resurs za dovođenje stranih investicija i upošljavanje što većeg broja ljudi iz čega proizilazi stabilizacija budžeta.

Ono što smo svi svakako već čuli i primetili i što je za mene jako radosna vest, a o tome je govorio i kolega Marijan, jeste da je indijski „Tafe“ došao u IMT, da će se opet proizvoditi sličan traktor onom čuvenom „533“ koji je na sebi mogao da nosi 80 priključaka i koji je najpopularniji kod naših poljoprivrednih proizvođača.

Govorimo često danas o poljoprivredi, o poljoprivrednim školama. Ja znam neke koje su vrlo kvalitetne i koje su na nivou određenih instituta gde može da se gotovo sve o poljoprivredi nauči, čuli smo i za neke druge, evo, danas sam čuo da postoji tako kvalitetna škola u Futogu, pomenuo bih ovu iz Svilajnca koju svi znamo, u Smederevu ima nešto manjeg kvaliteta, ali ono što bih vam rekao, gospodine ministre, i što bih vas zamolio da o tome razmislite jeste da Smederevska Palanka ima više od 50.000 stanovnika, 30.000 stanovnika živi u selu, mi nemamo ni jedno odeljenje poljoprivredne škole. Često se pominje samo grad iz koga poslanik dolazi, meni to nije cilj. Hajde da tretiramo sve gradove te veličine i da razmislimo da u njima postoje poljoprivredne škole. Zašto? Zato što ćemo te ljude da obrazujemo i da odmah možemo da ih uposlimo, na koji način? Tako što ćemo da ih na imanjima svojih dedova i očeva ostavimo i pomognemo, kao što sada pomažemo po radnom mestu stranog investitora koji dolazi u Srbiju. Apsolutno je to interesantno i to bi obradovalo ljude koji nemaju način da svoje najmlađe zaustave tu gde su oni rođeni i gde žive.

Ono što je pandan ovim kvalitetnim poljoprivrednim školama, a sami ste se uverili nedavno, jeste škola „Goša“ u Smederevskoj Palanci. To je škola koja je obrazovala kadrove metalske struke, zanate i mašinske tehničare za 7.500 holding korporaciju koja je nekada samo toliko zaposlenih ljudi imala u Palanci, 12.000 u bivšoj Jugoslaviji. Podsetiću vas u par rečenica samo. Do raspada Jugoslavije proizvodili smo vagone tipa „cet“, ja sam radio u železnici u toj fabrici 12 godina, za brzine od 220 km, dobro ste me čuli, ništa u ovoj zemlji nije napravljeno što ide brže. A gde se to vozilo? Nije moglo ovde, normalno, u Nemačkoj i Austriji su rađene probe, a izvoženo je u LJubljanu, Zagreb, Beograd, Irak, Iran, Sovjetski Savez.

Za Sovjetski savez napravili smo kompoziciju vagona koja je od nerđajućeg čelika za temperature eksploatacije minus 70, plus 60, nek gori ovo sve. To je bila „Goša“. To hoćemo opet da bude.

Inženjeri koji su vaše i moje generacije i koji još postoje u Palanci imaju projekat elektromotornog voza koji nije ustupljen ovom stranom investitoru koji je od vagona, koji ima 20 hiljada pozicija putničkog vagona počeo da proizvodi vagone sa tri hiljade pozicija, to su teretni i posle dve godine potpuno bankrotirao i sad imamo firmu u stečaju.

Znači, ono što nije u stečaju i još je u „Goši“, i to samo da vam kažem i skrenuće sigurno vašu pažnju, jeste da mi imamo firmu metalne opreme i konstrukcija.

Do 2000. godine sve čelične konstrukcije mostova su napravili ove što Beograđani ovde prelaze. I ono što još hoću da vam kažem, poslušajte me molim vas ministre.

Znači, u toj firmi se proizvode mašine tzv. izgurivači „Koksa“, oni se tu proizvode, sklapaju i ponovo rasklope i ponovo izvoze u Sovjetski savez, rade u ekstremnim uslovima visokih temperatura a samohodne su.

Kad se rasklopi mašina, transportuje se u 26 vagona jedna mašina. Jedna mašina se transportuje 26 vagona.

Hvala.
Reč ima ministar Mladen Šarčević. Izvolite.

Pa dobro ste primetili da se radi o jednoj izuzetno dobroj srednjoj tehničkoj školi u Smederevskoj Palanci, koja je uspela pored velike nebrige lokalne samouprave, ali zaista velike nebrige, ja ne politizujem ovo što pričam, nego obilazim Srbiju, škole i govorim ono sa stručnog aspekta ono što vidim i što dogovorim.

Ali, zahvaljujući direktoru Starčeviću i njegovom timu, oni su očuvali dobar nastavni kadar, sami rade učila, znači uz pomoć „Goše“ rade i delove robotike i savremenu nastavu. Država Srbija u tu školu će uložiti preko 300 miliona dinara. Ako ste čuli malopre, tehnička škola u Priboju preko 400 i nešto miliona, ove dve škole oko sedam miliona evra, znači u 18. godini, znači zaista su to ogromne pare i ogromno vraćanje tih resursa i svaki koji ozbiljan dođe kupac ili interesent za „Gošu“, znaće da ima taj resurs koji je na raspolaganju. Dobro je rukovodstvo, ambiciozno i sve u stvari sagledava.

Pričali smo o resursima poljoprivrede i zavisi od lokalne samouprave. Oni su i do sada mogli i prošle godine i ranije a sada tek da sednu, da zajedno sa našim timom iz Ministarstva prosvete, osmisle profile imajući u vidu ono što i kažete potrebu lokala, privredne aktivnosti, konsultovati tržište rada i prema tome formiramo odeljenje.

Vrata ministarstva su otvorena, mi smo nametnuli ovaj stil rada.

Na član 2. amandman je podneo narodni poslanik Ognjen Pantović.
Izvolite kolega Pantović.

Poštovani predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, zaista ovim zakonom se na najbolji mogući način povezuju obrazovni profili i tržište rada. Za nas su jako bitne dugoročne prognoze prema potrebama tržišta rada, a posebno u onom polju koje se odnosi na povećanje infrastrukturnih kapaciteta naše zemlje.

Kada je u pitanju infrastruktura, posebno bih želeo da naglasim one putne pravce, odnosno projekte koji nas povezuju sa Republikom Srpskom. Ovi putni pravci ne samo što će doneti investicije u te predele i što će olakšati život građana u tim predelima, oni su dokaz da Srbija ne zaboravlja svoj narod na levoj obali Drine i da želi da te veze dodatno učvrsti.

Imali smo priliku danas da vidimo i nakon sastanka dvojice predsednika, da će Srbija uložiti pet miliona evra u razvoj lokalnih samouprava u Republici Srpskoj.

Naveo bih primer i mosta LJubovija – Bratunac koji je izgrađen u oktobru 2017. godine, gde je Republika Srbija uložila 660 miliona dinara. Takođe me veoma raduje vest o izgradnji puta Beograd – Sarajevo. Ovaj autoput bi se nastavio na Koridor 11, tačnije od Požege ka Užicu ka Kotromanu, a ova deonica je dužine 60 kilometara i imaće 66 mostova i 22 tunela.

Nadam se da će rukovodstvo Republike Srpske izboriti da ovaj autoput nastavi dalje pravcem Višegrad-Rogatica-Sokolac-Pale i kroz Republiku Srpsku i da će ovaj put doneti nove investicije i olakšan život građana Srbije i Republike Srpske, gde on prolazi. Hvala.

Na član 2. amandman je podneo narodni poslanik Žarko Bogatinović.
Izvolite kolega Bogatinović.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani ministre sa saradnicima, jedan do primarnih ciljeva i zadataka leskovačke lokalne samouprave i gradonačelnik dr Gorana Cvetanovića je stalni rad na poboljšanju kvaliteta života dece. U renoviranju obrazovnih ustanova, do sada iz budžeta grada Leskovca, uloženo je 75 miliona dinara, a sve kako bi se đacima obezbedile tople učionice i bolje mesto za učenje. Gotovo da ne postoji škola u gradu, u kojoj nije bilo značajnih investicija. Ima ih 39, osnovnih, srednjih, visokih škola, kao i fakultet.

Osim gradske, novi sjaj su dobile i mnoge škole u selima, poput Pečenjvca, Čekmina, Drćevca, Gornjeg Krajinca, a nova škola izgrađena je i u Svircu. Uz pomoć Ministarstva prosvete i Vlade Republike Srbije je sve ovo urađeno.

Pored toga, u školi za osnovno i srednje obrazovanje, muzičkoj školi „11. oktobar“ opremljena je i prva senzorna soba u Leskovcu, a izgrađen je i plato za korektivne vežbe. Uspehe učenika muzičke škole, lokalna samouprava svake godine nagrađuje kupovinom klavira. Do sada je nabavljeno pet pijanina u poslednjih pet godina.

Osnovna škola „Petar Tasić“ i „Aca Simadinović“ u Predejanu, dobile su nove fiskulturne sale, a u toku je izgradnja sale u školi „Vožd Karađorđe“ u Leskovcu. Izgrađeno je i 16 terena za male sportove i mnogo više mobilijara, 120 malih i pet velikih mobilijara, kako bi leskovački mališani i omladina imali adekvatno mesto za igru i bavljenje sportom.

Grad Leskovac konstantno ulaže značajne napore kako bi se građanima obezbedilo bolje i kvalitetnije lečenje, moderne ambulante opremljene savremenim aparatima, u proteklih pet godina, renovirane su sve ambulante na području grada. Veliki broj odeljenja opšte bolnice Leskovac, dobio je potpuno novi izgled, kao što je zgrada Onkologije i dečija neurohirurgija, EEG kabineta, Odeljenje bolesti zavisnosti. Ne postoji služba u kojoj bar nešto nije urađeno, a renovirano je i Odeljenje urologije, ortopedije, ginekologije, pedijatrije, Službe za internu medicinu, gastroenterologije. Uz pomoć donatora opremljeno je i 15 apartmana.

Hvala.
Ja sam morao da prekinem, jer dao sam više 25 sekundi, poslanička grupa više nema vremena, izvinite molim vas.
Na član 2. amandman je podneo narodni poslanik Marko Zeljug.

Na član 2. Predloga zakona o nacionalnom okviru kvalifikacija, podneo sam amandman s namerom da se u predlog zakona uvede tačka 15. koja bi imala za cilj da se afirmativno analizira dejstvo kvalifikacija na razvoj Republike Srbije. Poseban benefit koji ovaj zakon obezbeđuje kroz svoju primenu, može se iskazati kroz činjenicu da će biti formirana nacionalna evidencija kvalifikacija, a pored toga biće povezivanje, odnosno referenciranje nacionalnog okvira sa evropskim okvirom kvalifikacija, koji će imati važan efekat za Srbiju i osetiće to kroz pozitivnu privrednu saradnju, a zakon predviđa i povezivanje sa okvirom kvalifikacija u okviru bolonjskog procesa, koji će definisati obrazovani sistem i pomoći obrazovni sistem u Republici Srbiji.

Veoma važan posao koji Srbiju čeka na jasno definisanom evropskom putu jeste usklađivanje domaćih propisa i zakonodavstva sa zakonodavstvom EU.

S tim u vezi postoje objektivne potrebe da se kvalifikacioni okvir uveže sa evropskim i da se omogući slobodan protok znanja između zemalja članica i Srbije, koja usvajanjem ovim zakonom, dokazuje svoj jasan evropski put.

Državna uprava treba da sa evropskim okvirom kvalifikacija napravi zajednički nacionalni okvir, kvalifikacioni okvir koji treba da napravi zajedničku platformu za zapošljavanje građana u Republici Srbiji.

Ovim se omogućava transfer i priznavanje kvalifikacija pojedinaca, čime se povećava transparentnost i međusobno poverenje i priznanje kvalifikacija, a time i efikasnost i priznavanje kvalifikacija na evropskom tržištu radne snage.

Ulaskom Srbije u EU građani Srbije biće spremni za rad van granica Srbije. Zahvaljujem.

Hvala, kolega Zeljug.
Reč ima ministar Mladen Šarčević.
Izvolite, ministre.