Reč ima narodni poslanik Aleksandar Martinović, replika. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, tu američku firmu o kojoj govori Zoran Živkoviće je dovodio, a na insistiranje tadašnjeg američkog ambasadora, tadašnji gradonačelnik Niša Miloš Simonović. Aleksandar Vučić nikada nije polagao bilo kakve kamene temeljce za izgradnju stanova na lokaciji bivše kasarne „Bubanjski heroji“ u Nišu. To je još jedna laž i još jedna neistina, ali ne zbog Zorana Živkovića. To je čovek kome ne vredi objašnjavati bilo šta. To je čovek koji je i te kako uspeo u životu. Od nekoga ko je bio švercer bundi, postao je predsednik Vlade, kao onaj prvi jevrejski car Saul koji je u travi našao carsku krunu, a tražio je izgubljene magarce. To se desilo Zoranu Živkoviću i ja mu na tome čestitam.

Zbog građana Srbije želim da kažem nešto što je jako bitno. Godine 2010, kada je potpisan ugovor između grada Niša i države Srbije, se znalo da grad Niš nema finansijske i ekonomske kapacitete da ispuni svoje obaveze prema državi Srbiji. Problem je nastao 2010. godine. Mi danas u 2018. godini, kada kažem mi mislim i na rukovodstvo grada Niša i na Vladu Republike Srbije koju mi u Skupštini podržavamo bezrezervno i apsolutno, pokušavamo da taj problem rešimo, da Niš bude ekonomski gigant na jugu Srbije, da u Niš dovodimo investitore, da zapošljavamo ljude i da grad Niš oslobodimo jedne obaveze koju on ne može da ispuni.

Nije mogao da je ispuni ni 2010. godine, niti može da je ispuni 2018. godine. Ali, odgovornost za to snose oni koji su potpisali štetan ugovor po grad Niš, 2010. godine i napravili obaveze, to je ono što građani Niša treba da znaju, grada Niša prema državi Srbiji od 64 miliona evra.

Pravo na repliku, narodni poslanik Zoran Živković.

Usput je bio još jedan pokušaj uvrede, ali u te laži o bundama i ne znam čemu sve, to više ne veruje niko, zato što naprosto ja imam dovoljno godina i ima dovoljno dokumenata i ljudi koji to znaju. Bundu video nisam u životu. Ali, nije da se ja pravdam, nego je to besmisleno. Smislite nešto drugo. Smislite nešto malo više.

Rekao sam vam već malo pre da je na tom aerodromu, za koji vi kažete da vrlo uspešno posluje, ali mora da ima pomoć države, znači, ko uspešno posluje on plaća porez državi i ne treba mu porez države, to su pravila u koja će vas ubediti i potpredsednik jedan koji sedi tamo i koji ne vodi sednicu, a koji se razume u to. Znači, ako je nešto neuspešno, onda mu treba pomoć države, a ako je uspešno, onda mu država ne treba nego državi plaća porez.

Godine 1987. sam ja osnovao ugovornu organizaciju udruženog rada, to se tada tako zvalo, i radio do 1996. godine, kada sam ušao u politiku malo dublje nego što je to očigledno trebalo da učinim, zbog sebe i zbog svoje porodice. Ali, to je bila moja obaveza kao čoveka koji voli ovu zemlju i koji želi da da svoj doprinos da ona bude iole normalna država za život budućih generacija.

Ne postoji ništa prljavo u mojoj karijeri. Onoliko para koliko sam ja oteo od države, toliko da živite vi zajedno svi koji ste ovde. Od onoliko bundi koje su prošle kroz moje ruke, toliko pameti i toliki je nivo inteligencije koji vi posedujete. Izmislite nešto novo. Recimo, bilo je i većih gluposti – da mi je 1999. godine Vojska dala milion i po evra da kupim municiju za tenkove. To je kretenizam najvišeg nivoa. Ali, malo ima više smisla, malo je više duha nego bedna priča o bednim bundama.

Pravo na repliku, narodni poslanik Aleksandar Martinović. Izvolite.

Evo, mene zaista živo zanima kako se zove ta delatnost i taj biznis kojim se bavio Zoran Živković. Mi kad spomenemo bunde, on kaže – nisam video bunde u životu. Kad spomenemo vinograd – nije video vinograd u životu. Kad spomenemo stan na Vračaru – nije u životu video stan na Vračaru. Kad spomenemo crni džip koji vozi – nije video crni džip u životu. Pa kojom delatnošću se gospodin Zoran Živković bavio kao biznismen? Kako se zove taj posao? Kojoj oblasti ekonomije pripada taj posao kojim se bavio gospodin Zoran Živković i njegova porodica?

Zbog građana Srbije, ponavljam još jednom. Šteta za državu Srbiju, za Ministarstvo odbrane, ali šteta i za grad Niš nastala je 2010. godine. Grad Niš nije preneo skoro 158 hektara zemlje Vojsci Srbije. Nije izgradio stanove na lokaciji bivše kasarne „Bubanjski heroji“ u Nišu. Vrednost tog zemljišta je skoro 21 milion evra.

U periodu 2010, 2011, 2012. i 2013, dakle, za četiri godine, iz sredstava grada Niša, dakle, građani Niša ovo moraju da znaju, iz budžeta grada Niša, na ime subvencija dato je stranim kompanijama, ne JAT-u, stranim kompanijama, „Montenegro erlajnsu“ 2,7 miliona evra i „Vind džetu“ skoro milion evra, da bi aerodrom Niš uopšte bio živ. Drugim rečima, da bi „Montenegro erlajns“ sletao na niški aerodrom, građani Niša su morali da plaćaju subvencije „Montenegro erlajnsu“. Da bi „Vind džet“ sletao na aerodrom „Konstantin Veliki“ građani Niša su za to morali da plaćaju, inače bi se aerodrom ugasio još 2010, 2011. ili 2012. godine. To je ono što Nišlije treba da znaju, a to je sve nastalo kao posledica lošeg ugovora iz 2010. godine.

Pravo na repliku, narodni poslanik Zoran Živković.

Naravno da ugovor o kasarni „Bubanjski heroji“, šta god da piše u njemu, nema nikakve veze sa aerodromom, ali, nije to to, to ne mogu da objasnim, to treba da se razume.

Pitanje je čime se bavila moja firma. Evo, ako slušate, firma je 1987. godine, recimo, učestvovala na tenderu za opremanje Centra za marksizam Beogradskog univerziteta. Neki Jagoš Purić je bio predsednik upravnog odbora. Bio je tender i pobedili smo i „Hanivel bul“ i „IBM“ i „Didžital“ i prodali Centru za marksizam Beogradskog univerziteta IT opremu u vrednosti od preko 100 hiljada maraka. Prvi PC računari koji su na Šumarskom fakultetu u Beogradu, sledeće godine, 1988. godine, su isto preko tendera prodati od strane firme koja se zvala „Supertim“. Nakon toga je firma „Supertim“, koja je imala sedište u Aleksincu, integrisana sa firmom „Tehnomeding“ iz Niša i narednih sedam-osam godina se ta firma, koja je imala od osam do 15 zaposlenih, bavila servisom elektro-medicinske opreme i snabdevanjem zdravstvenih ustanova potrošnim medicinskim materijalom, na teritoriji cele bivše Jugoslavije, a posle raspada na teritoriji onoga što je ostalo. Takođe se bavila izvozom bele tehnike za Bugarsku, a uvozila u kompenzaciji iz Bugarske ono što je u sankcijama falilo Srbiji, a nije bila nafta i derivati i ostale prevare, nego je bio ofset papir, foto-kopirni papiri, masa stvari koje su bile vezane, čak i tehnička so za posipanje ulica koje su bile pod ledom.

Prema tome, to se sve zna. I na tom aerodromu je, i time završavam, od decembra 1988. godine do pre jedno tri godine, znači, to je 20 i nešto godina, skoro 30 godina, kad se uđe, ceo desni zid, koji je polovina od ovog prostora ovde, tu je pisalo „Tehnomeding“ Niš. To je pisalo i 15 godina posle i 20 godina posle nestanka te firme koja je otišla u likvidaciju.

Zahvaljujem kolega Živkoviću.
Pravo na repliku, narodni poslanik Aleksandar Martinović.

Dame i gospodo narodni poslanici, nadam se da ste čuli isto ono što sam čuo i ja, a to je da je u vreme samoupravnog socijalizma 1987. godine, da su SIZ-ovi, samoupravne organizacije udruženog rada, kako li su se već zvale, raspisivale, kaže, tendere, pa je Zoran Živković 1987. godine u vreme samoupravnog socijalizma sa svojom firmom od osam zaposlenih dobio…

(Zoran Živković: Sa dva.)

… sa dva zaposlena pobedio, kaže, na tenderu „IBM“, sve velike svetske kompanije i on je opremao, pazite gospodine Šarčeviću, vi se tog vremena bolje sećate nego ja, ja sam o tome samo čitao, u vreme socijalističkog samoupravljanja SIZ-ova, SOUR-a, OUR-a, Zakona o udruženom radu itd, Zoran Živković sa dva zaposlena pobedi na tenderu „IBM“ i onda sa tim kompjuterima, veš mašinama, šta je već sve radio, opremi marksistički centar u Beogradu.

Ako je to tačno, onda nešto zaista nije u redu ili sa gospodinom Živkovićem ili sa mnom. Dakle, ovde je u pitanju neka do te mere masna laž da ja mislim da i oni koji veruju u Čudovište iz Lohnesa ne mogu da poveruju.

Žalosno je, da se vratimo mi na ozbiljne teme, što mi u 2018. godini moramo da ispravljamo greške koje je neko napravio pre više od osam godina i naneo gradu Nišu štetu koja se meri u milionima evra.

Da budem potpuno precizan. Dugovanja Grada Niša u ovom trenutku, to građani Ništa treba da znaju i to treba da im kažu ovi koji se navodno brinu za njihove interese, iznose prema državi Srbiji 64 miliona evra.

Ja ponovo postavljam pitanje. Šta bi bilo da je Vlada Republike Srbije „legija artis“ poštujući ugovor…

(Predsedavajući: Privodite kraju kolega Martinoviću.)

… pokrenula sudski spor protiv Grada Niša zbog neispunjenja njegovih ugovornih obaveza prema državi Srbiji, prema Ministarstvu odbrane i Vojsci Srbije.

Da vam kažem šta bi bilo? Grad Niš bi bankrotirao isto kao što bi bankrotirala i Srbija 2012. godine da su oni ostali na vlasti.