Zahvaljujem.
Na član 2. amandman je podneo narodni poslanik Marijan Rističević.
Izvolite.

Zahvaljujem.

Dame i gospodo narodni poslanici, kao neko ko je 40 godina radio u poljoprivredi, kao neko ko je radio 5 i po godina u IMT, zadovoljstvo mi je što smo ponovo čestite glodače, strugare, varioce, metalce i ostale doveli do posla.

Više neće biti nezaposleni, otpušteni i slabo plaćeni. Verujem da to vreme, vreme zla koje je donela stranka bivšeg režima, zajedno sa stečajnim upravnicima, daleko iza nas. Poslednji hleb treba dati i onima koji rade u industriji i onima koji rade u poljoprivredi. Srbija treba da se razvija, po meni, ne energetici, u poljoprivredi, prerađivačkoj industriji i na servisiranju te tri grane, proizvodnji opreme i zato pozdravljam što će IMT koji je nekada proizvodio proizvodnju za 800 miliona maraka godišnje, koji je proizvodio 400.000 traktora, prikolice, IMT Knjaževac, jednoosovinske traktore, da će IMT dostići tu istu proizvodnju, ako ne odmah, onda godinama koje su pred nama zato što imamo 400.000 dvoosovinskih traktora koji su prosečno stari 20 godina.

Mi moramo i subvencije usmeriti ubuduće, kada proizvodnja krene za nabavku domaće mehanizacije i na određeni način, koliko je to moguće favorizovati, tu vrstu proizvodnje.

Što se poljoprivrede tiče, nama trebaju kvalifikovani srednjoškolci poljoprivredne struke, trebaju nam stočari, trebaju nam voćari, trebaju nam agronomi. Da bi to postigli, moramo da dižemo našu poljoprivrednu proizvodnju i ona ne može biti zasnovana samo na ratarstvu, ne možemo kao stranka bivšeg režima davati na 30.000 hektara određenim tajkunima koji odmah farme razbucaju, radnike sa farme otpuste, klaničnu industriju ostave bez ikakve sirovine, mi moramo raditi obrnuto.

Mi izvozimo kukuruze i stočnu hranu za 800.000 miliona evra, a to ukupno izađe preko četiri miliona tona, što je hrana za ishranu stočnog fonda koji bi bio težak oko milijardu kilograma i njegova vrednost žive vage bi bila dve milijarde.

Znači, mi izgubimo 1,2 milijardu samo na tome što izvozimo stočnu hranu, a onda iz tih zemalja izvozimo meso sumnjivog kvaliteta. Ukoliko to meso žive vage preradimo u našim mesarama, ne baš u finalne, u konzerve, već u polufinalni proizvod, mi ćemo umesto dve milijarde zaraditi četiri milijarde i tako naći posla i za seljake na njivama i za radnike u fabrikama. Naći hleba i posla za sve, to je deviza moje stranke koja se zove Narodna seljačka, a verujem da tu devizu dele svi iz vladajuće većine. Hvala.

Reč ima ministar Mladen Šarčević.

Samo ako dozvolite da se uključim ja u ovu diskusiju, ovo što kaže poslanik Rističević, u poslednjih godinu i po dana shvatili smo da su poljoprivredne škole jako važne i to je odličan resurs, mogu vam reći da su jedne od najboljih u Srbiji. One koje još treba da dostignu taj nivo, ministar Nedimović i ja, i te kako podupiremo i podržavamo, ulazi savremena oprema, imaju dovoljno zemlje, dovoljno mehanizacije, sve su ekstremno ili većina ocenjene sa najvećim ocenama, četvorkama i to su male fabrike.

Ako iko može da dođe u Srbiju i da traži dobru lokaciju za prehrambenu industriju, bilo gde, naći će baš u blizini takvih škola. Da ih ne nabrajam, ima ih desetina, nekoga ću da povredim, ako samo nabrojim neke, ali mislim da smo baš zbog njih vrlo ponosni i većina ih je u samom vrhu.

Takođe moram da kažem i oko mnogih diskusija poslanika juče i danas, a vezano za ulaganja u škole. Zaista, da ne bude to moja zasluga, niti Marka Blagojevića, niti Ane Brnabić. Celu priču je započeo sadašnji predsednik, bivši premijer gospodin Aleksandar Vučić. Mi smo samo nastavili. Ja to nikada nisam govorio, ali je to pošteno i jasno reći, znači, motor za ulaganje, za forsiranje cele te priče, a meni svakako kao ministru i školskom čoveku to odgovara i mislim da je to jedan ukupan timski rad kada je u pitanju i predsednik, premijerka, Kancelarija za ulaganja, koja inače nama i obavlja najveći deo posla. Manje radi jedinica za upravljanje projektima, a to je već odlukom Vlade 2016. godine tako rešeno. Nešto manje radimo mi, deo radi samouprava i ta sinergija svog tog novca, svih tih potreba dovodi do rešenja da se u Palanci, u tešnjičkom centru izdvaja preko 300.000.000 iako nemamo partnere, ali će doći zato što su odlični profesori, direktor i radnici koji rade tamo. Osposobljeni su za mnoge stvari.

Takođe sam posetio škole u Priboju, Prijepolju, Novoj Varoši, Sevojnu, sve ovo što ste pomenuli i ta ogromna ulaganja imaju upravo ovo sve za smisao. Hvala.

Na član 2. amandman je podneo narodni poslanik Milija Miletić.
Izvolite kolega Miletiću.

Zahvaljujem se predsedavajući.

Uvaženi ministri, kolege poslanici, građani Srbije, ja sam kao narodni poslanik koji dolazi iz najlepše opštine u Srbiji, a to je Opština Svrljig, koja se nalazi pored najlepšeg grada, a to je grad Niš, podneo amandman na član 2. sa željom da stavimo akcenat na nedovoljno razvijena područja. Područja u kojima treba da ulažemo, iz područja u kojima se sada ulaže i ja sam na mestu poslanika od 2014. godine puno stvari video, mnogo šire, nego kada sam bio i predsednik Opštine Svrljig.

Inače, ja sam i predsednik Ujedinjene seljačke stranke, kao što kaže gospodin Rističević, mi iz tih političkih opcija, koji imaju prefiks seljačkog, želimo da što veći doprinos damo selima i poljoprivredi. Još više stavljam akcenat na razvoj nerazvijenih područja i baš u tome me podržava i naš predsednik Vučić, koji je zajedno sa nama bio u obilasku svih tih naših malih opština i svojim angažovanjem je dao vetar u leđa razvoju takvih sredina.

Evo mi smo kod nas u okviru rada lokalne samouprave, unazad nekoliko dana doneli skupštinsku odluku, gde kao lokalna samouprava izdvajamo 5.000 dinara za svakog učenika koji upiše prvi razred srednje škole u Svrljigu, a 7.500 dinara dajemo za onog ko želi da upiše smer dualnog obrazovanja, jer želimo da se na taj način što veći broj mladih ljudi nauči da bude obučen kroz stimulaciju koju daje lokalna samouprava.

Mogu da kažem da Opština Svrljig nema dugovanja, nema zaduženja i mislim da Opština Svrljig jeste opština za primer, a kako se domaćinski poštuje i radi, što se tiče lokalne samouprave.

Inače, ja kao predsednik USS želim da u narednom periodu sa ovim amandmanom koji sam podneo, da se što veći akcenat stavi za nedovoljno razvijena područja i da ulažemo, da radimo u tim područjima. Uradili smo kod nas u Svrljigu opštinu, školu, kompletnu rekonstrukciju, a sada je u planu da se radi fiskulturna hala koja je započela da radi devedesetih godina, u prošlom veku.

Ja očekujem da ćemo ulaganjem kao što je Opština Svrljig, Bela Palanka, Gadžin Han, Aleksinac, ulaganjem u školstvo, ulaganjem u infrastrukturu imati mogućnost da obezbedimo i bolji život svih naših građana koji tamo žive.

Još jednom kažem, iz malih sredina, dolaze veliki ljudi. Hvala.

Po amandmanu, narodni poslanik Gordana Čomić.

Podrška ideji narodnog poslanika Milije Miletića da se razgovara o nedovoljno razvijenim opštinama, regionima, gradovima, bez obzira što Vlada nije prihvatila ni ovaj amandman, smatrajući da je formulacija iz predloga sasvim adekvatna i da dovoljno dobro povezuje sa evropskim okvirom kvalifikacija. Ali, bez obzira da li će ostati u procesu glasanja, a ako ostane, ja ću glasati za, ne samo zbog sadržaja amandmana, nego zbog ideje da se otvori dijalog o nedovoljno razvijenim oblastima u Srbiji i kakva je uloga Nacionalnog okvira kvalifikacija u tome? Kakva vrsta znanja nam treba da nemamo, koleginica Nada Lazić i ja smo malopre komentarisali Brus kao nerazvijenu opštinu na čijoj je teritoriji Ski centar Kopaonik.

Srbija kontrasta koja je kontrastna na štetu mnogih koji žive u Srbiji, a ne mora. Održivi razvoj i ima još amandmana koji spominju Agendu 2030 što je isto dobra ideja da se uvede kao tema, bez obzira što Vlada neće prihvatiti taj zakon, ali ako od ovih ideja i obrazlaganja ostane seme da treba da razgovaramo o znanju koje je potrebno za ravnotežu razvoja društva, teritorije i države, onda će oni ispuniti svoju svrhu.

Kakvo nam je znanje potrebno da nam se ne dogodi da imamo nerazvijenu opštinu na čijoj teritoriji, nadam se da više nije tako, ali da ne bude Brus jedino mesto koje spominjemo, jer ima takvih opština, delova Srbije, regija i šire od Ski centra Kopaonik. Nedovoljno razvijeni krajevi, da ne ostanu sa ehom onoga što je bilo do 1990. godine, sa sve Fondom za nerazvijene, ali je i to bila dobra ideja, nego da bude tema, da uspostavimo dijalog o znanju potrebnom za ravnotežni, ravnomerni regionalni razvoj u Srbiji. Hvala.

Reč ima ministar Mladen Šarčević.

Radi upoznavanja javnosti, pošto je pomenut Brus kao opština, po nekim drugim pričama, pošto sam nedavno bio u Brusu, tamo se isto ulaže u školstvo intenzivno. U zgradu osnovne škole se pripremaju sredstva u visini blizu 60.000.000, a u srednjoškolski centar sa salom preko 77.000.000. Što se tiče obrazovanja kadrova za potrebe Kopaonika, ugostiteljstva, svega toga, upravo se dešava.

Bar da kažem sa ove školske strane da država ulaže i radi dobar izbor zanimanja i školovanja, inače, vrlo je stručno zastupljen kadar u svim školama, iako je nerazvijeno područje.