Zahvaljujem.
Pošto vidim kuda ovo ide, sada u skladu sa članom 112. Poslovnika, određujem pauzu u trajanju od pet minuta.
(Posle pauze.)

Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, nastavljamo sa radom.
Na član 2. amandman je podnela narodni poslanik Jasmina Obradović.
Da li neko želi reč?
Koleginice Obradović, izvolite.

Zahvaljujem.

Poštovani ministre sa saradnicima, uvažene kolege poslanici, podnela sam amandman na član 2. Predloga zakona o NOKS, a on se ogleda u uvođenju nove tačke 15. koja definiše afirmaciju stečenih kvalifikacija sa posebnim osvrtom na funkcionisanje javnih preduzeća. Dakle, i ovaj amandman očekujem da daje snažnu podršku Predlogu zakona i definiše potrebu za afirmacijom stečenih kvalifikacija.

Kao i u amandmanu na član 1. tema mog amandmana je bolje funkcionisanje javnih preduzeća. Obrazovanje budućih kadrova, kao i pravilnom preraspodelom istih tih kadrova postiže se sveobuhvatni napredak zemlje, a samim tim i javni sektor Republike Srbije biće bolji i funkcionalniji.

Nakon godina propadanja SNS je preuzela zemlju uništenu korupcijom i kriminalom, jednom rečju nebrigom, pokrenuli smo proces i sada idemo sigurnim korakom napred. Sve ovo uviđaju i građani koji nam iz izbore u izbore, bili oni predsednički, parlamentarni ili lokalni, daju sve veće i veće poverenje. Uprkos teškoćama koje se svako malo postavljaju pred nas, nastavićemo da obnavljamo i unapređujemo Republiku Srbiju.

Na kraju želim gospodina ministra da podsetim da u Srbiji, u prigradskom naselju Futog, nadomak Novog Sada postoji poljoprivredna škola na koju smo, nadam se ministre zajedno ponosni. To nije samo škola, to je verujte mi kolege poslanici, mali kombinat. Kombinat o kome ozbiljnu brigu vodi kako resorno ministarstvo, tako i lokalna samouprava.

Gradonačelnik Miloš Vučević pomno prati dešavanja u školi i svesrdno se zalaže da im u svakom smislu pruži podršku.

Ono što od vas očekujemo, gospodine ministre, a sve u skladu sa ovim Predlogom zakona, to je da u narednom periodu kako druge škole, tako i poljoprivreda škola zaista obrazuje kadrove koji će se naći u ovom okviru kvalifikacija, kako bismo imali obrazovane koji će sutra odmah na licu mesta moći svoje znanje da materijalizuju.

Evo, ovom prilikom, ministre, pozivam vas da sa vašim saradnicima posetite Poljoprivrednu školu u Futogu. Hvala.

Zahvaljujem.
Reč ima ministar Mladen Šarčević. Izvolite.

Živa istina za školu u Futogu, ali ja nisam hteo da pomenem nijednu, sad moram da pomenem još jedno 20. Tako da, ja sam dva puta sam trebao da dođem i sve me je nešto sprečavalo, slao sam moje saradnike. Istina je da se i grad Novi Sad jako mnogo brine. Ne brinite uopšte za sav kadar koji stvaraju naše poljoprivredne škole, u ogromnoj većini će svaki poslodavac poželeti da ih ima. Oni su obučeni, IT sistem i sektor je već napravljen, digitalizaciju smo već proveli zajedno sa Institutom „Biosens“ upravo u Vojvodini, u blizini Bačke Topole. Tako da, naše škole i u Rumi i u Šapcu i u Valjevu i u Svilajncu i u Zrenjaninu, sad zaista nemojte mi zameriti da ih ne pobrojim, sve su izuzetno kvalitetne ustanove. Hvala.

Zahvaljujem.
Po amandmanu, reč ima narodni poslanik Zoran Živković. Izvolite.

Hvala lepo.

Građani Srbije koji su, neki su izašli na izbore kada smo mi izabrani, neki nisu, ali svi su u prilici da, u stvari, vide čemu služi ova rasprava o navodnim amandmanima vladajuće većine. To je težnja da se afirmiše rad vlasti, da se veličaju predstavnici te stranke, tih stranaka, njihovo učešće u vlasti i navodni uspesi i to je svima jasno, tu nema nikakve sumnje. Ali pitanje je – da li to ima smisla? Da li to ne umanjuje vrednost institucije u kojoj se nalazimo? Mislim da – da.

Evo vam još jedan dokaz za to. Poslanici vladajuće većine su podneli nekoliko stotina amandmana na prvih par članova ovog zakona koji je prvi na redu da bi potrošili vreme za raspravu. Poslanici Kluba samostalnih poslanika su podneli 154 amandmana, nas pet. Od vaših 500 i nešto amandmana, koliko sam ja video, nije usvojen nijedan. To znači da je džaba papira i mastila za sve to što ste pisali. Od ovih 154 je usvojeno 24, što bi neko mogao da proglasi sa 13 zarez nešto posto u odnosu na ono što je uloženo. Prema tome, time možemo da merimo ko se ovde šali i misli da se dobro zabavlja, a ko radi svoj posao na odgovarajući način.

Znači, od 154 amandmana koji su upućeni ka poboljšanju ili suštine teksta ili teksta samog, da on bude bliži srpskom jeziku nego što je bio u predlozima zakona, Vlada Republike Srbije koja ima vašu podršku je prihvatila 24, smatrajući ih doprinosom da ti zakoni budu jasniji, kvalitetniji i korisniji građanima Srbije, a od vaših 600 i nešto su odbili sve ili skoro sve. To je, u stvari, jasna slika šta se ovde dešava.

Bez obzira što se iznosi masa neistina, bez obzira što postoji pokušaj uvreda koji je na dnevnoj bazi, koji je u svakom mogućem trenutku, ja bih voleo da se samo suočite sa tim, da vam neko kaže – hajde napišite 700 amandmana, a mi ćemo sve da im odbijemo, ali to je mnogo dobro za Srbiju i za našu stranku, i vi kažete – važi. To vam je na nivou pameti kao kad neko kaže da je jedna firma uspešna, ali ne može da živi bez subvencija države. To ne da ne može da čovek bude doktor pravnih nauka, ko god da je takav, ma koliko da je lep, pametan i koliko dobro čuje, nego to je dete u prvom osnovne, ovde se hvale ljudi da su iz prosvete, meni je drago što ima ljudi iz prosvete u sali, ali to je nedostatak osnovne logike. To je nešto što je potpuna besmislica.

Prema tome, ako neko želi da mitinguje, kao što čujem neki prijatni glas koji to pokušava da radi kada ja govorim, postoji i za to mesto, prijavi se skup, plati se struja, priključak i održi se miting, a možete na tom mitingu i da štrajkujete žeđu, glađu i nedisanjem ili čime god hoćete ili ćete na napravite neki veličanstveni skup sa 10.000 prisutnih autobusa, ali to nije posao narodnih poslanika. Pogledajte šta piše u Ustavu Srbije, šta je Skupština Srbije, pogledajte šta piše u Zakonu o Skupštini Srbije, da pogledate šta je obaveza narodnih poslanika, pogledajte zakletvu koju smo svi podneli, zakleli smo se da ćemo raditi na dobro Srbije i pogledajte sebe kada vam neko kaže – hajde sad pišite nešto bezveze, pa ćemo mi to da vam odbijemo, ali ćemo da im potrošimo vreme. To je suština onoga što vi radite, trošite vreme, ali ne opozicije, nažalost, trošite vreme građanima Srbije.

Apelujem na vas da prekinete sa tom praksom i da sledeći put kad pišete amandmane ti amandmani imaju i početak i kraj i da imate za cilj da poboljšate zakone isto onako kao što je to poslanička grupa Klub samostalnih poslanika uradila u ovom sazivu. Hvala vam.

Kolega Orliću, imate pravo na repliku. Izvolite.

Hvala lepo.

Pričali smo mi o ovim amandmanima ovih dana i baš juče podsetismo ovde jednoga koji se takođe pojavljuje onda kada smatra da se dovoljno naspavao, a u međuvremenu propusti sve što smo imali da kažemo. Rekli smo o njemu, pa da se ponovi i ovaj put. Tri puta je manje predloženih amandmana od strane poslaničke grupe SNS u odnosu na one predložene s druge strane sale. Dakle, šta god neko ima da kaže na temu broja amandmana, neka bude svestan da govori o sebi tim svojim rečima tri puta više i tri puta značajnije nego o nama, ako mu to smeta. Ne može, naravno, da se poredi neka poslanička grupa, praktično nepostojeća, u suštinskom smislu, dakle, grupa napravljena od restlova raznoraznih grupa koje su se raspale. Sve ono što je napisano kumulativno s one strane sale može da se poredi sa nama, ako hoćete da pričamo o tome.

Ako je reč o vremenu za raspravu, juče su preko 40 puta, i to je lako proverljiv podatak, predstavnici tzv. samozvane opozicije tražili pravo na reč, dobili ga, koristili to svoje pravo, neko u trajanju od minut-dva, neko u trajanju od sedam-osam minuta. Kome tu onda šta ovde pa smeta? Kome tu smeta naša rasprava i ko to neko svoje pravo ima, odnosno nema, odnosno uskraćeno mu je? Ovde u ovoj sali, dame i gospodo, nema, to ne postoji. Dokaz da toga ovde nema i da to ne postoji, recimo, upravo je najbolji ova diskusija od malopre. Četiri minuta budzašto trošenja vremena. Jel nekome uskraćeno pravo da to svoje vreme iskoristi na taj način? Naravno da nije. Zašto je onda njemu sporna naša želja da neke stvari ovde iznesemo, a smatramo da su važne?

Na primer, mi smatramo da jeste važno da građani Srbije koji ovo gledaju, stanovnici Niša, čuju šta je istina o njihovom gradu, čuju šta je istina o problemu koji su napravili upravo oni koji se sada nešto kao sablažnjavaju i brinu nad sudbinom aerodroma. Šta je njima sporno da mi ovde kažemo da postoje dobre stvari postignute realno u ovoj zemlji, između ostalog, npr. činjenica da je danas pominjani IBM na svojoj listi državu Srbiju, na osnovu broja stanovnika, proglasio za najuspešniju u investicijama?

(Predsedavajući: Privodite kraju.)

Završiću time, gospodine predsedavajući, nećete verovati, dame i gospodo, IBM je to saopštio kao zvanični podatak, a da se pritom nije žalio da je bio nešto katastrofalno pobeđen na nameštenom međunarodnom tenderu 1987. godine. Hvala vam.

Po Poslovniku, reč ima narodni poslanik Vjerica Radeta. Izvolite.