Živa istina za školu u Futogu, ali ja nisam hteo da pomenem nijednu, sad moram da pomenem još jedno 20. Tako da, ja sam dva puta sam trebao da dođem i sve me je nešto sprečavalo, slao sam moje saradnike. Istina je da se i grad Novi Sad jako mnogo brine. Ne brinite uopšte za sav kadar koji stvaraju naše poljoprivredne škole, u ogromnoj većini će svaki poslodavac poželeti da ih ima. Oni su obučeni, IT sistem i sektor je već napravljen, digitalizaciju smo već proveli zajedno sa Institutom „Biosens“ upravo u Vojvodini, u blizini Bačke Topole. Tako da, naše škole i u Rumi i u Šapcu i u Valjevu i u Svilajncu i u Zrenjaninu, sad zaista nemojte mi zameriti da ih ne pobrojim, sve su izuzetno kvalitetne ustanove. Hvala.

Zahvaljujem.
Po amandmanu, reč ima narodni poslanik Zoran Živković. Izvolite.

Hvala lepo.

Građani Srbije koji su, neki su izašli na izbore kada smo mi izabrani, neki nisu, ali svi su u prilici da, u stvari, vide čemu služi ova rasprava o navodnim amandmanima vladajuće većine. To je težnja da se afirmiše rad vlasti, da se veličaju predstavnici te stranke, tih stranaka, njihovo učešće u vlasti i navodni uspesi i to je svima jasno, tu nema nikakve sumnje. Ali pitanje je – da li to ima smisla? Da li to ne umanjuje vrednost institucije u kojoj se nalazimo? Mislim da – da.

Evo vam još jedan dokaz za to. Poslanici vladajuće većine su podneli nekoliko stotina amandmana na prvih par članova ovog zakona koji je prvi na redu da bi potrošili vreme za raspravu. Poslanici Kluba samostalnih poslanika su podneli 154 amandmana, nas pet. Od vaših 500 i nešto amandmana, koliko sam ja video, nije usvojen nijedan. To znači da je džaba papira i mastila za sve to što ste pisali. Od ovih 154 je usvojeno 24, što bi neko mogao da proglasi sa 13 zarez nešto posto u odnosu na ono što je uloženo. Prema tome, time možemo da merimo ko se ovde šali i misli da se dobro zabavlja, a ko radi svoj posao na odgovarajući način.

Znači, od 154 amandmana koji su upućeni ka poboljšanju ili suštine teksta ili teksta samog, da on bude bliži srpskom jeziku nego što je bio u predlozima zakona, Vlada Republike Srbije koja ima vašu podršku je prihvatila 24, smatrajući ih doprinosom da ti zakoni budu jasniji, kvalitetniji i korisniji građanima Srbije, a od vaših 600 i nešto su odbili sve ili skoro sve. To je, u stvari, jasna slika šta se ovde dešava.

Bez obzira što se iznosi masa neistina, bez obzira što postoji pokušaj uvreda koji je na dnevnoj bazi, koji je u svakom mogućem trenutku, ja bih voleo da se samo suočite sa tim, da vam neko kaže – hajde napišite 700 amandmana, a mi ćemo sve da im odbijemo, ali to je mnogo dobro za Srbiju i za našu stranku, i vi kažete – važi. To vam je na nivou pameti kao kad neko kaže da je jedna firma uspešna, ali ne može da živi bez subvencija države. To ne da ne može da čovek bude doktor pravnih nauka, ko god da je takav, ma koliko da je lep, pametan i koliko dobro čuje, nego to je dete u prvom osnovne, ovde se hvale ljudi da su iz prosvete, meni je drago što ima ljudi iz prosvete u sali, ali to je nedostatak osnovne logike. To je nešto što je potpuna besmislica.

Prema tome, ako neko želi da mitinguje, kao što čujem neki prijatni glas koji to pokušava da radi kada ja govorim, postoji i za to mesto, prijavi se skup, plati se struja, priključak i održi se miting, a možete na tom mitingu i da štrajkujete žeđu, glađu i nedisanjem ili čime god hoćete ili ćete na napravite neki veličanstveni skup sa 10.000 prisutnih autobusa, ali to nije posao narodnih poslanika. Pogledajte šta piše u Ustavu Srbije, šta je Skupština Srbije, pogledajte šta piše u Zakonu o Skupštini Srbije, da pogledate šta je obaveza narodnih poslanika, pogledajte zakletvu koju smo svi podneli, zakleli smo se da ćemo raditi na dobro Srbije i pogledajte sebe kada vam neko kaže – hajde sad pišite nešto bezveze, pa ćemo mi to da vam odbijemo, ali ćemo da im potrošimo vreme. To je suština onoga što vi radite, trošite vreme, ali ne opozicije, nažalost, trošite vreme građanima Srbije.

Apelujem na vas da prekinete sa tom praksom i da sledeći put kad pišete amandmane ti amandmani imaju i početak i kraj i da imate za cilj da poboljšate zakone isto onako kao što je to poslanička grupa Klub samostalnih poslanika uradila u ovom sazivu. Hvala vam.

Kolega Orliću, imate pravo na repliku. Izvolite.

Hvala lepo.

Pričali smo mi o ovim amandmanima ovih dana i baš juče podsetismo ovde jednoga koji se takođe pojavljuje onda kada smatra da se dovoljno naspavao, a u međuvremenu propusti sve što smo imali da kažemo. Rekli smo o njemu, pa da se ponovi i ovaj put. Tri puta je manje predloženih amandmana od strane poslaničke grupe SNS u odnosu na one predložene s druge strane sale. Dakle, šta god neko ima da kaže na temu broja amandmana, neka bude svestan da govori o sebi tim svojim rečima tri puta više i tri puta značajnije nego o nama, ako mu to smeta. Ne može, naravno, da se poredi neka poslanička grupa, praktično nepostojeća, u suštinskom smislu, dakle, grupa napravljena od restlova raznoraznih grupa koje su se raspale. Sve ono što je napisano kumulativno s one strane sale može da se poredi sa nama, ako hoćete da pričamo o tome.

Ako je reč o vremenu za raspravu, juče su preko 40 puta, i to je lako proverljiv podatak, predstavnici tzv. samozvane opozicije tražili pravo na reč, dobili ga, koristili to svoje pravo, neko u trajanju od minut-dva, neko u trajanju od sedam-osam minuta. Kome tu onda šta ovde pa smeta? Kome tu smeta naša rasprava i ko to neko svoje pravo ima, odnosno nema, odnosno uskraćeno mu je? Ovde u ovoj sali, dame i gospodo, nema, to ne postoji. Dokaz da toga ovde nema i da to ne postoji, recimo, upravo je najbolji ova diskusija od malopre. Četiri minuta budzašto trošenja vremena. Jel nekome uskraćeno pravo da to svoje vreme iskoristi na taj način? Naravno da nije. Zašto je onda njemu sporna naša želja da neke stvari ovde iznesemo, a smatramo da su važne?

Na primer, mi smatramo da jeste važno da građani Srbije koji ovo gledaju, stanovnici Niša, čuju šta je istina o njihovom gradu, čuju šta je istina o problemu koji su napravili upravo oni koji se sada nešto kao sablažnjavaju i brinu nad sudbinom aerodroma. Šta je njima sporno da mi ovde kažemo da postoje dobre stvari postignute realno u ovoj zemlji, između ostalog, npr. činjenica da je danas pominjani IBM na svojoj listi državu Srbiju, na osnovu broja stanovnika, proglasio za najuspešniju u investicijama?

(Predsedavajući: Privodite kraju.)

Završiću time, gospodine predsedavajući, nećete verovati, dame i gospodo, IBM je to saopštio kao zvanični podatak, a da se pritom nije žalio da je bio nešto katastrofalno pobeđen na nameštenom međunarodnom tenderu 1987. godine. Hvala vam.

Po Poslovniku, reč ima narodni poslanik Vjerica Radeta. Izvolite.

Hvala.

Pa ne želim naravno, da ne želimo da se mešamo u ovu raspravu, ali na osnovu člana 27. Poslovnika govorim, ali mislim da radi javnosti treba da se zna da su poslanici drugih poslaničkih grupa podnosili amandmane.

Mi iz SRS na ovaj zakon smo podneli ja mislim 115 amandmana, i tu smo da obrazlažemo svaki od podnetih amandmana i ne stavljamo primedbe nikome ko to isto radi, jer podnošenje amandmana na Vladine predloge i jeste posao svih narodnih poslanika.

Ja sam više puta ranije molila i sad molim kada se tako međusobno prepucavate, da nas na neki tako čudan način svrstavate u ovu neku stranu, mi smo poslanici SRS, nismo ni na ovoj, ni na onoj strani, mi smo opoziciona politička partija, ne smetaju nam ničiji amandmani, ali mi smo podnosili svoje amandmane.

Za svaki smo uvereni i da je smislen i da predlažemo, za svaki smo i u buduće ćemo predlagati ministru da ih prihvati, uvereni da našim amandmanima želimo, da bismo našim amandmanima zaista popravili tekst predloženog zakona. Radićemo tako i ubuduće, branićemo sve ono što napišemo, zato što to ne radimo reda radi, zato što to ne radimo da trošimo vreme, već jednostavno, zato što je to obaveza svakog narodnog poslanika ukoliko misli da ima potrebu za tim.

Dakle, nije ovo možda najklasičnija povreda Poslovnika, ali bih vas molila, i ranije sam to radila, da skrenete pažnju narodnim poslanicima da nas izdvajaju iz te grupe opozicionih poslanika koji tu povremeno dolaze. Hvala.

Smatram da nije bilo kršenja Poslovnika.
Vi ste hteli da pošaljete svoju poruku.
Da li želite da se Narodna skupština u danu za glasanje izjasni? (Ne.)
U redu.
Povreda Poslovnika, narodni poslanik Milimir Vujadinović. Izvolite.

Hvala predsedavajući.

Povređen je Poslovnik u članu 106. i 107. u članu 106. stav 2. bi se moglo reći, ali 107. koji se tiče dostojanstva Narodne skupštine.

Podsetiću vas samo na jedan istorijski podatak 27. marta 1933. godine Hitler je zapalio državni parlament da bi tada preuzeo neograničenu vlast i neograničena prava. Ponovo mi sve ovo danas liči na to pokušaj da preuzmete neograničena prava i neograničenu vlast, time što ćete ućutkati poslanike bilo jedne ili druge strane.

Isto to se desilo nama 5. oktobra 2000. godine, potpuno kao 1933. godine, ono što je urađeno u Nemačkoj, zapaljen je parlament, preuzeli su neograničenu vlast i neograničena prava tadašnji lideri DOS-a, na čijem čelu je bio i ovaj današnji veliki zaštitnik srpskog parlamenta gospodin Živković, Đilas, Šutanovac, itd, itd. Iz tih neograničenih prava, iz te neograničene vlasti je proizašlo sve ono o čemu danas govorimo i onaj famozni vinograd, i 500 hiljada evra, i stan od 200 kvadrata i zgrade na pašnjaku na Vračaru, itd, itd.

Ja vas molim da ubuduće prosto ne dozvolite jedno takvo ponašanje i da u buduće prekinete sve ove koji prosto pokušavaju navući maglu na Srbiju i pokušavaju nadmetnuti zaborav na sve ono što su radili 5. oktobra 2000. godine i što su uradili i do unazad godinu i po dana. Jer, sve ono što se radilo u Srbiji do 2000. godine, tj. u centralnoj Srbiji do 2012. godine, u Vojvodini smo imali priliku da osetimo na svojoj koži do unazad godinu i po dana.

S tim u vezi, ne tražim da se glasa o povredi Poslovnika, nego da samo ubuduće opominjete govornike.

Kolega Vujadinoviću, kao što vidite ovde može da govori svako skoro sve što hoće, samo ne sme da se vređaju poslanici i članovi njihovih porodica.
Kolega Rističeviću, vi po amandmanu? Izvolite.