Reč ima narodni poslanik Saša Radulović.

Hvala.

Nastavak bežanja od teme. Kad kažete – jedna četvrtina jednog procenta budžeta Republike Srbije, to vam je egzaktan broj, tako da svaki kolega može to da proveri. Obrazloženje je jednostavno dato i sa brojem učenika u osnovnim školama i sa brojem učenika u srednjim školama i sa prosečnim cenama učenika, to vam iznosi jednu četvrtinu jednog procenta.

Što se subvencija tiče, ja sam bio uvek protiv subvencija. U ovoj Skupštini je moj predlog zakona o budžetu, koji je ukinuo sve subvencije, izglasala Skupština 2013. godine i to možete da proverite na sajtu Skupštine. Odete, pročitate, imate taj Predlog zakona o budžetu i deo koji se odnosi na Ministarstvo privrede. Sve subvencije su ukinute zato što je utvrđeno da su izuzetno štetne i ne doprinose bilo kakvom privrednom rastu.

Da ponovim još jednom. Priča o besplatnim udžbenicima, sva naša deca koja su, nažalost, pobegla iz zemlje zbog nemaštine i žive rasuti po svetu, imaju te besplatne udžbenike u svim uređenim zemljama u svetu – u Americi, Kanadi, Evropskoj uniji, Rusiji, pa čak i Bocvani. Ima dovoljno novca u budžetu, četvrtina jednog procenta. Ko god ne zna koliko je to od budžeta Republike Srbije, može da pogleda zakon, da podeli i da dobije jasan broj.

Znači, obračun je jednostavan, primenjuje se množenje i deljenje. Novca ima dovoljno. Očigledno da ne postoji želja Vlade Republike Srbije, koja nam je neobjašnjiva, da pomogne deci, da pomogne natalitet, jer je to daleko najbolji način da se to uradi. Hvala.

Po amandmanu, narodni poslanik Marijan Rističević. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, ne znam koliko se vidi – „Blic“, 12. 09. 2013. godine, tadašnji ministar, ja bih rekao protiv privrede ali je bio ministar privrede: „Ne ukidamo subvencije investitorima. Sigurno da u ovoj 2014. godini nećemo ići na ukidanje subvencija za investitore koji otvaraju nova radna mesta“. Otkriva za „Blic“ njegova malenkost.

(Predsedavajući: Privedite kraju.)

Toliko o istinama. Jedno mišljenje ima kada ima fotelju, a sasvim drugo mišljenje ima kada ostane bez fotelje. Sad pošto je ostao i bez stranke i bez udruženja građana, možemo očekivati i treće mišljenje. Hvala.

(Marijan Rističević: Imam vreme ovlašćenog.)

Da, imate vreme ovlašćenog.
Po amandmanu, narodni poslanik Vladimir Orlić. Izvolite.

Mislim da sam razumeo u čemu je problem i moram da vam priznam, dame i gospodo narodni poslanici, još je dublji i drastičniji nego što mi se učinilo maločas.

Problem nije samo u tome da se neko ne seća sopstvenih stavova i mišljenja o subvencijama i ovih izjava na koje je sada podsetio gospodin Rističević, problem je da se neko ne seća ni sadržaja budžeta koji je sam pravio i koji je izglasan. To su već stvari oko kojih ja ne bih dalje trošio vreme, ima načina da se ljudi podsete. Kako stvari stoje, neće to biti na ovoj sednici, nego nekom narednom prilikom.

Do tada, ne bi bilo loše, kad se neko ovde pojavi sa određenim predlogom, da zna o čemu priča, pa kad ga pitamo da kaže koliko nešto iznosi, da ume da pruži odgovor, a ne da odgovori – pa, to može da se izračuna. Mi hoćemo da vidimo rezultate njegovih računa. Očigledno je da ovde odgovora apsolutno nema, ne znaju ni jedan jedini.

Mogu samo da zaključim da je bila jedna ispravna stvar u čitavoj ovoj raspravi od strane predlagača amandmana. Onog momenta kada je u prvom izlaganju izloženo da ovde ne treba praznih priča, bio je apsolutno u pravu ko god da je to izrekao i apsolutno bi moglo da se primeni baš na sve ovo što smo čuli, odnosno što ništa čuli nismo u međuvremenu. Hvala lepo.

Pravo na repliku, narodni poslanik Saša Radulović.

Hvala.

Što se tiče tog članka u „Blicu“ koji pominje, to je bilo pet dana nakon što sam postao ministar, gde je praktično rečeno da trenutne subvencije koje su dodeljene neće biti ukidane, jer bi to bilo neozbiljno za državu. Nakon toga, nakon što sam postao ministar, kad smo ušli u suštinu subvencija i planirali za 2014. godinu, utvrdili smo koliko su beskorisne i koliko se radi o bacanju para i u stvari uzimanju partijskog reketa – oni su inače Dinkićeva izmišljotina u Srbiji, po radnom mestu 10 hiljada evra – i onda su sve ukinute.

Znači, Zakon o budžetu koji je, ja mislim, prošao u Skupštini Republike Srbije 2013. godine, bio je novembar ili decembar mesec, ja sam predlagao taj budžet za Ministarstvo privrede, nema ni jedne jedine subvencije.

Sve ostalo je pokušaj obmane građana Republike Srbije. Neodgovorno bi bilo kada dođete u Ministarstvo da ukinete sve ono što je bilo pre vas, morate da zadržite potpisane ugovore, pa smo onda proveravali, gledali kako se oni primenjuju, da li se zaista zapošljava taj broj ljudi, i ako se građani sećaju, tada se govorili da je zaposleno 50, 60 hiljada ljudi, a na kraju smo utvrdili da je zaposleno manje od osam hiljada, a ogroman novac je tada potrošen na te subvencije koje je Dinkić u stvari i uveo u Srbiju.

Tako da ovo ovde je pokušaj da se pobegne od suštine, o kojoj govorimo danas, a suština je vrlo jednostavna. Ima dovoljno novca u budžetu za udžbenike, za besplatne udžbenike za svu decu u osnovnim i srednjim školama. Dovoljna je jedna četvrtina jednog procenta budžeta Republike Srbije. Hvala.

Pravo na repliku, narodni poslanik Marijan Rističević. Izvolite.

Zahvaljujem.

Dame i gospodo narodni poslanici, sada smo čuli da se čovek ipak vratio. Malo je bio otišao pa je uspeo da se vrati i da prizna da izjavu o tome da neće ukidati subvencije je doneo pet dana pošto je postao ministar. Time je potvrdio ovo što sam i rekao, da je jedno mišljenje imao dok je imao fotelju, a sasvim drugo mišljenje je imao kada je bez fotelje ostao.

Možda bi bilo para za besplatne udžbenike da ih uvedemo odmah, ali da se on dosledno borio protiv partijsko-parazitskog sistema, kako i sam kaže, ono – borba protiv parazitskog stranačkog sistema, partijskog itd.

Kako se on borio? Tako kada je postao ministar, pa to pet dana, bio za podsticaje, pa kada je prestao da bude ministar zaboravio, ali dok je bio ministar trošio je novac ne za besplatne udžbenike, nego na profesore.

Recimo, profesor Dušan Pavlović je imao jedno 100 hiljada ovako, da bude neki savetnik ili nešto u ministarstvu, sve i svoje, ja znam da ljudi naprave partiju pa uđu u Vladu, ali da čovek uđe u Vladu, postane ministar, pa pravi u ministarstvu partiju, e to baš nisam razumeo. Pravi parazitski partijski sistem.

Recimo, stavi Stevanovića. kuma koji ga sada nešto napustio, nestalo para, nestao prijatelj. Dakle, njega je zaposlio isto na debelu platu. Jel se neko seća Miroslave Milenović, nesuđenog kandidata za predsednika i nju je onako parazitski, onako uposlio, nije mu stalo do besplatnih udžbenika, nije mu stalo da zaradi novac, bio je ministar za privedu, već je gledao kako novac da potroši na svoje partijske prijatelje ako je to uopšte partija, ja to zovem rasulovićevi svedoci. Onda, imate Ninića čuvenog advokata koji takođe je bio na državnim jaslama…

(Predsedavajući: Privodite kraju Rističeviću.)

… e tako se naš vajni bivši ministar protiv privrede zalagao protiv partijskog, parazitskog sistema u korist jadnih i napaćenih udžbenika. Hvala.