Narodni poslanici, pozivam vas da minutom ćutanja odamo poštu preminulom narodnom poslaniku Zoranu Krasiću.
Neka mu je večna slava i hvala. Slava mu.
Nastavljamo rad Treće sednice Prvog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2018. godini.
Na osnovu službene evidencije o prisutnosti narodnih poslanika, konstatujem da sednici prisustvuje 36 narodnih poslanika.
Radi utvrđivanja broja narodnih poslanika prisutnih u sali, molim narodne poslanike da ubace svoje identifikacione kartice u poslaničke jedinice elektronskog sistema za glasanje.
Konstatujem da je, primenom elektronskog sistema za glasanje, utvrđeno da je u sali prisutno 86 narodnih poslanika.
Da li neko od predsednika, odnosno ovlašćenih predstavnika poslaničkih grupa želi da zatraži obaveštenje ili objašnjenje, u skladu sa članom 287. Poslovnika?
Reč ima narodni poslanik Đorđe Vukadinović.

Zahvaljujem.

Moje pitanje prvo ide, neplanirano, nažalost, na adresu Ministarstva odbrane i ministra Vulina. Tiče se, naravno, ove nesreće juče koja se dogodila. Pitanje glasi i molba i zahtev, da se dostavi javnosti, ali svakako i meni kao narodnom poslaniku, izveštaj i informacija o istrazi u vezi sa tom nesrećom koja je odnela jedan i zamalo dva života visoko obučenih pripadnika Vojske Srbije, što nažalost nije prvi slučaj nesreće te vrste.

Moje konkretno pitanje glasi – kakve su procene i izveštaji i nalazi Ministarstva u vezi sa odgovornošću za to, da li je reč o tehničkom kvaru, tehničkoj neispravnosti, da li je o ljudskom faktoru, mada ne verujem, jer je reč o visoko obučenim, sposobnim oficirima ili nečem trećem?

Na kraju krajeva, mi smo bili svedoci i nad našom zemljom, a i širom sveta da u ratnim operacijama padnu ili budu oboreni avioni, pa se piloti spasu i katapultiraju. Ovo je ponovo slučaj da piloti stradaju nakon katapultiranja. Dakle, zanima me i lanac odgovornosti, da li Ministarstvo i ministar smatraju da postoji odgovornost za ovu nesreću, po vertikali, dakle od vrha Ministarstva pa nadole, do onih koji su bili direktno i neposredno odgovorni i zaduženi za taj let i za dozvolu tog leta. Nesreće se, naravno, dešavaju, ali je potrebno da se učini sve da ih bude što manje, što nije slučaj.

Kad smo već kod Ministarstva odbrane, imam više jedan apel, mada je pitanje na istu adresu – da li oni smatraju umesnim da tolerišu, ali u jednoj meri visoki i najviši funkcioneri Ministarstva i doprinose jednoj neumesnoj i neukusnoj euforiji, kada je reč o nabavci vojne opreme, što je važna stvar? Svaka država to radi više ili manje i treba da radi, ali ne tako kao što se radi u našim medijima i našim tabloidima gde se svakodnevno javljaju neke velike nabavke najsofisticiranije, najvrednije i najskuplje vojne opreme, a od toga na kraju najčešće ne bude ništa ili stvar traje jako dugo.

Svako ozbiljan ko radi bilo kakav ozbiljan posao, a kamoli nabavku tako delikatne opreme kao što je vojna oprema, pogotovo u današnjim okolnostima i u današnje vreme, zna koliko je to složen posao, od organizaciono-tehničkog, logističkog do političkog aspekta koji je uvek prisutan, kada je reč o velikim vojnim nabavkama. Drugim rečima, voleo bih da se o tim nabavkama manje govori po tabloidima i manje hvali time, a da se više radi stvarno i konkretno. U tom smislu, voleo bih da vidim šta je od te visokosofisticirane vojne opreme i da čujem, to nije nikakva vojna tajna, pogotovo to ne bi trebalo da bude za jednog poslanika, šta je u poslednjih pet godina nabavljeno zaista i kupljeno, u smislu realizovano, od te vojne opreme, uključujući avione, tenkove i odbrambene protivvazdušne sisteme.

Sledeće pitanje ide na račun premijera, odnosno predsednika Srbije i tiče se ove neke već vrste španske serije ili sapunice sa tzv. zajednicom srpskih opština. Poslednje izjave predsednika Vučića koji je rekao da zna da se nigde ne pominju prištinske institucije, odnosno institucije Kosova i zakonodavstvo Kosova, kada je reč o formiranju zajednice srpskih opština i poziva se i predsednik Vučić pominje dokumente koji se mogu naći na sajtu Vlade i na sajtu Kancelarije za Kosovo i Metohiju. Nažalost, u tim dokumentima direktno i eksplicite stoji da će formiranje, i to na više mesta, opet kažem nažalost, da će formiranje zajednice srpskih opština biti u skladu, pored ostalog, i sa zakonodavstvom Kosova, da će morati da ide na autorizaciju na Ustavni sud Kosova, kao i da se u čitavom dokumentu, govorim sad o Briselskom sporazumu, ni na jednom mestu ne spominje Vlada Srbije, niti država i Republika Srbija, a pominju se najmanje pet mesta, Priština i kosovske institucije. Nažalost, to nije istina. Pitam se kako stvari stoje sa nekim drugim stvarima koje su manje proverljive sa istinitošću nekih drugih stvari koje dobijamo sa te adrese.

Za kraj, očekujem odgovor od premijerke – da li misli da je vreme da se gospodin Marko Đurić odmori, odnosno zbog svega što se dogodilo povuče sa funkcije koju obavlja?

Hvala.
Reč ima narodni poslanik Nada Lazić.

Poštovani predsedavajući, poštovane kolege narodni poslanici, želim da postavim dva pitanja.

Prvo pitanje upućujem Ministarstvu saobraćaja i Vladi Republike Srbije, a odnosi se na sudbinu aerodroma „Čenej“ kod Novog Sada. Naime, ovih dana smo svedoci svojevrsnog rata između Vlade Republike Srbije i građana Niša oko sudbine aerodroma „Niš“ i u svetlu tih događaja građane Novog Sada interesuje kada će se konačno rešiti, odnosno konačno osposobiti sportski aerodrom „Čenej“ koji se nalazi u blizini Novog Sada i kada će postati komercijalni aerodrom za manje putničke avione?

Da podsetim, 2012. godine urađen je arhitektonski projekat po kome je trebalo 2015. godine da krene izgradnja ovog komercijalnog aerodroma, međutim, ništa od toga se nije desilo. Tada se u medijima spekulisalo da bi za sprovođenje ovog projekta bilo potrebno izdvojiti nekih 150 miliona evra. Pre tri godine su pominjani i pojedini biznismeni koji su bili zainteresovani za izgradnju manje aerodromske zgrade za nekih 40 do 50 putnika i za izgradnju piste dužine od 1.600 metara, ali, nažalost, ništa nije urađeno. Inače, ovu pistu od 1.600 metara i zemljište još od 1956. godine koristi „Aeroklub“ Novi Sad, koji je inače jedan od najstarijih u Srbiji.

Želja je da se napravi aerodrom koji će biti od regionalnog značaja, jer smatramo, ako može Niš da posluje odlično, onda bi i Novi Sad sa povoljnim cenama bio i te kako podesan za ovakvu vrstu saobraćaja.

Naime, Novi Sad sa svojim brojem stanovnika od blizu 400 hiljada i sa trendom da veliki broj građana gravitira u Novom Sadu, verovatno bi zaslužio da ima ovakvu vrstu jedne kompletne vazdušne luke.

Ovom aerodromu bi inače trebalo vratiti one aktivnosti koje je nekada imao, da osposobljava i registruje letilice, da se bavi padobranstvom, jedriličarstvom, obukom za letenje, modelarstvom i maketarstvom, u čemu su članovi ovog kluba nekada bili poznati.

Oživljavanje ovog aerodroma ne može bez pomoći države, jer, očigledno, ni grad Novi Sad, ni Pokrajina, nemaju kapaciteta da sprovedu ove aktivnosti, iako suma od 150 miliona evra nije ništa u poređenju sa, recimo, sumom koja bi se izdvojila za „Beograd na vodi“, i zbog toga postavljam pitanje i Vladi Republike Srbije i Ministarstvu saobraćaja – da li se planira uređenje i izgradnja aerodroma „Čenej“ kod Novog Sada za potrebe komercijalnih letova?

Drugo pitanje postavljam Ministarstvu finansija i poštama Srbije, o sudbini nedovršene zgrade Poštanske štedionice u centru Novog Sada. Naime, godinama građani Novog Sada i svi oni koji dolaze u Novi Sad gledaju nedovršenu zgradu Poštanske štedionice na Pozorišnom trgu.

Izgradnja Poštanske štedionice započela je još 1993. godine, a investitori su bili pošta, Poštanska štedionica i „Invest dom“ iz Beograda. Radovi su obustavljeni zbog njihovih nerešenih vlasničkih odnosa kao i zbog nedostatka sredstava za izgradnju. Lokalna vlast je, pozivajući se na zakon, prema kome svaki objekat mora da bude završen u roku od dve godine, pokrenula postupak da se parcela vrati gradu. Međutim, prvo rešenje o oduzimanju lokacije doneto je još 2006. godine. Na njega je uložena žalba, u kojoj su Pošta i Poštanska štedionica i „Invest dom“ naveli da je zgrada građevinski završena, ali da tehnički pregled zgrade nije urađen zbog krađe stolarije, kako piše, 2004. godine.

Ministarstvo finansija, koje je nadležno, usvojilo je žalbu i naložilo veštačenje i veštačenjem je ustanovljeno da zgrada nije završena do nivoa da može da dobije upotrebnu dozvolu i na osnovu njega je gradska uprava poništila pravo korišćenja zemljišta. Ali, investitor se žalio i sve to stoji do dana današnjeg.

Tragajući na internetu o informacijama u vezi sa ovim objektom, upada u oči da su vesti veoma stare, zapravo još iz 2010. godine. Zgrada se ne završava, propada i stoji kao ukleta kula u centru Novog Sada.

S obzirom da to nije gradski objekat, tražim odgovor od Ministarstva finansija i Pošta Srbije – ko je danas investitor ovog objekta, dokle se stiglo sa razrešenjem ovog problema i kada će objekat konačno biti završen, da konačno takvo jedno mesto u centru Novog Sada ne bude jedno obično ruglo i nedovršena zgrada? Hvala lepo.

Hvala.
Reč ima narodni poslanik Miroslav Aleksić.

Zahvaljujem.

Poštovana predsednice, uvažene kolege poslanici, prvo pitanje postavljam predsedniku Aleksandru Vučiću i ministru spoljnih poslova, gospodinu Ivici Dačiću.

U svetlu ovoga što se prethodnih dana i nedelja dešava, vezano za situaciju na Kosovu, tzv. unutrašnji dijalog i sve ovo što smo mogli čuti u prethodnim danima i nedeljama, pitanje glasi – da li Aleksandar Vučić i Ivica Dačić uopšte znaju šta su potpisali u Briselu i šta su prihvatili potpisivanjem Briselskog sporazuma?

U najmanju ruku, veoma zabrinjavajuće deluje kada predsednik Republike Srbije, koji je bio jedan od ključnih ljudi tada i pregovarača, koji je govorio da je spavao na podu u Briselu dok se pregovaralo, je izjavio da nigde ne piše da se Zajednica srpskih opština formira po kosovskim zakonima.

Dakle, to je ili jako tendenciozno ili želja da se na neki način izmanipuliše javnošću, ali to predstavlja ozbiljno ugrožavanje srpskih nacionalnih interesa. Briselski sporazum u članu 4. koji je potpisan, oni su ga potpisali 19. aprila 2013. godine jasno definiše u članu 4. da će se u skladu sa nadležnostima dodeljenim Evropskom poveljom o lokalnoj samoupravi i kosovskim zakonom, opštine će imati pravo da sarađuju o kolektivnom sprovođenju ovlašćenja kod Zajednice srpskih opština.

Dalje, da li znaju da su potpisivanjem Briselskog sporazuma zapravo prihvatili pravni sistem nezavisnog Kosova na severu Srbije? Da li znaju, da su od 2013. godine 19. aprila potpisivanjem Briselskog sporazuma pa nadalje, potpisali još devet sporazuma koji su uglavnom bili na štetu Srbije. Jedan jedini koji su potpisali u Zajednici srpskih opština nije realizovan, a to su sporazumi o uspostavljanju trajnih graničnih prelaza, Sporazum o energetici, sporazum o telekomunikacijama kojim smo trajno dali Kosovu pozivni broj, Sporazum o pravosuđu, Sporazum o Zajednici srpskih opština i tako dalje. Dakle, to su sve dokumenti koji su potpisani na štetu Republike Srbije i praktično njihovim potpisivanjem je prihvaćen pravni sistem nezavisnog Kosova na severu.

To trebate reći potpuno jasno građanima Srbije, a ne i dalje spinovati, govoriti, posle šest godina vašeg vladanja i potpisivanja brojnih sporazuma u Briselu da je odgovoran neko drugi za ovu današnju situaciju kada se Srbija i njeni građani i u Srbiji i na Kosovu ponižavaju, kada naše ljude tuku, kada tamo postoje jedinice koje maltretiraju naše ljude, koje su nastale upravo kao posledica potpisivanja Briselskog sporazuma.

Dakle, neka odgovore da li znaju šta su uopšte potpisali? Doduše, moram priznate da je Briselski sporazum bio na engleskom jeziku, u tom trenutku ga je potpisao Ivica Dačić, možda on nije najbolje razumeo šta tu sve stoji, ali Aleksandar Vučić ko dobro govori engleski jezik je trebao da ga upozori ukoliko ima dobre namere šta oni zapravo potpisuju.

Sledeće pitanje koje postavljam, postavljam premijerki Ani Brnabić i postavljam ministru spoljnih poslova Ivici Dačiću - da li su upoznati sa aktivnostima predsednika Republike da je u NJujorku pregovarao sa određenim kontraverznim lobistima kako bi pružili usluge Republici Srbiji, odnosno Aleksandru Vučiću kao predsedniku? Radi se o izvesnom Koriju Levandolskom od koga je predsednik Vučić tražio da mu zakaže, odnosno obezbedi telefonski razgovor sa predsednikom Trampom. Da li su upoznati koliko to košta? Odakle će se to platiti? Da li će građani Srbije plaćati to tako što će se iz budžeta finansirati takvi lobisti, kao što smo imali prilike da vidimo u prethodnom periodu kada su plaćani i Toni Bler i Šredere i Franko Fratini i Guzenbauer, Fondacija Klintoni kao veliki prijatelji Srba, kako je nekada govorio predsednik Republike, današnji, odnosno neprijatelji su sada postali naglo njegovi, iznenada njegovi prijatelji.

Postavljam pitanje - da li će na taj način biti ostvaren nekakav interes u Srbiji ili ćemo ponovo, ukoliko se ne plaća, biti žrtve neke praktično ekonomske štete da ponovo damo neki ekonomski resurs kao što je poklanjanje, recimo, nekog aerodroma, nekakva druga koncesija ili bilo šta što je u interesu stranaca?

Svi ovi potezi koje smo videli, i na primeru Kosova i sa ovim savetnicima koje angažuje predsednik Republike i aktuelna vlast, govore o tome da je zapravo interes nacionalne Srbije je u drugom planu u odnosu na lični i politički interes. Oni danas Srbijom vladaju.

Hvala, vreme.
Reč ima narodni poslanik Boško Obradović.

Poštovana predsedavajuća, poštovane kolege narodni poslanici i poštovani građani koji pratite zasedanje Narodne skupštine Republike Srbije, pomaže Bog svima i Hristos Vaskrse. Nije bilo prilike da čestitamo svim građanima Srbije ove velike hrišćanske praznike, ali ovo je univerzalni hrišćanski pozdrav kojim možemo započeti i ovo naše današnje zasedanje.

Ono što ovog puta želim da postavim kao pitanje jeste nadležnost ministarke bez portfelja za demografiju i populacionu politiku, jer zaista smatram da je tema rešavanja problema bele kuge i tema porodične politike najvažnija državna tema danas.

Ministarki ide veoma jednostavno pitanje – u kom pravcu ona kao resorno zadužena i Vlada Republike Srbije u celini, planiraju da pomognu mala mesta u Srbiji, naše manje opštine, seoske pasivne krajeve i na koji način tamo uopšte misle da zadrže stanovništvo?

Pod 1), kako da reše problem bele kuge koji je tamo i te kako prisutan, kako da reše problem odseljavanja iz malih mesta u veće gradove, kako da zadrže mlade na selu i na koji način uopšte može da se pomogne život na selu u 21. veku? Dakle, kako da se pomogne žena koja živi na selu, kako da se pomognu socijalno ugroženi poljoprivredni penzioneri koji žive na selu, kako da se otvore nova radna mesta na selu, jer kada vidimo da Vlada Republike Srbije govori o otvaranju novih radnih mesta, vidimo da su uvek u pitanju gradovi.

Nisam odavno čuo da je Vlada Republike Srbije uticala na otvaranje novih radnih mesta u selima, da ima ozbiljnu podršku prema domaćoj poljoprivrednoj proizvodnji, prema industriji domaće poljoprivredne mehanizacije, prema zadrugarstvu ili prehrambeno-prerađivačkoj industriji koja bi trebala da bude sigurno jedna od najvažnijih razvojnih grana u našoj privredi.

Dakle, na koji način konkretno se pomaže u borbi protiv bele kuge i odseljavanja sa sela, manjih, pograničnih pasivnih krajeva Srbije?

Evo da biste videli na jednom primeru koliko je to dramatično, ja ću vam navesti samo primer opštine Lučani i njene demografske situacije. Dakle, 400 stanovnika manje na godišnjem nivou, 2.000 stanovnika manje na nivou pet godina, 4.000 stanovnika manje na nivou dva popisa, 10 godina. Kada opština Lučani ima 20.000 stanovnika, onda možete zamisliti šta za nju znači kada za 10 godina izgubi 4.000 stanovnika i možete lako izračunati, za koliko decenija neće više u Srbiji postojati opština Lučani. Veoma dramatična situacija. Godišnje se rodi između 125 i 150 beba, a umre 400 stanovnika, još toliko sigurno posebno mladi i visokoobrazovanih napusti ovu opštinu.

Inače, opština Lučani je značajna po tome što ima tri važna centra. Jedan je sama varošica Lučani koja je industrijski centar, drugo je Guča, poznata po saboru trubača kao ugostiteljski i turistički centar i treće je, Kotraža, kao jedan poljoprivredno-trgovinski centar ove opštine.

Kako dakle u jednoj takvoj opštini može da se izbori lokalna samouprava kada država ne pruža adekvatnu podršku, a kada lokalne vlasti na čelu sa SNS i SPS nemaju sluha za dobre predloge opozicije. Primera radi navešću nekoliko primera, već četiri godine opština Lučani izbegava da podrži predlog odborničke grupe Dveri da se poveća iznos naknada za svaku sledeću bebu u porodici, kao i da se odvoje veća sredstva kod vantelesne oplodnje. Sa druge strane, nedavno je predložena porodična deklaracija sa setom mera konkretne podrške porodici od strane odborničke grupe Dveri u opštini Lučani, a što je vrlo zanimljivo, opštinsko veće ove opštine je usvojilo Predlog porodične deklaracije, a onda je Skupština opštine odbila predlog ove porodične deklaracije sa konkretnim porodičnim merama.

Sada vi meni kao vlast objasnite kako je to moguće da Vlada Republike Srbije podržava populacionu politiku, a da vaše lokalne vlasti odbijaju.

Konačno, ključno pitanje jeste zašto se problemom bele kuge bavi predsednik države, a ne Vlada Republike Srbije? Da li je to zapravo dokaz da smo u pravu mi iz Dveri koji smo toliko puta kritikovali ministarku Slavicu Đukić Dejanović, da ona nije ostvarila rezultat, da je morao lično predsednik države da se uključi i da se bavi problemom populacione politike, a imamo nadležno Ministarstvo i čitavu Vladu Srbije?

Konačno, predsednik države je imao priliku pet godina kao premijer da se dokaže, videli smo da nije uspeo i kako sada misli sa pozicije predsednika države da rešava problem bele kuge, ako nije rešio sa pozicije predsednika Vlade Republike Srbije?

Hvala.

Hvala, kolega Obradoviću.
Reč ima narodna poslanica Aleksandra Čabraja.

Moje prvo pitanje danas je upućeno svim ministrima u Vladi Srbije, premijerki Ani Brnabić i predsedniku Srbije.

Reč je o pitanju, kako je moguće da prema zvaničnim podacima koji se mogu naći na internetu, a ovo nije nešto što neko treba posebno da traži, jer na ovo su mi naime skrenuli pažnju građani. Po podacima kojima se moglo pristupiti sa interneta, upravo u dane izbora, čak i posle beogradskih izbora, kako je moguće da, kada se sabere broj stanovnika u svih 17 opština u Beogradu, dobija se broj koji je nešto malo manji od ukupnog broja upisanog birača na beogradskim izborima.

Mislim da je ovo veoma čudno i građane je veoma začudilo i zbog toga su mi se neki obratili sa željom da postavim ovakvo pitanje i voleli bi da dobiju objašnjenje za to, a pogotovo kada uzmemo u obzir da je sigurno da ne mogu svi građani imati biračko pravo, odnosno da je nekih 17%, 18%, tako se procenjuje, građana, naravno, maloletno i da ne mogu još uvek imati pravo glasa.

Kako je u tom slučaju moguće da ovaj broj bude manji od broja upisanog u birački spisak? Evo ja pozivam sve ministre, premijerku i predsednika da se uključe u ovo i da pokušaju oni da saberu i da vide da li je ovo tačno što su građani primetili?

Drugo pitanje upućujem pre svega ministarki Zorani Mihajlović, ali i svim ostalim ministrima i premijerki Ani Brnabić i predsedniku Srbije – kada će objaviti sve ugovore koji su vezani za aerodrom „Nikola Tesla“, za aerodrom „Konstantin Veliki“ i za „Er Srbiju“? Svakodnevno smo svedoci da svi ovi ugovori o kojima javnost gotovo ništa ne zna, o kojima se mnogo nagađa i špekuliše, izazivaju veliku pažnju javnosti, izazivaju čak i proteste, ali ovo nije pitanje od juče. Ja lično pripadam onima koji još od 2014. godine traže da se ovi ugovori objave, a mnogo puta je obećavano da će ovi podaci biti obelodanjeni, ali to se nikada nije dogodilo.

Zbog čega je potrebno da se špekuliše u vezi sa raznim pitanjima o tome kakvi su interesi doveli do sklapanja ovih ugovora, kakvi su motivi doveli do sklapanja ovih ugovora, do pitanja, a videli smo i razna nagađanja u medijima, TV emisije itd, zatim pitanja da li recimo ograničenja u vezi sa ovim našim aerodromima, posebno sa niškim, da li ide u korist albanskim aerodromima Tirana, Kukeš i sl?

Dakle, uopšte nije potrebno da se o svemu tome nagađa. Mi ne želimo da nagađamo. Ja sam sigurna da ukoliko su ovi ugovori povoljni i za građane Srbije, a ja sam lična svedok i svi znamo da u svakoj rečenici ministarke Mihajlović se pominje sintagma – zarad građana Srbije, pa se ja nadam da se ministarka slaže da građani Srbije zaslužuju da znaju šta se dešava sa aerodromima i jednim i drugim, i sa „Er Srbijom“ našim nacionalnim avioprevoznikom?

Nadam se da će se u tom smislu ministarka založiti da se konačno ovi podaci saznaju i otkriju, jer ukoliko su oni povoljni, ukoliko su oni tako dobri kao što nam stalno govori i ona i premijerka i predsednik, pobogu zašto ih onda ne otkrijete, pa da se svi oduševimo kada vidimo kako ti ugovori izgledaju.

Sledeće pitanje je za ministra kulture Vladana Vukosavljevića, ali i za sve ostale ministre, a to je takođe jedno pitanje o kojem se mnogo špekulisalo u poslednje vreme u javnosti, a reč je o sredstvima na konkursu grada Beograda za podršku projektima u kulturi.

Takođe smo mogli mnogo toga čuti i pročitati u vezi sa sredstvima koja su raspodeljena u vezi sa ovim konkursom, mnogo je bilo primedbi na ovo. Primedbe su stavili PEN centar, Asocijacija nezavisna kulturna scena Srbije i svi su tražili da se transparentno objave ovi podaci zbog toga što postoji mnogo sumnji, odnosno ne da postoji, nego je sigurno da su neka sredstva dodeljivana firmama koje su tek nedavno osnovane.

Pošto vidim da mi vreme ističe, želela bih samo još da iskoristim, nemam vremena da sve pitam što sam želela, ministarku Slavicu Đukić Dejanović, ali i ministra Vladana Vukosavljevića i ostale ministre, premijerku i predsednika - ako se toliko radi na populacionoj politici, kako je moguće da istovremeno stručne osobe i majke troje dece, kao što su Bojana Ivanov Đorđević i Draga Mihajlović Đapić ostaju bez posla? Hvala.