Dame i gospodo narodni poslanici, od 5. oktobra i promene tj. mafijaškog puča koji je izvršen u Srbiji, Republika Srbija je na neprekidnom putu u EU. To sa sobom nosi mnogo političkih posledica, govorim o odricanju teritorije, tj. pritiscima za odricanjem teritorije teritorijalnog integriteta Republike Srbije, ali sa sobom nosi neke posledice po pravni sistem Republike Srbije. To je, pre svega, proces harmonizacije prava i usklađivanje pravnog sistema Srbije sa pravnim sistemom EU. Takav najnoviji primer toga jeste ovaj Predlog zakona o planskom sistemu Republike Srbije.
Inače, to je sada moda u ovom procesu pridruživanja EU, da se sve što su propisi EU i zapadnih zemalja, nekad čak i od reči do reči, prepisuju i postaju zakoni Republike Srbije. Tako i Zakon o planskom sistemu. Kaže, član 2. zakona – pojedini izrazi koji se koriste u ovom zakonu imaju sledeća značenja, pod jedan, javne politike jesu pravci delovanja Republike Srbije i pravci delovanja AP, jedinica lokalne samouprave u određenim oblastima radi postavljanja željenih ciljeva na nivou društva. Izraz – javne politike, u množini. Prvo, etimološki ja ne znam šta znači javna politika, javne politike, da li postoji neka privatna politika ili neka tajna politika i zašto u množini. S druge strane, pravci delovanja Republike Srbije, AP i jedinica lokalne samouprave.
Državna uprava Republike Srbije i Zakon o državnoj upravi jasno kaže da u državnoj upravi postoje ljudi koji su stalno zaposleni i ljudi koji se biraju na izborima, a onaj ko pobedi na izborima za republički parlament, za parlament AP ili za lokalni parlament, nakon toga formira vlast i određuje pravce politike. Ne znam kome treba zakonski okvir za tako nešto.
S druge strane, predlog zakona daje i načela upravljanja sistemom javnih politika. Kaže, između ostalog, načelo ekonomičnosti, načelo finansijske održivosti, načelo realističnosti. Zaista ne znam šta znači reč realističnost. Kaže – podrazumeva uvažavanje finansijskih i ekonomskih, društvenih, kulturnih, prostornih, ekoloških, regionalnih, administrativnih i drugih mogućnosti prilikom planiranja.
Državna uprava Republike Srbije treba da se rukovodi načelima upravnog prava, dakle načelom javnosti, načelom svrsishodnosti, načelom zakonitosti, itd. Načelo realističnosti ja zaista ne znam šta znači, a posebno mi je ovde simptomatično što piše – uvažavanje administrativnih i drugih mogućnosti. Da li je to paravan za elastičnu primenu zakona ukoliko nisu u skladu sa ostalim zakonima u pravnom sistemu Republike Srbije? Ceo ovaj zakon ja vidim ovde kao nepotreban. Postoji Zakon o planiranju i izgradnji ukoliko treba neka smernica nekom organu državne uprave.
Ono što je važno u svim ovim zakonima jeste – komentari EU i usklađenost sa direktivama. Narodnu skupštinu, Vladu Republike Srbije i ostale državne organe ne treba da zanima kakve su direktive i šta su propisi EU. Narodna skupština treba da donosi zakone koji odgovaraju pravnom sistemu Republike Srbije, a ne zato što su u skladu sa nekim direktivama, jer imam utisak da Narodna skupština donosi zakone kako bi se nekom dopala ili kako bi to bilo negde pohvaljeno, a ne zbog toga što bi ostvarili neki progres u društvenom životu. Mislim da je potpuno besmisleno donošenje ovog zakona.
S druge strane, Republika Srbija od 5. oktobra prihvata sve diktate EU i njenih organa i primenjuje ih što je pre moguće ovde u pravnom sistemu. Ja bih napomenuo čak i neke pretnje koje su stigle iz EU u jednom periodu, kada je ministar u Vladi Republike Srbije, nakon uvođenja sankcija od strane EU Ruskoj Federaciji, Rasim LJajić, izjavio da su sankcije mogućnost za izvoz srpske poljoprivrede u Rusku Federaciju i kako bi srpski izvoz mogao da zameni u nekoj meri izvoz koji su ostvarivale zemlje EU pre uvođenja sankcija. Iz EU je stigla diplomatska nota kojom se zabranjuje ovakvo ponašanje Republike Srbije i ukorava ministar Rasim LJajić što misli svojom glavom. Dakle, nema veze ono što je u našem interesu, nego je samo važno ono što se dopada organima EU.
Meni je žao što nije tu gospodin Vujović, jer me zaista zanima dokle ovo ide, koliko još treba besmislenih zakona da se donese i kakve treba sve definicije mi da uvedemo u naš pravni sistem, kao što je ova besmislene javne politike za sva ova poglavlja koja su otvorena. Ali, isto tako, ti diktati se ne poštuju baš kada Skupštini Srbije ne odgovara njihovo implementiranje.
Jedno telo Saveta Evrope, Komisija grupe država za borbu protiv korupcije, GREKO, još u julu 2015. godine donela je preporuku kako Skupština Srbije donosi zakone isključivo po hitnom postupku i, između ostalog, tu se radi i o korupciji, ali ono što je važno za skupštinsku raspravu jeste da osim što se donose svi zakoni po hitnom postupku, objedinjuju se rasprave o zakonima koje su raznorodne. Dakle, 19 predloga zakona, od čega su i tri odluke, su u jedinstvenoj raspravi. I baš me zanima šta ima da kaže ministar Vujović, ministar finansija, o Predlogu odluke o organizaciji i radu službe Narodne skupštine, pošto je on ministar koji treba da bude ovde izvestilac i koji treba da brani stavove Vlade.
Što se tiče hitnog postupka, naravno, svi se zakoni donose po hitnom postupku i to je ovde već postalo pravilo, hitni postupak treba da bude izuzetak a ne pravilo. Treba svaki predlog zakona da bude ovde u raspravi eventualno sa zakonima koji su srodni, a ne da se ovde i kuso i kljakavo sve skuplja kako bi se uštedelo vreme i oduzelo pravo prvenstveno opozicionim poslanicima da pričaju, da koriste vreme poslaničkih grupa za sve ove zakone.
Jedan od drugih predloga zakona jeste Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o porezu na dodatu vrednost, i to pre svega član 5. koji se menja i kaže – menja se član i dodaju se reči: „koje su nabavljene do dana početka primene zakona kojim se uređuje finansijska podrška porodici sa decom, a kojim se propisuje jednokratna isplata novčanih sredstava na ime kupovine opreme za bebe“, tj. PDV na bebi opremu.
Mi smo videli u proteklih mesec dana da je najnoviji prioritet Republike Srbije borba protiv bele kuge i povećanje nataliteta. Videli smo izdašna novčana sredstva koja će ubuduće majke koje rode više od dvoje ili troje dece imati u nekom periodu koji će uslediti, a sada ne možemo da ukinemo PDV na bebi opremu. Odnosno, postoji povraćaj PDV-a, ali je potrebno skupiti nekih 17 ili 18 papira, pa priložiti u svim institucijama, pa onda posle jedno godinu dana se nešto od tog novca vrati.
Narodna skupština i Vlada Republike Srbije treba da pokažu odlučnost i da zaista želi da poveća natalitet u Srbiji, sa čim se ja slažem da je jedan od prioriteta, ali tako što će potpuno ukinuti porez na bebi opremu, a ne tako što će propisati neke načine za taj povraćaj, jer ko zna koliko ljudi odustane i nije ni upućeno na koji način može da dobije povraćaj tog novca.
Isto tako, u ovim predlozima zakona, predlozi su zakona o davanju dve državne garancije Republike Srbije u korist Nemačke razvojne banke po zaduženju javnog preduzeća „Elektroprivreda Srbije“, koliko sam ja shvatio poslednji put ministra Vujovića, mi nećemo sad ući u sledeći aranžman sa MMF-om, jer će MMF od sada imati samo savetodavnu ulogu, pošto su nam tako pomogli u prethodnih više od skoro dve decenije, sada njihova pomoć više nije dobrodošla, ali zato garanciju daje Republika Srbija za zajam od 80 miliona evra. Da li je to jedini način da se taj kredit vrati, tj. da preduzeće „Elektroprivreda Srbija“ nije u stanju da servisira svoj dug, nego mora da ga vrati država Srbija putem državne garancije? Da li bi ovo preduzeće dobilo kredit da nije bila obećana državna garancija Republike Srbije?
Ukoliko ne postoji mogućnost da neko naše javno preduzeće dobije kredit na osnovu svog kreditnog rejtinga, onda bi trebalo, ako već država plaća taj novac, da odmah uloži u to preduzeće, a ne da servisira neki kredit i pritom plati i kamatu. Ja mislim da je to zaista iluzorno.
Isto tako i kredit vezan za „Srbijagas“. Dakle, „Srbijagas“ je jedan od najvećih gubitaša u proteklih 20 godina i za svaki kredit mu je potrebna državna garancija. Na isti način se taj novac gubi tako što se otplaćuje kredit, umesto da se uloži direktno, da se ne plaća ta kamata, ukoliko već preduzeće kakvo je „Srbijagas“ nije u stanju da otplaćuje dug i nije u stanju ni da dobije kredit za to nešto za šta konkuriše.
Mene zanima i da li će biti produžena saradnja sa MMF-om, gospodin Vujović je predstavnik MMF-a i Svetske banke, svetski ekspert, da li su naše finansije sada na tom nivou da nama ne trebaju više ti krediti? Srpska radikalna stranka je ukazivala i pre vlasti SNS koliko su pogubni aranžmani sa MMF-om. Da li je zbog Evropske unije i procesa pridruživanja Evropskoj uniji to jedna od obaveza da se sarađuje sa MMF-om i Svetskom bankom, da apsolutni prioritet za uzimanje kredita ima Evropska banka za obnovu i razvoj i da li Republika Srbija ima mogućnosti da potraži kredit u nekim drugim bankama, na nekom drugom mestu na svetu gde bi možda dobila kredite po povoljnijim uslovima ili je u obavezi da to radi preko evropskih banaka i Evropske banke za obnovu i razvoj?
Međunarodni monetarni fond je institucija koja parališe ekonomiju države koja potpiše sa njom aranžman i od trenutka potpisivanja diktirana dalje politiku te države. Međunarodni fond govori koja će preduzeća biti privatizovano, kome će se prodati, koliko će se radnika otpustiti itd? Apsolutno je pogubno za svaku državu tako i za Srbiju i to se pokazalo pogotovo u državama istočne Evrope koliko su porasli javni dugovi državama koje su sarađivale sa MMF-om.
Da li su sve ove garancije koja dobijaju naša javna preduzeća, obaveze u procesu pridruživanja Srbije i EU, i da li je Vladi Srbije zabranjeno da finansira sama svoja preduzeća i projekte koji oni prave i dokle se misli da se nastavi sa takvom praksom?
Voleo bih da čujem od ministra, da li ozbiljno mislio kada je rekao da nećemo uzimati aranžman sa MMF-om, da će zaista imati tu savetodavnu ulogu, a onda ih, šta znači savetodavna uloga MMF? Da li je onda upućivanje gde ćemo se mi zaduživati, sa kakvim kamatnim stopama ćemo mi vraćati naše kredite i šta je to što oni mogu nama da poprave? Jer po mom mišljenju njihova pomoć nam je samo odmogla i njihova uloga makar bila i savetodavna, nije dobrodošla.