Kolega Obradoviću, ja ću na sve načine, koliko god mi ovaj Poslovnik dozvoljava, da se trudim da niko ne uvredi vašu porodicu. Znači, replike, politička debata, nema problema, i siguran sam da svako ko predsedava neće dozvoliti da se vređa vaša porodica, ali nemojte to ni vi da radite.
Izvolite, nastavite.
Prijavite se.

Gospodine predsedavajući, samo ukazujem na duple standarde. Znači, neke porodice su zaštićene, neke porodice mogu da se napadaju.
Neko ko je ranije bio u vlasti i ko je optužen da je katastrofalni režim, evo ga ponovo u vlasti i dalje vlada. Kada će da odgovaraju oni koji su upropastili ovu državu, koji su pokrali ovaj narod, koji su nenamenski potrošili ovolike pare na 140 načina krađe, koji je utvrdila DRI? Znači, nisam rekao ja, nego DRI, da neko krade pare ovog naroda. Zašto vlast ne odgovori na ta pitanja, nego je negde u fioku gurnuto 1400 prekršajnih i krivičnih prijava DRI protiv onih koji su pokrali ovaj narod i državu?

Hvala.
Aleksandar Martinović, replika.
Izvinjavam se, imamo neki problem sa sistemom. Da li neko može da dođe na par trenutaka, da nam pomogne. Budite strpljivi.
Probajte još jednom. U redu je. Izvolite.

Zahvaljujem se, gospodine Marinkoviću.

Razumem da je gospodin, Boško Obradović, opsednut sa ličnošću Aleksandra Vučića i sa članovima njegove porodice. Mi smo hiljadu puta već rekli, nije uopšte nikakva tajna gde radi brat Aleksandra Vučića, ali zašto se onda Boško Obradović ljuti kada mu neko od narodnih poslanika kaže da cela njegova porodica radi u javnom sektoru, ali baš svi do jednog rade u javnom sektoru i sve do jednog je u javni sektor zaposlio, navodno njegov najveći politički neprijatelj, odnosno jedan od najvećih političkih neprijatelja Velimir Ilić, u vreme kada je bio gradonačelnik Čačka.

Nemam ništa protiv toga. Oni govore zajedno sa ovim svojim koalicionim partnerom Sašom Radulovićem, o nekakvoj partokratiji, političkim parazitima, koji parazitiraju na grbači naroda, a oni svi do jednog rade u javnom sektoru. Da li u biblioteci, da li u gradu Čačku, da li u gradskoj upravi, da li u javnom preduzeću, u javnim ustanovama. Boško Obradović prima platu u Narodnoj skupštini, svi su na državnim jaslama. Nemam ja ništa protiv toga. To je legalno. To je legitimno, ali onda nemojte da nam držite predavanja o tome kako u Srbiji vlada partokratija i kako se po nekim kumovskim i parazitskim linijama ljudi zapošljavaju u javnom sektoru. Vi to najbolje znate. Vas i članove vaše porodice manje-više, sve je zbrinuo Velimir Ilić i Nova Srbija.

Što se tiče koalicije koju ste nudili SNS, niste vi to nudili samo 2014. godine, evo izjava vaša od 27. aprila 2016. godine - spremni smo za saradnju sa SNS u Čačku. Pokret Dveri koji je osvojio drugo mesto na lokalnim izborima u Čačku sa 24% osvojenih glasova, spreman je da učestvuje u vlasti u tom gradu, ali je, kaže Boško Obradović, na potezu SNS prvoplasirana na izborima. Od SNS zavisi da li će Novu Srbiju i SPS, koji su poraženi na izborima, vratiti u vlast, jer će to neko iz Beograda narediti kandidatu naprednjaka za gradonačelnika Milunu Todoroviću ili će otvoriti prostor za pravljenje nove vladajuće većine SNS i srpskog pokreta Dveri. To je izjavio Boško Obradović 27. aprila 2016. godine.

Hvala.
Reč ima narodni poslanik Neđo Jovanović, pravo na repliku.

Zahvaljujem se predsedavajući.

Pre svega, niko u poslaničkoj grupi SPS, samim tim ni ja lično, nikada nikoga nećemo vređati, niti smo to činili, niti ćemo to činiti. To nije učinjeno ni sada. Nije vređana ni porodica Boška Obradovića, ni bilo ko od članova porodice Boška Obradovića, postavljana su samo pitanja.

Radi se o nečemu što se zove, ako neko drugi ne zna, a trebalo bi da zna, radi se o licemerju. Licemerno je bilo šta reći bilo kome, a da se ne pođe od sebe samog. Ako se pođe od sebe samog, pa se utvrde činjenice, pod uslovom da su tačne, ono što sam ja izneo, onda je zaista krajnje demagoški bilo kome šta reći.

Što se tiče SPS, uvek smo otvoreni za svaku, bukvalno svaku proveru rada. Neka se ukaže imenom i prezimenom na bilo koga iz SPS da je nešto loše uradio, ako jeste taj treba da odgovara. Ali, isto tako, treba da odgovaraju oni koji su činili nedela na drugim mestima i u drugim okolnostima, da ne govorim o izbornoj komisiji o bilo čemu drugom.

Prema tome, ako ćemo da govorimo jezikom kulture, koji je nedostajući jezik, kada su u pitanju pojedine opozicione stranke, onda treba pričati na ovaj način, a ne spočitavati nešto što nije istina i podmetati, a to je postalo pravilo. Molim vas da u tom duhu i vi vodite računa, ne samo vi kao predsedavajući, nego da se sačuva dostojanstvo ovog parlamenta koje se često krši rečnikom na koji smo navikli već odavno od strane pojedinih opozicionih stranaka, naročito onih koji sada učestvuju u ovoj replici i zbog čega se ja sada javljam.

Prema tome, ja ne želim ni u kom slučaju više da koristim vreme rada ove Skupštine, kako bih davao na značaju nekome ko taj značaj ne zaslužuje. Više se neću javljati.

Hvala vam na konstruktivnosti.
Slažem se sa vama potpuno da treba da nastavimo u tom duhu i jezika kulture i obzirom da nam je tu i potpredsednik Vlade, koji jeste stvarno i referentni okvir za kulturu i jednu stručnu i korektnu raspravu.
Nastavljamo dalje.
Reč ima narodni poslanik Aleksandar Šešelj. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, od 5. oktobra i promene tj. mafijaškog puča koji je izvršen u Srbiji, Republika Srbija je na neprekidnom putu u EU. To sa sobom nosi mnogo političkih posledica, govorim o odricanju teritorije, tj. pritiscima za odricanjem teritorije teritorijalnog integriteta Republike Srbije, ali sa sobom nosi neke posledice po pravni sistem Republike Srbije. To je, pre svega, proces harmonizacije prava i usklađivanje pravnog sistema Srbije sa pravnim sistemom EU. Takav najnoviji primer toga jeste ovaj Predlog zakona o planskom sistemu Republike Srbije.

Inače, to je sada moda u ovom procesu pridruživanja EU, da se sve što su propisi EU i zapadnih zemalja, nekad čak i od reči do reči, prepisuju i postaju zakoni Republike Srbije. Tako i Zakon o planskom sistemu. Kaže, član 2. zakona – pojedini izrazi koji se koriste u ovom zakonu imaju sledeća značenja, pod jedan, javne politike jesu pravci delovanja Republike Srbije i pravci delovanja AP, jedinica lokalne samouprave u određenim oblastima radi postavljanja željenih ciljeva na nivou društva. Izraz – javne politike, u množini. Prvo, etimološki ja ne znam šta znači javna politika, javne politike, da li postoji neka privatna politika ili neka tajna politika i zašto u množini. S druge strane, pravci delovanja Republike Srbije, AP i jedinica lokalne samouprave.

Državna uprava Republike Srbije i Zakon o državnoj upravi jasno kaže da u državnoj upravi postoje ljudi koji su stalno zaposleni i ljudi koji se biraju na izborima, a onaj ko pobedi na izborima za republički parlament, za parlament AP ili za lokalni parlament, nakon toga formira vlast i određuje pravce politike. Ne znam kome treba zakonski okvir za tako nešto.

S druge strane, predlog zakona daje i načela upravljanja sistemom javnih politika. Kaže, između ostalog, načelo ekonomičnosti, načelo finansijske održivosti, načelo realističnosti. Zaista ne znam šta znači reč realističnost. Kaže – podrazumeva uvažavanje finansijskih i ekonomskih, društvenih, kulturnih, prostornih, ekoloških, regionalnih, administrativnih i drugih mogućnosti prilikom planiranja.

Državna uprava Republike Srbije treba da se rukovodi načelima upravnog prava, dakle načelom javnosti, načelom svrsishodnosti, načelom zakonitosti, itd. Načelo realističnosti ja zaista ne znam šta znači, a posebno mi je ovde simptomatično što piše – uvažavanje administrativnih i drugih mogućnosti. Da li je to paravan za elastičnu primenu zakona ukoliko nisu u skladu sa ostalim zakonima u pravnom sistemu Republike Srbije? Ceo ovaj zakon ja vidim ovde kao nepotreban. Postoji Zakon o planiranju i izgradnji ukoliko treba neka smernica nekom organu državne uprave.

Ono što je važno u svim ovim zakonima jeste – komentari EU i usklađenost sa direktivama. Narodnu skupštinu, Vladu Republike Srbije i ostale državne organe ne treba da zanima kakve su direktive i šta su propisi EU. Narodna skupština treba da donosi zakone koji odgovaraju pravnom sistemu Republike Srbije, a ne zato što su u skladu sa nekim direktivama, jer imam utisak da Narodna skupština donosi zakone kako bi se nekom dopala ili kako bi to bilo negde pohvaljeno, a ne zbog toga što bi ostvarili neki progres u društvenom životu. Mislim da je potpuno besmisleno donošenje ovog zakona.

S druge strane, Republika Srbija od 5. oktobra prihvata sve diktate EU i njenih organa i primenjuje ih što je pre moguće ovde u pravnom sistemu. Ja bih napomenuo čak i neke pretnje koje su stigle iz EU u jednom periodu, kada je ministar u Vladi Republike Srbije, nakon uvođenja sankcija od strane EU Ruskoj Federaciji, Rasim LJajić, izjavio da su sankcije mogućnost za izvoz srpske poljoprivrede u Rusku Federaciju i kako bi srpski izvoz mogao da zameni u nekoj meri izvoz koji su ostvarivale zemlje EU pre uvođenja sankcija. Iz EU je stigla diplomatska nota kojom se zabranjuje ovakvo ponašanje Republike Srbije i ukorava ministar Rasim LJajić što misli svojom glavom. Dakle, nema veze ono što je u našem interesu, nego je samo važno ono što se dopada organima EU.

Meni je žao što nije tu gospodin Vujović, jer me zaista zanima dokle ovo ide, koliko još treba besmislenih zakona da se donese i kakve treba sve definicije mi da uvedemo u naš pravni sistem, kao što je ova besmislene javne politike za sva ova poglavlja koja su otvorena. Ali, isto tako, ti diktati se ne poštuju baš kada Skupštini Srbije ne odgovara njihovo implementiranje.

Jedno telo Saveta Evrope, Komisija grupe država za borbu protiv korupcije, GREKO, još u julu 2015. godine donela je preporuku kako Skupština Srbije donosi zakone isključivo po hitnom postupku i, između ostalog, tu se radi i o korupciji, ali ono što je važno za skupštinsku raspravu jeste da osim što se donose svi zakoni po hitnom postupku, objedinjuju se rasprave o zakonima koje su raznorodne. Dakle, 19 predloga zakona, od čega su i tri odluke, su u jedinstvenoj raspravi. I baš me zanima šta ima da kaže ministar Vujović, ministar finansija, o Predlogu odluke o organizaciji i radu službe Narodne skupštine, pošto je on ministar koji treba da bude ovde izvestilac i koji treba da brani stavove Vlade.

Što se tiče hitnog postupka, naravno, svi se zakoni donose po hitnom postupku i to je ovde već postalo pravilo, hitni postupak treba da bude izuzetak a ne pravilo. Treba svaki predlog zakona da bude ovde u raspravi eventualno sa zakonima koji su srodni, a ne da se ovde i kuso i kljakavo sve skuplja kako bi se uštedelo vreme i oduzelo pravo prvenstveno opozicionim poslanicima da pričaju, da koriste vreme poslaničkih grupa za sve ove zakone.

Jedan od drugih predloga zakona jeste Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o porezu na dodatu vrednost, i to pre svega član 5. koji se menja i kaže – menja se član i dodaju se reči: „koje su nabavljene do dana početka primene zakona kojim se uređuje finansijska podrška porodici sa decom, a kojim se propisuje jednokratna isplata novčanih sredstava na ime kupovine opreme za bebe“, tj. PDV na bebi opremu.

Mi smo videli u proteklih mesec dana da je najnoviji prioritet Republike Srbije borba protiv bele kuge i povećanje nataliteta. Videli smo izdašna novčana sredstva koja će ubuduće majke koje rode više od dvoje ili troje dece imati u nekom periodu koji će uslediti, a sada ne možemo da ukinemo PDV na bebi opremu. Odnosno, postoji povraćaj PDV-a, ali je potrebno skupiti nekih 17 ili 18 papira, pa priložiti u svim institucijama, pa onda posle jedno godinu dana se nešto od tog novca vrati.

Narodna skupština i Vlada Republike Srbije treba da pokažu odlučnost i da zaista želi da poveća natalitet u Srbiji, sa čim se ja slažem da je jedan od prioriteta, ali tako što će potpuno ukinuti porez na bebi opremu, a ne tako što će propisati neke načine za taj povraćaj, jer ko zna koliko ljudi odustane i nije ni upućeno na koji način može da dobije povraćaj tog novca.

Isto tako, u ovim predlozima zakona, predlozi su zakona o davanju dve državne garancije Republike Srbije u korist Nemačke razvojne banke po zaduženju javnog preduzeća „Elektroprivreda Srbije“, koliko sam ja shvatio poslednji put ministra Vujovića, mi nećemo sad ući u sledeći aranžman sa MMF-om, jer će MMF od sada imati samo savetodavnu ulogu, pošto su nam tako pomogli u prethodnih više od skoro dve decenije, sada njihova pomoć više nije dobrodošla, ali zato garanciju daje Republika Srbija za zajam od 80 miliona evra. Da li je to jedini način da se taj kredit vrati, tj. da preduzeće „Elektroprivreda Srbija“ nije u stanju da servisira svoj dug, nego mora da ga vrati država Srbija putem državne garancije? Da li bi ovo preduzeće dobilo kredit da nije bila obećana državna garancija Republike Srbije?

Ukoliko ne postoji mogućnost da neko naše javno preduzeće dobije kredit na osnovu svog kreditnog rejtinga, onda bi trebalo, ako već država plaća taj novac, da odmah uloži u to preduzeće, a ne da servisira neki kredit i pritom plati i kamatu. Ja mislim da je to zaista iluzorno.

Isto tako i kredit vezan za „Srbijagas“. Dakle, „Srbijagas“ je jedan od najvećih gubitaša u proteklih 20 godina i za svaki kredit mu je potrebna državna garancija. Na isti način se taj novac gubi tako što se otplaćuje kredit, umesto da se uloži direktno, da se ne plaća ta kamata, ukoliko već preduzeće kakvo je „Srbijagas“ nije u stanju da otplaćuje dug i nije u stanju ni da dobije kredit za to nešto za šta konkuriše.

Mene zanima i da li će biti produžena saradnja sa MMF-om, gospodin Vujović je predstavnik MMF-a i Svetske banke, svetski ekspert, da li su naše finansije sada na tom nivou da nama ne trebaju više ti krediti? Srpska radikalna stranka je ukazivala i pre vlasti SNS koliko su pogubni aranžmani sa MMF-om. Da li je zbog Evropske unije i procesa pridruživanja Evropskoj uniji to jedna od obaveza da se sarađuje sa MMF-om i Svetskom bankom, da apsolutni prioritet za uzimanje kredita ima Evropska banka za obnovu i razvoj i da li Republika Srbija ima mogućnosti da potraži kredit u nekim drugim bankama, na nekom drugom mestu na svetu gde bi možda dobila kredite po povoljnijim uslovima ili je u obavezi da to radi preko evropskih banaka i Evropske banke za obnovu i razvoj?

Međunarodni monetarni fond je institucija koja parališe ekonomiju države koja potpiše sa njom aranžman i od trenutka potpisivanja diktirana dalje politiku te države. Međunarodni fond govori koja će preduzeća biti privatizovano, kome će se prodati, koliko će se radnika otpustiti itd? Apsolutno je pogubno za svaku državu tako i za Srbiju i to se pokazalo pogotovo u državama istočne Evrope koliko su porasli javni dugovi državama koje su sarađivale sa MMF-om.

Da li su sve ove garancije koja dobijaju naša javna preduzeća, obaveze u procesu pridruživanja Srbije i EU, i da li je Vladi Srbije zabranjeno da finansira sama svoja preduzeća i projekte koji oni prave i dokle se misli da se nastavi sa takvom praksom?

Voleo bih da čujem od ministra, da li ozbiljno mislio kada je rekao da nećemo uzimati aranžman sa MMF-om, da će zaista imati tu savetodavnu ulogu, a onda ih, šta znači savetodavna uloga MMF? Da li je onda upućivanje gde ćemo se mi zaduživati, sa kakvim kamatnim stopama ćemo mi vraćati naše kredite i šta je to što oni mogu nama da poprave? Jer po mom mišljenju njihova pomoć nam je samo odmogla i njihova uloga makar bila i savetodavna, nije dobrodošla.

Hvala, gospodine Šešelj.
Reč ima ministar Zoran Đorđević. Izvolite.

Poštovani poslanici, ja bih prvo hteo da skrenem pažnju na jednu stvar, jeste, vi ste mlad poslanik i verovatno niste upućeni, ali tačka dnevnog reda 19. - Predlog odluke o organizaciji i radu Službe Narodne skupštine je predlagač, i mislim da je ovlašćeni predlagač, gospodin Martinović i nema veze sa ministrom Vujovićem niti je to njegova bila obaveza da bilo šta komentariše taj član.
Takođe, vidim da vas zbunjuje šta znače javne politike, ali verovatno ćete u vašoj karijeri političkoj koja je pred vama sigurno biti upoznati sa tim i zajedno sa sprovođenje ovog zakona učestovati kada vam budem sada objasnio šta će sve da donese ovaj zakon, koje su to prednosti ovog zakona i koja je to razlika između nekih prošlih vremena i sadašnjih i šta će ovaj zakon u stvari pružiti ne samo Narodnoj skupštini, već i građanima Srbije.
Javne politike su pravac delovanja Vlade u cilju postizanja ekonomskih i društvenih ciljeva za koje Vlada veruje da su u najboljem interesu društva. Zakon treba to da omogući, četiri stuba, da bude efikasan, transparentan, koordinisan i realistički, realističan kako vi kažete, nije vam jasna ova četvrta stavka, ali krenućemo redom.
Efikasan, jer podrazumeva akcioni plan, podrazumeva da ne radimo ad hok, već da planski planiramo šta hoćemo da uradimo kao Vlada, da to takođe i bude obaveza i autonomne pokrajine, da to bude obaveza i lokalne samouprave, da to bude predstavljeno Narodnoj skupštini i da može Narodna skupština i građani Srbije da vide šta je to Vlada planirala i da možete da kontrolišete, a kad dođe i kraj godine i da kritikujete Vladu za sve ono što je uradila ili što nije uradila. Transparentan da bude na najbolji mogući način predočeno građanima Narodne skupštine na koji se način troši budžetski novac za razliku od nekih ranijih vremena kada to nije rađeno tako.
Koordinisan, što znači i da mora da bude povezani po horizontali i po vertikali, tj. da bude ono što je program Vlade, ono što je program države, ono što zastupamo svi mi ovde, a to je interes našeg društva da bude zajednički cilj i lokalne samouprave i autonomnih pokrajina, ali Vlade Republike Srbije.
Realističan, znači da ne bude spisak lepih želja, niti politički manifest, već da bude nešto što sasvim je realno i što će da svojom realizacijom da doprinese boljem našem društvu, izgradnji boljeg našeg društva i boljem materijalnom položaju naših građana.
To jeste ideja ovog zakona, jeste ideja da se sve to stavi u jedan zakonski osnov koji će biti moranje svima da urade upravo po zakonu i nikako drugačije i da je obaveza svih da to predoče svako na svom nivou, a na kraju Vlada Narodne skupštine.
Kada dođe vreme i kada po ovom zakonu Vlada Republike Srbije bude vama predočila prvo plan, a posle i realizaciju toga, verujem da ćete vi učestvovati svakako u tome i da ćete dati svoj doprinos da i plan i posle realizacije bude na najkvalitetniji način sprovedena.
Kada je u pitanju vaše drugo pitanje, a to je PDV za bebe i vaša nedoumica oko toga šta se želi ovim zakonom. Zakon je vrlo jasno precizirao i u prethodnom zakonu koji je na snazi do 30. juna, odnosno 1. jula stupa na snagu izmena i dopuna, da se refundacija vrši dostavkom PDV računa. To smo primetili da je veliko opterećenje mogućnost zloupotrebe. Želja Vlade jeste bila da se na jedan potpuno drugačiji način to realizuje upravo da bi zaštitili ljude, mlade roditelje, da znaju šta im pripada i da to dobiju jednokratno, čim se dete rodi.
Naravno, morali smo da pokrijemo i sve one koji će dobiti dete, hipotetički gledano 30. juna, jer za njih važi stari zakon i ove izmene i dopune zakona jesu upravo da oni ne moraju da brinu da će za njih važiti taj zakon dokle god imaju obavezu, dokle god država ima obavezu prema tim roditeljima.
Kada su u pitanju garancije i kada kažete o kreditima koji se povlače, mislim da Vlada Republike Srbije u prethodnom periodu učinila mnogo kada je u pitanju poboljšanje imidža i kada je u pitanju kreditni rejting Srbije. Bili smo svedoci, ne tako davno, da je naš kreditni rejting povećan, da mi krupnim koracima grabimo ka kreditnom rejtingu koji će biti potpuno investiciono zanimljiv za sve investitore i da ćemo u tom trenutku imati sigurno još bolje uslove nego što su sada.
Hoću da vas podsetim i na vremena 2000. kada su povlačena sredstva i po 10% kamata. Danas pričamo ovde o kreditu koji se povlači 0,85% fiksne kamate. Mislim, da ukoliko se imalo neko razume u ekonomiju može da shvati koliko je ovo povoljan kredit i koliko država Srbija sada ima taj rejting mnogo bolji nego što je bio u prošlim vremenima.
Kada je u pitanju vaš komentar zašto „Srbijagas“ i zašto „Elektroprivreda Srbije“ povlači kredit. Pa, po Zakonu o javnim preduzećima mi imamo obavezu da budemo garancija njima. Ne vraća država, upravo ste vi bili u pravu, sada za razliku od prošlih vremena vraćaju upravo javna preduzeća. To je suštinska razlika što i jedni i drugi sada mogu da servisiraju svoje obaveze. To jeste razlika između ovog što se dešava sada i onoga što se dešava ranije i to je ono što smo obećali građanima Srbije, a to je da „Srbijagas“ neće biti više gubitaš. „Srbijagas“ na današnji dan je preduzeće koje posluje pozitivno, kao i EPS. Mi možemo sebi da damo pravo za to da ulažemo u državu Srbiju.
Mislim da je ministar Stefanović u svom izlaganju upravo to rekao. Mi moramo da razmišljamo o budućnosti, ne da čekamo budućnost, nego da idemo u korak sa budućnošću, jer ona je potpuno izvesno u kom pravcu ide država Srbija. Srbija ide ka tome da bude jedna moderna država, da bude bogata država, da bude u interesu najbolje uređena i u interesu svojih građana, a da bi ona bila takva mi moramo već sada da ulažemo u to što će nas čekati tada. Sve ovo što radimo sada i ove mere i ovi krediti i sve ovo, uređeni su sa dužnom pažnjom, što bi rekli revizori, na najbolji mogući način i da bude u interesu građana i da nemamo nikakav problem da kad neko odgovara u ovoj Skupštini za pet ili deset godina se vraća na sve ovo i kaže da je problematično. Ovo što je urađeno sada, pokazaće vreme, urađeno je najbolje mogući način. Hvala vam.