Četvrta sednica Prvog redovnog zasedanja , 24.04.2018.

POSLANIČKO PITANJE

Jovan Jovanović

Poslanička grupa Klub samostalnih poslanika
Hvala.

Moje prvo pitanje je podstaknuto jučerašnjom sednicom Nacionalnog konventa o EU, koja je juče održana u ovom zdanju i čija je tema bila nedavno objavljeni izveštaj Evropske komisije o napretku Srbije.

Na prvom panelu ovog skupa učestvovala je i predsednica Vlade Ana Brnabić i tada je više puta ponovila da Vlada nema kapacitet da odgovori na izazove sa kojima se suočava. Ako je to istina, postavlja se onda pitanje zašto se odlaže najavljena rekonstrukcija Vlade, naročito imajući u vidu da nam oprečne izjave ministara svakodnevno svedoče da Vlada zaista nije tim i da se kao takva ne može ozbiljno posvetiti rešavanju nagomilanih problema.

Najbolja ocena našeg napretka ka EU jeste činjenica da je od januara 2014. godine, kada su počeli pregovori sa EU, do sada otvoreno samo 12 poglavlja, a privremeno zatvoreno dva. Ukoliko se pregovori nastave ovim tempom, ne da ne možemo da postanemo članica 2025. godine, nego najverovatnije do tada nećemo ni otvoriti sva poglavlja, a da ne govorimo o potrebnom približno dvogodišnjem periodu da se jednom postignuti sporazum o pristupanju ratifikuje sa svim zemljama članicama.

U takvoj situaciji ne čudi jučerašnji pokušaj premijerke da relativizuje značaj i mogućnosti pristupa 2025. godine, koji je dala sama EU, umesto toga više puta istakne primarni značaj prihvatanja evropskih vrednosti.

Međutim, postavlja se pitanje da li pod te evropske vrednosti spada i odsustvo ili mlaka i neiskrena osuda, recimo, napada na narodnu poslanicu usred ove sale ili skrnavljenje državnih obeležja jedne članice EU u ovom parlamentu? To su samo najsvežiji primeri.

Predsednica Vlade je govorila i o tome da je protiv prečica kada je u pitanju članstvo u EU. Međutim, ako je proklamovani strateški cilj ove Vlade baš ulazak u EU, onda bi trebalo da se teži da se što pre uđe u EU. Zbog svega toga čini se da je put koji je ova Vlada izabrala da ide ka EU jedna široka zaobilaznica koja izgleda vodi preko Moskve.

Predsednica Vlade Brnabić je, takođe, izjavila da ocene koje su iznete u izveštaju o napretku Srbije nisu bitne koliko su bitne preporuke koje sadrži. Kada se pogledaju ocene, ne čudi što je predsednica Vlade ranije napustila jučerašnji panel i na taj način izbegla da odgovori na pitanje i čuje kritiku članova Konventa. Istovremeno, imala je vremena da održi konferenciju za novinare neposredno posle napuštanja skupa.

Neke od ocena koje su sadržane u izveštaju su sledeće: vladajuća većina sprečava osnovnu ulogu parlamenta - razmatranje predloženih zakona, snažan pritisak na pravosuđe, široko rasprostranjena korupcija, sve veća zabrinutost zbog situacije u medijama, svođenje nezavisnih tela na dekor, politizacija državne uprave itd.

Ako ovome dodamo i nedavno objavljene izveštaje organizacije „Fridom haus“, jedna od vrhunskih autoriteta u oblasti praćenja demokratije u svetu, koji kažu da se stanje demokratije u Srbiji pogoršava već četvrtu godinu za redom, jasno je zašto predsednica Vlade izbegava iskren dijalog na sve ove teme. Čak ni ekonomski rezultati kome se najčešće hvale predstavnici vlasti nisu toliko impresivni, a o čemu svedoči i znatan rast spoljno-trgovinskog deficita tokom ove godine, a što govori i slaboj konkurentnosti naše privrede.

Stoga, moje pitanje za predsednicu Vlade - koju politiku će Vlada da primeni, kad i u kom roku kako bi ispunila preporuke iz izveštaja o napretku?

Drugo pitanje upućujem ministru spoljnih poslova Ivici Dačiću. Ponašanje ambasadora u Parizu Rajka Ristića ponovo je dovelo u prvi plan stanje u našoj diplomatiji, te stoga moram ponovo da postavim pitanje - kada će u skupštinsku proceduru konačno doći novi zakon o spoljnih poslovima koji je najavljen pre gotovo pet godina.

Podsetiću da je isti ambasador samo primer jedne loše prakse i da je nametnut Francuskoj i pored toga što je ova zemlja jasno stavila do znanja da nije poželjan, tako što je odugovlačila sa davanjem agremana.

Slučaj ambasadora Ristića je samo vrh ledenog brega neodgovarajućeg ponašanja zaposlenih u Ministarstvu spoljnih poslova. Organizovanje neprimerenih događaja u ambasadi i sukobi sa direktorom Kulturnog centra u Parizu koji se spočitavaju ambasadoru Ristiću samo su neki od razloga za njegovu smenu.

Postavljam pitanje - da li je tačno da je ambasador Ristić otvorio u Parizu kancelariju za posredovanje na ime svoje žene, kao i koliko se plaća, ko mu plaća godišnju članarinu u jednom od najekskluzivnijih poslovnih klubova u Parizu, kao i kakvu korist od toga u to članstvo ima naša država?

Još jedan primer neprofesionalnog ponašanja Ministarstva je neovlašćeno korišćenje višestruko nagrađivanog dokumentarnog filma „Miroslavljevo jevanđelje“ prošle godine u Madridu, a povodom proslave Dana državnosti i potonje negiranje tog čina od strane Ministarstva zbog čega će država, odnosno mi građani, verovatno morati da plati veliku odštetu autoru.

Pitanje za predsednicu Vlade i ministra finansija - kada će biti ukinute demagoško niske dnevnice za putovanje u inostranstvo, što ne samo narušava ugled naše zemlje, već zbog kojih kao država često smo izloženi podsmehu? S druge strane, imamo nedavni izveštaj DRI koja kaže da je 735 milijardi dinara, oko šest milijardi evra, nije trošeno u skladu sa zakonom. Hvala.