Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, otvaram Četvrtu sednicu Prvog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2018. godini.
Na osnovu službene evidencije o prisutnosti narodnih poslanika, konstatujem da sednici prisustvuje 105 narodnih poslanika.
Podsećam vas da je članom 88. stav 5. Poslovnika Narodne skupštine predviđeno da kvorum za rad Narodne skupštine, prilikom utvrđivanja dnevnog reda, postoji ako je na sednici prisutna većina od ukupnog broja narodnih poslanika.
Radi utvrđivanja broja narodnih poslanika prisutnih u sali, molim narodne poslanike da ubace svoje identifikacione kartice u poslaničke jedinice elektronskog sistema za glasanje.
Konstatujem da je, primenom elektronskog sistema za glasanje, utvrđeno da je u sali prisutno136 narodnih poslanika, odnosno da je prisutna većina od ukupnog broja narodnih poslanika i da postoje uslovi za rad Narodne skupštine u smislu člana 88. stav 5. Poslovnika Narodne skupštine Republike Srbije.
Da li neko od predsednika, odnosno ovlašćenih predstavnika poslaničkih grupa želi da zatraži obaveštenje ili objašnjenje u skladu sa članom 287. Poslovnika?
Reč ima narodni poslanik Vojislav Šešelj.

Dame i gospodo narodni poslanici, ja se obraćam predsedniku Vlade, Ani Brnabić.

Nakon informacije da Vlada razmišlja kakve recipročne mere da provede prema Hrvatskoj nakon ovog ponižavajućeg hrvatskog akta o zabrani ulaska ministra odbrane Aleksandra Vulina u tu državu. Imam konkretnu sugestiju koja je najprimerenija ovakvoj situaciji. Sugerišem premijeru Ani Brnabić da Vlada Republike Srbije prizna Vladu Republike Srpske Krajine u egzilu.

Prošlo je već 23 godine od okupacije Republike Srpske Krajine koja nije bila međunarodno priznata država, ali je faktički bila država, kako to konstatuje i Međunarodni sud pravde i ona je okupirana američkom operacijom čiji su izvršioci na terenu bili Hrvati. Proterano je više od 200 hiljada Srba iz zapadnih delova Republike Srpske Krajine i nekoliko hiljada zverski pobijeno, žena, dece, staraca.

Srbija ne sme skrštenih ruku da sedi i da čeka i da se ponaša kao da se ništa nije desilo. Srbije ne sme nijednog trenutka da dozvoli da neko smatra da smo se pomirili sa okupacijom Republike Srpske Krajine. Republika Srpska Krajina kad-tad mora biti oslobođena.

Vlada Republike Srpske Krajine u egzilu formirana je pre nekih 12, 13 godina, uspešno funkcioniše, obavlja mnoge poslove, funkcioniše i Narodna skupštine Republike Srpske Krajine. Međutim, svi režimi koji su se izmenjivali do današnjeg, suzbijaju svaku informativnu delatnost medija u pogledu izveštavanja o aktivnostima Vlade Republike Srpske Krajine u egzilu.

Zato je danas najlogičniji, najnormalniji, najočekivaniji i najbolji potez, priznavanje te Vlade. Postoji dodatni razlog, Republika Hrvatska je priznala nezavisnost Kosova među prvima. Tada je još trebalo doneti odluku o priznavanju Republike Srpske Krajine i njene Vlade u egzilu.Zašto se preko toga prešlo? Ako ne možemo velikim silama da udarimo po nosu, a možemo ovim veštačkim državnim tvorevinama, koje su velike sile, privremeno uspostavile. Dame i gospodo, nadam se da će Vlada Republike Srbije da dobro razmisli i da na kraju prihvati moju sugestiju.

Drugo pitanje imam takođe predsedniku Vlade, Ani Brnabić zašto toleriše nakon što je Ivica Dačić, ministar inostranih poslova saopštio da će Srbija razmisliti u kojim evropskim državama da ukine svoja diplomatska predsedništva, zato što ona nisu funkcionalna, ne proizvode nikakav efekat, a da treba da se otvore u drugim prijateljskim azijskim, afričkim, latino-američkim državama. Među njima u Vijetnamu, a Vijetnam ima 100 miliona stanovnika, sada je i Vijetnam velika ekonomska sila, a našem narodu Vijetnam i vijetnamci su prirasli za srce, najviše našim generacijama koje su bili očevici velike vijetnamske oslobodilačke epopeje, dugog rata za nezavisnost u kome su stradali milioni ljudi. A postoje države koje su bukvalno veštačke tvorevine, poput Litvanije, Letonije, Estonije. Glupost bi bilo tamo uspostavljati ambasade, a sutra im može biti ukinuta nezavisnost. To je istorijski incident što su one uopšte proglašene nezavisnim državama. Da li je tako Lazanjski?

Zahvaljujem se.
Reč ima narodni poslanik Miroslav Aleksić. Izvolite.

Zahvaljujem predsedavajući.

Dame i gospodo narodni poslanici, na današnji dan je tačno dve godine od kada su tokom noći porušeni objekti u Hercegovačkoj ulici i do dana današnjeg nemamo odgovor niti ko je nalogodavac tog rušenja niti ko je rušio.

Postavljam pitanje predsedniku Republike Aleksandru Vučiću, postavljam pitanje premijerki Ani Brnabić, ko je rušio i po čijem nalogu pre dve godine objekte u centru grada Beograda u Hercegovačkoj ulici? Ko je bespravno vezivao građane koje su se u tom trenutku našli na toj lokaciji? Ko je u policiji odbio da postupi po prijavama nekih građana koji su telefonskim pozivom uspeli da dozovu policiju i traže pomoć, jer su neki građani vezivani tokom noći, lišavani pravde bespravno? Ko je odgovoran i koje institucije će snositi odgovornost zato što je tokom te noći u Republici Srbiji srasla država sa organizovanim kriminalom, prestala da važi vladavina prava, prestali da važe zakoni, već zakon jačeg, moćnijeg i politički zakoni oni koji danas vladaju Srbijom?

Dakle, to su pitanja i to je početak i kraj svake ocene o jednoj o vlasti i o načinu na koji jedna vlast upravlja državom. Dakle, mi do dana današnjeg nismo uspeli da saznamo ko su bili ljudi u fantomkama. Nismo uspeli da saznamo koja je to firma koja je bagerima to rušila u Beogradu. Pa, zamislite da se nečije dete od vas našlo tokom noći tamo i da ga je neko vezao lisicama i stavio mu fantomku na glavu i skloni na stranu, ne daj Bože. Da li biste možda tada reagovali?

Predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić je 8. juna prošle godine rekao da iza rušenja objekata u Savamali stoje kompletni idioti iz vrha beogradske vlasti. Međutim, do dana današnjeg, iako je rekao da će to biti vrlo brzo objavljeno, nismo saznali ko su ti kompletni idioti, niti je iko sankcionisan, niti je iko smenjen i snosio političku odgovornost, a koga je predsednik njegove partije i današnji predsednik Republike optužio da je učestvovao u rušenju tih objekata, čiju gradnju, praktično, „Beograda na vodi“ predsednik Republike i te kako podržava. Čak imamo sada informaciju da će ti neki kompletni idioti iz vrha beogradske vlasti ili nastaviti da i dalje upravljaju Beogradom, što će im biti nagrada za dobro učinjeno delo, verovatno, bespravnog rušenja tokom noći ili će neki možda biti i ministri u Vladi, pošto očigledno da nema kompetentnijeg u korupcionaškim poslovima od Siniše Malog da se bavi poslom ministra finansija i njemu treba dati tu priliku u ovoj vašoj Vladi i ovoj vašoj vlasti.

Dakle, o tome kakvo je stanje po pitanju vladavine prava, medijskih sloboda, primena zakona, institucija u Srbiji, vam govori izveštaj Evropske komisije, koju vi selektivno predstavljate građanima, zato što ne smete da kažete istinu. Ako pogledate izveštaj, iza svake rečenice da je nešto urađeno dobro stoji „ali“, pa tako i u oblasti vladavine prava, tako i u oblasti borbe protiv kriminala i korupcije, što je obeleženo kao veoma rizična situacija u Republici Srbiji, zato što korupcija i kriminal u Srbiji rastu, a ne da se smanjuju, po pitanju medijskih sloboda i po pitanju stvaranja institucija.

Ovim što ste uradili pre dve godine, rušenjem objekata u Savamali, ste urušili i stavili ste tačku na postojanje institucija u Republici Srbiji. Dakle, ukoliko institucije u jednoj pravnoj, suverenoj državi nisu u stanju da za dve godine otkriju nalogodavce i počinioce koji su rušili objekte u Hercegovačkoj ulici tokom noći, ta država nema institucije, u toj državi nema vladavine prava. To je država koja je privatizovana od strane jedne grupe ljudi koja sebi dozvoljava da se igra sa državom, da se igra sa svojim građanima i da građani budu u strahu i zaplašeni šta se može sutra očekivati od ovakve vlasti.

Zakoni ne važe podjednako za sve. Nekima se gleda kroz prste, prema nekima se zakoni primenjuju i to nije država. Postavljam pitanje i tražim odgovor na ovo, na dvogodišnjicu rušenja objekata u Savamali.

Reč ima narodni poslanik Vladimir Đurić. Izvolite.

Hvala.

Poštovani predsedavajući, poštovane kolege poslanici, uvaženi građani Srbije, moje prvo pitanje upućujem predsednici Narodne skupštine.

U nedavno objavljenom izveštaju Evropske komisije o napretku Srbije u evropskim integracijama, pod odeljkom demokratija, u delu koji se odnosi na rad parlamenta, navedeno je sledeće: transparentnost, inkluzivnost, kvalitet zakonodavnog procesa i efektivnost nadzora izvršne vlasti u srpskom parlamentu treba da budu poboljšani, a međustranački dijalog u ovom našem domu treba da bude unapređen.

Takođe je navedeno da uloga nezavisnih regulatornih tela u ovom parlamentu treba da bude u potpunosti prihvaćena i podržana i konstatovano je da tri godine u plenumu nije raspravljano ni o jednom izveštaju nekog nezavisnog regulatornog tela.

Navedeno je da je korišćenje hitnih postupaka, istina za volju, smanjeno sa 65% na 44%, ali da je i dalje prečesto. Takođe je zamereno na efektivnosti parlamenta u preispitivanju podnetih zakona i navedeno je da je efikasnost parlamenta u tom smislu ograničena, namernim postupanjima vladajuće koalicije kojoj pripada i uvažena predsednica Narodne skupštine.

Neke od preporuka koje su navedene jesu donošenje godišnjeg plana rada i kodeksa ponašanja narodnih poslanika, pa molim predsednicu parlamenta da nam prokomentariše ove primedbe Evropske komisije i odgovori hoćemo li uskoro imati poboljšanje parlamentarne prakse u duhu ovih evropskih preporuka.

Drugo pitanje upućujem ministru poljoprivrede. Interesuje me na osnovu kojih podataka se izdaju rešenja o taksi za odvodnjavanje za 2017. godinu i prvi kvartal 2018. godine, obzirom da deluje da je evidencija vlasništva nad poljoprivrednim zemljištem neažurna, pa poljoprivrednici dolaze u vodoprivredna preduzeća da ulažu žalbena rešenja, jer im se taksa obračunava i za zemlju koja više nije u njihovom vlasništvu? To dovodi do velikog nezadovoljstva poljoprivrednika, koji moraju da odvoje vreme da dođu do vodoprivrednih preduzeća, provedu po nekoliko sati čekanja u redu da izjave žalbu, plate parking za svo to izgubljeno vreme i, u suštini, izgube ceo dan u vreme prolećne setve.

Treće pitanje upućujem ministru kulture i informisanja. Interesuje me da li namerava da, nakon jučerašnje obustave aktivnosti na izradi medisjske strategije, podnese ostavku?

Juče je na zasedanju Nacionalnog konventa u EU predstavnik ministarstva izlagao sadržaj medijske strategije, da bi se odmah, nakon toga, za reč javili iz Kabineta predsednika Republike i saopštili informaciju da, u dogovoru predsednika i premijerke, se medijska strategija vraća na početak. Interesuje me da li se ministar kulture i informisanja oseća odgovornim što je ovako važan strateški dokument u novinarskoj i medijskoj sferi dozvolio da bude kreiran bez učešća relevantnih novinarskih i medijskih udruženja.

Četvrto pitanje upućujem predsednici Vlade i ministru privrede. Članom 80. Zakona o javnim preduzećima u stavu 5. propisano je da javni konkursi za izbor direktora, raspisan po odredbama ovog zakona, moraju biti okončani najkasnije u roku od godinu dana od dana stupanja na snagu ovog zakona.

Zakon je stupio na snagu 4. marta 2016. godine i prošlo je više od godinu dana od kada je istekao zakonski rok za izbor svih direktora javnih preduzeća putem javnog konkursa, a Vlada Srbije je imenovala tek četvrtinu direktora. Od 37, devetoro njih.

Problem je u tome što direktori naših javnih preduzeća su već godinama stranački kadrovi. Ta preduzeća posluju loše, prave gubitke, uzimaju kredite za koje Skupština daje garancije. Tokom skupštinske rasprave od strane ministara čuju se uveravanja o tim garancijama da one služe samo da bi se dobile povoljne kamatne stope i da nema šanse da one budu aktivirane, a kasnije, uvidom u izvršenje budžeta, možemo da vidimo da smo u periodu od 2012. godine, zaključno sa 2017. godinom, dakle, u poslednjih šest godina, imali preko milijardu evra izdataka na ime plaćanja po osnovu aktiviranih garancija javnim preduzećima za kredite koje oni nisu bili u stanju da vrate.

Eksplozija i trend povećanja ovih garancija i njihovog aktiviranja zapravo počeli su 2013. godine, kada je iznos plaćenih garancija već bio dupliran u odnosu na 2012. godinu. Kulminacija je bila 2016. godine, kada je u odnosu na 2012. godinu plaćeno čak deset puta više. Preko 331 milion evra je plaćeno po osnovu aktiviranih garancija za javna preduzeća koja nisu bila sposobna da vraćaju svoje kredite.

Moje pitanje za premijerku i ministra privrede je da dostave informacije kada će i u kojim rokovima i u kojim javnim preduzećima biti raspisani konkursi za sve one direktore za koje to još nije učinjeno? Pogotovo me interesuju RTB Bor, nuklearni objekti Srbije, Srbijagas i EPS. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Milija Miletić. Izvolite.

Zahvaljujem se, uvaženi predsedavajući.

Ja sam hteo da postavim pitanje Ministarstvu zdravlja. Konkretno, pitanje je vezano za naše poljoprivredne proizvođače.

Čisto zbog svih nas da ponovim da dosta naših poljoprivrednih proizvođača uplaćuje preko PIO fonda sebi zdravstveno osiguranje i familije i porodice koje se bave poljoprivredom. Nije bitno da li je to stočarstvo, govedarstvo, da li je to ratarstvo, povrtarstvo ili neka druga grana u poljoprivredi. Ta porodica koja uplaćuje za jednog ili dvoje njih zdravstveno osiguranje preko poljoprivrede, ona dolazi u situaciju da sada, pošto smo svedoci da veliki broj ljudi ima teške bolesti, a to posebno pogađa naše poljoprivredne proizvođače koji žive na selu, koji rade i, normalno, kada se desi tako neka neželjena bolest, neki malignititet ili neka druga teška bolest hteo sam da pitam Ministarstvo zdravlja da li postoji mogućnost da ljudi koji su osigurani preko poljoprivrednog osiguranja, koji uplaćuju osiguranje preko poljoprivrede, u slučaju da se razbole od nekog malignog oboljenja ili neke teške bolesti, i samim tim ne mogu da budu u situaciji da obavljaju svoje poljoprivredne radove, a kada ne mogu da obavljaju svoje poljoprivredne radove oni ne mogu ni uplaćivati tih 110 hiljada dinara koji su potrebni godišnje da se uplate za Fond zdravstva da bi oni mogli da se leče.

Da li postoji mogućnost da preko nekog fonda u okviru Ministarstva zdravlja, Ministarstva rada, socijalne politike, neke druge organizacije, da postoji fond ili da se formira fond kojim ćemo moći da obezbedimo lečenje za one poljoprivredne proizvođače koji su uplaćivali i koji uplaćuju preko poljoprivrede penziju, odnosno zdravstveno osiguranje i kada se razbole, kada to ne mogu da rade, da se iz nekih sredstava to njima uplati za tu godinu, da ti ljudi mogu da se leče i da mogu imati mogućnost da budu izlečeni? Naravno, svedoci smo da kada se krene sa lečenjem u pravom trenutku i maligne bolesti su izlečive.

To je bilo moje pitanje i želja da u narednom periodu, ukoliko to sada trenutno ne može, da se obezbedi taj poseban fond za naše poljoprivredne proizvođače koji uplaćuju penziono osiguranje i zdravstveno osiguranje preko poljoprivrede da mogu, kada su bolesni oni ili neko od njihovih članova domaćinstva, da se njima obezbede sredstva, da im se uplati taj iznos od 100.000 ili 110.000 dinara godišnje da mogu da se leče.

To je bilo jedno pitanje. Siguran sam da ćemo imati mogućnost, jer smo i svedoci da veliki broj gazdinstava, kada neko iz gazdinstva ispadne da ne može da radi, a to gazdinstvo vrlo teško funkcioniše, zato što znamo kakvi su uslovi kada se bave ljudi stočarstvom, kada se bave nekim drugim poljoprivrednim radovima.

Pitanje je stvarno na mestu i siguran sam da će Ministarstvo zdravlja iznaći mogućnost preko PIO Fonda ili neke druge državne organizacije da se tim ljudima iznađe mogućnost i obezbedi poseban fond kojim ćemo moći da im obezbedimo adekvatne uslove da se leče i da sutra budu izlečeni.

Još jedno pitanje vezano je za ovakav vid, pošto ja dolazim iz opštine koja je mala opština, a na jugoistoku Srbije ima veliki broj takvih opština i vezano isto za Ministarstvo zdravlja pitanje i Institut za javno zdravlje „Batut“ – da li će imati mogućnosti, pošto znamo da male opštine i mali domovi zdravlja nemaju pravo na hitnu pomoć, da li mogu dve lokalne samouprave, koja su jedna pored druge, a koje nemaju, ni jedna, ni druga, pravo na hitnu pomoć, da li mogu da udruže svoje domove zdravlja i da makar obezbede ekipe kroz program Ministarstva zdravlja da imaju pravo na hitnu pomoć? Svedoci smo da svi ljudi, pa i kod nas u Svrljigu, i u Knjaževcu, i u Beloj Palanci, i u Sokobanji, Babušnici, Gadžinom Hanu, svi ti ljudi bi trebali da imaju pravo na hitnu pomoć i da na tome svi zajedno radimo i da Ministarstvo zajedno sa Institutom za javno zdravlje „Batut“ da obezbede tu mogućnost da i te male opštine imaju pravo na hitnu pomoć i da mogu u pravom trenutku da se dođe do svakog domaćinstva i da oni mogu da spase sebi život. Hvala.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Jelena Vujić Obradović. Izvolite.

Poštovani predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, koristeći svoje poslaničko pravo, prvo pitanje upućujem Ministarstvu poljoprivrede – da li država može da pomogne poljoprivrednom proizvođaču i da mu garantuje otkupnu cenu poljoprivrednog proizvoda?

Da li ćemo konačno dobiti sistemska rešenja za vremenske neprilike i sistema za navodnjavanje? Kada je u pitanju protivgradna zaštita, dokle se stiglo sa digitalizacijom protivgradne zaštite?

Četvrto pitanje iz oblasti Ministarstva poljoprivrede jeste – subvencije za male poljoprivredne proizvođače.

Evo, zašto postavljam pitanja ovoj Vladi. Potpuno smo svesni problema sa kojima se Vlada suočava i da kao odgovorno Ministarstvo mora postojati strategija i set mera.

Moja stranka je domaćinska stranka. Moja stranka podržava rad ove Vlade i podržali smo sve zakone koje ovo resorno ministarstvo dolazi, ali imam prema srpskom seljaku obavezu. Kada kažem seljak, mislim na poljoprivrednog proizvođača. S obzirom da dolazim iz opštine za koju poljoprivreda predstavlja žilu kucavicu, da postavim pitanje, kada će država jasno i glasno da izađe sa strategijom od minimum pet ili tri godine zagarantovane cene otkupa poljoprivrednih proizvoda, maline, kupine, grožđe, šljive, ali i ratarskih proizvoda?

Poljoprivrednik u tom periodu treba da se odluči šta će da proizvede i da li mu je isplativo, ali isto tako da li može da pokrije troškove poljoprivrednih proizvoda.

Pružiti sigurnost poljoprivrednom proizvođaču, a evo, reći ću vam primer iz mog kraja, od prvog roda, recimo maline, do kasnog roda maline, postoji deset otkupnih cena. Tome, složićete se, moramo stati na put. Ove godine uzdrmala je vest srpskog seljaka o veoma niskoj, enormno niskoj ceni maline. Cena poljoprivrednog proizvoda mora biti zagarantovana.

Recimo, da dam jedan primer, uvozimo luk iz Kine, a u mom podkopaoničkom kraju postoji proizvodnja luka i krompira, gde poljoprivredni proizvođač nema gde da ga plasira. Ta količina koju poljoprivredni proizvođač proizvede može da pokrije potrebe gotovo trećine Srbije.

Treća stvar koja je jako bitna, jesu subvencije za male poljoprivrednike. Subvencije na ovim konkursima, naročito kada je u pitanju nabavka mehanizacije, su veoma striktne i striktna su pravila, tako da mali broj poljoprivrednih proizvođača, naročito kada je u pitanju kraj iz koga ja dolazim, nema mogućnosti da dobije ove subvencije.

Drugo pitanje upućujem Ministarstvu kulture i informisanja. Da li će Ministarstvo kulture i informisanja podržati inicijativu zaštite poljana, jedinstvenu kulturnu baštinu u Srbiji. Poljane će samo tako postati novi reperi na turističkoj karti ne samo Župe, nego i Srbije, sa ciljem da zaštiti, obnovi, prezentuje pokretnu i nepokretnu kulturnu baštinu, da baštinu stavi u aktivnu upotrebu u skladu sa prvobitnom namenom, da bude uključen aktivno u turističku ponudu i da prezentuje poljoprivrednu proizvodnju u specifičnim uslovima Župske poljane. Župske poljane su blago koje nestaje.

Inicijativu zavičajnog muzeja Župe, na preporuku oba ministarstva, i Ministarstva poljoprivrede i Ministarstva kulture i informisanja, ali i Zavoda za zaštitu spomenika, podržala je i lokalna samouprava, podržavaju i sve nevladine organizacije, ali bez podrške resornih ministarstva neće moći da se sačuva ova kulturna baština. Hvala.