Zahvaljujem, kolega Rističeviću.
Stavljam predlog na glasanje.
Zaključujem glasanje: za – 15, protiv – niko, uzdržanih – nema.
Konstatujem da ovaj predlog nije prihvaćen.
Poštovani narodni poslanici, saglasno članu 27. i članu 87. stavovi 2. i 3. Poslovnika Narodne skupštine, obaveštavam vas da će Narodna skupština danas raditi i posle 18,00 časova zbog potrebe da Narodna skupština što pre donese akta iz dnevnog reda ove sednice.
Narodni poslanik Aleksandra Jerkov, na osnovu člana 92. Poslovnika Narodne skupštine, predložio je da se dnevni red sednice dopuni tačkom – Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o poljoprivrednom zemljištu, koji je podnela Narodnoj skupštini 12. septembra 2016. godine.
Da li narodni poslanik Aleksandra Jerkov želi reč? (Ne.)
Stavljam predlog na glasanje.
Zaključujem glasanje: za – dva, protiv – niko, uzdržanih – nema.
Konstatujem da ovaj predlog nije prihvaćen.
Narodni poslanik Aleksandra Jerkov, na osnovu člana 92. Poslovnika Narodne skupštine, predložio je da se dnevni red sednice dopuni tačkom – Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o visokom obrazovanju, koji je podnela Narodnoj skupštini 12. oktobra 2017. godine.
Da li narodni poslanik Aleksandra Jerkov želi reč? (Ne.)
Stavljam predlog na glasanje.
Zaključujem glasanje: za – dva, protiv – niko, uzdržanih – nema.
Konstatujem da ovaj predlog nije prihvaćen.
Narodni poslanik Aleksandra Jerkov, na osnovu člana 92. Poslovnika Narodne skupštine, predložila je da se dnevni red sednice dopuni tačkom – Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja, koji je podnela Narodnoj skupštini 14. novembra 2017. godine.
Da li narodni poslanik Aleksandra Jerkov želi reč? (Ne.)
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Zaključujem glasanje i saopštavam: za – dva, protiv – niko, uzdržanih – nema.
Konstatujem da ovaj predlog nije prihvaćen.
Narodni poslanik Aleksandra Jerkov, na osnovu člana 92. Poslovnika Narodne skupštine, predložila je da se dnevni red sednice dopuni tačkom – Predlog odluke o obrazovanja anketnog odbora radi utvrđivanja činjenica o ulozi i odgovornosti najviših organa gradske vlasti u Novom Sadu u vezi sa privatizacijom ATP Vojvodina i izgradnjom međumesne autobuske stanice u Novom Sadu, koji je podnela Narodnoj skupštini 20. novembra 2017. godine.
Da li narodni poslanik Aleksandra Jerkov želi reč? (Ne.)
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Zaključujem glasanje i saopštavam: za – tri, protiv – niko, uzdržanih – nema.
Konstatujem da ovaj predlog nije prihvaćen.
Narodni poslanik Aleksandra Jerkov, na osnovu člana 92. Poslovnika Narodne skupštine, predložila je da se dnevni red sednice dopuni tačkom – Predlog zakona o prestanku važenja Zakona o visokom obrazovanju, koji je podnela Narodnoj skupštini 4. decembra 2017. godine.
Da li narodni poslanik Aleksandra Jerkov želi reč? (Ne.)
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Zaključujem glasanje i saopštavam: za – dva, protiv – niko, uzdržanih – nema.
Konstatujem da ovaj predlog nije prihvaćen.
Narodni poslanik Marijan Rističević, na osnovu člana 92. Poslovnika Narodne skupštine, predložio je da se dnevni red sednice dopuni tačkom – Predlog odluke o obrazovanju anketnog odbora Narodne skupštine Republike Srbije radi utvrđivanja činjenica i okolnosti vezanih za afere povezane sa bivšim predsednikom SO Inđija Goranom Ješićem i nenamenskom trošenju sredstava, koji je podneo Narodnoj skupštini 27. marta 2018. godine.
Da li narodni poslanik Marijan Rističević želi reč? (Da.)
Reč ima narodni poslanik Marijan Rističević.

Dame i gospodo narodni poslanici, meni je žao što Goran Ješić nije tu. Želeo sam da ispitamo njegove afere, uključujući i stan u Beču, „Milk Republik“, snabdevanje Kliničkog centra Vojvodine mlekom i mlečnim proizvodima iz neregistrovane mlekare i snabdevanje prehrambenim proizvodima, ajvarom itd. iz neregistrovane „Fruit Republik“ iz Markovine kod Aleksandrovca. Na žalost, on nije tu.

Takođe sam hteo da utvrdim vezu između njega i Aleksandre Jerkov u onom anketnom odboru, s obzirom da su i jedno drugo prošli treninge CIA. Žao mi je što gospođa Jerkov nije tu. Dakle, voleo bih da o tome porazgovaramo i da razgovaramo i o nasilju kome je takođe gospodin Ješić sklon prema novinarima itd. i o nasilju koje mi

snažno osuđujemo, a koji gospođa Jerkov ne osuđuje kada je u pitanju Maja Gojković, kada je u pitanju novinarka Uzelac, kada je u pitanju članica RIK, iako je bila neposredno prisutna i ušla u RIK zajedno sa Sašom Radulovićem kao poslednju šansu.

S obzirom da nisu tu, ja neću da žurim sa ovim predlogom. Dakle, verujem da će pomenuta gospoda biti prisutna na nekoj od narednih sednica, kada ću detaljno obrazložiti ovaj moj zahtev. Hvala.

Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Zaključujem glasanje i saopštavam: za – osam, protiv – niko, uzdržanih – nema.
Konstatujem da ovaj predlog nije prihvaćen.
Narodni poslanik Maja Videnović, na osnovu člana 92. Poslovnika Narodne skupštine, predložila je da se dnevni red sednice dopuni tačkom – Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o elektronskim medijima, koji je podnela Narodnoj skupštini 19. septembra 2017. godine.
Da li narodni poslanik Maja Videnović želi reč? (Ne.)
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Zaključujem glasanje i saopštavam: za – jedan, protiv – niko, uzdržanih – nema.
Konstatujem da ovaj predlog nije prihvaćen.
Narodni poslanik Maja Videnović, na osnovu člana 92. Poslovnika Narodne skupštine, predložila je da se dnevni red sednice dopuni tačkom – Predlog odluke o obrazovanju anketnog odbora radi utvrđivanja svih činjenica i okolnosti koje su pratile događaje koji su se desili pre i tokom polaganja zakletve predsednika Republike Srbije, Aleksandra Vučića, koji je podnela Narodnoj skupštini 20. novembra 2017. godine.
Da li narodni poslanik Maja Videnović želi reč? (Ne.)
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Zaključujem glasanje i saopštavam: za – tri, protiv – niko, uzdržanih – nema.
Konstatujem da ovaj predlog nije prihvaćen.
Narodni poslanik Maja Videnović, na osnovu člana 92. Poslovnika Narodne skupštine, predložila je da se dnevni red sednice dopuni tačkom – Predlog zakona o izmenama Zakona o budžetskom sistemu, koji je podnela Narodnoj skupštini 28. decembra 2017. godine.
Da li narodni poslanik Maja Videnović želi reč? (Ne.)
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Zaključujem glasanje i saopštavam: za – tri, protiv – niko, uzdržanih – nema.
Konstatujem da ovaj predlog nije prihvaćen.
Narodni poslanik Maja Videnović, na osnovu člana 92. Poslovnika Narodne skupštine, predložila je da se dnevni red sednice dopuni tačkom – Predlog odluke o obrazovanju anketnog odbora radi utvrđivanja svih relevantnih činjenica i okolnosti koje su prethodile i dovele do odluke o izručenju turskog državljanina kurdskog porekla, Cevdet Ayaza Turskoj, kao i utvrđivanje odgovornosti svih nadležnih organa u ovom slučaju, koji je podnela Narodnoj skupštini 28. decembra 2017. godine.
Da li narodni poslanik Maja Videnović želi reč? (Ne.)
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Zaključujem glasanje i saopštavam: za – tri, protiv – niko, uzdržanih – nema.
Konstatujem da ovaj predlog nije prihvaćen.
Narodni poslanik Goran Ješić, na osnovu člana 92. Poslovnika Narodne skupštine, predložio je da se dnevni red sednice dopuni tačkom – Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o podsticajima u poljoprivredi i ruralnom razvoju, koji je podneo Narodnoj skupštini 6. decembra 2016. godine.
Da li narodni poslanik Goran Ješić želi reč? (Ne.)
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Zaključujem glasanje i saopštavam: za – tri, protiv – niko, uzdržanih – nema.
Konstatujem da ovaj predlog nije prihvaćen.
Narodni poslanik Goran Ješić, na osnovu člana 92. Poslovnika Narodne skupštine, predložio je da se dnevni red sednice dopuni tačkom – Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o poljoprivrednom zemljištu, koji je podneo Narodnoj skupštini 14. oktobra 2016. godine.
Da li narodni poslanik Goran Ješić želi reč? (Ne.)
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Zaključujem glasanje i saopštavam: za – tri, protiv – niko, uzdržanih – nema.
Konstatujem da ovaj predlog nije prihvaćen.
Narodni poslanik Nataša Vučković, na osnovu člana 92. Poslovnika Narodne skupštine, predložila je da se dnevni red sednice dopuni tačkom – Predlog zakona o izmenama Zakona o porezu na imovinu, koji je podnela Narodnoj skupštini 15. septembra 2017. godine.
Da li narodni poslanik Nataša Vučković želi reč? (Ne.)
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Zaključujem glasanje i saopštavam: za – tri, protiv – niko, uzdržanih – nema.
Konstatujem da ovaj predlog nije prihvaćen.
Narodni poslanik Nataša Vučković, na osnovu člana 92. Poslovnika Narodne skupštine, predložila je da se dnevni red sednice dopuni tačkom – Predlog zakona o izmenama Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku, koji je podnela Narodnoj skupštini 15. septembra 2017. godine.
Da li narodni poslanik Nataša Vučković želi reč? (Ne.)
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Zaključujem glasanje i saopštavam: za – tri, protiv – niko, uzdržanih – nema.
Konstatujem da ovaj predlog nije prihvaćen.
Narodni poslanik Marijan Rističević, na osnovu člana 92. Poslovnika Narodne skupštine, predložio je da se dnevni red sednice dopuni tačkom – Predlog odluke o obrazovanju anketnog odbora Narodne skupštine Republike Srbije radi utvrđivanja činjenica i okolnosti vezanih za afere povezane sa bivšim gradonačelnikom Beograda, Draganom Đilasom i nenamenskom trošenju sredstava, koji je podneo Narodnoj skupštini 27. marta 2018. godine.
Da li narodni poslanik Marijan Rističević želi reč? (Da.)
Reč ima narodni poslanik Marijan Rističević.

Dame i gospodo narodni poslanici, s obzirom da se radi još o jednom predsedniku stranke bivšeg režima, ja se bojim da je malo ta dva, tri anketna odbora koja sam ja tražio. Mislim da samo za gospodina Đilasa treba jedno deset anketnih odbora.

Naime, od kada je nasledio onaj zlatni rudnik 2000. godine, pored pocepanih patika tamo negde, od tada ga je krenulo.

Podsećam stranku bivšeg režima da je Zoran Đinđić podneo krivičnu prijavu po prijavi PKB, čini mi se, za reketiranje od strane Dragana Đilasa i verujem da se oni svakako sećaju da on nije mogao da uđe u DS sve do 2004. godine. Posle ubistva premijera Đinđića on je ušao u DS i pomoću nje se pored tog zlatnog rudnika, pored pocepanih patika, obogatio da ni sam ne zna šta sve ima.

Lako bi mi danas nahranili siromašne, koje je on osiromašio, ali i dalje postoje indicije da ne možemo da nahranimo dovoljno ove bogate i alave, kakav je i Dragan Đilas.

Naime, dok je vladao hiljadu puta se uvećala vrednost imovine njegovog preduzeća. Ima zgrada koje vrede po nekoliko miliona evra, imao je medijsku imperiju, itd, ništa od toga do 2004. godine nije imao.

Na kraju svog mandata, a podsećam DS da im se to desilo, zajedno sa gospođom Jerkov i Elezovićem u paru, „zaremio je“ što mladi kažu pod znacima navoda DS. Dakle, ono dvoje Jerkov i Elezović su ih gurnuli u dugove, a onda je Đilas kao dobra vila preuzeo dugove DS i takav način postao njihov vlasnik. Danas DS je rob Dragana Đilasa, jer ne smeju ništa da kažu protiv njega zato što on drži dugove DS na takav način i imovinu DS i njeno ime i njen grb i sve ono što je tad stranka nekada značila.

Pored toga, Dragan Đilas od Pionirskog parka, od gradnje mosta na Adi bez građevinske dozvole, o nabavci autobusa iz inostranstva protiv domaće firme „Ikarbus“, o rušenju raznih platana i uređenju Bulevara Kralja Aleksandra, dakle taj se dobro nafatirao i dobro od javne funkcije napravio privatni biznis, o čemu sam ja govorio.

Zato kažem da je malo jedan anketni odbor da bi se ispitale sve nepravilnosti i sve ono što Dragan Đilas radio dok je bio predsednik Demokratske stranke, a i posle toga kada je DS uz pomoć gospođe Jerkov i Elezović, kako to mladi kažu „zaremio“. Hvala.

Zahvaljujem.
Stavljam ovaj predlog na glasanje.
Zaključujem glasanje: za – 12, protiv – niko, uzdržanih – nema.
Konstatujem da ovaj predlog nije prihvaćen.
Narodni poslanik Marinika Tepić, na osnovu člana 92. Poslovnika Narodne skupštine, predložila je da se dnevni red sednice dopuni tačkom – Predlog zakona o dopuni Krivičnog zakonika, koji je podnela Narodnoj skupštini 24. novembra 2016. godine.
Da li narodni poslanik Marinika Tepić želi reč? (Ne.)
Nije prisutna.
Stavljam ovaj predlog na glasanje.
Zaključujem glasanje: za je glasalo – jedan, protiv – niko, uzdržanih – nema.
Konstatujem da ovaj predlog nije prihvaćen.
Narodni poslanik Marinika Tepić, na osnovu člana 92. Poslovnika Narodne skupštine, predložila je da se dnevni red sednice dopuni tačkom – Predlog zakona o izmenama Zakona o igrama na sreću, koji je podnela Narodnoj skupštini 12. oktobra 2016. godine.
Da li narodni poslanik Marinika Tepić želi reč? (Ne.)
Nije prisutna.
Stavljam ovaj predlog na glasanje.
Zaključujem glasanje: za je glasalo – jedan, protiv – niko, uzdržanih – nema.
Konstatujem da ovaj predlog nije prihvaćen.
Narodni poslanik Marinika Tepić, na osnovu člana 92. Poslovnika Narodne skupštine, predložila je da se dnevni red sednice dopuni tačkom Predlog zakona o izmenama Zakona o finansiranju lokalne samouprave, koji je podnela Narodnoj skupštini 20. oktobra 2016. godine.
Da li narodni poslanik Marinika Tepić želi reč? (Ne.)
Nije prisutna.
Stavljam ovaj predlog na glasanje.
Zaključujem glasanje: za je glasalo – dvoje, protiv – niko, uzdržanih – nema.
Konstatujem da ovaj predlog nije prihvaćen.
Narodni poslanik Marinika Tepić, na osnovu člana 92. Poslovnika Narodne skupštine, predložila je da se dnevni red sednice dopuni tačkom - Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o zabrani manifestacija neonacističkih ili fašističkih organizacija i udruženja i zabrane upotrebe neonacističkih ili fašističkih simbola i obeležja, koji je podnela Narodnoj skupštini 25. oktobra 2016. godine.
Da li narodni poslanik Marinika Tepić želi reč? (Ne.)
Nije prisutna.
Stavljam ovaj predlog na glasanje.
Zaključujem glasanje: za je glasalo – troje, protiv – niko, uzdržanih – nema.
Konstatujem da ovaj predlog nije prihvaćen.
Narodni poslanik Sonja Pavlović, na osnovu člana 92. Poslovnika Narodne skupštine, predložila je da se dnevni red sednice dopuni tačkom - Predlog zakona o izmenama Zakona o vodama, koji je podnela Narodnoj skupštini 24. aprila 2017. godine?
Da li narodni poslanik Sonja Pavlović želi reč? (Ne.)
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Zaključujem glasanje: za je glasalo – jedan, protiv – niko, uzdržanih – nema.
Konstatujem da ovaj predlog nije prihvaćen.
Narodni poslanik Sonja Pavlović, na osnovu člana 92. Poslovnika Narodne skupštine, predložila je da se dnevni red sednice dopuni tačkom - Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o zaštiti životne sredine, koji je podnela Narodnoj skupštini 10. maja 2017. godine.
Da li narodni poslanik Sonja Pavlović želi reč? (Ne.)
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Zaključujem glasanje: za – jedan, protiv – niko, uzdržanih – nema.
Konstatujem da ovaj predlog nije prihvaćen.
Narodni poslanik Sonja Pavlović, na osnovu člana 92. Poslovnika Narodne skupštine, predložila je da se dnevni red sednice dopuni tačkom - Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o stanovanju i održavanju zgrada, koji je podnela Narodnoj skupštini 24. aprila 2017. godine.
Da li narodni poslanik Sonja Pavlović želi reč? (Ne.)
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Zaključujem glasanje: za – jedan, protiv – niko, uzdržanih – nema.
Konstatujem da ovaj predlog nije prihvaćen.
Narodni poslanik Sonja Pavlović, na osnovu člana 92. Poslovnika Narodne skupštine, predložila je da se dnevni red sednice dopuni tačkom - Predlog zakona o izmenama Zakona o proceniteljima nepokretnosti, koji je podnela Narodnoj skupštini 24. aprila 2017. godine.
Da li narodni poslanik Sonja Pavlović želi reč? (Ne.)
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Zaključujem glasanje: za – jedan, protiv – niko, uzdržanih – nema.
Konstatujem da ovaj predlog nije prihvaćen.
Narodni poslanik Goran Ćirić, na osnovu člana 92. Poslovnika Narodne skupštine, predložio je da se dnevni red sednice dopuni tačkom - Predlog zakona o izmeni Zakona o porezu na dobit pravnih lica, koji je podneo Narodnoj skupštini 13. septembra 2017. godine.
Da li narodni poslanik Goran Ćirić želi reč? (Da.)
Izvolite kolega Ćiriću.

Poštovani predsedavajući, poštovane koleginice i kolege, poštovani građani, predložiću četiri zakona koja tretiraju pre svega poreska rešenja u našoj Republici Srbiji, a sa ključnim ciljem, ciljem da doprinesemo pravednijoj socijalnoj i pravednijoj regionalnoj raspodeli.

Mislim da je pre svega bitno i na današnji dan možemo da vidimo koliko ima spremnosti da se čuju predlozi i drugih poslanika i drugih poslaničkih grupa, pre svega pokazuje koliko malo spremnosti ima za debatu o različitim rešenjima i ja ne mislim da su ovo idealna rešenja o kojima ću govoriti, ali mislim da je važno staviti ih na dnevni red i da o tome razgovaramo, jer kada pođemo od osnovnih podataka o kojima malo govorimo u ovoj Skupštini, a to je u ovom trenutku prosečna plata u Srbiji, minimalna potrošačka korpa, što su parametri koji govore najviše o standardu stanovnika u Srbiji, iako znamo da je prosečna plata na nivou između 47 i 49 hiljada dinara, u zavisnosti od meseca i da imamo minimalnu potrošačku korpu koja iznosi 36 hiljada dinara, potrebno je otvoriti teme u kojima ćemo načiniti pravedniju socijalnu raspodelu.

Ovaj predlog zakona ide u smislu motivacije poslodavaca za isplatu većih nivoa zarada prema svojim zaposlenima. Dakle, on podrazumeva da stopa poreza na dobit pravnih lica postaje varijabilna i da iznosi od 10 do 30 posto u korelaciji sa prosečnom neto zaradom po zaposlenom, prema statističkim teritorijalnim jedinicama.

Šta to znači? Da se stimulišu oni koji isplaćuju zarade u iznosu od 150% u odnosu na prosečnu zaradu u statističkom regionu na kome to privredno lice deluje.

Dakle, ukoliko isplaćuje 150 ili više procenata u odnosu na prosečnu zaradu, onda bi neto dobit njegova bila manja od ove sadašnje od 15%, iznosila bi 10% i na taj način bi smo stimulisali isplatu većih zarada prema svojim radnicima.

Sa druge strane, destimulativno bi se delovalo prema onim poslodavcima, nedovoljno socijalno odgovornim prema svojim radnicima, koji isplaćuju manje od 80% u odnosu na prosek u statističkom regionu i tada bi stopa poreza na dobit iznosila 30%, a za sve one koji su u margini između 80% i 150% u proseku svog statističkog regiona ostali bi na nivou od 15%.

Dakle, ideja je da stimulišemo rad, da kapital ima naravno svoj prinos, ali da to stimulisanje rada nagradimo kroz poresku stopu.

Zahvaljujem.
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Zaključujem glasanje: za – pet, protiv – niko, uzdržanih – nema.
Konstatujem da ovaj predlog nije prihvaćen.
Narodni poslanik Aleksandra Čabraja, na osnovu člana 92. Poslovnika Narodne skupštine, predložila je da se dnevni red sednice dopuni tačkom - Predlog zakona o izmenama Zakona o kulturnim dobrima, koji je podnela Narodnoj skupštini 3. maja 2017. godine.
Da li narodni poslanik Aleksandra Čabraja želi reč? (Ne.)
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Zaključujem glasanje: za – dvoje, protiv – niko, uzdržanih – nema.
Konstatujem da ovaj predlog nije prihvaćen.
Narodni poslanici Aleksandra Čabraja, Marinika Tepić, Sonja Pavlović i Zoran Živković, na osnovu člana 92. Poslovnika Narodne skupštine, predložili su da se dnevni red sednice dopuni tačkom - Predlog zakona o dopuni Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja, koji su podneli Narodnoj skupštini 17. novembra 2017. godine.
Da li narodni poslanik Aleksandra Čabraja želi reč? (Ne.)
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Zaključujem glasanje: za – dvoje, protiv – niko, uzdržanih – nema.
Konstatujem da ovaj predlog nije prihvaćen.
Narodni poslanik Jovan Jovanović, na osnovu člana 92. Poslovnika Narodne skupštine, predložio je da se dnevni red sednice dopuni tačkom - Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o glavnom gradu, koji je podneo Narodnoj skupštini 19. februara 2018. godine.
Da li narodni poslanik Jovan Jovanović želi reč? (Da.)
Izvolite.

Hvala.

Predložio sam izmene tri međusobno povezana zakona, zato što nije dovoljno izmeniti samo Zakon o lokalnim izborima, već i zakone o lokalnoj samoupravi i glavnom gradu i zbog toga ću objedinjeno govoriti o sva tri predloga.

Ono što je suština predloženih izmena jeste uvođenje, odnosno vraćanje direktnog izbora gradonačelnika i predsednika opština, a o potrebi da se tako nešto učini pokazali su i nedavno održani lokalni izbori, pre svega u Beogradu.

Naime, prema predstojećem izbornom sistemu gradonačelnici i predsednici opština se biraju posredno, odnosno biraju ih skupštine gradova i opština.

Ono što želi da se postigne ovim izmenama zakona je sledeće: prvo, povećanje autonomije, kao i odgovornosti izabranih lokalnih predstavnika prema građanima, a ne kao što je do sada, pre svega prema partijskim vrhovima, zatim, povećanje brige kandidata za potrebe građana, zatim, smanjenje prostora da građani budu dovedeni u zabludu. Recimo, jedan broj građana je na prethodnim izborima mislio da je predsednik Vučić bio kandidat i za gradonačelnika Beograda, kao i predsednika mnogih opština u Srbiji. Zatim, smanjivanje depersonalizacije politike, jer zbog ovakvog postojećeg sistema, sada je veoma mali broj građana upoznat ko su kandidati za odbornike. To je na prethodnim izborima naročito bilo izraženo u slučaju liste SNS, kada se ogromna većina kandidata za odbornike zaklonila iza predsednika Vučića, a sam predsednik je, nažalost, još jednom pokazao da nije predsednik svih građana.

Usvajanjem ovih izmena izbegla bi se situacija u kojoj se sada nalazimo da i pored ubedljive pobede SNS na izborima u Beogradu, mi i dalje, gotovo dva meseca posle toga, ne znamo ko će biti gradonačelnik Beograda, glavnog grada, koji je politički, ekonomski, kulturni i svakakvi drugi centar Srbije. Takvo ponašanje praktično predstavlja i omalovažavanje građana Beograda.

Osim direktnog izbora gradonačelnika i predsednika opština, trebalo bi izmeniti izborni zakon tako što bi građani na direktniji način odlučivali o tome ko će biti izabran sa izbornih lista, tako što bi mogli da se izjasne za nekog kandidata u okviru samih lista. Na ovaj način, redosled kandidata na izborima ne bi zavisio od rasporeda na izbornoj listi koji su sačinili partijski vrhovi, već od broja glasova koji su pojedinačno dobili. Tako bi neko ko je npr. bio poslednji na listi mogao da bude prvi, ukoliko bi dobio najveći broj glasova građana. Alternativno rešenje bilo bi uvođenje većinskog sistema.

Ovakve izmene bi podstakle kandidate da se više bave problemima građana, kao i unutarpartijsko takmičenje.

Za kraj, prethodno pomenute izborne principe trebalo bi primeniti i na izborima za Skupštinu Srbije. To je moguće učiniti ili uvođenjem mešovitog sistema ili proporcionalnog sa preferencijalnim glasanjem, s tim što bi Srbija prethodno bila podeljena na više izbornih jedinica, što bi omogućilo da svi delovi Srbije budu predstavljeni u parlamentu.

Stoga, u skladu sa prethodno rečenim, mi poslanici Građanske platforme uskoro ćemo predložiti izmene Zakona o izboru narodnih poslanika. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Zaključujem glasanje: za – troje, protiv – niko, uzdržanih – nema.
Konstatujem da ovaj predlog nije prihvaćen.
Narodni poslanik Branka Stamenković, na osnovu člana 92. Poslovnika Narodne skupštine, predložila je da se dnevni red sednice dopuni tačkom - Predlog zakona prestanku važenja Zakona o dualnom obrazovanju, koji je podnela Narodnoj skupštini 23. novembra 2017. godine.
Da li narodni poslanik Branka Stamenković želi reč? (Ne)
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Zaključujem glasanje: za – jedan, protiv – niko, uzdržanih – nema.
Konstatujem da ovaj predlog nije prihvaćen.
Narodni poslanik Ana Stevanović, na osnovu člana 92. Poslovnika Narodne skupštine, predložila je da se dnevni red sednice dopuni tačkom - Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o elektronskim medijima, koji je podnela Narodnoj skupštini 8. decembra 2017. godine.
Da li narodni poslanik Ana Stevanović želi reč? (Ne)
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Zaključujem glasanje: za – jedan, protiv – niko, uzdržanih – nema.
Konstatujem da ovaj predlog nije prihvaćen.
Narodni poslanik Goran Ćirić, na osnovu člana 92. Poslovnika Narodne skupštine, predložio je da se dnevni red sednice dopuni tačkom - Predlog zakona o izmeni i dopuni Zakona o porezu na dohodak građana, koji je podneo Narodnoj skupštini 15. septembra 2017. godine.
Da li narodni poslanik Goran Ćirić želi reč? (Da.)
Izvolite.

Suština ovog zakona je, još jednom ću ponoviti i cilj koji bi trebalo da bude cilj svih nas, a to je pravednija socijalna raspodela, pravednija regionalna raspodela, dakle, i horizontalno i vertikalno.

Član 1. predloga ovog zakona kaže da se zarade iz čl. 13. do 15b i prihoda od kapitala iz člana 61. stav 1. tačka 24) ovog zakona dodaje. Suština ove izmene u predlogu zakona je, pre svega, uključivanje prihoda od dividendi u prihode podložne obračunu godišnjeg poreza na dohodak građana.

Dakle, ideja je da učinimo pravednijom tu raspodelu i opterećenje prihoda na kapital i poreza i oporezivanja rada. Iz jednostavne analize i onoga o čemu malo govorimo, a to je pitanje siromaštva u Srbiji i velikog broja ljudi koji živi ispod granice siromaštva, a to je negde oko 8% u ovom trenutku po zvaničnim podacima koji mogu da se vide i na samom sajtu Vlade, a to je oko 500 hiljada ljudi u Srbiji, je jedan ozbiljan podatak i upozorenje da o ovome makar moramo da govorimo da bismo tražili neka rešenja.

Još jednom kažem, ovo nisu idealna rešenja, ali mogu da doprinesu pravednijoj socijalnoj raspodeli.

Kada pođete od podataka da je, još jednom ću reći, minimalna potrošačka korpa u Srbiji 36 hiljada dinara, a da je granica siromaštva za četvoročlanu porodicu u Srbiji 31.500 dinara, znači da nedostaje oko 4,5 hiljade dinara za četvoročlanu porodicu u Srbiji do iznosa od 36.000 dinara, tj. minimalne potrošačke korpe.

Dakle, podatak od 8% populacije Srbije ispod granice siromaštva je nešto što zabrinjava, a još više brine podatak koji ću vam reći, a to je 25,4% stanovništva je u riziku od siromaštva, a 38,7% u riziku od siromaštva i socijalne isključenosti. Ovo je duplo veća stopa siromaštva od zemalja u EU.

Ovo su podaci koji bi trebalo da nas upozore da makar o ovim temama razgovaramo, a ovaj predlog zakona ide upravo u tom smeru. Prihod od dividendi oporezovati kao porez na lična primanja. Mislim da toga u ovom trenutku nemamo kao rešenje, a to je nešto što može da pomogne onima koji su u ovakvom statusu siromaštva u Srbiji.