Četvrta sednica Prvog redovnog zasedanja , 24.04.2018.

OBRAĆANJA

...
Socijalistička partija Srbije

Đorđe Milićević

Poslanička grupa Socijalistička partija Srbije | Predsedava
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Zaključujem glasanje i saopštavam: za je glasalo – 10, protiv – niko, uzdržanih – nema, nije glasalo 132 narodna poslanika.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj predlog.
Narodni poslanik Zoran Radojičić, na osnovu člana 92. Poslovnika Narodne skupštine, predložio je da se dnevni red sednice dopuni tačkom - Predlog rezolucije Narodne skupštine Republike Srbije o AP Kosovo i Metohija koju su Narodnoj skupštini podneli narodni poslanici Boško Obradović, Srđan Nogo, mr Ivan Kostić, Zoran Radojičić, Marija Janjušević, prof. dr Miladin Ševarlić, dr Dragan Vesović, dr Sanda Rašković Ivić i Slaviša Ristić, 15. septembra 2017. godine.
Da li narodni poslanik želi reč? (Da.)
Izvolite.
...
Dveri

Zoran Radojičić

Poslanička grupa Dveri
Hvala gospodine predsedavajući.

Poštovani građani Srbije, poštovane koleginice i kolege da obrazložim ukratko naš predlog.

Polazeći, dakle od državne tradicije srpskog naroda i njegovog istorijskog prava na AP Kosovo i Metohija kao sastavnom delu Republike Srbije, imajući u vidu da je Kosovo i Metohija istorijski državotvorno i kulturno i duhovno, dakle stožer Republike Srbije i građana, budući da nakon nelegalne i nelegitimne agresije NATO na Saveznu Republiku Jugoslaviju, kao pravne prethodnice Republike Srbije i okupacije dela njene državne teritorije, najviši nacionalni i državni cilj Republike Srbije predstavlja fizički povratak njenih državnih organa i institucija na teritoriju AP Kosova i Metohije, naročito uviđajući činjenicu bez fizičkog povratka državnih organa Republike Srbije na teritoriju Kosova i Metohije nije moguće sprovesti. Ovo podvlačimo, ustavnu normu o jedinstvenom pravnom poretku koji važi na celokupnoj teritoriji Republike Srbije, uključujući i AP Kosovo i Metohija.

Oslanjajući se na obavezujuću sadržinu međunarodnih akata i to protokola o razgraničenju između Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca, odnosno Kraljevine Jugoslavije, Republike Albanije, odnosno Kraljevine Albanije od 1926. godine. Zatim, Konvencije o održavanju i obnavljanju graničnih kamenova, malih piramida i kočeva na granici od 1929. godine, Povelje UN, Helsinškog završnog akta, Rezolucije 1244 Saveta bezbednosti UN, kao i ustava Republike Srbije, kao najvišeg opšteg pravnog akta u unutrašnjem pravnom poretku, naročito sledeći duh Ustava Republike Srbije, ali uvažavajući principijelan i nedvosmislen stav SPC, da država ova Srbija ne sme nikada da da svoju saglasnost na otuđenje Kosova i Metohije, jer ono što se silom uzme, to se i vrati, ali ono što se pokloni nekome, to je zasvagda izgubljeno.

Pomenuću samo neke od predloženih tačaka koje bi trebala da sadrži ta rezolucija ako je usvojimo. Republika Srbija, pod jedan, u skladu sa Međunarodnim javnim pravom, Ustavom i voljom građana ne priznaje i nikada neće priznati jednostrano proglašenu nezavisnost Kosova i Metohije od strane ilegalnih organa u Prištini.

Pod dva, AP Kosovo i Metohija je sastavni deo i neotuđivi deo Republike Srbije, koji se trenutno nalazi pod okupacijom, o čemu bez odlaganja treba obavestiti međunarodnu javnost.

Ni jedan građanin Republike Srbije, koji se nalazi na javnoj funkciji nema pravo da potpiše obavezujući dokument koji će otuđiti AP Kosovo i Metohiju kao deo teritorije Republike Srbije.

Obavezuje se Vlada Republike Srbije da prekine svaki vid komunikacije i pregovore u Briselu sa predstavnicima prištinskih ilegalnih organa.

Obavezuje se Vlada Republike Srbije da poništi sve pisane i usmene sporazume koji su postignuti u Briselu.
...
Socijalistička partija Srbije

Đorđe Milićević

Poslanička grupa Socijalistička partija Srbije | Predsedava
Zahvaljujem.
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Zaključujem glasanje i saopštavam: za – pet, protiv – niko, uzdržanih – nema, nije glasalo 136.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj predlog.
Narodni poslanik Zoran Radojičić, na osnovu člana 92. Poslovnika Narodne skupštine, predložio je da se dnevni red sednice dopuni tačkom – Predlog deklaracije o izražavanju počasti građanima Srbije nesrpske nacionalnosti poginulim za otadžbinu, koji su Narodnoj skupštini podneli narodni poslanici Boško Obradović, Srđan Nogo, mr Ivan Kostić, Zoran Radojičić, Marija Janjušević, prof. dr Miladin Ševarlić i dr Dragan Vesović, 16. oktobra 2017. godine.
Da li narodni poslanik, Zoran Radojičić, želi reč? (Da.)
Izvolite.
...
Dveri

Zoran Radojičić

Poslanička grupa Dveri
Zahvaljujem gospodine predsedavajući.

Imajući u vidu da je prema Ustavu Republika Srbija država srpskog naroda i svih građana koji u njoj žive, uzimajući u obzir činjenicu da su se kroz našu istoriju brojni pripadnici srpske vojske nesrpske nacionalnosti, isticali po svojoj hrabrosti i požrtvovanosti u ratovima koje smo vodili, odbrambenim, naročito se sećajući i pamteći da su u Balkanskim ratovima, Prvom svetskom ratu, Drugom svetskom ratu, kao i u otadžbinskim odbrambenim ratovima, koji su vođeni od 1991. do 1999. godine, ratujući i žrtvujući se za Srbiju poginuli brojni građani nesrpske nacionalnosti, predlažemo da Narodna skupština Republike Srbije donese deklaraciju o izražavanju počasti građanima Srbije, nesrpske nacionalnosti poginulim za otadžbinu.

Pod jedan, Narodna skupština Republike Srbije izražava posebno poštovanje i odaje počast svim građanima nesrpske nacionalnosti koji su dali svoje živote boreći se u ratovima na strani države Srbije.

Pod dva, Narodna skupština Republike Srbije poziva nadležne institucije Republike Srbije, da odaju počast ovim herojima podizanjem spomenika kojim bi se obeležio njihov doprinos borbi za slobodu naše zajedničke otadžbine.

Pod tri, Narodna skupština Republike Srbije predlaže da se izradi kompletan popis svih građana nesrpske nacionalnosti, koji su dali svoje živote u otadžbinskim ratovima, kako njihova imena ne bi bila zaboravljena.

Pod četiri, Narodna skupština predlaže da se odredi poseban dan zaštitnika otadžbine i državnog jedinstva, kao državni praznik, kojim bi se obeležavalo sećanje na sve poginule za slobodu Srbije.

Što se tiče razloga za donošenje ove deklaracije, dakle, obzirom da je Republika Srbija definisana kao država srpskog naroda i svih građana koji u njoj žive, uzimajući u obzir viševekovnu multietičnost i multikulturalnost prostora na kome zajedno sa srpskim narodom žive pripadnici i drugih naroda koji su u skladu sa vremenom i istorijskim okolnostima delili sudbinu sa srpskim narodom, deklaracijom, osobito želimo da skrenemo pažnju domaćoj, ali i svetskoj javnosti na odsustvo svake vrste ksenofobije, netolerancije, šovinizma i nacionalne netrpeljivosti većinskog srpskog naroda prema pripadnicima nesrpskog naroda, kroz primere i odavanje počasti brojnim pripadnicima srpske vojske nesrpske nacionalnosti koji su se kroz istoriju isticali po svojoj hrabrosti i požrtvovanosti u ratovima za oslobođenje od okupatora.

Evidentno je da su u Balkanskim ratovima, Prvom i Drugom svetskom ratu, kao i otadžbinskim odbrambenim ratovima mnogi od njih dali velike žrtve.

Smatramo da se usvajanjem deklaracije o izražavanju počasti građanima Srbije nesrpske nacionalnosti čini prvi korak u posvećivanju pažnje ovoj temi, kako bi se kroz zakonodavne aktivnosti Narodne skupštine i naporima državnih institucija Republike Srbije odredio poseban državni praznik pod nazivom – dan zaštitnika otadžbine i državnog jedinstva, kojim bi se obeležavalo sećanje na sve poginule za slobodu Srbije. Hvala.
...
Socijalistička partija Srbije

Đorđe Milićević

Poslanička grupa Socijalistička partija Srbije | Predsedava
Zahvaljujem.
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Zaključujem glasanje i saopštavam: za – šest, protiv – niko, uzdržanih – nema, nije glasalo 135.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj predlog.
Narodni poslanik mr Ivan Kostić, na osnovu člana 92. Poslovnika Narodne skupštine, predložio je da se dnevni red sednice dopuni tačkom - Predlog deklaracije Narodne skupštine o zaštiti Srba u rasejanju i regionu, koji su Narodnoj skupštini podneli narodni poslanici Boško Obradović, Srđan Nogo, mr Ivan Kostić, Zoran Radojičić, Marija Janjušević, prof. dr Miladin Ševarlić i dr Dragan Vesović 14. septembra 2017. godine.
Da li na narodni poslanik mr Ivan Kostić želi reč? (Da.)
Izvolite.
...
Dveri

Ivan Kostić

Poslanička grupa Dveri
Poštovani narodni poslanici, građani Srbije, Srbi iz rasejanja i regiona, pokret Dveri je pre sedam meseci podneo deklaraciju o zaštiti Srba iz rasejanja i regiona, zato što smo svesni da se trenutno sa nacionalnog nivoa sistemski ne rešavaju problemi Srba u regionu i rasejanju.

Naravno da postoje pokreti i naravno da postoje promene od strane državnih institucija u smislu pomaganja pojedinaca iz regiona. Međutim, smatramo da je to nedovoljno, zato što srpski narod, posle raspada Jugoslavije, trenutno je jedan od najugroženijih naroda u savremenoj Evropi.

Ovde nije samo problem pitanje jezika i pitanje identiteta. Napomenuo bih da mi već šest, sedam meseci čekamo deklaraciju koju su mnogi državnici i rukovodioci ove države najavljivali da će biti usvojena, a pogotovo što se govorilo da će biti usvojena ne deklaracija o zaštiti Srba u regionu, već aneks sporazuma o specijalnim vezama, na kraju, između Republike Srpske i Srbije.

Postavljam pitanje - šta je sa ostalim predstavnicima našeg naroda koji žive u državama bivše Jugoslavije? Svedoci smo da je čak predsednik Republike Srbije pre nekoliko meseci javno prozvao slovenačkog premijera da Srbi ni dan danas nemaju status nacionalne manjine u Sloveniji.

Znači, šta je poenta ove deklaracije? Poenta deklaracije jeste da se problemi Srba u regionu, od strane ljudi koji vode ovu državu, ne rešavaju na selektivan način, nego da se rešavaju sistemski.

Mi stalno imamo izlive patriotizma u pojedinim momentima kada je sprski narod ugrožen u zemljama regiona. Međutim, evo već dve godine nijedan amandman, nijedan predlog zakona u ovoj Skupštini nije donet da bi se položaj srpskog naroda u regionu popravio.

Zato smatramo da je neophodna nacionalna strategija po pitanju položaja Srba u regionu i rasejanju, jer kao što znamo, jedna trećina Srba živi van granica države Srbije.

Tako i ovde apelujem na sve narodne poslanike koji se bave pitanjima privrede, pitanjima ekonomije, da se malo pozabave i pitanjima investicija naše dijaspore, jer ovde do sada u proteklih dve godine nijedan konkretan predlog za poreske olakšice naših ljudi koji žive u dijaspori nije iznesen od strane Vlade ili od strane vladajuće koalicije.

Zato, još jednom, smatramo da je ova deklaracija neophodna, da je neophodno popraviti položaj srpskog naroda u regionu i rasejanju od strane državnih institucija, od strane ljudi koji vode ovu državu, i da to će, kao što je porodična politika jednom došla na dnevni red Vlade, nadamo se da će i ovo pitanje doći da se o njemu raspravlja ovde u Skupštini. Hvala.
...
Socijalistička partija Srbije

Đorđe Milićević

Poslanička grupa Socijalistička partija Srbije | Predsedava
Zahvaljujem.
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Zaključujem glasanje i saopštavam: za – sedam, protiv – niko, uzdržanih – nema, nije glasalo 133.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj predlog.
Narodni poslanik mr Ivan Kostić, na osnovu člana 92. Poslovnika Narodne skupštine, predložio je da se dnevni red sednice dopuni tačkom - Predlog rezolucije o genocidu Nezavisne Države Hrvatske nad Srbima, Jevrejima i Romima tokom Drugog svetskog rata, koji su Narodnoj skupštini podneli narodni poslanici Boško Obradović, Srđan Nogo, mr Ivan Kostić, Zoran Radojičić, Marija Janjušević, prof. dr Miladin Ševarlić i dr Dragan Vesović 14. novembra 2016. godine.
Da li na narodni poslanik mr Ivan Kostić želi reč? (Da.)
Izvolite.
...
Dveri

Ivan Kostić

Poslanička grupa Dveri
Poštovani narodni poslanici, verujem da svako od vas u svojoj široj porodici ima nekoga ko je stradao ili čiji su preci stradali u koncentracionim logorima u Nezavisnoj Državi Hrvatskoj.

Danas, nekoliko dana posle obeležavanja 73 godine od proboja ljudi i mučenika iz Jasenovca, koji su sami na svoju ruku probili žicu i izašli iz logora, a treba ovde naglasiti pred građanima Srbije da je Jasenovac oslobođen tri meseca posle Aušvica. Toliko o tadašnjem stanju svesti ljudi koji su vodili državu, a nažalost, nije baš tako i danas, ali mnoge stvari moraju da se promene po ovom pitanju.

Mi smo bili svedoci 27. januara ove godine kakva je reakcija bila ljudi, hrvatskih državljana, hrvatskih rukovodioca, nemačkih medija, nemačkih rukovodioca po pitanju izložbe koja se održala ove godine na Svetog Savu u NJujorku. Nažalost, nekoliko dana je trebalo da se državni rukovodioci koji vode Srbiju oglase po ovom pitanju. Ovo je bila jedna izuzetno važna stvar koja se desila. Ja smatram da je to velika pobeda naše diplomatije, ali opet treba naglasiti da je izložba o Jasenovcu, koja je održana u UN u NJujorku, opet nije sistemsko delo svih državnih institucija u okviru jednog integrisanog projekta.

Smem ovde da kažem i da javno pohvalim ambasadorku LJiljanu Nikšić iz Ministarstva spoljnih poslova, koja je na svoju ličnu inicijativu, na svoje požrtvovanje uspela da ovaj projekat iznese u UN, iako je bilo velike opstrukcije od strane Hrvatske, od strane Nemačke i njihovih predstavnika u UN:

Takođe, želim da kažem da ovo što se danas dešava u Hrvatskoj i što smo imali prilike da vidimo u proteklih par dana nije ništa novo i da se ništa neće promeniti u odnosu Srbije i odnosu Hrvatske dok se ovakve stvari ne stave na dnevni red i dok se ove stvari kao jedan obavezujući pravni dokument ne usvoje u Skupštini Republike Srbije.

Sa te strane, mogu da kažem da je Skupština Republike Srbije, a i naši nesavesni političari, u zadnjih 30 godina najneozbiljnije institucije u srpskoj državi. Svaka institucija i SPC i SANU su obeležile i na pravi način istakle ono što se desilo pre 73 godine u Jasenovcu. Mi danas imamo da Skupština Srbije prvi put temu Jasenovca spominje pre dve godine ovde na javnom slušanju. Samo ću vam ovde naglasiti koliki je značaj ove teme i koliko su ljudi koji se bave ovom temom izuzetno prepoznali problem koji se sada javlja u Evropi.

Samo jedan sekund, molim vas, predsedavajući, 17. novembra 2016. godine Odbor za ljudska prava UN usvojio je na predlog Rusije Deklaraciju o neonacizmu i neofašizmu u Ukrajini, a mi ne možemo da uradimo ovde u Skupštini ono što se našem narodu desilo. Hvala.
...
Socijalistička partija Srbije

Đorđe Milićević

Poslanička grupa Socijalistička partija Srbije | Predsedava
Zahvaljujem.

Stavljam na glasanje ovaj predlog.

Zaključujem glasanje i saopštavam: za – devet, protiv – niko, uzdržanih – nema, nije glasalo 133.

Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj predlog.

Narodni poslanik Tatjana Macura, na osnovu člana 92. Poslovnika Narodne skupštine, predložila je da se dnevni red sednice dopuni tačkom – Predlog zakona o dopunama Zakona o sprečavanju nasilja u porodici, koji su Narodnoj skupštini podneli narodni poslanici Tatjana Macura, LJupka Mihajlovska i Branka Stamenković 8. novembra 2017. godine.

Da li narodni poslanik Tatjana Macura želi reč? (Da)

Izvolite.

...
Stranka moderne Srbije

Tatjana Macura

Poslanički klub Slobodni poslanici
Zahvaljujem, predsedavajući.

Malopre sam se nadala da ćete me, ne vi, nego prethodni predsedavajući, u nizu prozivanja i prozvati, ali se to nažalost nije dogodilo i nažalost nastavlja se sa praksom nepoštovanja reda koji je najavljen u elektronskom parlamentu koji je nama svima dostupan.

Predlažem da se dnevni red Skupštine dopuni sa ovim Predlogom izmena i dopuna zakona, iz prostog razloga što je o ovom zakonu raspravljano u novembru 2016. godine u objedinjenoj raspravi. Od tada je prošlo zaista dovoljno vremena da možemo da shvatimo da ovaj zakon nema adekvatnu primenu, samim tim što imamo sve veći broj, nažalost, ubijenih žena u Srbiji i veliki broj onih koje su, na sreću našu veliku, uspele da izbegnu ovakve tragične završetke.

S tim u vezi, mislim da je veoma važno da se ponovo u skupštinsku proceduru vrati, odnosno da narodni poslanici raspravljaju o ovom zakonu ponovo, kako bi neke izmene koje sam sama predložila mogli da razmotre još jednom.

Dakle, radi se o tome da je neophodno da svaka područna policijska stanica ima obavezu da ima najmanje jednog obučenog policijskog službenika za slučajeve porodičnog nasilja. Ova izmena je neophodna jer i danas, dakle posle više godinu dana od stupanja na snagu ovog zakona, imamo situaciju u kojima su, da tako kažem, pojedini policijski službenici izuzetno blagonakloni prema nasilnicima i pokušavaju žrtve porodičnog nasilja da ubede da je situacija, takva kakva jeste, dobra i da su oni zaštićeni. Međutim, oni su razuvereni samim tim što se nasilje nastavlja.

Čini mi se da objedinjavanjem ovakvih rasprava, naročito oko zakona koji zaista nemaju neke, ne bi trebali da izazivaju političke sukobe unutar i između stranka, jednostavno ne bi smeli da dolaze u objedinjenu raspravu u Skupštini Srbije. S tim u vezi, pozivam vas da glasate da ovaj zakon dođe ponovo na dnevni red Skupštine. Hvala.