Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Zaključujem glasanje: za je glasalo – sedam, protiv – sedam, uzdržanih – nema.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj predlog.
Narodni poslanik Miroslav Aleksić na osnovu člana 92. Poslovnika Narodne skupštine predložio je da se dnevni red sednice dopuni tačkom – Predlog zakona o finansijskoj podršci porodici sa decom, koji su Narodnoj skupštini podneli narodni poslanici Marko Đurišić, Goran Bogdanović, Miroslav Aleksić, Nenad Konstantinović i Zdravko Stanković, 12. februara 2018. godine.
Reč ima narodni poslanik Miroslav Aleksić. Izvolite.

Zahvaljujem.

Zakon o finansijskoj podršci porodici sa decom ste doneli prošle godine, na kraju jesenjeg zasedanja, zajedno sa budžetom za 2018. godinu, u objedinjenoj raspravi sa 31 tačkom, tako da se o tom zakonu tada nije valjano ni moglo diskutovati niti je taj zakon usvojen onako da ostvari one benefite koji se od njega i očekuju.

Da zakon ne daje nikakve efekte govori o tome i briga, naprasna briga predsednika Republike i Vlade o tome kako se Srbija polako prazni i da ćete brže bolje dati neke stotine i desetine hiljada svim ženama koje su spremne da rađaju decu u Srbiji i da ćete na taj način podići natalitet, da ćete smanjiti negativnu stopu prirodnog priraštaja, ali dragi prijatelji to se ne rešava na taj način. Nisu žene mašine za rađanje, pa da Aleksandar Vučić sedne tamo kaže – Evo, rodiš prvo dete dobiješ 100 hiljada, rodiš drugo dete dobiješ ne znam, 12 hiljada mesečno, itd.

Trebate napraviti ambijent i predlog ovog zakona je upravo u tom smislu, da se stvori ambijent da mladi bračni parovi, porodice i žene, sami osete da je vreme da rađaju decu, ali oni osećaju da nikakve brige od države danas nema i zbog toga za vreme vaše vlasti na delu je jedan veliki egzodus i odlazak ljudi iz Srbije sa jedne strane, desetine hiljada ljudi u potrazi za koricom hleba i preživljavanjem beže iz Srbije put zapadnih zemalja, put Slovačke, pa čak i put Kine, Rusije i nekih drugih zemalja.

Vas to, naravno ne interesuje, jer to nisu vaši glasači, vaši glasači ostaju tu jer ih vi plaćate, dajete im po kilo brašna, zejtina, i ne znam čega u kampanjama, pričate im bajke, ali, ovi koji odlaze nisu vaše biračko telo, jer su to ljudi koji su spremni nešto u Srbiji da rade.

S druge strane, negativan prirodni priraštaj takođe utiče na ono o čemu je govorio predsednik Republike, a to je da svakog dana Srbija gubi 107 ljudi, ili da na godišnjem nivou izgubimo grad veličine 35 do 40 hiljada ljudi. To jeste problem, ali ste se kasno setili toga. Mi govorimo šest godina o tome šta se u Srbiji dešava, a vi ste se sada setili da to bude još jedna propaganda da se kaže – Evo, Vučić daje pare ženama. Odakle daje pare? Jel to njemu dao tata, deda, neko mu dao pa on iz njegovog čepa daje? Ne, on daje pare građana Srbije i zato treba da funkcionišu institucije i sistem, a ne on kao Deda Mraz da nekome deli ili ne deli.

Na kraju, sav besmisao ove politike koju vi sprovodite za podršku porodicama je i izjava ministarke bez portfelja, koja kaže – Ko nema decu radiće za one koji imaju decu.

Dakle, kada jedan ministar može da izgovori nešto tako, onda treba da vam bude jasno ko se danas bavi porodicama i natalitetom u Srbiji i zašto vam je…

zahvaljujem.
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Zaključujem glasanje: za – šest, protiv – osam, uzdržan – jedan.
Konstatujem da ovaj predlog nije prihvaćen.
Narodni poslanik Miroslav Aleksić, na osnovu člana 92. Poslovnika Narodne skupštine, predložio je da se dnevni red sednice dopuni tačkom Predlog zakona o dopunama Zakona o akcizama, koje su Narodnoj skupštini podneli narodni poslanici Marko Đurišić, Goran Bogdanović, Miroslav Aleksić, Nenad Konstantinović i Zdravko Stanković, 22. novembra 2016. godine.
Reč ima narodni poslanik Miroslav Aleksić.

Zahvaljujem.

Ovaj zakon podržava to da se uvede akciza od pet dinara po litru za sva veštački zaslađena pića i sokove, i ako smo to već više puta predlagali, a i sam ministar finansija je u jednom trenutku rekao nema ništa protiv toga da se ovakva akciza predvidi i da je to praksa u drugim zemljama u regionu. Nažalost, to se nije našlo na dnevnom redu i verovatno se neće naći i u narednom periodu, iako se direktno tiče zdravlja ljudi i ako se tiče zdravlja naše dece, prevencije gojaznosti dece i odraslih, ali naravno to nije dovoljno da se nađe na dnevnom redu.

Ja vas pozivam da ovaj zakon stavite na dnevni red jer i novim poslednjim zapravo izmenama Zakona o akcizama ste mnoge stvari promenili, uveli ste akcizu na kafu, recimo, ali niste želeli da uvodite akcizu na veštački zaslađena pića.

Isto tako, kada ste usvajali taj poslednji zakon izmene Zakona o akcizama, niste bili spremni ni da oslobodite poljoprivrednike akciza na dizel gorivo, pa sada naši poljoprivrednici plaćaju najskuplji dizel u regionu, a verovatno i u Evropi i govorite o tome da poljoprivreda predstavlja šansu, da poljoprivrednici treba da se izbore na tržištu, neće moći dok država ne shvati kako treba da pomogne tim svojim ljudima.

Ovu akcizu za dizel gorivo ste možda pre svega trebali da ukinete i pre ovoga što ste uveli ovu akcizu. Mi vas pozivamo da uvedete ovu akcizu na veštački zaslađena pića zato što se to tiče zdravlja ljudi, a da sa druge strane ukinete akcizu na dizel gorivo za potrebe poljoprivrednih proizvođača. Na taj način ćete pokazati da zaista barem nešto radite za ovu državu Srbiju. Zahvaljujem.

Molim vas predsedavajući, na osnovu člana Poslovnika 88. da pre glasanja utvrdite kvorum.

Zahvaljujem.
Molim kolege narodne poslanike da ubace identifikacione kartice u elektronske jedinice svog sistema za glasanje.
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Zaključujem glasanje: za – četvoro, protiv – 21, uzdržanih – nema.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj predlog.
Narodni poslanik Miroslav Aleksić, na osnovu člana 92. Poslovnika Narodne skupštine, predložio je da se dnevni red sednice dopuni tačkom Predlog zakona o dopuni Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji, koji su Narodnoj skupštini podneli narodni poslanici Marko Đurišić, Goran Bogdanović, Miroslav Aleksić, Nenad Konstantinović i Zdravko Stanković, 12. februara 2018. godine.
Da li narodni poslanik Miroslav Aleksić želi reč? (Ne.)
Stavljam ovaj predlog na glasanje.
Zaključujem glasanje: za – četvoro, protiv – četvoro, uzdržanih – nema.
Konstatujem da ovaj predlog nije prihvaćen.
Narodni poslanik Marijan Rističević, na osnovu člana 92. Poslovnika Narodne skupštine, predložio je da se dnevni red sednice dopuni tačkom Predlog odluke o obrazovanju anketnog odbora Narodne skupštine Republike Srbije, radi utvrđivanja činjenica i okolnosti vezanih za proglašenje lažne države Kosovo, uticaja koje je na to imalo mišljenje Međunarodnog suda pravde, te povodom toga odgovornost bivšeg ministra inostranih poslova Vuka Jeremića, koji je Narodnoj skupštini podneo 27. marta 2018. godine.
Da li narodni poslanik, Marijan Rističević želi reč? (Da.)
Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, čuli ste mnogo toga lošega o vladajućoj koaliciji od kolege Aleksića. To je isti ovaj koji se nudio Aleksandru Vučiću da uđe u Vladu, da, ali ima lošeg navodadžiju. Devenport.

Kad je Vučić čuo, kaže – Da bude ministar poljoprivrede ili da mu se da Odbor za poljoprivredu.

Ja lično nisam imao ništa protiv, a kad je Vučić čuo da mu je navodadžija Devenport, kaže – Ne dolazi u obzir. Ambasadori više ne rukovode ovom zemljom.

S tim u vezi, dame i gospodo narodni poslanici, ja neću pričati o tome, to ću kasnije u dopuni iza ove, o Juliji Jovanović, o firmi „Bos“, o Fondu za ljudske resurse, o 55 miliona. Pričaću o njenom šefu Vuku Jeremiću, potomku.

Tražim anketni odbor, a već sam dobio na pitanje i odgovor nadležnog organa, da se raspolaže saznanjima iz tog perioda, radi se o periodu iz 2008. godine, da je više predstavnika stranog faktora dovodilo u vezu dva događaja – izbore za predsednika Republike Srbije i jednostrano proglašenje nezavisnosti tzv. Kosova. Pri tome su isticali presudan uticaj SAD i EU u pogledu navodnog usaglašavanja termina ovih događaja.

Naime, Vuk Jeremić potomak, naslednik naftaškog izvora u selu Ježevica kod Čačka, čiji jedan let košta 70.000 evra, koji je samo na letenje aviona potrošio 3,5 miliona evra. Vuk potomak Jeremić je u NJujorku plaćao sobu, jedno prenoćište 1500 dolara. Ja bih pre spavao ispod njujorškog mosta nego što bih to platio. Vuk Jeremić, koji je imao džeparac 25.000 evra od Vlade Mirka Cvetkovića, 25.000 evra je imao džeparac. On je išao u ambasadu SAD i tražio da Amerikanci utiču na kosovske Albance da ne proglašavaju nezavisnost pre nego što Boris Tadić bude izabran za predsednika Republike Srbije drugi put. To se i desilo. Zakletvu je Boris Tadić položio 15. februara, a 17. februara Albanci su proglasili jednostranu nezavisnost. Plus, pitanje Međunarodnom sudu pravde, plus promena Rezolucije, pa je Unmik zamenjen Euleksom, UE – EU. To su sve razlozi zašto treba osnovati anketni odbor i ispitati sve ove moje navode. Hvala.

Zahvaljujem.
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Zaključujem glasanje: za – 36, protiv – niko, uzdržanih – nema.
Konstatujem da ovaj predlog nije prihvaćen.
Narodni poslanik Marijan Rističević, na osnovu člana 92. Poslovnika Narodne skupštine, predložio je da se dnevni red sednice dopuni tačkom – Predlog odluke o obrazovanju anketnog odbora Narodne skupštine Republike Srbije, radi utvrđivanja činjenica i okolnosti vezanih za aferu „Lutrija Srbije“, povezano sa Đorđem Vukadinovićem, koji je Narodnoj skupštini podneo 27. marta 2018. godine.
Reč ima narodni poslanik Marijan Rističević.

Dame i gospodo narodni poslanici, radi se o saradniku Vuka Jeremića. To je onaj čuveni istraživač javnog mnjenja, koji je istraživajući javno mnjenje, on je i novinar i istraživač i poslanik, sam o sebi piše, sam sebe istražuje, sam sebe ocenjuje, on je od „Lutrije“ uzeo 2.400.000 u vreme kada je ona otišla u minus, u vreme vladavine Borisa Tadića i Vuka Jeremića.

Otuda ne čudi što o Vuku Jeremiću potomku i ovim potomčićima na istraživanju, iako u selu Milutovcu osvoje dva glasa, on ima da 30%, kao seti se on te lutrije, pa kaže – jeste da oni imaju dva, tri odsto, voleo da doda jednu nulu i kaže - Vučić 31, a Vuk Jeremić potomak i Aleksić imaju 30%.

Verovatno da je to zasnovano na sledećim činjenicama. Naime, izvesni Knežević, koji je bio direktor Nacionalne službe za zapošljavanje u Trsteniku, tast potomčeta, je sa Dinkićem prebacio ukupno Fondu za ljudske resurse 55 miliona dinara. Svrha – negovanje starih lica. Još nijedno lice nije pronađeno da je negovano. I, održavanje travnjaka u februaru mesecu, 55 miliona dinara za prodaju magle, kupovinu magle ili već zavisi šta su kupovali.

Nadalje, verovatno je Đorđe Vukadinović ispitivao da li treba gasovod Trsteniku, pa je malo potomče, koje je sad kod Vuka potomka, rešio da to napravi bez građevinske dozvole, pa je to radila firma „Bos“, da se zna ko je gazda, u prevodu to znači gazda. Pa je to urađeno bez građevinske dozvole, a onda snabedevanje javnih objekata u Trsteniku mogao je da dobije samo onaj ko ima izgrađen gasovod, a ovaj što ga je izgradio bez građevinske dozvole, naravno, on je imao i svu prednost.

Tako je Aleksić, koji je sada izašao, mi smo svi slušali njega dok je optuživao, tako je Aleksić lepo udomio svoje prijatelje za sume koje su milionske. Samo na Fondu za ljudske resurse 55 miliona. Još da mu o čuvenim izborima, i Vukadinović koji je istraživao to kaže da je Vuk Jeremić u njegovom tom selu Milutovac, gde ima šest članova rodbine, dobio svega dva glasa na ovim poslednjim izborima koji su se održavali u tom selu.

Dakle, ja tražim da se ispita sve šta je Đorđe Vukadinović radio, kakva istraživanja je radio, a „Lutrija“ to platila, jer „Lutrija“ pripada državi Srbiji i to je novac građana Republike Srbije i na njega nemaju pravo ni Vuk potomak Jeremić, ni malo potomče. Hvala.

Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Zaključujem glasanje: za – 25, protiv – niko, uzdržanih – nema.
Konstatujem da ovaj predlog nije prihvaćen.
Narodni poslanik Goran Ćirić, na osnovu člana 92. Poslovnika Narodne skupštine, predložio je da se dnevni red sednice dopuni tačkom – Predlog zakona o izmenama Zakona o finansiranju lokalne samouprave, koji je Narodnoj skupštini podneo 13. septembra 2017. godine.
Reč ima narodni poslanik Goran Ćirić. Izvolite.

Ovo je jedan od onih predloga zakona o kojima sam govorio na početku, čiji je cilj i ravnomernija regionalna raspodela.

Dolazimo iz raznih krajeva Srbije i znamo da u Srbiji imamo različite izazove i da nemamo baš najpravedniju raspodelu u tom smislu. Ovo je zakon koji tretira nešto što je najočiglednije i nešto što je moguće i najlakše ispraviti. Ja vas pozivam da o tome makar razmislite ako ne želite da podržite da o tome govorimo u plenumu i prihvatite ovaj naš predlog.

Dakle, kada vidite ovu mapu Srbije, vidite podelu oblasti u Srbiji. Samo četiri oblasti imaju iznadprosečnu platu u odnosu na prosek Republike Srbije. To su ove tamno obeležene oblasti. Jedna je južnobačka oblast, druga je beogradska oblast, junobanatska oblast i borska oblast. Sve ostale oblasti su ispod proseka Republike Srbije. To je podatak koji će se možda menjati, ali nikako drastično u budućim godinama, jer kada vidite raspon plata, gde u beogradskoj oblasti imamo prosek od 57,717, a da pčinjska oblast ima 35,999, jablanička 34, toplička 34 itd. Ne samo na jugu Srbije, nego i u Vojvodini. Imamo i zapadnobačku oblast, severnobačku oblast ispod proseka Republike Srbije.

Jednostavan je predlog. Dakle, predlog zakona je da jedinici lokalne samouprave pripadaju sledeći porezi ostvareni na njenoj teritoriji, ali i van njene teritorije. Do sada je jedinici lokalne samouprave pripadalo 74% od poreza na zarade, koje se plaća prema prebivalištu zaposlenog, a ovde je samo dodatak, dakle, zadržava se ovaj stav 74% poreza na zarade u vezi sa prebivalištem zaposlenog, ali se ovde proširuje pravo lokalnih samouprava na porez od zarada u javnom sektoru.

Dakle, svi stanovnici Republike Srbije su i korisnici, ali i poreski obveznici u Republici Srbiji finansirajući javne usluge kroz javna preduzeća, sistem zdravstvene zaštite, bezbednost, vojsku, MUP.

Logično je da tamo gde su ovi sistemi pozicionirani, a najveći broj uposlenih živi u najvećim centrima, onda najveće koristi imaju upravo ti centri. Procenjuje se da je to na nivou oko 300 miliona evra na godišnjem nivou. U raspodeli proporcionalnoj, za svakog stanovnika, to iznosi 43 evra, što znači da mesto od 10 hiljada stanovnika…

(Predsedavajući: Privodite kraju, kolega.)

… može da ima na jednostavan način 430 hiljada evra većeg prihoda u lokalnim samoupravama, gde bi mogli da dopune svoje budžete. (Isključen mikrofon.)