Hvala.

Poštovani predsedavajući, poštovane kolege poslanici, uvaženi građani Srbije, moje prvo pitanje upućujem predsednici Narodne skupštine.

U nedavno objavljenom izveštaju Evropske komisije o napretku Srbije u evropskim integracijama, pod odeljkom demokratija, u delu koji se odnosi na rad parlamenta, navedeno je sledeće: transparentnost, inkluzivnost, kvalitet zakonodavnog procesa i efektivnost nadzora izvršne vlasti u srpskom parlamentu treba da budu poboljšani, a međustranački dijalog u ovom našem domu treba da bude unapređen.

Takođe je navedeno da uloga nezavisnih regulatornih tela u ovom parlamentu treba da bude u potpunosti prihvaćena i podržana i konstatovano je da tri godine u plenumu nije raspravljano ni o jednom izveštaju nekog nezavisnog regulatornog tela.

Navedeno je da je korišćenje hitnih postupaka, istina za volju, smanjeno sa 65% na 44%, ali da je i dalje prečesto. Takođe je zamereno na efektivnosti parlamenta u preispitivanju podnetih zakona i navedeno je da je efikasnost parlamenta u tom smislu ograničena, namernim postupanjima vladajuće koalicije kojoj pripada i uvažena predsednica Narodne skupštine.

Neke od preporuka koje su navedene jesu donošenje godišnjeg plana rada i kodeksa ponašanja narodnih poslanika, pa molim predsednicu parlamenta da nam prokomentariše ove primedbe Evropske komisije i odgovori hoćemo li uskoro imati poboljšanje parlamentarne prakse u duhu ovih evropskih preporuka.

Drugo pitanje upućujem ministru poljoprivrede. Interesuje me na osnovu kojih podataka se izdaju rešenja o taksi za odvodnjavanje za 2017. godinu i prvi kvartal 2018. godine, obzirom da deluje da je evidencija vlasništva nad poljoprivrednim zemljištem neažurna, pa poljoprivrednici dolaze u vodoprivredna preduzeća da ulažu žalbena rešenja, jer im se taksa obračunava i za zemlju koja više nije u njihovom vlasništvu? To dovodi do velikog nezadovoljstva poljoprivrednika, koji moraju da odvoje vreme da dođu do vodoprivrednih preduzeća, provedu po nekoliko sati čekanja u redu da izjave žalbu, plate parking za svo to izgubljeno vreme i, u suštini, izgube ceo dan u vreme prolećne setve.

Treće pitanje upućujem ministru kulture i informisanja. Interesuje me da li namerava da, nakon jučerašnje obustave aktivnosti na izradi medisjske strategije, podnese ostavku?

Juče je na zasedanju Nacionalnog konventa u EU predstavnik ministarstva izlagao sadržaj medijske strategije, da bi se odmah, nakon toga, za reč javili iz Kabineta predsednika Republike i saopštili informaciju da, u dogovoru predsednika i premijerke, se medijska strategija vraća na početak. Interesuje me da li se ministar kulture i informisanja oseća odgovornim što je ovako važan strateški dokument u novinarskoj i medijskoj sferi dozvolio da bude kreiran bez učešća relevantnih novinarskih i medijskih udruženja.

Četvrto pitanje upućujem predsednici Vlade i ministru privrede. Članom 80. Zakona o javnim preduzećima u stavu 5. propisano je da javni konkursi za izbor direktora, raspisan po odredbama ovog zakona, moraju biti okončani najkasnije u roku od godinu dana od dana stupanja na snagu ovog zakona.

Zakon je stupio na snagu 4. marta 2016. godine i prošlo je više od godinu dana od kada je istekao zakonski rok za izbor svih direktora javnih preduzeća putem javnog konkursa, a Vlada Srbije je imenovala tek četvrtinu direktora. Od 37, devetoro njih.

Problem je u tome što direktori naših javnih preduzeća su već godinama stranački kadrovi. Ta preduzeća posluju loše, prave gubitke, uzimaju kredite za koje Skupština daje garancije. Tokom skupštinske rasprave od strane ministara čuju se uveravanja o tim garancijama da one služe samo da bi se dobile povoljne kamatne stope i da nema šanse da one budu aktivirane, a kasnije, uvidom u izvršenje budžeta, možemo da vidimo da smo u periodu od 2012. godine, zaključno sa 2017. godinom, dakle, u poslednjih šest godina, imali preko milijardu evra izdataka na ime plaćanja po osnovu aktiviranih garancija javnim preduzećima za kredite koje oni nisu bili u stanju da vrate.

Eksplozija i trend povećanja ovih garancija i njihovog aktiviranja zapravo počeli su 2013. godine, kada je iznos plaćenih garancija već bio dupliran u odnosu na 2012. godinu. Kulminacija je bila 2016. godine, kada je u odnosu na 2012. godinu plaćeno čak deset puta više. Preko 331 milion evra je plaćeno po osnovu aktiviranih garancija za javna preduzeća koja nisu bila sposobna da vraćaju svoje kredite.

Moje pitanje za premijerku i ministra privrede je da dostave informacije kada će i u kojim rokovima i u kojim javnim preduzećima biti raspisani konkursi za sve one direktore za koje to još nije učinjeno? Pogotovo me interesuju RTB Bor, nuklearni objekti Srbije, Srbijagas i EPS. Hvala.