Četvrta sednica Prvog redovnog zasedanja , 24.04.2018.

POSLANIČKO PITANJE

...
Jedinstvena Srbija

Jelena Vujić-Obradović

Poslanička grupa Jedinstvena Srbija
Poštovani predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, koristeći svoje poslaničko pravo, prvo pitanje upućujem Ministarstvu poljoprivrede – da li država može da pomogne poljoprivrednom proizvođaču i da mu garantuje otkupnu cenu poljoprivrednog proizvoda?

Da li ćemo konačno dobiti sistemska rešenja za vremenske neprilike i sistema za navodnjavanje? Kada je u pitanju protivgradna zaštita, dokle se stiglo sa digitalizacijom protivgradne zaštite?

Četvrto pitanje iz oblasti Ministarstva poljoprivrede jeste – subvencije za male poljoprivredne proizvođače.

Evo, zašto postavljam pitanja ovoj Vladi. Potpuno smo svesni problema sa kojima se Vlada suočava i da kao odgovorno Ministarstvo mora postojati strategija i set mera.

Moja stranka je domaćinska stranka. Moja stranka podržava rad ove Vlade i podržali smo sve zakone koje ovo resorno ministarstvo dolazi, ali imam prema srpskom seljaku obavezu. Kada kažem seljak, mislim na poljoprivrednog proizvođača. S obzirom da dolazim iz opštine za koju poljoprivreda predstavlja žilu kucavicu, da postavim pitanje, kada će država jasno i glasno da izađe sa strategijom od minimum pet ili tri godine zagarantovane cene otkupa poljoprivrednih proizvoda, maline, kupine, grožđe, šljive, ali i ratarskih proizvoda?

Poljoprivrednik u tom periodu treba da se odluči šta će da proizvede i da li mu je isplativo, ali isto tako da li može da pokrije troškove poljoprivrednih proizvoda.

Pružiti sigurnost poljoprivrednom proizvođaču, a evo, reći ću vam primer iz mog kraja, od prvog roda, recimo maline, do kasnog roda maline, postoji deset otkupnih cena. Tome, složićete se, moramo stati na put. Ove godine uzdrmala je vest srpskog seljaka o veoma niskoj, enormno niskoj ceni maline. Cena poljoprivrednog proizvoda mora biti zagarantovana.

Recimo, da dam jedan primer, uvozimo luk iz Kine, a u mom podkopaoničkom kraju postoji proizvodnja luka i krompira, gde poljoprivredni proizvođač nema gde da ga plasira. Ta količina koju poljoprivredni proizvođač proizvede može da pokrije potrebe gotovo trećine Srbije.

Treća stvar koja je jako bitna, jesu subvencije za male poljoprivrednike. Subvencije na ovim konkursima, naročito kada je u pitanju nabavka mehanizacije, su veoma striktne i striktna su pravila, tako da mali broj poljoprivrednih proizvođača, naročito kada je u pitanju kraj iz koga ja dolazim, nema mogućnosti da dobije ove subvencije.

Drugo pitanje upućujem Ministarstvu kulture i informisanja. Da li će Ministarstvo kulture i informisanja podržati inicijativu zaštite poljana, jedinstvenu kulturnu baštinu u Srbiji. Poljane će samo tako postati novi reperi na turističkoj karti ne samo Župe, nego i Srbije, sa ciljem da zaštiti, obnovi, prezentuje pokretnu i nepokretnu kulturnu baštinu, da baštinu stavi u aktivnu upotrebu u skladu sa prvobitnom namenom, da bude uključen aktivno u turističku ponudu i da prezentuje poljoprivrednu proizvodnju u specifičnim uslovima Župske poljane. Župske poljane su blago koje nestaje.

Inicijativu zavičajnog muzeja Župe, na preporuku oba ministarstva, i Ministarstva poljoprivrede i Ministarstva kulture i informisanja, ali i Zavoda za zaštitu spomenika, podržala je i lokalna samouprava, podržavaju i sve nevladine organizacije, ali bez podrške resornih ministarstva neće moći da se sačuva ova kulturna baština. Hvala.