Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Đorđe Vukadinović. Izvolite.

Zahvaljujem.

Ja se pridružujem pitanju kolege Aleksića, tako da molim službe da citiraju kao da sam i ja postavio to pitanje, i ja očekujem odgovor za Savamalu, ali isto tako bih se sa zadovoljstvom pridružio i ovome što je koleginica iz JS upravo pitala, ali nema veze, njoj će odgovoriti Ministarstvo poljoprivrede, zato što to jeste važna stvar, jeste veliki problem.

Ja sam ovde čak nameravao svojevremeno da donesem, ali tu je bila gužva sa kamenjem i ostalim, pa da ne bih bio optužen za neku nepodobštinu, pasulj tetovac mejd in Kina. Dakle, pasulj tetovac iz Kine, apropo ovoga što smo čuli kako uvozimo naveliko luk iz Kine i druge poljoprivredne proizvode koje bi mogla Srbija naravno i da proizvodi za sebe i da izvozi.

Moje pitanje prvo ide na adresu Ministarstva spoljnih poslova, koje je do sada uglavnom uredno odgovaralo na ta moja pitanja i uglavnom vrlo pozitivno u smislu, zadovoljavajuće je što se mene tiče i rekao bih normalno, državotvorno i patriotski, jedino što imamo dilemu da li se takvi odgovori i takvi stavovi, da li se uvek adekvatno prenose i manifestuju i u zvaničnoj državnoj politici.

Bilo kako bilo, dakle, ja tražim odgovor i razjašnjenje od Ministarstva spoljnih poslova povodom ovog sofijskog samita EU i partnera sa zapadnog Balkana, odnosno kandidata za članstvo, u vezi sa kojim, tim samitom, se digla velika bura u javnosti, čak manje u Srbiji, a više u zemljama EU i Briselu, zbog čvrstog i principijelnog stava španskog premijera Marijana Rahoja, koji je jasno i glasno stavio do znanja da ne želi niti da se pojavi na istom mestu, a pogotovo da se njegov potpis pojavi na istom mestu i u istom rangu, u istom nivou sa potpisom lidera tzv. Kosova, dakle, jasan i principijelan stav kojim Španija potvrđuje, naravno, štiti i svoje interese, ali i istovremeno, vrlo pozitivno se postavlja i daje primer našoj diplomatiji i našoj srpskoj politici kako se treba postavljati kada je reč o međunarodnom učešću tzv. republike Kosovo.

Nažalost, ja u praksi i u ponašanju naših političkih aktera i zvaničnika ne vidim ili najčešće ne vidim tu vrstu principijelnosti, odlučnosti i čvrstine koju španski premijer Marijano Rahoj … Želim ovim putem, a mislim da bi trebalo i zvanično da država izrazi zahvalnost njegovom stavu, njemu i, naravno, Kraljevini Španiji, njegove države i njegove Vlade.

Dakle, moje pitanje je – da li srpska Vlada, odnosno Ministarstvo spoljnih poslova, koordinira svoje aktivnosti sa španskom Vladom, gospodinom Rahojom, u svetlu priprema za ovaj sofijski samit? Jer, kako sada stoje stvari, dobro je i odlično što Španija ima takav stav i gospodin Rahoj što ima takav stav, ali mislim da nije dobro i nije u redu, i nije normalno da Španija po tom pitanju bude čvršća i principijelna od Srbije i Beograda. Imam utisak kao da u nekim krugovima u Beogradu, gotovo da im je neprijatno, gotovo kao da im je krivo, kao da ih je sramota, da im je neprijatno što se Španija drži tako čvrsto po pitanju učešća i predstavljanja tzv. republike Kosovo na tom samitu.

Drugo pitanje ide na adresu Kancelarije za Kosovo i Metohiju i tiče se uznemiravajuće vesti, ne toliko za nas ovde u ostatku Srbije, koliko za ljude koji žive na severu KiM, o procesu preregistracije tablica sa srpskih registarskih tablica na tzv. kosovske registarske tablice, koje sve skupa, imam ovde i crtež, odnosno imam fotografiju, koje imaju i grb tzv. republike Kosovo u sebi, ali što je još gore, da bi se prebacilo vozilo na te registarske tablice, a u skladu sa onim sporazumom iz 2011. godine, a potvrđen iz 2016. godine, znači, u skladu sa tim sporazumom, da bi se mogle tablice zameniti, potrebno je imati i ličnu kartu i državljanstvo republike Kosovo.

Dakle, šta Kancelarija tim povodom može da kaže? Da li može da umiri građane, pošto smo više puta čuli sa te adrese kako su to lažne vesti, ako mogu da nastave građani Srbije sa severa KiM da koriste registarske tablice koje su i do sada koristili? Ali, ovo sada je najavio zamenik ministra unutrašnjih poslova Prištine, koji je, uzgred rečeno, Srbin i član Srpske liste. Dakle, u tom smislu, tražim objašnjenje od Kancelarije za KiM šta se dešava i da li je zaista obavezna preregistracija srpskih tablica na kosovske, što uključuje i promenu svih dokumenata? Hvala.

Reč ima narodni poslanik Branka Stamenković. Izvolite.

Hvala.

Pitanje je za ministra prosvete, a tiče se incidenta koji se desio prethodnog vikenda u većem broju škola u Srbiji, tačnije u Prijepolju, Lebanu, Jagodini, Požarevcu, LJigu, Malom Zvorniku, Obrenovcu, Alibunaru, Kragujevcu, ali i u nekim drugim mestima.

Naime, šta se desilo? Tokom prošlog vikenda Ministarstvo prosvete organizovalo je obaveznu obuku za učitelje i nastavnike, s obzirom da je izmenjen plan i program za prvi i peti razred i nastavnici i učitelji su imali obavezu da, bez ikakve novčane nadoknade, prethodni vikend pohađaju tu obuku. Ministarstvo se postaralo da oni imaju i obrok.

Ono, pak, što nije u redu, a što se desilo, jeste da je taj obrok stigao u vidu sendviča poštom u subotu i nedelju, a poslat je u petak. Tako su nastavnicima na obuci u ovim pomenutim mestima za ručak u subotu i nedelju servirani sendviči koji su poštom poslati u petak, te su putovali 24 do 48 sati pre nego što su stigli do nastavnika.

Kako je do ovog nemilog događaja došlo? To je osnovno moje pitanje za ministra prosvete. Očigledno je da imamo i da se desio neki propust u sistemu.

Ono što sam ja nezvanično uspela da saznam jeste da je Ministarstvo prosvete novac za ove obroke, tj. za organizaciju kompletne obuke, pa samim tim i za obroke u okviru tih obuka, prosledilo Zavodu za unapređenje obrazovanja i vaspitanja, da je taj zavod to dalje prosledio Učiteljskom fakultetu, a onda se desilo da je Učiteljski fakultet ovaj posao hranjenja nastavnika tokom obuke poverio privatnoj firmi „Mak art“ iz Beograda. Inače, ova firma je registrovana kao internet knjižara i nema neke naročite veze sa proizvodnjom hrane i spremanjem sendviča, bar kada je reč o zvaničnom opisu njene delatnosti.

Ova firma je u petak spakovala sendviče, lažno ih obeležila kao promo materijal i poslala u Prijepolje, Lebane, Jagodinu, Požarevac, LJig, Mali Zvornik, Obrenovac, Alibunar i Kragujevac.

Zamolila bih ministra prosvete da ispita zašto je jednoj firmi u Beogradu povereno da nahrani nastavnike širom Srbije, umesto da se ovaj novac uputi školama, pa da nastavnici dobiju sveže sendviče koji su kupljeni taj dan.

Mi u DJB mislimo, i ovo nas podseća na ono što mi zovemo burazerskom ekonomijom. Ovo liči na nameštanje posla privatnoj firmi. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Jovan Jovanović. Izvolite.

Hvala.

Moje prvo pitanje je podstaknuto jučerašnjom sednicom Nacionalnog konventa o EU, koja je juče održana u ovom zdanju i čija je tema bila nedavno objavljeni izveštaj Evropske komisije o napretku Srbije.

Na prvom panelu ovog skupa učestvovala je i predsednica Vlade Ana Brnabić i tada je više puta ponovila da Vlada nema kapacitet da odgovori na izazove sa kojima se suočava. Ako je to istina, postavlja se onda pitanje zašto se odlaže najavljena rekonstrukcija Vlade, naročito imajući u vidu da nam oprečne izjave ministara svakodnevno svedoče da Vlada zaista nije tim i da se kao takva ne može ozbiljno posvetiti rešavanju nagomilanih problema.

Najbolja ocena našeg napretka ka EU jeste činjenica da je od januara 2014. godine, kada su počeli pregovori sa EU, do sada otvoreno samo 12 poglavlja, a privremeno zatvoreno dva. Ukoliko se pregovori nastave ovim tempom, ne da ne možemo da postanemo članica 2025. godine, nego najverovatnije do tada nećemo ni otvoriti sva poglavlja, a da ne govorimo o potrebnom približno dvogodišnjem periodu da se jednom postignuti sporazum o pristupanju ratifikuje sa svim zemljama članicama.

U takvoj situaciji ne čudi jučerašnji pokušaj premijerke da relativizuje značaj i mogućnosti pristupa 2025. godine, koji je dala sama EU, umesto toga više puta istakne primarni značaj prihvatanja evropskih vrednosti.

Međutim, postavlja se pitanje da li pod te evropske vrednosti spada i odsustvo ili mlaka i neiskrena osuda, recimo, napada na narodnu poslanicu usred ove sale ili skrnavljenje državnih obeležja jedne članice EU u ovom parlamentu? To su samo najsvežiji primeri.

Predsednica Vlade je govorila i o tome da je protiv prečica kada je u pitanju članstvo u EU. Međutim, ako je proklamovani strateški cilj ove Vlade baš ulazak u EU, onda bi trebalo da se teži da se što pre uđe u EU. Zbog svega toga čini se da je put koji je ova Vlada izabrala da ide ka EU jedna široka zaobilaznica koja izgleda vodi preko Moskve.

Predsednica Vlade Brnabić je, takođe, izjavila da ocene koje su iznete u izveštaju o napretku Srbije nisu bitne koliko su bitne preporuke koje sadrži. Kada se pogledaju ocene, ne čudi što je predsednica Vlade ranije napustila jučerašnji panel i na taj način izbegla da odgovori na pitanje i čuje kritiku članova Konventa. Istovremeno, imala je vremena da održi konferenciju za novinare neposredno posle napuštanja skupa.

Neke od ocena koje su sadržane u izveštaju su sledeće: vladajuća većina sprečava osnovnu ulogu parlamenta - razmatranje predloženih zakona, snažan pritisak na pravosuđe, široko rasprostranjena korupcija, sve veća zabrinutost zbog situacije u medijama, svođenje nezavisnih tela na dekor, politizacija državne uprave itd.

Ako ovome dodamo i nedavno objavljene izveštaje organizacije „Fridom haus“, jedna od vrhunskih autoriteta u oblasti praćenja demokratije u svetu, koji kažu da se stanje demokratije u Srbiji pogoršava već četvrtu godinu za redom, jasno je zašto predsednica Vlade izbegava iskren dijalog na sve ove teme. Čak ni ekonomski rezultati kome se najčešće hvale predstavnici vlasti nisu toliko impresivni, a o čemu svedoči i znatan rast spoljno-trgovinskog deficita tokom ove godine, a što govori i slaboj konkurentnosti naše privrede.

Stoga, moje pitanje za predsednicu Vlade - koju politiku će Vlada da primeni, kad i u kom roku kako bi ispunila preporuke iz izveštaja o napretku?

Drugo pitanje upućujem ministru spoljnih poslova Ivici Dačiću. Ponašanje ambasadora u Parizu Rajka Ristića ponovo je dovelo u prvi plan stanje u našoj diplomatiji, te stoga moram ponovo da postavim pitanje - kada će u skupštinsku proceduru konačno doći novi zakon o spoljnih poslovima koji je najavljen pre gotovo pet godina.

Podsetiću da je isti ambasador samo primer jedne loše prakse i da je nametnut Francuskoj i pored toga što je ova zemlja jasno stavila do znanja da nije poželjan, tako što je odugovlačila sa davanjem agremana.

Slučaj ambasadora Ristića je samo vrh ledenog brega neodgovarajućeg ponašanja zaposlenih u Ministarstvu spoljnih poslova. Organizovanje neprimerenih događaja u ambasadi i sukobi sa direktorom Kulturnog centra u Parizu koji se spočitavaju ambasadoru Ristiću samo su neki od razloga za njegovu smenu.

Postavljam pitanje - da li je tačno da je ambasador Ristić otvorio u Parizu kancelariju za posredovanje na ime svoje žene, kao i koliko se plaća, ko mu plaća godišnju članarinu u jednom od najekskluzivnijih poslovnih klubova u Parizu, kao i kakvu korist od toga u to članstvo ima naša država?

Još jedan primer neprofesionalnog ponašanja Ministarstva je neovlašćeno korišćenje višestruko nagrađivanog dokumentarnog filma „Miroslavljevo jevanđelje“ prošle godine u Madridu, a povodom proslave Dana državnosti i potonje negiranje tog čina od strane Ministarstva zbog čega će država, odnosno mi građani, verovatno morati da plati veliku odštetu autoru.

Pitanje za predsednicu Vlade i ministra finansija - kada će biti ukinute demagoško niske dnevnice za putovanje u inostranstvo, što ne samo narušava ugled naše zemlje, već zbog kojih kao država često smo izloženi podsmehu? S druge strane, imamo nedavni izveštaj DRI koja kaže da je 735 milijardi dinara, oko šest milijardi evra, nije trošeno u skladu sa zakonom. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Boško Obradović. Izvolite.

Poštovani predsedavajući, poštovane kolege narodni poslanici, poštovani građani Srbije koji pratite rad Narodne skupštine, pomaže Bog svima.

Moja pitanja danas su usmerena ka predsedniku Vlade Republike Srbije gospođi Ani Brnabić i tiču se tri socijalne kategorije stanovništva u Srbiji koje su zaista ozbiljno ugrožene pod, ne samo ovom, nego i prethodnim vlastima, jer njihovo pitanje jednostavno nije rešeno. Molio bih da mi se veoma precizno, jasno i brzo odgovori - da li ova Vlada uopšte namerava u ovoj tekućoj 2018. godini da se bavi rešavanjem ova tri izuzetno važna pitanja?

Prvo pitanje je status ratnih vojnih veterana, porodica poginulih i invalida rata u otadžbinskim ratovima od 1991. do 1999. godine. Dakle, neverovatno je da smo mi jedina zemlja u regionu koja nije rešila status svoji ratnih vojnih veterana i da oni, koji su u svoje vreme bili spremni da daju svoj život za ovu državu da bismo mi danas živeli u miru, nisu dobili odgovarajuće privilegije ili bilo kakvo zakonsko tretiranje od strane sopstvene države za koju su bili spremni da daju život.

Dakle, od 1999, iduće godine navršiće se 20 godina od završetka ratnih dejstava na prostorima bivše Jugoslavije, a da ni jedna vlast nije bila sposobna da donese ozbiljan zakon koji bi rešio i tretirao uopšte pitanje ratnih vojnih veterana, porodica poginulih i invalida rata.

Drugo pitanje, i te kako bolno za više od 100 hiljada radnika u Srbiji, koji su u pljačkaškim privatizacijama ostali bez posla, jeste kada će njima biti isplaćene zaostale zarade, otpremnine koje im nisu isplaćene ili povezan radni staž koji im je još uvek nepovezan? Dakle, radi se o više od 100 hiljada radnika u Srbiji. Računajte koliko je to onda ljudi zajedno sa njihovim porodicama koje su na neki način žrtve tranzicije, žrtve pljačkaške privatizacije za koju, usput budu rečeno, do dana današnjeg po srpskim zakonima niko nije odgovarao.

Ovde govorim o odgovornosti svih vlasti od 5. oktobra 2000. godine do danas koje su bile odgovorne za pljačkaške privatizacije ili za ne sprovođenje krivične odgovornosti za sve one koji su opljačkali ovaj narod i državu u prethodnih 20 godina. Dakle, kada će radnici, koji su ostali bez primanja, bez staža, bez otpremnina, konačno dobiti mogućnost da im to sve bude isplaćeno?

Skrećem pažnju, naravno, i gospodinu Šešelju da nema razloga da ometa rad drugih narodnih poslanika koji nisu ometali njegovo postavljanje poslaničkih pitanja, ali to je pitanje kulture i vaspitanja i ne bih u to dalje ulazio.

Ono što je treća kategorija kojoj se ovde obraćam i o čijim problemima želim da ukažem Vladi Republike Srbije, a to su preko 20 hiljada porodica koje imaju neku vrstu dužničkog ropstva prema bankama, jer imaju kredite indeksirane u švajcarskim francima. Neverovatno je, drage, poštovane kolege, da smo mi jedina od 13 zemalja u Evropi i svetu gde su ikada izdavani krediti u švajcarskim francima, a da nije rešila problem svojih građana koji su opljačkani ovim štetnim i lopovskim kreditima. Jedina smo država koja nije rešila problem svojih građana. Uveli smo ih u rizik, nismo im dali nikakvu pravnu pomoć šta ih čeka sa tim rizičnim kreditima. Kada su ti nepošteni, lopovski krediti utvrđeni da su takvi na svim sudovima u Evropi, mi jedini nismo utvrdili da su to lopovski i štetočinski krediti i nismo dali šansu našim građanima da izađu iz te vrste dužničkog ropstva.

Pazite, banka je obezbeđena hipotekama, obezbeđena državnim jemstvom kod Nacionalne korporacije za osiguranje stambenih kredita. Čime su obezbeđeni bankarski klijenti koje banka pljačka na naknadama, na provizijama, na svim vrstama ovih štetočinskih i lopovskih kredita? Da li to znači da su banke zaštićeni beli medvedi u ovoj državi, da oni mogu da pljačkaju narod i privredu, a da njima niko ne može da uđe u trag i da im stane na put? Odgovornost je, naravno, pre svega, na Narodnoj banci Srbije koja bi trebala da kontroliše rad poslovnih banaka.

Dakle, pitanja za Vrhovni sud, na kraju, su sledeća – kada će zauzeti stav o nezakonito indeksiranim kreditima, o efektivnom povraćaju novca za jednostrano izmenjene kamate, o efektivnom povraćaju novca za troškove obrade i, naravno, za nezakonito plaćanje naknade? Dakle, kada će se rešiti problem porodica koje imaju kredite indeksirane u švajcarskim francima?

Reč ima narodni poslanik Borisav Kovačević. Izvolite.

Gospodine predsedavajući, koleginice i kolege poslanici, postavljam pitanje, hajde, može se reći, svima nama, ali pre svega predsednici Skupštine – kada ćemo konačno pristupiti izmenama Poslovnika, jer ovaj Poslovnik, postojeći, je pokazao do sada sve svoje slabosti? Neke se samo mogu nabrojati, a može se nabrajati sat vremena. On dozvoljava da neidentifikovane ličnosti i osobe sede u ovoj sali kada otvaramo sednicu. On dozvoljava mnoge vidove opstrukcije rada Skupštine na sednicama.

Navešću samo jedan primer da mi u zadnjih godinu dana, mislim, baš eklatantnije to je izraženo, kod utvrđivanja dnevnog reda gubimo jedan radni dan. Izračunajmo koliko košta jedan radni dan Skupštine, pa ćemo videti, kada saberemo za godinu dana, koliko na taj način uzmemo para od građana.

Mnoge druge stvari postoje i ne bih nabrajao, niti ulazio u to da sada načinjemo raspravu o tome, ali mislim da postoje svi razlozi da se po hitnom postupku pristupi izmenama i dopunama ili izradi novog Poslovnika o radu ove Skupštine. Hvala lepo.