Zahvaljujem.
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Zaključujem glasanje i saopštavam: za – šest, protiv – niko, uzdržanih – nema, nije glasalo 135 narodnih poslanika.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj predlog.
Narodni poslanik Tatjana Macura, na osnovu člana 92. Poslovnika Narodne skupštine, predložila je da se dnevni red sednice dopuni tačkom – Predlog odluke o obrazovanju anketnog odbora radi utvrđivanja zakonitosti donacija SNS za kampanju za predsedničke izbore 2017. godine, koji je podnela Narodnoj skupštini 15. decembra 2017. godine.
Da li narodni poslanik Tatjana Macura želi reč?
Izvolite.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Pozivam narodne poslanike da nam pomognu u tome da se formira anketni odbor u Skupštini koji će ispitati donacije koje su upućene na račun predsedničke kampanje Aleksandra Vučića 2017. godine.

U pitanju je gotovo 7.000 identičnih donacija u iznosu od 40.000 dinara. Dakle, krajnje je neobično da se toliki broj građana samoinicijativno odluči da uplati identične iznose na račun jedne kampanje. Postoje ozbiljne tvrdnje da je ovaj novac donet, odnosno dostavljen uplatiocima direktno na ruke ili putem nekih drugih ilegalnih tokova. To nije mala količina novca. Dakle, u pitanju je više od 2,2 miliona evra. Čini mi se da ne bi smeo niko da žmuri pred takvim podacima, posebno ne Agencija za borbu protiv korupcije koja nas je uskratila odgovora odakle vodi poreklo ova ozbiljna količina novca.

Dakle, predlažem da Skupština formira anketni odbor koji bi ispitao na koji način su dostavljene ove količine novca građanima Srbije među kojima ima, nažalost, i korisnika socijalne pomoći. Dakle, da vidimo na koji način je njima dostavljen novac i kako su oni uspeli da uplate identične iznose pojedinačno, odnosno oko 7.000 građana. Hvala.

Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Zaključujem glasanje i saopštavam: za – osam, protiv – niko, uzdržanih – nema, nisu glasala 132 narodna poslanika.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj predlog.
Narodni poslanik dr Dragan Vesović, na osnovu člana 92. Poslovnika Narodne skupštine, predložio je da se dnevni red sednice dopuni tačkom – Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o penzijsko i invalidskom osiguranju, koji su Narodnoj skupštini podneli narodni poslanici Boško Obradović, Srđan Nogo, mr Ivan Kostić, Zoran Radojičić, Marija Janjušević, prof. dr Miladin Ševarlić i dr Dragan Vesović 14. novembra 2016. godine.
Da li narodni poslanik dr Dragan Vesović želi reč? (Da)
Izvolite.

Hvala, gospodine predsedavajući.

Predlog ovog zakona i predlog sledećeg zakona, nadam se da ću ga obrazlagati odmah posle ovog, su u stvari nešto što proističe jedno iz drugog i što bi trebalo jednu veliku nepravdu, koja je naneta najstarijoj populaciji naše zemlje, onima koji su najveći deo svoga života ugradili u prosperitet ove zemlje, da otkloni.

Prvi zakon govori o otklanjanju jedne nelogičnosti koja je nastala izmenom Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju kada je usvajan i zakon koji ću kasnije obrazlagati, kada je broj članova Upravnog odbora ove organizacije sa 21 spušten na sedam članova. Ne bi bilo to ništa problematično da raspored tako dobijenih članova nije u najmanju ruku, blago rečeno, čudan. Naime, od sedam članova, koliko danas ima Upravni odbor, četiri člana postavlja Vlada, jedan član je iz reda osiguranika na predlog reprezentativnog sindikata, jedan član je iz reda poslodavaca na predlog reprezentativnog udruženja poslodavaca osnovanog na nivou Republike, jedan član je iz reda korisnika prava, odnosno jedan član je penzioner.

Dakle, da bi se ovaj zakon, koji ću kasnije obrazlagati, mogao kao takav usvojiti i napraviti veliku štetu, a o kojoj ću kasnije govoriti, morao je da se promeni tada Upravni odbor na ovaj način da bi Vlada imala maksimalni upliv i maksimalnu kontrolu. Od sedam članova, četiri iz Vlade i jasno je da je to većina i da svaka odluka u takvom Upravnom odboru može da bude doneta kako Vlada želi.

Šta je to što su predložile Dveri? Mi nismo ostali za onu priču da ima 21 član Upravnog odbora. Možda je to mnogo članova, možda je to rogobatno, ali smo išli na priču da Upravni odbor ima 15 članova, gde bi pet članova bilo iz reda korisnika prava, dakle penzioneri, pet članova iz reda osiguranika na predlog reprezentativnih sindikata osnovanih na nivou Republike, dva člana iz reda predstavnika poslodavaca, jednog člana iz nadležnog ministarstva i jednog člana kojeg bi dao Fond. Na ovaj način bi, smatramo, nepotreban upliv Vlade bio smanjen, a dobio bi se Upravni odbor koji bi na adekvatan način mogao da štiti interese penzionera. Hvala.

Zahvaljujem.
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Zaključujem glasanje i saopštavam: za – šest, protiv – niko, uzdržanih – nema, nije glasao 131 narodni poslanik.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj predlog.
Narodni poslanik dr Dragan Vesović, na osnovu člana 92. Poslovnika Narodne skupštine, predložio je da se dnevni red sednice dopuni tačkom – Predlog zakona o prestanku važenja Zakona o privremenom uređivanju načina isplate penzija, koji su Narodnoj skupštini podneli narodni poslanici Boško Obradović, Srđan Nogo, mr Ivan Kostić, Zoran Radojičić, Marija Janjušević, prof. dr Miladin Ševarlić i dr Dragan Vesović 14. novembra 2016. godine.
Da li narodni poslanik dr Dragan Vesović želi reč? (Da)
Izvolite.

Hvala, gospodine predsedavajući.

U samom imenu Predloga zakona vidi se sva neophodnost donošenja ovakvog zakona i sva nelogičnost njegovog donošenja, ne ovog zakona, nego zakona koji želimo da promenimo u momentu kada je donet. Dakle, radi se o Predlogu zakona o prestanku važenja Zakona o privremenom, podvlačim privremenom, uređivanju načina isplate penzija.

Zašto podvlačim reč privremeno? Ovaj zakon je donet, verovali ili ne, 28. oktobra 2014. godine. Od tada do današnjeg dana, prošlo je 40 meseci, tri i po pune godine nama traje neko privremeno stanje.

Ako znamo način na koji su smanjene penzije, a to je bilo linearno u zavisnosti od visine primanja penzije, dobijamo prost broj da onima kojima je smanjena penzija za deset hiljada uzeto je, verovali ili ne, 400 hiljada dinara u ovom periodu.

Istine radi, reći ćemo da je u istom periodu, u vidu neke dve jednokratne pomoći, penzionerima dodeljeno i po pet hiljada dinara. Sada pogledajte, i građani Srbije treba da pogledaju, odnos između deset hiljada i recimo 400 hiljada dinara.

Nije ovaj predlog o prestanku ovakvog načina isplate penzija nešto što su Dveri same smislile. Dveri su taj predlog podnele u saradnji sa mnogim organizacijama, sindikatima i udruženjima penzionera kako, da tako nazovem, civilnih, tako i onih koji su vojni.

Ono što je ovde još veći problem, jeste da ovakvo ponašanje vlasti na uporan predlog opozicije, koja dolazi u različitim oblicima sa različitih strana, jeste jedna flagrantna nezainteresovanost.

Sad meni nije jasno, mi smo juče imali izjavu predsednika, gospodina Aleksandra Vučića, da nam je budžet bio delimično problematičan u prva tri meseca, a da je sada situacija do kraja godine apsolutno mirna. Premijerka je pre nekih nepunih mesec dana sa ove govornice u Skupštini rekla da nam je budžet konsolidovan. Dakle, mi imamo pare.

Sad ja postavljam pitanje, ako imamo novac, a ne želimo ovakav zakon da ukinemo, da li mi nepoštujemo ili ne verujemo onome što kao svoje zaključke iznose predsednik države i premijer, koga je ista većina postavila i podržala, ili ne želimo da jedan predlog koji je svrsishodan i razuman podržimo, jer ga predlaže opozicija? Hvala.

Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Zaključujem glasanje i saopštavam: za – šest, protiv – niko, uzdržanih – nema, nije glasalo 133.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj predlog.
Narodni poslanik Marija Janjušević, na osnovu člana 92. Poslovnika Narodne skupštine, predložila je da se dnevni red sednice dopuni tačkom – Predlog deklaracije Narodne skupštine Republike Srbije o zaštiti porodica u Srbiji, koji su Narodnoj skupštini podneli narodni poslanici Boško Obradović, Srđan Nogo, magistar Ivan Kostić, Zoran Radojičić, Marija Janjušević, prof. dr Miladin Ševarlić i dr Dragan Vesović, 17. oktobra 2017. godine.
Da li narodni poslanik Marija Janjušević želi reč? (Da.)
Izvolite.

Zahvaljujem predsedavajući.

Verujem da ćete se složiti sa mnom da porodica utemeljena na bračnoj zajednici muškarca i žene čini osnovnu i prirodnu jedinicu našeg društva. Kao takva, ona mora imati podršku svih nas, mora biti izvan svake ideologije bilo kakvog tipa, izvan verskih pitanja ili državnog uređenja. Ona je prosto osnov od kojeg zavisi i naša nacionalna bezbednost i naš nacionalni kontinuitet.

Depopulacija predstavlja naš najveći problem, jer porodica, prirodna porodica, kao takva je naš najveći resurs. Država Srbija nema veći resurs od porodice i zbog toga od opstanka i položaja porodice zavisi i nacionalni opstanak države.

Napomenula bih da je ona ujedno i ekonomska jedinica našeg društva, jer obezbeđuje održivi razvoj i napredak ove države.

Mi smo, naravno kao jedina stranka u Srbiji koja se u kontinuitetu bavi problemima porodice i ima trajna rešenja kratkoročna, srednjoročna i dugoročna za bolji položaj porodice, predložili jednu deklaraciju u kojoj je sadržano sve ono najosnovnije što bi usvajanjem učinilo ovo društvo i državu Srbiju barem deklarativno prijateljem porodice.

Meni je iskreno žao što kolege narodni poslanici većine, pa i sama Vlada, nisu iskoristili pruženu šansu, da kažem, barem deklarativno dokažu da im je zaista stalo do porodice. Pri tome se i u našim medijima i u nastupima političara nekako svi stide da spomenu brak i bračnu zajednicu i važnost odrastanja dece u zdravoj porodici u dobrom braku.

Mi smo posle šest meseci dobili mišljenje Vlade koja smatra da ovu deklaraciju ne treba usvojiti. Obaveštava nas da su reformisali, da su promenili raniju nacionalnu strategiju za podsticanje rađanja, a ja sam u tim reformama na primer, naglašavam, u nacionalnoj strategiji za podsticanje rađanja, eto pronašla marginalizovane grupe koje žive u institucijama, migrantkinje, azilantkinje i lica koja žive sa infekcijom HIV-a.

Obaveštavaju nas takođe da su formirali Savet za demografiju, koji vodi gospođa Ana Brnabić, što, priznaćete, zaista zvuči kao jedna neslana šala. Hvala.

Zahvaljujem koleginice Janjušević.
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Zaključujem glasanje i saopštavam: za – šest, protiv – niko, uzdržanih – nema, nisu glasala 132 narodna poslanika.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj predlog.
Narodni poslanik Marija Janjušević, na osnovu člana 92. Poslovnika Narodne skupštine, predložila je da se dnevni red sednice dopuni tačkom – Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o zabrani diskriminacije, koji su Narodnoj skupštini podneli narodni poslanici Marija Janjušević i Boško Obradović, 23. oktobra 2017. godine.
Da li narodni poslanik Marija Janjušević želi reč? (Da.)
Izvolite.

Zahvaljujem predsedavajući.

Predložila sam da popravimo postojeći Zakon o zabrani diskriminacije, koji je donet 2009. godine, pre svega pod pritiskom nevladinih organizacija i EU, dakle, po direktivi EU. Raniji problemi koje su isticali Romi, koje su isticale osobe sa invaliditetom i problemi naše dece nisu bili dovoljan razlog da se donese Zakon o zabrani diskriminacije, već su to bile nevladine organizacije.

Da bih sprečila zloupotrebu ovog zakona i progon neistomišljenika, ja sam predložila da se on dopuni i izmeni, a kao dokaz o tome da postoji bojazan da će biti zloupotreba pre svega imamo učestale posete gospodina Soroša našem predsedniku Republike, a nema boljeg primera od današnjeg teksta u „Politici“, u kojem Brankica Janković kaže da u udžbenicima ima homofobičnog sadržaja, a sve to na pritužbu Organizacije za lezbejska prava „Labris“.

Šta su to neprihvatljivi sadržaji? Promiskuitet i biseksualnost predstavljaju realne faktore rizika za zdravlje žena, a u istom udžbeniku navodi se da seksualno prenosive bolesti uglavnom se javljaju kod grupa sa rizičnim ponašanjem kao što su intravenski narkomani, homoseksualci i biseksualci.

U knjizi „Interne bolesti sa negom“ za četvrti razred Medicinske škole navodi se da Hepatitis B najčešće mogu dobiti bračni partneri inficiranih osoba, seksualno promiskuitetne osobe, naročito homoseksualci.

Takođe stoji da se nekada i homoseksualnost svrstavala u poremećaj polnog nagona, ali je danas odnos prema toj pojavi u mnogim zemljama tolerantniji, verovatno i zato što je homoseksualnost u mnogim slučajevima urođena pa se ova pojava sve više tretira kao varijacija seksualnog nagona koju, ako ne ugrožava nikoga, treba razumeti i ne treba grubo osuđivati.

Dakle, gospođa Brankica je odlučila da je ovo diskriminišući sadržaj i na taj način diskriminisala struku, diskriminisala pisce ovih udžbenika iz psihologije, a diskriminisala je i nas roditelje koji se slažemo da ovakvi sadržaji treba da stoje u udžbenicima i diskriminisano je naše pravo da svoju decu vaspitavamo u moralnim, verskim i tradicionalnim načelima koje mi smatramo da su ispravni za našu decu. Hvala.