Reč ima narodni poslanik Goran Bogdanović, pravo na repliku.

Hvala, gospodine predsedavajući.

Mislim da, gospodine Đukanoviću, uz svo uvažavanje, takođe, ste me loše shvatili. Uopšte nisam rekao da sada samo vladajuća stranka postavlja političara na čelo BIA. Mislio sam na sve vladajuće stranke od 2002. do današnjeg dana. Upravo iz tog razloga insistiram da se uradi novi zakon o BIA da bi upravo izbegli ovakve stvari. Nisam slučajno rekao, kao što je u VBA ili VOA, da dolaze ljudi iz sistema koji su najmanje devet godina bili u bezbednosni sistem uključeni. Recimo, imate izbor zamenika ministra. Znate, morate da imate bar devet godina rada u državnoj službi, da imate položen državni ispit itd, itd. Ako vi imate trenutno ovolika ovlašćenja direktora BIA, a da nije precizirano na koji način treba da bude izabran taj direktor BIA, mislim da ćete se složiti da je apsolutno neprihvatljivo.

Ponavljam, ne govorim ja sada vama, niti govorim o gospodinu Gašiću, mene lično personalna rešenja ne interesuju. Govorim o principu, o načinu na koji treba da se u budućnosti bira direktor BIA.

Mislim da smo propustili mnoge prilike. Bili smo zajedno članovi Odbora za bezbednost. Sećate se inicijative tadašnjeg predsednika Odbora za bezbednost, gospodina Stojanovića. Da li smo krenuli u tu inicijativu?

Prema tome, ne vidim razlog zbog čega se mi ovde ne bi svi složili da krenemo u izradu novog zakona o BIA koji će biti prihvatljiv za sve, i za vlast, i za opoziciju, a ne da svake godine, svake druge godine, ko god dođe na vlast pokušava neke stvari da menja, a u tom slučaju imate napad.

Zahvaljuje.
Reč ima narodni poslanik Vladimir Đukanović, pravo na repliku.

Uvaženi kolega, dobro je da ste sada priznali da dok ste bili vlast bili nepricipijelni, pošto tada niste želeli ovakvu jednu inicijativu.

Nemam ništa protiv da se o njoj razgovara. Reći ću vam nešto najiskrenije. Lično sam protiv toga i, ta priča kao trebao bi nam neki nezavisni stručnjak na čelu BIA, zato što svaka politička struktura, svaka partija kandiduje se na izborima, kandiduje i neku vrstu bezbednosne politike koju će voditi. Ne mislite da će sada neko ko padne sa Marsa da tako dolazi po nekom konkursu da bude šef BIA. Izvinite, to je Vladina agencija koja se bavi najosetljivijom temom u državi. Ne može to da bude ličnost koja nema veze sa nekom vladajućom strukturom. Pustite vi tu priču. To nema nigde u svetu, pa čak ni u tim zemljama zapadne Evrope, gde o tome pričate, i te kako vladajuća struktura ima uticaja ko će biti šef BIA. Nemojmo da se lažemo sa tim i da se pokrivamo nekom demokratijom. To jednostavno ne postoji nigde i ne bih se ljutio ni kod vas što ste to radili. Mislim da je to ispravno. Morate da imate poverljivog čoveka na čelu takvog sistema.

Prema tome, nemojmo da ulazi ovde u nešto što ni sami niste želeli da uradite. Razumem naknadnu pamet, ali to zaista nije dobro. Hvala.

Završavamo sa replikama, kolega Bogdanović. Mislim da ste se odlično razumeli.
Reč ima narodni poslanik Dragan Veljković. Izvolite.

Hvala predsedavajući.

Uvaženi ministre sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, pred nama se nalazi više vrlo važnih zakonskih predloga iz oblasti odbrane i bezbednosti, od koji će moj osvrt biti usmeren na Predlog odluka o upotrebi Vojske Srbije i drugih snaga odbrane u multinacionalnim operacijama i jednim delom na Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o upotrebi Vojske Srbije i drugih snaga odbrane u multinacionalnim operacijama van granica Republike Srbije.

Terorizam, organizovani kriminal, širenje oružja za masovno uništenje, etnički i verski ekstremizam, ilegalne migracije, siromaštvo predstavljaju samo neke od pretnji i izazova po međunarodni mir i stabilnost u 21. veku.

Adekvatan odgovor na veliki broj raznovrsnih izazova, rizika i pretnji je u tesnoj saradnji, koordinaciji i udruženim naporima svih relevantnih svetskih, regionalnih organizacija, država i njihovih organizacija, kao i oružanih snaga.

Zajedničkih naporima pridružila se i Vojska Republike Srbije učešćem u multinacionalnim operacijama, čime konkretno doprinosi svetskoj, evropskoj i regionalnoj bezbednosti, ispunjavajući prihvaćene obaveze proizašle iz članstva u organizaciji UN i nastavljajući tradiciju učestvovanja u multinacionalnim operacijama UN, započetu 1956. godine na Sinaju.

Treba istaći da učešće Vojske Srbije u multinacionalnim operacijama zasniva se na utvrđenim bezbednosnim i odbrambenim potrebama i interesima iskazanim u strategiji nacionalne bezbednosti, strategiji odbrane i strategijskom pregledu odbrane Republike Srbije.

U skladu sa pozitivnim propisima i spoljno političkim opredeljenjima države Vojska Srbije razvija sposobnosti za aktivan doprinos bezbednosnom okruženju i učešću u multinacionalnim operacijama pod mandatom organizacije UN i EU. Treba apostrofirati činjenicu za protivnika slanje naše vojske u multinacionalnim operacijama da su sve misije neborbene i odnose se pre svega na očuvanje, održavanje i izgradnju mira.

Značaj učešća Vojske u multinacionalnim operacijama je višestruko i prevashodno se odnosi na sticanje iskustva i znanja naših vojnika koje su usvojili od svojih saradnika i vojski drugih zemalja učesnika, koje kasnije primenjuju u izvršavanju radnih zadataka u okviru svojih funkcionalnih dužnosti.

Pored mogućeg doprinosa u političkom i ekonomskom položaju zemlje u svetskoj zajednici, učešće u multinacionalnim operacijama ima i pozitivan uticaj na razvoj vojne misli, prakse, a samim tim i operatike kao jedne od nauke u sistemu odbrane koja se bavi teorijom i praksom planiranja, priprema i izvođenja operacija.

Vrlo važan aspekt učešća u multinacionalnim operacijama je i implementacija iskustva. Iskustva iz multinacionalnih operacija mogu se prikupiti na više načina, ali od prikupljenog iskustva do implementacije u teoriju i praksu operatike izuzetno je kompleksan. Postoje više modula za validan i ispravan način uticaja na razvoj teorije i prakse, operatike, međutim, najpotpuniji način za implementaciju iskustva je sistem naučenih lekcija, koji se u svetu primenjuje godinama i daje izuzetne rezultate.

Sistem naučenih lekcija je instrument čija je osnovna namena rešavanje identifikovanih problema i izvršavanje zadataka vojske u zemlji i inostranstvu. Primenom naučenih lekcija stvaraju se uslovi za brzu i efikasnu upotrebu raspoloživih resursa, u vežbama, obuci i operacijama, kao i poboljšanje standarda, tehnika i procedura u različitim oblastima vojne delatnosti.

Dame i gospodo, dosadašnja praksa primene Zakona u upotrebi Vojske Srbije i drugih snaga odbrane u multinacionalnim operacijama van granica Republike Srbije manifestovala je određene probleme koji se prevashodno odnose na nedovoljno efikasan postupak donošenja potrebnih odluka za učešće u multinacionalnim operacijama, koordinaciju aktivnosti između nadležnih organa, nepostojanje nacionalnih ograničenja i nemogućnost pribavljanja pokretnih stvari u javnoj svojini, radova i usluga za potrebe Vojske Srbije i drugih snaga odbrane u operacijama u inostranstvu.

Ova Vlada je identifikovala postojeće probleme i predloženim zakonom biće najvećim delom eliminisani. U tom kontekstu ukazujem da predloženim izmenama i dopunama Narodna skupština donosi odluku o upotrebi Vojske van granica Republike Srbije koja nije vremenski limitirana, uspostavlja se koordinacionalno telo u cilju koordinacije državnih organa, a prevazilazi se i problem u oblasti materijalno-finansijskog poslovanja.

Sve ove izmene i dopune predloženog zakona imaju esecijalni cilj, a to je obezbeđivanje jedinstvenog i efikasnog funkcionisanja sistema odbrane u multinacionalnim operacijama i izvršenje dodeljenih misija.

Na kraju, ne sumnjam da će se usvajanjem predloženih zakona realizovati postavljeni ciljevi, pa vas u tom smislu pozivam da u danu za glasanje iste podržimo.

Na samom kraju, iako izlazim iz okvira teme dnevnog reda, ipak želim da izrazim zadovoljstvo nacrtom strategije odbrane i strategije nacionalne bezbednosti kojima se još jednom eksplicitno konstatuje da Srbija neće priznati nezavisnost KiM, da se protivi formiranju vojske Kosova i da će aktivno podržati učešće Srba u privremenim institucijama u Prištini. Ovo je još jedna nedvosmislena potvrda jedne ispravne i konzistentne politike u rešavanju najtežeg državnog pitanja Republike Srbije. Hvala.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Đorđe Vukadinović.

Hvala.

Slažem se sa gospodinom ministrom koji je pohvalio atmosferu u kojoj se vodi rasprava i voleo bih tako češće, a pogotovo kada su na dnevnom redu zakoni koji se tiču vitalnih nacionalnih i državnih interesa, kao što su iz oblasti odbrane, bezbednosti i naravno mnogi drugi. Bilo bi sjajno kada bi moglo uvek ili gotovo uvek tako. Nažalost, nije tako.

Pokušaću u tom duhu da govorim, ali nisam siguran da li će takvo nastojanje biti adekvatno vrednovano.

Nismo tu samo da kažemo, nije čak ni vlast tu, ni vladajuća strana ove Skupštine a kamoli opoziciona da viče – dobro je, bravo, ali sam uvek za to da se pohvali nešto što je u redu i da ne kritikujemo samo kritike radi.

Ovo je primer jednog objedinjenog dnevnog reda koji je logičan. Nismo mi uvek protiv objedinjavanja. Samo smo protiv zbrajanja i sabiranja baba i žaba. Ovde je sasvim logično i to zbiranje učinjeno i niko se zapravo i ne bi trebalo da se buni od strane opozicije.

Takođe, dobar deo zakona i predloga su za pohvalu ili su rutinski ili su pozitivni i tu takođe ne treba, govorim na račun kolega iz opozicije, kritikovati. Postoji nešto oko čega se ne slažem, o tome treba razgovarati, pogotovo o ovako osetljivim i važnim pitanjima, u jednom koncelijantnom i parlamentarnom i demokratskom tonu.

Imao sam rezerve u pogledu nekih stvari. Na to smo amandmanski reagovali. U međuvremenu sam čuo neke argumente koji takođe mogu malo da promene mišljenje ili da objasne šta je bila namera zakonodavca, što bi takođe trebalo da bude jedan i glavni smisao ove debate ovde, a ne neko sakupljanje nekih poena i držanje nekih efektnih ili vatrenih govora.

Moram priznati da je mene ubedilo rešenje koje sam čuo od kolege sa druge strane povodom dileme koju je moj kolega iz opozicije imao povodom ove tačke Zakona o BIA, gde se radi o tome da je potrebna bezbednosna provera za neko lice koje se vraća na posao, odnosno sudskom odlukom da bude vraćeno. Zaista mi zvuči uverljivo objašnjenje. Prvo sam imao dilemu, smatrao sam da je to neki izlazak iz okvira nadležnosti šefa, odnosno direktora BIA, a onda sam shvatio da ima smisla raditi bezbednosnu proveru jer od pokretanja procesa do odluke može da prođe i-ha-haj vremena i godina i zašto se ne bi vršila ponovo ta bezbednosna provera. To navodim samo kao jedan primer.

Naravno, ovi zakoni o vojnom obrazovanju, školstvu plus minus neka moguća primedba su rutinski, ali korisni, moderni i ne vidim razlog da se protiv njih bude.

Da ne pobegne ovo malo minuta a da ne kažem šta je za mene sporno u ovim predlozima. Dakle, čak i kada je reč o učešću naših vojnika u mirovnim misijama, ministar je zaista dobro, moram priznati, obrazlagao najbolje što se može branio, ali i dalje ja i moje kolege imamo neke rezerve bar kada je reč o ovim najosetljivijim, najopasnijim misijama, delikatnim, a uz to imamo jednu dilemu. Većina tih misija gde odlaze naši vojnici da služe su tzv. zamrznuti konflikti koji traju godinama, decenijama. Vidite da se to dešava u svetu, postoji u svetu. Ne vidim zašto bismo se mi žurili da zatvorimo ovaj naš i to nepovoljno po nas da rešavamo kosovski konflikt.

Ono što je sporno i zbog čega zapravo i hoću da vas pitam vrlo konkretno, gospodine ministre, to je ovde već pominjana tačka šest, odnosno Zakon o proizvodnji i prometu naoružanja i vojne oprema i još konkretnije, tu mislim da biste mogli dati još malo objašnjenja, a to je ova čuvena dokapitalizacija ili privatizacija u namenskoj, odnosno vojnoj industriji.

Ja sam i mislim da smo na liniji onoga što ste i vi dugo zastupali, ne sklon generalno privatizaciji svega i svačega, a pogotovo vojne industrije, a pogotovo, omogućavanje stranim investitorima u stranom kapitalu pri vojnoj industriji. Znam da se može puno reći i sa druge strane. Vi ste pomenuli, pa mogu i domaći investitori da budu bezbednosno izbušeni, mogu da budu involvirani u neke strukture i da budu nelojalni itd. Naravno da mogu, ali, kada je reč o stranim onda je to razlog više za sumnju.

Dakle, generalno sam protiv toga, pogotovu kada je reč o ovim velikim tradicionalnim vojnim odbrambenim sistemima. Vi ste se pohvalili i treba se pohvaliti da je skoro milijarda dolara prošle godine zarađena od izvoza vojne opreme i naoružanja, da se postižu dobri rezultati. Rekli ste kako ste podigli tu industriju na noge, pa kada je tako hajde uložite još malo napora, još malo racionalizacije, zategnite, utegnite pa da odradimo da se to očuva, zapravo državni i nacionalni interes i bez velike, uopšte dokapitalizacije i privatizacije, a pogotovo bez dokapitalizacije sa strane, iz inostranstva.

To jeste moderno sredstvo u skladu sa nekim trendovima širom, pogotovo istočne Evrope, ali hajde čik, kada se već spominju primeri sa zapada iz Amerike, hajde čik vi tako meni investirajte strane investitore, recimo kineski ili ruski, da počnu da investiraju američku ili britansku odbrambenu industriju, bez obzira na sve mantre o slobodnom prometu kapitala, tržišta itd.

Znači, to je moje ključno pitanje. Ne bih ja tu više trošio vreme. Razumeli ste vrlo jasno mislim da svi oni gledaju, protiv sam privatizacije, pogotovo protiv mogućnosti da strani kapital, čak i do 49% učestvuje u našoj odbrambenoj industriji, koja je, naglašavam i vi naglašavate postizala dobre rezultate, ima dobre rezultate i efektivu da bude još bolja u tom pogledu. Hvala.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Marko Atlagić.
Izvolite, kolega Atlagiću.

Uvaženi gospodine potpredsedniče Narodne skupštine, gospodine Arsiću, poštovani ministre sa saradnicima, poštovani predstavniče BIA, govoriću o vojnom školstvu što je i normalno, pošto radim u školstvu čitavog života.

Dozvolite da kažem da srpsko vojno školstvo ima dugu i bogatu tradiciju i da je pred njim bogata perspektiva i sigurna budućnost. Srbija je kao retka država u regionu, a ne samo u regionu, nego čak i u Evropi ta koja se može pohvaliti bogatom i dugom tradicionalnom vojnim školstvom. Razvoj srpskog vojnog školstva tesno je povezan sa razvoje srpske vojske koja na svojim plećima iznela teret oslobodilačkih ratova, kako znate 19. i 20. veka.

Poštovani narodni poslanici, poštovani ministre, tokom 168 godina Vojne akademije, upisano je u nju preko 70.000 studenata. Danas se na školovanju nalaze učenici, kadeti i oficiri i inozemstva, kao npr. iz Bosne i Hercegovine, Makedonije, Crne Gore, Turske i Alžira.

Vojna akademija se kroz istoriju menjala i prilagođavala složenim procesima vojnog obrazovanja, prvi korak u stvaranju oficirskog kadra načinjen je daleke 1833. godine, kada je Knjaz Miloš Obrenović, poslao na školovanje, a gde bi drugde nego u Rusiju 30 mladića, citiram, da izuče za oficire, završen citat. Međutim, već 1837. godine odlučeno je da se u Srbiji otvori trogodišnja vojna škola u koju je primljeno 32 učenika.

Poštovani građani Srbije, stranka bivšeg režima nije poklanjala pažnju vojnom obrazovanju. Ministar vojni, Dragan Šutanovac, u narodu zvani – zgrabi novac, ostavio je iza sebe smerove koji nisu bili akreditovani. Je li tako gospodo iz bivšeg režima? Ostavio je iza sebe neakreditovane diplome. Je li tako gospodo iz bivšeg režima? Ostavio je iza sebe netransparentne finansije i nedefinisani status generalštabnog usavršavanja. Je li tako gospodo oficiri? Dolaskom SNS na vlast, trebalo je vratiti ugled i ponos vojnom školstvu. Posebna pažnja posvećena je srednje vojnom školstvu, jer podoficiri zapravo čime kičmu vojske.

Vojska Srbije je najvažniji stub Srbije, zato je vrhovni komandant oružanih snaga Aleksandar Vučić u svom inauguracionom govoru za predsednika Republike Srbije 31. maja gospodnje 2017. godine rekao, citiram, da bismo uspeli da sačuvamo sebe, moramo razgovarati sa svima, ali i da jačamo svoje odbrambene potencijale, jer samo tamo možemo da sačuvamo zemlju od onih koji nam svakodnevno prete javno i otvoreno, ali i tiho i prikriveno, završen citat.

Država može da ima visoki nivo kulture, visoki nivo umetnosti, može da ima svoju filozofiju, ali sve to može lako da se pretvori u prah i pepeo, ukoliko Republika Srbija nema sposobnu vojsku koja može da zaštiti državu.

Poštovani oficiri, poštovani ministre, sami programi vojnog školstva moraju biti prožeti rodoljubivim i patriotskim temama. To je uočio i naš, a svetski Nikola Tesla, koji je u razgovoru sa polaznicima Velike škole rekao, citiram, ja sam kao što vidite i čujete, ostao Srbin i preko mora, gde se ispitivanjima bavim. To isto trebate da bude i vi i da svojim znanjem i svojim radom podižete slavu srpstva u svetu, završen citat.

Zato je glavno oružje naših pitomaca znanje, a krilatica odnosno, deviza našeg vojnog školstva glasi, citiram, čast je naša imovina, znanje naše oružje, završen citat. To se dame i gospodo narodni poslanici postiže radom i velikom predanošću i ogromnom ljubavi prema svojoj otadžbini. To je najbolje prikazao Petar Kočić koji je rekao, citiram, budi radan i veran član otadžbine, jednom rečju, budi ono što treba da budeš, častan čovek, završen citat.

Naše kadete treba vaspitavati na mislima i delima naših slavnih ratnih generala i vojskovođa, junaka, kao što su Stepa Stepanović, Stevan Sinđelić, Radomir Putnik, Petar Bojović, Milan Tepić i Ratko Mladić, koji je rekao, citiram, granice se krvlju crtaju i prekrajaju, a otadžbina brani svim snagama. Nije mrtav čovek ako život da braneći otadžbinu, mrtav je ako izgubi vekovno ognjište, završen citat. U mom slučaju, dame i gospodo, govori vam mrtav čovek.

Hvala vam gospodine ministre vojni, gospodine Vuline, što ste za predavače Vojne akademije angažovali naše iskusne i dokazane ratne generale, poput generala Lazarevića i time pored ostalog, vraćate čast i ponos vojske Srbije.

Bivši ministar odbrane i predsednik države Boris Tadić, u narodu poznat pod nazivom – lipicaner, je 2006. godine izjavio jednom našem dnevnom listu, citiram, šta će nam vojska, završen citat. Taj čovek je zajedno sa Draganom Šutanovcem, u narodu zvani - zgrabi novcem, penzionisani ni manje, ni više, nego 30 generala u najboljim godinama, na nagovor NATO pakta i to ratne komandante i načelnike sektora i time Vojsku Srbije sveo na najniži rang, na niži rang od vatrogasnog društva. Juče je bilo kritika na vas gospodine ministre i na bivše ministre iz SNS, pogotovo gospodina Gašića.

Gospodine ministre, niste vi, ni gospodin Gašić, nego Dragan Šutanovac prilikom nabavke mobilnog sistema radio-relejnih veza preko „Jugohemije“ na kursnim razlikama oštetio budžet Republike Srbije za 270 miliona dinara – Izveštaj Državnog revizora, a objavio jedan ugledni list u našoj državi 18. 07. 2017. godine, na strani 17.

Niste vi, ministre vojni, Vulin, ni ministar bivši Bratislav Gašić, nego Dragan Šutanovac, platio 2010. godine nadogradnju softvera na VMA 850 hiljada evra. To je čak četiri puta skuplje nego što je taj kompjuterski program koštao.

Niste vi, gospodine ministre Vulin, nego gospodin Šutanovac, naređivali, a prigovaraju juče gospoda iz opozicije za helikoptere, da se helikopterom prevozi seno za konje – Izveštaj Državnog revizora i jednog dnevnog lista, 7. 11. 2015. godine, strana 3.

Poštovane dame i gospodo, ministar Aleksandar Vulin, ministar vojni, je 10. 03. 2018. godine rekao: „Hoću da svaki roditelj zna da kada nam pošalju dete u srednju vojnu školu ili vojnu akademiju, ono će se školovati živeći i radeći u skladu sa najvećim mogućim standardima, imaće najbolji smeštaj, najbolju hranu i najbolje profesore“.

I na kraju, gospodo narodni poslanici, dragi naprednjaci, poštovani građani Srbije, mi smo dva dana u ovom visokom domu bili izloženi sramnim verbalnim napadima od strane uvaženih narodnih poslanika iz bivšeg režima, samo zato što smo branili svoj narod i svoju otadžbinu kada im je bilo najteže, kada su nas progonili, kada su nam razbijali i bombardovali otadžbinu, ubijali našu decu, naše žene i starce, rušili bolnice i RTS, škole, mostove itd. I ne samo to, nego optužuju našu zemlju za rat u vreme kada više niko to ne radi osim onih koji su je razbijali i naših NATO prašinara domaćih.

Poštovani potpredsedniče Arsiću, završavam sa dva mala citata. Odgovaram gospodi iz opozicije. Prvi, 3. maja 1999. godine: „Najlogičnija stvar za NATO je da nastavi rat u vazduhu, koji je veoma efikasan. Uništili su infrastrukturu u Srbiji i za 10 dana do dve nedelje biće veoma teško živeti ovde, bez vode, bez struje, bez mostova, komunikacija. Milošević neće moći da vodi rat više od 10 dana ili dve do tri nedelje“. To je intervju uredniku vesti izraelskog lica „Herc“.

Sledeći citat, 9. maja 1999. godine: „Nemojte potpisivati nikakve sporazume o kraju bombardovanja, jer to omogućava Miloševiću da će da se održi na vlasti“. Završen citat, nemački list „Rajncajtung“, 9. maja 1999. godine.

I sledeći citat 3. maja 1999. godine: „Najlogičnija stvar za NATO je da nastavi rat u vazduhu, koji je veoma efikasan. Jugoslavija se mora bombardovati. Samo nastavite da bombardujete. Popustiće oni.“ Završen citat, nemački list „Der Spiegel“ broj 20, gospodnje 1999. godine, 17. 05. 1999. godine.

Gospodine potpredsedniče Arsiću, gospodine ministre, gospodo oficiri, gospodo narodni poslanici, ja sam sretan čovek što moj predsednik Aleksandar Vučić nije ove reči koje sam citirao izgovorio. Gospodo iz opozicionih klupa, to je vaš predsednik stranke, Zoran Đinđić, izgovorio. I logično je da nas juče optužujete, jer sledite ove misli, ove izdajničke misli. Hvala.