Povreda Poslovnika, narodni poslanik Aleksandar Martinović. Izvolite.

Povređen je član 104, gospodine Arsiću, zato što DS trenutno nema predsednika.

Evo, ja sam upravo, koleginica mi je pomogla, pročitao vest na „N1“, to je njihova ekskluzivna televizija sa koje se ne skidaju svaki dan, da je Dragan Šutanovac 11. marta 2018. godine podneo ostavku na funkciju predsednika DS. Dakle, DS nema predsednika. Ako DS nema predsednika, to znači da ne možete nikome dati pravo na repliku zato što spominje Dragana Šutanovca.

Dragan Šutanovac je i sam u ovoj izjavi za „N1“ rekao da je on podneo ostavku na mesto predsednika DS, ali da ostaje u toj partiji, odnosno u DS, ali nije predsednik. Prema tome, ne možete ni gospodinu Milojičiću, niti bilo kome drugome davati pravo na repliku zato što je spomenuo Dragana Šutanovca kao tobožnjeg predsednika DS. On nije više predsednik DS. Ja ne znam ko je predsednik DS, možda gospodin Milojičić zna, ali u ovom trenutku DS nema predsednika i to nije DS.

Ne možete kad god neko spomene Dragana Šutanovca kao bivšeg ministra odbrane, koji je upropastio Vojsku Srbije, koji je odgovoran za brojne finansijske malverzacije u Ministarstvu odbrane, koga inače u Vojsci, u Ministarstvu odbrane, ako niste znali, zovu „Šuki plazma“, jer kada je 2007. godine postao ministar odbrane onda je zahtevao da se u vili na Dedinju, koju je dobio, u svakoj sobi, uključujući i toalete i kupatila, ugradi plazma televizor, pa od tad ga zovu „Šuki plazma“. Znači, „Šuki plazma“ više nije predsednik DS i po tom osnovu ne možete nikome davati pravo na repliku ako ga pomene. On je član DS, nije predsednik i to je to.

Dužan sam da vam odgovorim. Znači, kako sam ja razumeo, DS ima nevidljivog predsednik, gospodin Šutanovac je kupovao nevidljive avione …
(Aleksandar Martinović: Ali vidljive TV, jako vidljive TV.)
Vidljive televizore.
Da li želite da se Skupština u danu za glasanje izjasni?
(Aleksandar Martinović: Ne.)
Ne.
Povreda Poslovnika, narodni poslanik Radoslav Milojičić.

Hvala gospodine Arsiću.

Reklamiram član 108, da se o redu na sednici stara predsednik Narodne skupštine, tj. vi i član 107. dostojanstvo koje se uvek povredi kada govori neko iz SNS.

Ako dozvoljavate da dajemo nadimke tako ovde ljudima, da li onda možemo da kažemo „Vulin tetkin“, da li možemo tako da ga nazovemo? Ili „Vulin kamera“? Pričamo o aferi od milion evra koliko je nestalo dok je bio direktor Kancelarije za KiM ili o trista i nešto hiljada evra koliko je gospodin Vulin rekao da je dobio od tetke, ali pazite, ne svoje tetke, nego ženine tetke.

(Isključen mikrofon.)

Kakve to veze ima sa članom 108?
(Radoslav Milojičić: Zašto ste me prekinuli sada? Kakve ima veze član 104. sa plazmom? Meni je drago da oni vide šta vi radite.)
Nemojte kolega Milojičiću, izgubićete izbore.

Reč ima ministar Vulin.

Ja se zahvaljujem.
Dobro, uobičajena količina mržnje koju smo mogli da očekujemo od ljudi koji nemaju ništa drugo da ponude, koje su uostalom birači u njihovom rodnom Glibovcu kaznili time što su ih poslali da budu daleko od tog lepog i čestitog sela, kome su naravno učinili sve što je moguće da učine da budu tako daleko od bilo koje vlasti u bilo kom gradu i selu u Srbiji, na njihovu mržnju možemo sa da pustimo i da uživamo u njoj. Znate, kada vidite da se ovako mali ljudi, na ovako veliki način mrze, onda znate da radite dobru stvar.
Ja ću iskoristiti samo ovu priliku, a siguran sam da će nadležni organi imati šta da kažu gospodinu Kenetu, Keni, Kento, nisam siguran.
(Radoslav Milojičić: Predsednice, možete li da upristojite ministra?)
Dakle, da recimo gospodin Šutanovac, jedini ministar odbrane, samo da znate, jedini ministar odbrane u istoriji Srbije, a dugo smo trajali i kao Vojska i kao država, kome je zabranjeno da se bavi bezbednosnim podacima, zabranjeno zato što je bezbednosno nebezbedan, zato što je opasno jer ne znate kome će ti podaci završiti. Evo, tu su gospoda iz nadležnog odbora koji će potvrditi da je to upravo tako.
Dakle, to je razlika između mene i gospodina Šutanovca. Ja radim za svoju zemlju, a kao što vidite, nadležni odbor misli da on ne sme da bude ni blizu tajnih i osetljivih dokumenata.
Što se tiče stanja u Vojsci, hvala vam za ovu jedinstvenu priliku da mogu da kažem, da je za vreme te slavne vlasti uništeno tenkova T55 200 komada, oklopnih transportera M60 121 komad, samohodnih oruđa 77 komada. Ukupno 398. Artiljerijskog oruđa 215. Streljačkog i lakog naoružanja 23.132. Rakete 9M, 32M, „Strela 2M“ 9.218. Lansera LM 9558 za „Strelu 2M“ 420. Ukupno je uništeno 33.383 komada različitog naoružanja.
Samo da vam kažem, NATO je uspeo da uništi tokom bombardovanja 11 tenkova. Ovde su nas uništili, uništili su nam 398.
Takođe, da pogledamo šta se ulagalo u Vojsku Srbije. Kapitalno naoružanje i vojna oprema od 2008. do 2012. godine u ukupnom iznosu 55.932.000, od 2013. do 2018. godine 210.759.967 evra, 3,7 puta više. Za vreme te slavne vlasti, u odnosu na tu slavnu vlast, naša opremljenost uniformama je povećana za 3,3 puta. Pogledajte koliko je Vojska bila gola pre nego što smo 3,3 puta nabavili više uniformi.
Što se tiče čizama, koliko smo bili bosi u vreme ljudi koji su završavali FBI kurseve, povećali smo nabavku za 5,5 puta. Pogledajte šta je onda nosila naša Vojska.
Hrana. Samo hrana, da vam kažem, da smo povećali nabavku hrane naših rezervi za 52%. Pogledajte koliko je Vojska imala hrane u vreme ove vlasti.
Dakle, osim uobičajene mržnje, osim uobičajenih laži, imamo lepu priliku da ovde kažemo istinu jezikom brojeva. Ovo su neoborive činjenice. Ovo su činjenice iz vremena kada se govorilo „šta će nam Vojska“, citiram tadašnjeg vrhovnog komandanta, predsednika Tadića, ovo su vreme kada je u našu zvaničnu strategiju uvedeno da će Vojska, vojska mala specijalna, spremna izdržati prvi udar, a onda će doći obučena rezerva, a u isto vreme ste ukinuli Sektor za bezbednost civilne odbrane koji treba da vam obuči rezervu.
Znači, doći će na drugi udar niko. To je vreme te Vojske, a biće mi veliko zadovoljstvo da vam, dame i gospodo narodni poslanici, pročitam još jedan vrlo važan detalj o kome smo ovde govorili, a to je ko je sve od vojske bio proteran, kako su proterivali te ljude. Da vam opet kažem jezikom brojeva, 2005. godine po potrebi službe, u Vojsci Srbije, znate po potrebi službe, to je kada ili kada nekome činite uslugu ili kada hoćete da ga oterate.
Dakle, po potrebi službe 2005. godine, sada ću vam reći koliko je proterano oficira, pa onda podoficira, na prvom mestu ratujućih. Dakle, 1.188 oficira je proterano po potrebi službe iz Vojske Srbije i 717 podoficira. Godine 2006, 1.155 oficira i 722 podoficira. Do dana današnjeg se oporavljamo od tolikog proterivanja ljudi koji su bili mladi, sposobni i sa izuzetnim ratnim iskustvom.
Sada da vam kažem koliko se toga desilo 2012. godine. Po potrebi službe pet. Ovo je Vojska iz koje se ne tera. Ovo je Vojska u kojoj se ceni i priznaje zasluga svakog našeg borca. Znate li koliko je 2017? Dva.
Sve što su mogli da proteraju, proterali su, a baš u tom vremenu o kome govorite, ono što je preostalo od 2008. godine pa na ovamo, proterivali su po potrebi službe 2011. godine, znajući valjda da je kraj, 354 oficira. Godine 2008. 88, pa 54, pa 22, pa 354, a kada je došao Aleksandar Vučić dva. Onda kada slušate ovde kako se priča o tome kako su eto, kako nema dovoljne popunjenosti Vojske. Koja popunjenost Vojske? Oterali ste tri-četiri hiljade ljudi, mladih ljudi, ljudi sa ratnim iskustvom i kakav ste primer dali onima koji treba da dođu u tu Vojsku i da im kažete – doći će neka vlast, isteraće vas napolje samo li budete za svoju zemlju.
Umesto jezikom mržnje, ja sam govorio jezikom činjenica i drago mi je da građani to mogu da vide.
(Radoslav Milojičić: Javljam se za reč.)

Osnova za repliku nema, po Poslovniku.
(Radoslav Milojičić: Kako nema, pomenut sam?)
Nema ni za vas, ni za drugog poslanika.
Reč ima Darko Laketić.

Zahvaljujem se.

Poštovana predsednice, poštovani ministri sa saradnicima, uvažene kolege narodni poslanici, ne mogu da ostanem nem na izrečenu rečenicu da smo isti. Ne možemo biti isti i nećemo nikad biti isti, zato što su otimali od polumrtve Srbije kao sa leša. Ali, moraju da znaju da u istoriji, u budućnosti, dakle, u istoriji Srbije, neće se to više nikada desiti. Prvo, Srbija se uzdigla. Srbija je nikad jača i Srbiju nikada više nećete voditi takvi.

Ali, javio sam se, pre svega, da bih govorio o današnjem setu zakona, pre svega o Zakonu o vojnom obrazovanju. Zakon o vojnom obrazovanju i današnji set zakona su na dnevnom redu, između ostalog, da bi došlo do neophodnog usklađivanja ovog zakona i ovog seta zakona sa zakonima iz oblasti vojske, policije i obrazovanja. Naime, Zakon o vojnom obrazovanju upravo u ovom smislu je neophodno uskladiti sa Zakonom o visokom obrazovanju, jer je vojno obrazovanje jedan vrlo, vrlo značajan deo obrazovanog sistema Republike Srbije.

Ja ću reći moja zapažanja najznačajnijih delova ovoga zakona. To je, rekao bih, zajednički studijski program. Zajednički studijski program za vojni i civilni sektor je vrlo značajan iz više razloga. Prvi razlog, koji je vrlo bitan, jeste dobiti praktično znanja koja će biti univerzalna, dobiti diplome koje će biti univerzalne. Osim ovog segmenta, dakle, zajedničkog programa, studijskog, rekao bih da je i odnos prema kadetima, odnosno prema licima, učenicima koji pohađaju vojne škole, vrlo značajna stvar koja se definiše ovim zakonom. Naime, učenici u srednjevojnoj školi, njima se obezbeđuju udžbenici, školski pribor, smeštaj, ishrana, odeća, obuća, zdravstvena zaštita, troškovi prevoza i mesečna primanja i to se zakonom reguliše. Za kadete, dakle, prava i obaveze kadeta uređuje se ugovorom o školovanju u skladu sa propisima.

Osim ovih delova koji se tiču upravo Zakona o vojnom obrazovanju, ja bih naglasio još nekoliko segmenata koji se tiču vojnomedicinskog obrazovanja iz razloga što sam po vokaciji lekar i iz razloga što smatram da je taj transfer znanja i angažovanje naših predavača koji su imali iskustva u tzv. ratnoj medicini i prenošenju, dakle, transfer tog znanja na naše kadete i na naše učenike od krucijalnog značaja za ne samo vojni sistem, već za državu u celini.

Paralelno sa tim, nešto ću reći i o međunarodnim mirovnim misijama, pre svega o učešću sanitetskih delova našeg vojnog sistema. Naime, učešće u mirovnim misijama za svaku državu je obaveza. Ta obaveza nije eksplicitna. Dakle, ta obaveza nije po principu država se pozove i ona mora da učestvuje, ali je za državu veoma dobro, veoma značajno, ne samo politički, već u svakom smislu, da učestvuje u mirovnim misijama.

Zašto ovo kažem? Zato što sam upoznat da sanitetski delovi, dakle, sanitetske čete naše vojske učestvuju u Čadu, u Liberiji, u Obali Slonovače, u Kongu i da imaju odlične rezultate, da su tamo zaista dobili najviše ocene za svoj angažman. To je ono što naša država mora da poštuje i ubeđen sam da Ministarstvo odbrane čini sve za te ljude i pripadnike Vojske koji učestvuju u mirovnim misijama.

Zašto je to bitno za VMA? To je bitno iz dva razloga, najmanje dva. Prvi razlog je taj zato što VMA na taj način praktično se promoviše na najbolji mogući način u svetu. Drugi razlog je taj zato što učesnici iz sanitetskih timova dobijaju nova iskustva, stiču nova znanja i na taj način praktično obogaćuju svoju profesionalnu karijeru i svoje znanje.

Ono što bih, takođe, naglasio i pohvalio i mislim da ministar odbrane o tome brine jako dobro, a to je, moramo shvatiti jednu činjenicu, naši zdravstveni radnici u vojsci, naše sanitetlije, kako se drugačije zovu, kako ih vi nazivati u vojsci, imaju izuzetno veliki ugled u svetu. Ti sanitetski radnici, ti zdravstveni radnici, ono što su učili na zapadu teoretski, oni su primenjivali u praksi.

Naša medicina, vojna medicina je jedna od najboljih u svetu, to moramo poštovati i zato vas molim da se upravo taj aspekt adekvatno implementira u obrazovne programe i da naši kadeti, da naši učenici u vojnim školama uče sve ono što su naši zdravstveni radnici naučili, nažalost, u nekim okolnostima koje nisu bile baš i najbolje.

Zato apsolutno podržavam ovaj zakon, za koji smatram da je više nego dobar. Još jednom, želim vam svu sreću. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Studenka Kovačević.