Pravo na repliku, narodni poslanik Maja Gojković.

Opstrukcija se pominje samo jednom u izveštaju i to kada je bivši ambasador EU, Davenport pokušao da izveštaj predstavi poslanicima u Odboru za evropske integracije. Čitam i ja koliko čitate i vi. Izgleda ja malo suštinski. Tu nisu bili samo poslanici vladajuće većine koji nisu vršili tu opstrukciju, nego se odnosi upravo na poslanike različitih političkih opcija koje su u opozicionim redovima. To je istine radi, vas to ne interesuje. Vi ste vašu mantru pripremili danas da govorite kako mi vršimo opstrukciju, a ne vi.

Možemo da analiziramo i dopune dnevnog reda, vi to izbegavate. To je jedna velika opstrukcija od koje ne može uopšte da se pređe na konkretan rad i to vam ne smeta. Čitav dan ustajanje poslanika koji ne govore o predlogu kojim žele da potpune dnevni red, često ne prilože zakon. Oni moraju ne samo taj jedan papir, nego zakon da prilože kad traže dopunu dnevnog reda. To vam ne smeta. Sedite i pritiskate dugme, a ne znate da je predložena samo prva stranica dopune dnevnog reda bez teksta zakona, jer kad god predložite morate ponovo da predložite i zakon. To vam ne smeta.

Znači, vi ste poslanik koji vidi samo jednu stranu. Kao predsednik parlamenta vidim da ste vi započeli opstrukciju i to opstrukciju ne ulaganjem amandmana koje je dozvoljeno, nego obesmišljavanjem institucije dopune dnevnog reda.

Sa vama više ne bih polemisala. Stvarno mislim da smo se ovde okupili da bi raspravljali o predlozima zakona, a ne da raspravljamo o onome za šta vi znate da sam u pravu, ali nećete to da priznate, jer vi ste odlučili – ja sam opozicija, ja sam uvek u pravu, a druga strana nikad nije u pravu i jednostavno neću da slušam. Kao deca u zabavištu pritisnete uši i zažmurite i mislite problem je prošao posle par sekundi i otvorite oči. Nije baš tako.

(Predsedavajući: Privedite kraju.)

Nije lako voditi parlament, ali po meni su 250 poslanika potpuno jednaki u svojim pravima i obavezama, ne samo pravima. Hvala.

Ovim zatvaramo krug replika.
(Vladimir Đurić: Replika.)
Nemate prava kolega Đuriću.
(Vladimir Đurić: Po amandmanu.)
Po amandmanu. Izvolite.

Samo jedna rečenica.

Uvažavam primedbu predsednice Skupštine da smatra da opozicija zahtevima za izmenu i dopunu dnevnog reda isto pokušava na neki način da pridobije vreme za izlaganje, da je i to svojevrsno manipulisanje poslaničkim pravom, ali ne može to meni da atribuira, ja nemam nijedan takav predlog podnet u Skupštini, tako da ja to pravo nisam koristio.

Ponavljam još jednom apel – naš posao ovde nije da se svađamo i polemišemo. Naš posao je da ove zakone učinimo što boljim, da bi uvažena gospoda oficiri sutra imali kvalitetne zakone po kojima će živeti i raditi i starati se o bezbednosti ove zemlje. Hvala.

Reč ima ministar, gospodin Vulin. Izvolite.

Zahvaljujem se.
Dame i gospodo narodni poslanici, imamo dobru i ako smem da kažem, korisnu raspravu sa obiljem amandmana i obiljem ideja. Vlada će nešto usvojiti, nešto neće usvojiti. To je svačije pravo. Zaista ne znam koji bi to parlament mogao da se pohvali većim stepenom demokratije, posebno kada ne skliznemo na nivo lične mržnje i kada je jedini argument da je Zakon o BIA loš zato što je direktor BIA Bratislav Gašić, a jedini argument da je neki vojni zakon loš zato što sam ja ministar odbrane. To priznaćete i nije neki argument i teško da može da se prihvati kao relevantna stvar.
Istine radi, želeo sam samo po pitanju položaja pripadnika Vojske, samo jednu vrlo jednostavnu stvar. Prosečni profesionalni vojnik je u vreme kada smo mi preuzeli odgovornost za čuvanje Vojske Srbije i njeno unapređenje imao 33.308 dinara neto zarade. Danas ima 38.895 dinara. Podoficir je imao 43.686 dinara, a danas ima 51.975 dinara. Oficir je prosečno zarađivao 63.428, danas 73.712 dinara. Prosečno ukupno pripadnik Vojske je zarađivao 43.101 dinar, a danas 51.000 dinara. Na to naravno morate dodati i dnevnice koje su u međuvremenu povećane i razna druga primanja koja ostvaruju pripadnici Vojske.
Ovo je jezik brojeva i kada god govorimo o argumentima jezikom brojeva, imaćemo, siguran sam, dobru i vrlo korisnu raspravu.
Što se tiče predloga imena Zakona o vojnom obrazovanju, zašto ne vaspitanje, Zakon o vojnom obrazovanju je opšti termin. Mi navodimo u samim članovima pa kažemo da se školovanje u smislu ovog zakona podrazumeva srednje obrazovanje i vaspitanje i visoko obrazovanje. Već smo to stavili.
Samo da potvrdim još jednom, Aleksandar Vučić jeste ispunio svoje obećanje. Moral je vraćen kao funkcija u okviru Vojske i Vojska se ponovo bavi svojim moralom. Da vam kažem da u vreme kada je bilo ukinuto, naravno da su se naši oficiri bunili protiv toga, jer srpska vojska je uvek imala moral i uvek je imala oficire koji se brinu o moralu i te kako je vodila računa o tome, i uostalom kao što su neki od uvaženih narodnih poslanika govorili o tome, srpski vojnik je bio i poznat po moralu. Treba to svakako zadržati i sačuvati. Tada nam se govorilo u vreme kada se Vojska razbijala i ukidala – zašto se ukida moral, kaže – vaše moralne vrednosti smetaju i vređaju vašem okruženju. Zamislite vi to obrazloženje po kome je ukinut moral i funkcija morala u Vojsci Srbije. Sada je vraćen. Hvala.

Hvala.
Poštovani narodni poslanici, saglasno članu 27. i članu 87. st. 2. i 3. Poslovnika Narodne skupštine, obaveštavam vas da će Narodna skupština danas raditi i posle 18 sati zbog potrebe da Narodna skupština što pre donese zakone iz dnevnog reda ove sednice.
Na član 1. amandmane u istovetnom tekstu podneli su narodni poslanik Vjerica Radeta, narodni poslanik Marko Đurišić i zajedno narodni poslanici Miroslav Aleksić, Nenad Konstantinović, Goran Bogdanović i Zdravko Stanković.
Da li neko želi reč?
Koleginice Radeta, izvolite.

Predložili smo da se član 1. briše iz prostog razloga što nema neki suštinski značaj jer je navedeno u ovom članu da se ovde uređuju ciljevi, načela vojnog obrazovanja, specifičnosti itd. i onda u narednim članovima idete posebno – ciljevi, posebno – načela, tako da je to onako malo opterećujuće za ovaj zakonski tekst.

Želimo da iskoristimo ovu priliku i vaše prisustvo i dobru volju da komunicirate sa poslanicima, gospodine ministre Vulin, da vam skrenemo pažnju na neke stvari i informacije, pouzdane, koje mi imamo, a koje se kriju od javnosti. Konkretno, ovaj put i sada ću govoriti o opštini Kuršumlija.

U nekoliko kuršumlijskih sela, svega nekoliko kilometara iznad Lukovske banje u selima Mrča, tamo je vojna baza, pretpostavljam da to znate, zatim sela Sava, Trebinje itd, Šiptari svaki dan prelaze tu administrativnu liniju, seku i privatnu i državnu šumu. Ovde su fotografije kako to izgleda. Oni prave puteve. LJudi su tamo isprepadani, nemaju kome da se obrate, odnosno, kome god se obrate, svi sležu ramenima, niko ne sme da se upusti u rešavanje tog problema. Često se čuje i pucnjava u tom delu. Velika šteta je napravljena od ukupno, po neki procenama, do dva miliona evra. Mnogo je ljudi fizičkih lica, privatnika, čija je to šuma i koji su oštećeni za po više stotina hiljada evra i nemaju kome da se obrate u svojoj državi, kao da državu nemaju. Tamo se često vidi vojska, policija i to je ono što narod vidi. Ali, to zvanično niko nigde ne sme da pomene i niko ne sme da pomogne tim ljudima koji su u ozbiljnim problemima.

Tamo vlada veliki strah, ljudi više ne znaju šta će da rade. S jedne strane, prave im velike troškove sečom šume, a s druge strane, prave puteve, dolazi im Šiptari na kućni prag, dok s treće strane nemaju kome da se obrate. Tu je Lukovska banja, trebalo bi da bude turistički centar. Dakle, sve ono što se dole dešava čuva se kao neka tajna samo opštine Kuršumlije i samo stanovnika koji tamo žive, a to nije problem opštine Kuršumlija, to je problem države Srbije, Vojske Srbije i policije Srbije.

Zato vas molim, ministre i sve vas gospodo oficiri, da ove i ovakve stvari ozbiljno shvatite i da nađete rešenje. Vlast ste, morate da nađete rešenje. Ne sme vlast da sleže ramenima pred problemima građana. Ne sme vlast da kaže, predstavnik vlasti ili lokalne samouprave, da kaže nekom – znam, oni su ti posekli za 200 hiljada evra šume, ali šta da radim. Ako ne zna šta da radi, nek se skloni.

Molim vas da pomognete ovom narodu da se oslobodi straha i nemojte da zbog ovakvih problema, ionako se maksimalno iz sela Kuršumlije pa čak i iz samog grada ljudi iseljavaju, nastave li ovako Šiptari da im kljucaju za vrat, pobeći će svi. Hvala.

Zahvaljujem.
Na član 1. amandman je podnela narodni poslanik Marija Janjušević.
Da li neko želi reč? (Da)
Izvolite.

Zahvaljujem predsedavajući.

Poštovani građani Srbije, poštovani gosti visoki oficiri, možemo mi ovde pisati i govoriti sve i svašta, naša dela govore o nama. Mislim da smo svi duboko svesni, priznali to ili ne, da su crkva i vojska poslednje linije odbrane ove države u kojoj se sve državne institucije urušavaju, i to veoma brzo. Prema tome, Vojska i naročito vojno obrazovanje je u stvari naš spas.

Iskreno, ja sam se pitala zašto nema pobune u Vojsci zbog svih poniženja koje ste morali da otrpite, počev od kadrovskih rešenja, NATO lobista, finansijskih problema u koje ste svi dovedeni i onda sam shvatila da ste vi zapravo odgovorni, svesni kao i ja da se svakom zlu zna mera i kraj i zapravo posvećeni upravo svom poslu, da istrajete i da obezbedite da ova država ima kontinuitet, kako u Vojsci i njenim obavezama prema narodu, tako i u obrazovanju. Ja vam odajem duboko poštovanje zbog toga.

Ja se nisam konsultovala ni sa kakvim ambasadorima, bilo kime iz inostranstva, dobila sam za svoj poslanički rad instrukcije od jednog generala i ja mu na tome zahvaljujem. Znam da prati redovno sva skupštinska zasedanja, pozdravljam ga i zahvaljujem i njemu i svima vama.

Hoću da naglasim da smo 2014. godine u poplavama videli koliko je zapravo vojska predana, koliko su bili odgovorniji čak i od samih građana koji su bili ugroženi. I za to jedno veliko hvala.

Dakle, ja sam uverena da ćete vi sami, jer vi ste u ovom zasedanju i shvatili da ste prepušteni sami sebi, naći pravi put da sačuvate svoje dostojanstvo, da nam obezbedite podmladak u Vojsci koji će moći da nastavi ono što ste vi do sada radili, i više i bolje. Još jednom vam hvala na tome.