Zahvaljujem, predsedavajući.

Uvaženi ministri sa kolegama, poštovani oficiri, nadam se, gospodine ministre, da ćemo u nekom od sledećih predloga zakona videti od vaših saradnika i neku ženu na rukovodećem mestu pored vas. Mislim da će to kvalitativno popraviti sigurno sliku, ovu o kojoj govorite, u obliku cifara koje su zaista impozantne kada je u pitanju učešće žena.

Moj amandman se odnosio na Agendu 2030. To je upravo Agenda koja govori o 17 ciljeva i 169 podciljeva za razvoj uopšte sveta kada je u pitanju i privredni rast i razvoj društva u jednoj novoj fazi projektovanja uopšte odnosa i političkih i ekonomskih i socijalnih, u vreme nove industrijske revolucije, u vreme digitalizacija, ali i u vreme borbe za nove energetske resurse.

To je potvrda u stvari da je to put kojim sigurno svet mora da ide, jer potvrda toga je da je u Berlinu 17. marta bila jedna velika konferencija od 60 zemalja sveta u Nemačkoj, gde je ministar spoljnih poslova Nemačke rekao –ukoliko ne bude bila implementirana Agenda 2030 u svetu, doći će do rata i to velikog svetskog rata. Naravno da svaka zemlja će da radi na tome da do toga ne dođe i da ne učestvuje u tome i to smo imali prilike da vidimo u ovim spoljno-političkim odnosima, da određene države EU nisu učestvovale u ratnim operacijama, ali Srbija mora da se okrene sebi i okrenula se kada je vojska uopšte u pitanja i kada je obrazovanje naših kadrova za budućnost u pitanju i ono što je pokazala je da razmišlja o tome da su mnogi bezbednosni izazovi oko Srbije i da zbog toga mi pre svega treba da se okrenemo sebi u mnogim situacijama, da kada govorimo o vojnoj neutralnosti kao našoj politici i strategiji da smo negde pod velikim pritiscima već podeljenih saveza.

Zbog toga kada govorimo uopšte o amandmanima za vojno obrazovanje, vrlo je važno reći da je Srbija 2012. godine zatekla jedan potpuno drugačiji koncept nego što je sada, pored demilitarizacije koja je vršena permanentno do 2012. godine kroz topljenje tenkova i velike količine oružja, kroz otpuštanje oficirskih kadrova, pogotovo onih koji su učestvovali u odbrani integriteta i suvereniteta Republike Srbije u našoj južnoj pokrajini Kosovu, kao i ustupanja mnogih velikih razvojnih projekata države Srbije u oblasti vojne industrije drugim državama.

Godine 2012. SNS kada je uzela učešće u Vladi Republike Srbije i kada je imala svog ministra odbrane, gospodina Aleksandra Vučića i kada je državni sekretar tada bio donedavni ministar, gospodin Đorđević morali su pre svega da se suoče sa velikim finansijskim kolapsom ne samo budžeta Republike Srbije, već i budžeta Vojske Republike Srbije. Tada je vrlo teško bilo pre svega osposobiti sve ono što treba za normalan rad Vojske Republike Srbije sa onim sredstvima sa kojima je imala.

Naravno da je uz pomoć koalicionih partnera i svih subjekata u društvu kada je u pitanju i Ministarstvo finansija, uspela da zadrži jednostavno pozitivan kurs kada izvrši reformu kompletne privrede sa velikim poteškoćama i naravno sa svim tim teškoćama se uspešno nosila sve četiri godine.

Zbog toga danas imamo rezultat tih ekonomskih reformi fiskalne konsolidacije imamo rast od 4,5%, imamo planirani deficit za prva tri meseca 40 milijardi dinara, a mi smo završili sa suficitom od 6,1 milijarde dinara. To pokazuje u stvari da je sada prilika i za budžetom za 2018. godinu, da je budžet vojske koji iznosi 70 milijardi dinara povećan u odnosu na prošlu godinu za gotovo četvrtinu, a to je 11,6 milijardi dinara više, nego 2017. godine, opredeljeno za vojsku.

Naravno, da će ta sredstva biti opredeljena za unapređenje i kupovinu nove opreme, ali i za remont postojeće opreme. Samim tim da bi sve to uradila Vojska Srbije ona mora da ima adekvatne kadrove koji mogu jednostavno da se nose i sa ovakvim zadacima koji su joj zadati u 2018. godini.

Zemlja sa ratnom tradicijom i sa burnom istorijom kao što je Srbija mora da razmišlja o tome da svoje kadrove pre svega čuva, a sa druge strane da radi na njima i da permanentno se usavršava. Uvek je Srbija imala dobre pripadnike vojske koji su završavali i prestižne škole, ali bogami i njena doktrina kada govorimo o vođenju određenih ratnih operacija bila prikazana na prestižnim univerzitetima i na zapadu i na istoku.

Prema tome, takav jedan trend u eri novog svetla, novog razvoja privrede, razvoja nove industrije koja nam negde razvoje tehničkih i tehnoloških nauka daje jednostavno pokazuje taj put kojim Srbija ide i vojno-tehnički instituti i Vojna akademija upravo radi sa mladim kadrovima na unapređenju i rame uz rame razvijenim industrijama sveta u vojnoj oblasti može da se nosi i zato je važno da mi naše kadrove koje proizvodimo na tim vojno-obrazovnim institucijama zaista ljubomorno čuvamo i o njima vodimo računa.

Danas građani Srbije jako su osetljivi pogotovo kada je u pitanju uopšte tema Vojska Srbije, kada je u pitanju rodoljublje i kada je u pitanju borba za slobodu, i zbog toga treba zaista pohvaliti vaše nastojanje i inicijativu da ste 4. februar predložili kao dan koji treba da obeležava Srbija, to je dan ratnika Srbije, u stvari predstavlja jedno istorijsko pomirenje svih ratnika koji su u ime nekih politika u prošlosti ratovali, jer na kraju krajeva Srbija je izgubila jako puno muških glava u svim tim ratovima, i na kraju krajeva danas se borimo da popravimo tu demografsku sliku koja govori o tome da zaista kada vi imate godišnje 38.000 manje stanovnika u Srbiji. Pre svega, treba da vodimo jednu mudru i spoljašnju i vojnu politiku i zaista Vlada Republike Srbije u saradnji sa Ministarstvom odbrane i …pogotovo kada treba sačuvati uopšte jednu politiku vojne neutralnosti.

Ono što treba reći, to je da razvojni projekti, kao što smo imali prilike da čujemo da su Nora, Alas, Morava, zatim Lazar, Oganj u stvari su razvojni projekti naših kadrova. LJudi koji su radili u našim institutima i koji su danas priznati kroz praktično kompletnu industriju koju dajemo kroz proizvodnju i plasiramo na određena tržišta i kao takvi suštinski pokazujemo da naši kadrovi imaju budućnost, pogotovo oni koji završavaju prestižne škole vojno-obrazovne institucije Republike Srbije. S toga, je ova agenda, koja je 20, 30 predložena kao jedna od najvažnijih agendi razvoja i privrede i društva u budućnosti u stvari jedna od predloga da se i Vojska Srbije u budućnosti nosi sa svim razvojnim projektima u tom delu i obezbedi održivi rast i razvoj naše ekonomije i privrede. Hvala.

Zahvaljujem.
Na član 1. amandman je podneo narodni poslanik Aleksandar Martinović.
Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, suština mog amandmana je da se napravi veza između vojnog obrazovanja i jačanja bezbednosnih kapaciteta Republike Srbije. Činjenica je da Srbija može da se podiči dugogodišnjim kvalitetnim vojnim obrazovanjem, kako na nivou srednjih vojnih škola, posebno kada je u pitanju ono najviše vojno obrazovanje.

Smatrao sam da Ministarstvo odbrane treba da obrati pažnju na činjenicu da se Vojska Srbije iz dana u dan modernizuje, da ili sami proizvodimo, kao što su moje uvažene kolege više puta istakle, naša namenska industrija sama proizvodi najsavremenije borbene sisteme. Sa druge strane, snabdevamo se najsavremenijim borbenim sistemima iz prijateljskih zemalja. Zahvaljujući pre svega mudroj politici predsednika republike Aleksandra Vučića, cela Srbija je mogla da vidi da smo praktično dobili na poklon šest Migova 29, da smo dobili 30 oklopnih vozila i 30 tenkova. Vi ste gospodine Vulin najavili helikoptere i avione iz takođe bratske i prijateljske Belorusije.

Ono što je važno, to je da ljudi koji sutra budu oficiri Vojske Srbije, budu dovoljno osposobljeni da mogu da upravljaju, rukuju i da komanduju vojnicima koji budu radili na tim najsavremenijim borbenim sistemima. U tom smislu, smatram da je jako važno da se radi na jednom permanentnom usavršavanju naših oficira, ne samo kada studiraju, odnosno u toku osnovnih studija, nego moramo da vodimo računa o jednom permanentnom celoživotnom obrazovanju, kako bi naši oficiri, oficiri Vojske Srbije uvek išli u korak svojim znanjima, veštinama i sposobnostima sa borbenim sistemima koje nabavlja Ministarstvo odbrane, odnosno sa kojima se snabdeva Vojska Srbije.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Dragan Vesović.

Hvala gospodine predsedavajući.

Da iskoristim priliku da se nadovežem na izlaganje uvaženog kolege Martinovića i da sve ovo što je rekao o vojno tehničkoj saradnji sa nama prijateljskim i kako on reče, a mišljenje delimo, bratskim zemljama je dobro.

Međutim, meni to pokreće jedan drugi niz pitanja. Apsolutno se slažem u onom delu kada govori o obrazovanju oficira, ali je problem što ti oficiri treba da imaju nekog ko će obučiti i savladati sve što treba i u to nemam sumnju, ali treba da imaju nekog ko će u tome da im pomaže, a to su obični vojnici.

S obzirom da ono što srpski pokret Dveri priča godinama, mi se zalažemo da se vrati služenje vojnog roka, mi nemamo vojsku. Juče sam postavio pitanje – šta ćemo da radimo kada u školama adekvatno obučimo naše oficirske kadrove, kada Bogu hvala dobijemo od prijateljskih i bratskih zemalja naoružanje, a ne budemo imali dovoljan broj vojnika koji treba da pomažu u servisiranju i da opslužuju tu mehanizaciju.

Zašto kažem – kada nemamo dovoljan broj vojnika? Nemamo redovnu vojsku, ministar već danima izbegava da odgovori na pitanje zašto dolazi do konstantnog pada broja vojnika po ugovoru? Tražio sam, nisam mogao da nađem tačan broj, ali sam našao samo za AP Vojvodina da je u decembru 2015. godine taj broj bio 1594, 2016. godine 201 vojnik manje, odnosno 1393, 2017. godine još 71 vojnik manje, odnosno 1323.

Šta ćemo da radimo sa time? Imaćemo jednu odličnu stvar, imaćemo tehniku, imaćemo visoko obučene komandne kadrove, ali nećemo imati vojsku. Ili nešto menjajmo, dakle nije nam sve baš tu potaman, nešto se tu dešava. Pitam dobronamerno, ili menjajmo da taj broj podignemo ili vratimo ono što srpski pokret Dveri vazda predlaže – redovno služenje vojnog roka i da budemo svi ponosni što smo taj vojni rok služili kad smo ga služili. Naravno, ja nisam tu zlurad i one priče da li je gospodin ministar služio, ima ljudi koji iz različitih zdravstvenih razloga imaju pravo da ne služe vojni rok.

(Narodni poslanik Radoslav Milojičić dobacuje.)

Pa, dobro, ja ne ulazim u tu priču i neću da o tome pričam. Na primer, za moj grad masa ljudi je imala povišen bilirubin u krvi. Momci koji su dobri, zdravi ljudi, ali jednostavno imaju ti zdravstveni pregledi koji su takvi. Ili vratimo ili vodimo računa. Nama se broj smanjuje.

Ja neću da vam navodim medije pisane, koji kažu da je na godišnjem nivou svake godine od 800 do 1000 vojnika po ugovoru manje. Da li ja grešim ili lažu novine, ili ovi podaci koje sam dobio nisu tačni? Ali, imaćemo taj problem, visoku tehnologiju obučene vojne kadrove, znači, oficirske, ali s kim, nećemo imati vojsku. Hvala.

Pravo na repliku, narodni poslanik Aleksandar Martinović.

Dame i gospodo narodni poslanici, ja juče nisam reagovao na komentare koji su stizali iz poslaničke grupe Dveri o tome da smo izgubili, odnosno da je Vojsku Srbije napustilo kako je juče rečeno više hiljada vojnika, oficira i podoficira.

Prvo, morate da vodite računa svi vi koji govorite o brojnom stanju Vojske Srbije da je to informacija, odnosno podatak od izuzetnog bezbednosnog značaja i da Ministarstvo odbrane i te kako vodi računa, i u tom smislu to vaše insistiranje da vam se kaže koliko je tačno vojnika oficira i podoficira napustilo Vojsku Srbiju, mislim da pre svega potkopava i ugrožava integritet i bezbednost same vojske, mislim da biste vi o tome kao ozbiljan čovek i te kako morali da vodite računa. To je jedna stvar.

Druga stvar, lično mislim da iz dnevnopolitičkih razloga vi i predsednik vaše poslaničke grupe ste apsolutno preterali sa brojem ljudi koji su napustili Vojsku Srbije. Reći za jednu vojsku, koja je brojnog sastava, kakva je Vojska Srbije, da ju je napustilo više hiljada ljudi, to praktično znači da mi Vojsku Srbije više i nemamo. Građani Srbije su svedoci činjenice da mi Vojsku imamo i da su te brojke o kojima vi govorite apsolutno nerealne.

Ono što takođe hoću da vam kažem, vi ste svi, kompletna opozicija, na nož dočekali teške mere koje je preduzela Vlada Srbije krajem 2013. i početkom 2014. godine. Pričali ste o tome kako smo pokrali penzionere, kako smo upropastili radnike, kako smo nekome uzeli ovo, nekome drugome uzeli ono itd.

(Predsedavajući: Privodite kraju kolega Martinoviću.)

Sad polako i vi postajete svesni činjenice da su te mere bile neophodne i da su te mere ozdravile srpsku privredu. Zahvaljujući tim merama, mi smo danas u stanju da ojačavamo srpsku vojsku. Šta mislite, da nam je ekonomija bila u stanju iz 2012. godine, da li bismo mi mogli da nabavljamo najsavremenije borbene sistema kakve danas nabavljamo i da bi Vojska Srbije bila u ovakvom stanju da nam je ekonomija ostala ista kakva je bila pre četiri godine?

Zahvaljujem gospodine Martinoviću.
(Dragan Vesović: Replika.)
Polako kolega Vesoviću, prvo pravo na repliku ministar Vulin.
Izvolite.

Zahvaljujem.
Kao što sam rekao, postoje podaci o kojima se ne govori javno, ali odmah da vam kažem da se situacija u Vojsci Srbije značajno popravlja, imamo veće plate nego što smo imali ikada. To je činjenica. Da li možemo tim platama da se nosimo na tržištu svaki put? Ne možemo i verovatno nećemo nikada moći.
Znate, jednog IT inženjera vojska nikada neće moći da plati hiljadu evra ili dve ili tri hiljade evra. Radimo određene promene pravilnika i omogućavamo, u saradnji sa Ministarstvom finansija, a po osnovu naređenja vrhovnog komandanta Aleksandra Vučića, za naše naučnike, istraživače, i na VTI-u i na drugim institutima, mogućnosti da dođemo do mogućnosti njihovog posebnog stimulisanja. Da li će to biti dovoljno? Ne znam, ali znam da takav IT stručnjak koji završi našu Vojnu akademiju na tržištu košta mnogo. Verovatno mnogo više nego što ijedna vojska može da ga plati.
Kada govorimo o vojnicima po ugovoru, njihova plata je veća nego što je bila pre mera fiskalne konsolidacije, najveća do sad. Ni to nije dovoljno, jer što Srbija bude ekonomski snažnija to će određeni kvalifikacioni profili biti skuplji na tržištu, a država neće moći svaki put to da isprati. Zato je tu celina, zato morate posmatrati celinu. To znači, evo, odlukom vas, poštovani narodni poslanici, zahvaljujem se na tome ako podržite ove zakone, pripadnik vojske će imati prednost pri zapošljavanju njegove porodice u okviru vojske, pa je to razlog da dođe, kao što je razlog da bolje lečenje, odnosno lečenje koje je prilagođeno njemu, takođe bude razlog da bude on i njegova porodica zadovoljni što je u vojsci. Nenovčane nagrade koje su korišćenje naših kapaciteta za odmor za pripadnike vojske pod posebnim uslovima i to je jedan od mehanizama.
Uveli smo solidarnu pomoć za rođenje deteta i to je jedan od mehanizama. Povećali smo nadoknade za naše kadete, za naše pitomce, za vojnike na redovnom, odnosno na dobrovoljnom odsluženju vojnog roka i to je jedan od mehanizama. Naravno, stambena izgradnja i to je jedan od veoma važnih mehanizama.
Dakle, ali vidite, mora da se napravi celina. Nije dovoljno jedna, jer nemoguće je jedna, jedna neće rešiti ništa. Samo sve zajedno će rešiti ovaj problem i naravno ovo o čemu smo govorili i vojno obrazovanje će rešiti problem, rešavaće i vraćanje morala, vraćanje civilne odbrane u okviru Ministarstva odbrane, pa ćete i naše građanstvo upoznati sa vrednostima vojske iz čega će proizaći potreba ljudi da budu deo vojske. Kada nešto upoznate, možete to i da zavolite.
Dakle, samo celina društva, ali zaista celina društva će moći da doprinese ovome, a ovo je problem, dame i gospodo, sa kojima se susreću sve zemlje sveta. Sve zemlje sveta se susreću sa ovim problemom, od Ruske Federacije do SAD. Posebno kako ekonomska situacija napreduje, tako imate ovaj problem koji je veći. Hvala.

Zahvaljujem.
Poštovani narodni poslanici, saglasno članu 27. i članu 87. stavovi 2. i 3. Poslovnika Narodne skupštine, obaveštavam vas da će Narodna skupština danas raditi i posle 18 časova zbog potrebe da Narodna skupština što pre donese zakone iz dnevnog reda ove sednice.
Sada u skladu sa članom 87. stav 1. Poslovnika Narodne skupštine, određujem pauzu u trajanju od jednog sata i sa radom nastavljamo u 15 sati.
(Posle pauze.)