Zahvaljujem se, gospodine predsedavajući.
Poštovani ministre sa saradnicima, zaista je teško govoriti posle stručnjaka kakav je profesor Dragišić, o vojnom obrazovanju, ali eto, ja bih danas par reči o amandmanu koji sam podnela u nameri da ukažem na međunarodnu saradnju i vojno obrazovanje.
Iako neki poslanici, imali smo priliku da čujemo prethodnih dana, su osporavali učešće Vojske Srbije u međunarodnim misijama, smatram da su one ozbiljan činilac našeg obrazovnog kadra Vojske Srbije. Pored primarnog cilja učešća u mirovnim misijama širom sveta, sigurna sam da je sekundarni efekat tih mirovnih misija dodatno usavršavanje i obrazovanje kadrova Vojske Srbije.
Razmenom iskustva sa članovima mirovnih misija, kadrovi Vojske Srbije rade na unapređenju obrazovanja, istovremeno se i lično razvijajući, ali i unapređujući međunarodnu saradnju i položaj Srbije.
Predstavnici Vojske Srbije i MUP su vrlo rado viđeni učesnici međunarodnih misija, o čemu govori i konstantno uvećanje pripadnika Vojske Srbije u mirovnim misijama u svetu. Ti isti članovi u mirovnim misijama vrlo su rado viđeni i posmatrači i učesnici, jer su vrlo često i nagrađivani i ocenjivani najvišim ocenama.
Smatram da zadatak Vojske Srbije nije samo jačanje bezbednosnih kapaciteta, odbrana suvereniteta i integriteta zemlje, već i pomoć građanima u vanrednim situacijama i u miru, što je nesumnjivo Vojska Srbije i pokazala u poplavama koje su nas zadesile 2014. godine, a pod vođstvom tada ministra Bratislava Gašića.
Smatram, gospodine ministre, da infrastrukturne kapacitete Vojske Srbije treba i u miru staviti maksimalno u funkciju obrazovanja, kako vojnog, tako i civilnog obrazovanja. Da li je ili nije, pokazaće vreme, ali smatram da je uvek bolje i pametnije vojne objekte staviti u funkciju obrazovanja, nego u druge svrhe, što govori primer vojnih magacina u naselju Kovanluk, koji je 2012. godine preuređen u carinsku ispostavu. To ne bi ništa bilo loše, bilo bi čak pohvalno, da je taj potez bio smislen, da je taj vojni objekat, koji se više ne koristi, bio priveden nekoj smislenijoj nameni, npr. školi, a ne da je u sred naselja, urbano naseljenog, napravljen objekat privredne namere, do kog nije moguće doći i nije moguće projektovati ni puteve, ni izgraditi nove ni za saobraćaj manjih teretnih kamiona do pet tona, a ne do 25 tona, koji imaju potrebu da se kreću tim putem zarad tog objekta. No, tada je trebalo žutom preduzeću da napravi objekat, naravno, po čemu su čuveni, po pravljenju objekata na livadi, bez pristupnih saobraćajnica i bez daljih nekih smislenih, korisnih ideja.
Trebalo je te 2012. godine pustiti, pod palicom, naravno, Miodraga Đidića, u sred naseljenog mesta Kovanluk, montažni objekat u koji je utrošeno četiri miliona evra. Zašto ovo pominjem? Zato što se taj montažni objekat sada raspada nakon samo pet godina upotrebe, a utrošeno je četiri miliona evra. Trebalo je dati posao firmi čiji je podizvođač tada bio sin premijera Mirka Cvetkovića, tada aktuelnog.
Građani to ne zaboravljaju. Građani, posebno Kovanluka, to ne zaboravljaju, jer njihova deca svakog dana treba da prolaze putem kuda prolaze kamioni, a koji nije adekvatan za to, i vrlo često protestuju tim povodom, ali naravno, ne postoji moguće rešenje za taj problem. Svakoga dana njihova deca su ugrožena putujući na putu do škole.
Gospodine ministre, ja vas molim da ubuduće vojne objekte češće stavljate u funkciju obrazovanja, kako vojnog, tako i civilnog, nego u ovako nesuvisle funkcije.
Ja i kolege iz moje poslaničke grupe ćemo u danu za glasanje podržati ovaj zakon, a moje kolege pozivam da podrže ovaj amandman. Hvala.